33. Salekkha sutta (MN 8) – Govor o brisanjuLink do sutte
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn008.htmlBeleške o suttiNastavljamo sa govorom o brisanju (salekkha), postupnom smanjivanju, postupnoj eliminaciji i eroziji nečistoća uma. I na pitanje monaha Ćunde kako napustiti gledišta koja zauzimamo o ovome svetu i o samima sebi, Buda odgovara da se to napuštanje događa kao rezultat kontempliranja objekta u odnosu na koji ta stanovišta i nastaju, koji im je u osnovi i preko kojeg se ta gledišta i manifestuju. Zato ih treba kontemplirati sa pravom mudrošću: "To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo". Odatle Buda prelazi na diskusiju o osam meditativnih postignuća. Govoreći o četiri niža zadubljenja, prvi put upotrebljava termin "brisanje", kada kaže da se ta postignuća u okviru njegovog učenja ne nazivaju brisanjem, već tek prijatnim, srećnim boravištima ovde i sada. Barem prva tri su povezana sa sukkha, prijatnim osećajem), a četvrto iako njime dominira neutralan osećaj ipak ima udela u održavanju tog stanja sreće. Zatim govori o četiri viša zadubljenja, koja su potpuno u domenu izvan fizičkog oblika, i za njih kaže da nisu brisanje mentalnih nečistoća. Ona su povezana sa vrlo rafiniranim osećajem ravnoteže, balansa, spokojstva, te se zato nazivaju mirna boravišta.
Prošli put smo takođe objasnili da Buda ova zadubljenja obično hvali kao napredna meditativna stanja, ali se čini kao da im oduzima od tog značaja, što naravno postavlja zanimljivo pitanje zašto bi on to činio. Barem su dva su moguća odgovora: prvi koji se oslanja na objašnjenje dato u komentaru za ovu suttu, a taj je da Buda govori o monahu koji dostiže ova meditativna stanja, ali ih ne koristi kao osnovu za razvijanje mudrosti, za negovanje uvida. Umesto toga, postaje vezan za ta stanja, biva njima zarobljen, uživa u njima, ujedno
misleći da tako eliminiše nečistoće, da je to istinsko brisanje. Time je njegovo napredovanje blokirano. Otuda se Budine reči ne mogu razumeti kao potcenjivanje vrednosti zadubljenja, već pre kao upozorenje na zamku koju ona mogu predstavljati.
Drugo objašnjenje bi moglo biti da ponekad može biti ljudi koji prirodno uđu u stanje duboke koncentracije, samadhija, bilo zahvaljujući prethodnom vežbanju, možda i u prethodnim životima, ili zahvaljujući svojim prirodnim predispozicijama. Ali moguće je da pri tome nemaju visoko razvijene etičke standarde, visoki stepen moralne čistote. I tada mogu smatrati da je to ispravna koncentracija. Ali ako uzmemo ovu suttu u celini vidimo da Buda na neki način ide unazad od meditativnih stanja i stiže do potrebe da se postigne moralna čistota, čistota govora, postupaka i namere, odakle se rađa i
namera da se eliminišu nepovoljna stanja uma, kao preduslov za dostizanje ispravne koncentracije, one koja je integralni deo plemenitog osmostrukog puta, puta koji vodi do iskorenjivanja patnje.
Sada prelazimo na pasus 12, koji govori o pravom načinu vežbanja, o 44 načina praktikovanja brisanja. Pre toga treba reći da su ti načini dalje obrađeni kroz pet osnovnih modela (pasusi 12-16):
prvi, jednostavno kako brisanje treba praktikovati
drugi, ono što se naziva sklonostima uma ka povoljnim stanjima uma
treći, deo o izbegavanju nepovoljnih stanja
četvrti, deo o putu koji vodi nadole i onom koji vodi nagore
peti, o putu gašenja
Svaki od ovih pet glavnih delova prolazi kroz listu od 44 elementa nabrojana u prvom odeljku o vežbanju brisanja, nalik ciklusima u kojima se svaki put ti elementi posmatraju iz različitog ugla.
A sada da pojedinačno istražimo listu datu u prvom odeljku nazvanom
Brisanje:
(1) ‘Drugi će biti okrutni; mi nećemo ovde biti okrutni’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
Nije slučajno što je ovo pravilo stavljeno na početak, jer se njime pokazuje da je nenasilje, nepovređivanje drugih bića sam temelj za brahmaćariya ili religijski život. Ovo je generalno u indijskoj duhovnosti jedan drevni princip da ako neko želi istinski da vodi život posvećenosti najmanje što može da učini jeste da izbegava ugrožavanje drugih bića. Ova ideja nenasilja (ahimsa) je fundamentalna i za religiju đaina, koji su bili Budini savremenici, te je on ideju nenasilja i sam prihvatio i uključio u svoj sistem kao jedan od njegovih glavnih stubova. U budizmu je dalje ta ideja nepovređivanja dalje razvijena u ideju saosećanja sa patnjama drugih. No, polazna tačka jeste izbegavanje povređivanja drugih, baš kao što je među pet pravila morala, prvi upravo ne-ubijanje, ne-uništavanje života.
Zanimljivo je takođe posmatrati formu kojom je izražena svaka od ovih refleksija: "Drugi će biti takvi i takvi; mi nećemo biti takvi i takvi", "drugi će činiti to i to; mi nećemo činiti to i to". To znači da kada se odlučimo na duhovni život, treba da budemo nepokolebljivi u sleđenju svog puta, ne gledajući svaki čas šta rade drugi. Ne koristimo tuđe ponašanje kao merilo za sopstveno ponašanje, već ga umesto toga regulišemo na osnovu uputstava, principa i normi za koje mi sami smatramo da su ispravni. Pri tome naročito gledamo u Dhammu, Budino učenje, kao osnovu za svoje standarde. Kada smo jednom odlučili da sledimo te standarde, tada ostajemo odlučni u tome bez obzira da li se i drugi ponašaju na isti način. Jer čak i u takozvanim budističkim zemljama mnogi ljudi se ponašaju suprotno pravilima, mnogi ne vežbaju sebe na pravi način. Ali nas to ne treba da obeshrabri i udalji od sopstvene odluke da sledimo pravi put. Otuda svaka od formulacija brisanja u listi datoj u pasusu 12 ima oblik odluke da se sledi određeni način ponašanja, bez obzira na ponašanje drugih. A počinjemo sa odlukom da ne budemo okrutni, da ne nanosimo bol bilo kome.
Zatim dolazi pravilo broj 2. Ali ako pogledamo dalje listu vidimo da je dvojka zapravo početak nama već poznatog skupa, koji obuhvata stavke od 2 do 11. Taj skup je ono što nazivamo, na negativnoj strani, deset pravaca štetnih postupaka, a na pozitivnoj, deset pravaca korisnih postupaka. Od tih deset, tri (2-4) se pravila odnose na telo: odustajanje od ubijanja, uzimanja onoga što nam nije dato i nedopuštenih seksualnih odnosa (za laike), ali pošto je ovo govor upućen monahu, ovde na listi imamo potpuno odustajanje od seksa, tj. celibat. Naredna četiri pravila (5-8) se odnose na govor: odustajanje od laganja, zlonamernog govora, ljutitog govora i ogovaranja ili naklapanja. Dalje imamo tri pravila (9-11) koja se odnose na um: odustajanje od pohlepe, besa i pogrešnih gledišta (naročito u pogledu moralnih efekata naših postupaka, kamma-vipaka).
Treći skup, stavke 12-18, čini sedam delova Plemenitog osmostrukog puta. Kao što znamo, onaj deo koji ovde nedostaje jeste ispravno razumevanje. A zašto? Zato što postoji preklapanje između drugog i trećeg skupa, te ispravno razumevanje čini poslednju stavku u listi od deset pravaca korisnih postupaka.
Stavke 19-20 se u sistematizaciji nekada pripajaju stavkama Plemenitog osmostrukog puta, čineći tako skup od deset kvaliteta arahanta, onoga ko je stigao na kraj vežbanja. Za njega ispravno znanje jeste potpuno, jasno znanje o četiri plemenite istine, a ispravno oslobađanje jeste oslobađanje uma, oslobađanje od svih nečistoća. To su kvaliteti jedino arahanta. Dakle, ove dve stavke unutar liste izražavaju odlučnost i težnju, nameru da se postigne čistota arahanta.
Sada dolaze tri stavke:
(21) ‘Drugi će biti savladani tromošću i tupošću; mi ćemo se ovde osloboditi tromosti i tuposti’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(22) ‘Drugi će biti uznemireni; mi nećemo ovde biti uznemireni’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(23) ‘Drugi će biti savladani sumnjom; mi ćemo se ovde osloboditi sumnje’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
I ako znamo različite liste unutar Učenja, onda ćemo prepoznati da su ovo tri od ukupno pet prepreka (nivarana) razvijanju meditativnog uma, uma koji će kulminirati ispravnom koncentracijom i umom koji će biti sposoban za jasan uvid. Opet se možemo zapitati zašto su nabrojane samo tri prepreke, a ne svih pet. Ali odgovor je da su one već pokrivene do sada izloženim stavkama. Ona broj 9 govori o pohlepi, koja je otprilike sinonim za žudnju za čulnim zadovoljstvima. Iza pohlepe imamo nabrojan gnev, koji u shemi od pet prepreka čini onu drugu. Tako su prve dve prepreke već pokrivene stavkama 9 i 10, te ih ovde ne treba ponavljati.
Nastavljamo brojem 24:
(24) ‘Drugi će biti besni; mi ćemo se ovde osloboditi besa’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(25) ‘Drugi će biti ogorčeni; mi ćemo se ovde osloboditi ogorčenja’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(26) ‘Drugi će biti nezahvalni; mi ćemo se ovde osloboditi nezahvalnosti’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(27) ‘Drugi će biti oholi; mi ćemo se ovde osloboditi oholosti’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(28) ‘Drugi će biti zavidni; mi ćemo se ovde osloboditi zavisti’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(29) ‘Drugi će biti savladani tvrdičlukom; mi ćemo se ovde osloboditi tvrdičluka’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(30) ‘Drugi će biti skloni obmanjivanju; mi ćemo se ovde osloboditi obmanjivanja’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(31) ‘Drugi će biti pritvorni; mi ćemo se ovde osloboditi varanja’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(32) ‘Drugi će biti tvrdoglavi; mi ćemo se ovde osloboditi tvrdoglavosti’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(33) ‘Drugi će biti arogantni; mi ćemo se ovde osloboditi arogancije’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(36) ‘Drugi će biti nemarni; mi ćemo ovde biti marljivi’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
Ove stavke pripadaju listi od 16 manjih nečistoća (upakkilesa), nesavršenosti ili manjkavosti uma koje smo već analizirali u prethodnoj sutti, Poređenje sa tkaninom (MN 7). Sa ovih 11 i sa stavkama 9-10 iz ranije liste od deset pravaca štetnih postupaka pokrili smo 13 od ukupno 16 upakkilesa. Tri koje nedostaju su suparništvo (sārambha), obmanutost (māna) i taština (mada). Opet se možemo pitati zašto sutta nabraja samo 13 elemenata, umesto svih 16. Ovo izgleda zaista čudno i preostale tri manjkavosti bi se lako mogle uklopiti u tekst. Moguće je da su redaktori ovog govora želeli da imaju tačno određen broj stavki u kompletnoj listi, kao što je 44, te su morali da izbace neke. Ili je originalno lista bila manja, te je tokom generacija, kako je sutta bila prenošena sve više stavki bilo dodavano. Na kraju, moguće je i da su prvobitno i ove tri stavke bile na listi, a onda su nekako vremenom ispuštene tokom usmenog prenošenja. Naravno, oko svega ovoga ne možemo biti sigurni, ali ono što možemo biti sigurni jeste da u procesu sopstvenog vežbanja moramo ukloniti i poriv ka suparništvu, obmanutost i taštinu.
Na redu su sada stavke 34-35:
"Drugi će teško prihvatati kritiku; mi ćemo ovde lako prihvatati kritiku’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
Drugi će imati loše prijatelje; mi ćemo ovde imati dobre prijatelje’: brisanje bi ovako trebalo vežbati."
One nisu deo bilo koje fiksirane liste unutar Učenja, ali se često pominju u suttama kao kvaliteti ključni za vežbanje, naročito monahe. Tako se često kaže da kada monasi prestanu da uvažavaju dobronamernu kritiku učitelja i ne prihvataju njegova uputstva sa poštovanjem, to je znak da je Dhamma osuđena na propadanje. Postoji sutta u kojoj Buda traži od Mahakassape da poduči monahe, a ovaj to odbija rečima: "Žao mi je, poštovani gospodine, ali ove monahe je vrlo teško podučiti, oni ne prihvataju savete i kritiku." Isto tako, Buda bezbroj puta ukazuje na značaj izbegavanja loših prijatelja, onih koji su možda prijatni, veseli i pristupačni, ali nas vode na stanputicu, vode na pogrešan put. To su prijatelji koji utiču da se naš karakter kvari umesto da se pročišćuje, da se naši standardi snižavaju. Na drugoj strani, on ističe važnost negovanja pravog prijateljstva, sa dobrim ljudima, onima koji nas nadahnjuju, upućuju, služe kao pravi uzori, koji zaista nastoje da nam budu od koristi u negovanju budističkog puta.
Naredni skup su stavke 37-43:
(37) ‘Drugi će biti bez poverenja; mi ćemo ovde biti ispunjeni poverenjem’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(38) ‘Drugi će biti bez stida; mi ćemo se ovde kloniti onoga što je sramno’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(39) ‘Drugi se neće pribojavati da čine loših dela; mi ćemo se ovde pribojavati da činimo loša dela’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(40) ‘Drugi će biti neuki; mi ćemo ovde marljivo učiti’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(41) ‘Drugi će biti lenji; mi ćemo ovde biti marljivi’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(42) ‘Drugi će biti rastreseni; mi ćemo ovde biti ustaljeni u svesnosti’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
(43) ‘Drugima će manjkati mudrost; mi ćemo ovde posedovati mudrost’: brisanje bi ovako trebalo vežbati."
Ovo je skup koji se na drugim mestima naziva "sedam dobrih svojstava", nasuprot "sedam loših svojstvima". Tako se u stavki 37 govori o poverenju u Budu kao učitelja koji izlaže istinu o stvarnosti u kojoj živimo. U stavki 38 ono što se naziva stidom (hiri) je zapravo samopoštovanje i reč je o odustajanju od svega što bi moglo da ga potkopa. Osluškujemo unutrašnji glas savesti koji nas štiti od pogrešnih postupaka, to je glas unutrašnjeg digniteta koji nas opominje da se ne upuštamo u ono što je sramno. Jer ako to učinimo, time pomračujemo, kvarimo, prljamo svoju pravu prirodu, umanjujemo potencijale i čistotu sopstvenog uma. Pandan hiri je ottappa, moralni strah ili zazor od činjenja loših dela i njihovih posledica, koji čini stavku 39. Prepoznajemo da ako učinimo nešto loše i drugi to saznaju, oni će nas prekorevati, kritikovati, izbegavati i odbaciti. Naravno, ako nas drugi u tom lošem činjenu prihvate i podržavaju, to je jasan znak da to nije ona vrsta ljudi za koju bismo želeli da nas poštuje ili da nas savetuje. U isto vreme, i to je vrlo važno, prepoznajemo karmičke posledice ovih loših postupaka, stvaranjem loše karme sebe neizbežno osuđujemo na patnju.
Ponekad se pravi kontrast u smislu da hrišćanstvo uči ljude da budu moralni tako što ih ispunjava strahom, dok budizam to ne čini i uči ih da budu moralno isključivo zbog koristi koja su svojstvena moralu. No, to baš i nije sasvim tačno, jer i Buda na mnogo mesta i ponekad vrlo detaljno govori o posledicama štetnih postupaka. Govori o mestima uskraćenosti, nesreće, patnje, na kojima se ljudi preporađaju, o tome kako nas loša dela vode iz sveta ljudi u svet životinja, pa naniže do sveta zlih duhova, čak do nivoa čistilišta. On govori o bezbrojni životima koje neko može proživeti u tom stanju. Sve to je snažan podstrek za izbegavanje loših dela.
Zatim dolazimo do stavke 40.
"Drugi će biti neuki; mi ćemo ovde marljivo učiti’: brisanje bi ovako trebalo vežbati."
Ovo nas ohrabruje ne samo na znanje u profanom smislu, već i na sticanje produbljenog znanja o Dhammi, Budinom učenju, čemu ovaj kurs i služi. Na kraju dolazimo do tri elementa koji se direktno tiče razvijanja viših stupnjeva puta.
(41) ‘Drugi će biti lenji; mi ćemo ovde biti marljivi’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
Ovo zvuči kao ispravan napor i može izgledati kao nepotrebno dupliranje. Ali u ovom slučaju Buda ili redaktori sutte su verovatno želeli da nabroje svih sedam dobrih kvaliteta, te se nisu obazirali na preklapanja ili dupliranja, posmatrajući ih samo kao pojačavanje poruke sutte.
(42) ‘Drugi će biti rastreseni; mi ćemo ovde biti ustaljeni u svesnosti’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
Opet, ovo duplira ispravni svesnost, ali je vrlo važno dodatno istaći njezin značaj.
(43) ‘Drugima će manjkati mudrost; mi ćemo ovde posedovati mudrost’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
Ovo je kulminacija mudrosti, onog kvaliteta na Putu koji i donosi oslobađanje.
(44) ‘Drugi će slepo slediti sopstvena gledišta, istrajavati na njima i teško ih napuštati; mi nećemo ovde slepo slediti sopstvena gledišta, istrajavati na njima, već ćemo ih lako ih napuštati’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
Zanimljiv je način na koji se završava ova lista. Poslednja stavka naglašava važnost ne prijanjanja slepo za sopstvena gledišta, za mišljenja. Neko može smatrati da kada imamo mišljenje o nečemu i držimo ga se, te sa drugima polemišemo braneći ga, da to nije nečistoća uma. Ali kako je izloženo u ovoj sutti, to je takođe prepreka, indikator za krut, uzak, dogmatski um, um koji je definisan vezivanjem, prijanjanjem. Zato, da bismo se oslobodili svake vrste prijanjanje, moramo odustati od krute fiksacije na sopstvena gledišta, uporno odbacujući da ih napustimo onda kada je to neophodno. Ovo naravno ne znači da napuštamo ispravno razumevanje i da ne zastupamo bilo kakva gledišta. Prema Budinom učenju, ispravno razumevanje je izuzetno važno, ispravno gledište je ono koje krči put od konfuzije, nerazumevanja i pogrešnog razmišljanja. Ali kada zastupamo ispravno razumevanje, mi to činimo ne vezujući se za njega, ne praveći od njega samo još jednu dogmatsku poziciju, ne vezujemo se za njega kao sa
moje razumevanje. Ne koristimo ga za pojačavanje ega, već kao sredstvo za ispravno razumevanje stvarnosti. A kada se sretnemo sa onima koji zastupaju pogrešno razumevanje, ne upuštamo se sa njima u bitku oko različitih mišljenja. Jer tada čak i ako je naše gledište ispravno, a upuštamo se u raspravu i svađu, a da u izvesnom smislu nismo ništa bolji nego druga strana. Umesto toga, držimo se ispravnog razumevanja sa fleksibilnim umom, otvorenim umom, bez vezanosti za gledište kao
moje. Samo tako ispravno razumevanje postaje alat oslobađanja, a ne porobljavanja i prepreka.
Ovim smo pokrili sve 44 teme kao sredstava za brisanje. Svaku od ovih tema uzimamo pojedinačno i razmišljamo o njoj, to postaje deo naše kontinuirane duhovne prakse. Svakoga dana možemo odabrati jednu od njih, onu koja nam se čini korisnom u datoj situaciji, i vežbati sa njom. Malo pomalo, to će nam pomoći da umanjimo, da postupno čistimo sebe od određenih negativnih ili štetnih ponašanja.
(nastaviće se)
