34. Salekkha sutta (MN 8) – Govor o brisanju – Deo 3http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn008.htmlBeleške o suttiProšli put smo objasnili da je u odeljku sutte koji je naslovljen "Brisanje" Buda nabrojao 44 vrste takozvanih nepovoljnih stanja ili osobina uma. I sva ta stanja moguće je prevazići vežbanjem koje se naziva "brisanje", a sastoji se u postepenom smanjivanju, postupnoj eroziji i eliminaciji nečistoća uma. Takođe smo videli kako je većinu njih moguće grupisati u određene standardne grupe ili nizove kakvi se pojavljuju na mnogo mesta širom Kanona: deset pravaca štetnih postupaka koje je moguće eliminisati tako što ćemo slediti deset pravaca korisnih postupaka; osmostruki pogrešni put nasuprot osmostrukog ispravnog puta itd.
I kada pogledamo celinu sutte, vidimo da se ove manjkavosti istražuju kroz pet poglavlja, a to su zapravo pet načina na koje im se suprotstavljamo i uklanjamo. Prvi odeljak je onaj o brisanju, gde se za brisanje koristi standardna formula:
'Drugi će biti okrutni; mi nećemo ovde biti okrutni’: brisanje bi ovako trebalo vežbati.
Dakle, učenik donosi odluku da, iako se možda drugi ponašaju na određeni način, iako ispoljavaju određenu lošu osobinu, on neće slediti njihov primer, već će ići putem koji smatra pravilnim i ispravnim. Donošenje jedne ovakve odluke jeste samo po sebi oblik "brisanja", erozije štetnih osobina.
Naredni odeljak "Sklonost uma" kao da se vraća na početak liste i proces uklanjanja nečistoća sledi kroz određene faze. Tako Buda kaže:
"Ćunda, kažem da je čak i sklonost uma ka povoljnim stanjima od velike koristi, a koliko još više to važi za telesne i verbalne postupke koji su u skladu [sa takvim stanjem uma]."
Buda ovde koristi vrlo važnu pali sintagmu: cittuppāda (citta + uppāda), prevedenu kao "sklonost", iako to baš i nije najbolji prevod. Naime cittuppāda u sebi nosi smisao ili nastanka uma ili stvaranja uma. Drugim rečima, ili stanje uma nastaje spontano ili je reč o namernom stvaranju nekog određenog stanja. U ovom konkretnom slučaju, reč je o ovom drugom značenju, učenik treba da "stvori um", određeno stanje uma, da ga navede da bude sklon nečemu. Dalje, Budini iskaz zapravo znači da to stvaranje, svesno razvijanje uma jeste najvažnija polazna tačka u razvijanju čitavog povoljnog načina življenja. Jer ako ne uložimo svestan napor da negujemo pozitivne namere, povoljne odluke, ako živimo od slučaja do slučaja, te ćemo nekad učiniti ono što je dobro, a drugi put ono što je loše, tada obično završimo u nevolji. Buda dakle podvlači ključni značaj generisanja, stvaranja sklonosti uma ka dobrome, korisnom. Komentar uz suttu dalje razvija ovo tvrdnjom da sve što je korisno u okviru Dhamme nastaje rađanje odgovarajućeg stanja uma. Tako na samom početku budističkog puta donosimo odluku da ćemo za svoj oslonac imati Tri utočišta, a za orijentir Pet pravila morala, a potom to zaista i činimo. Ili, pošto donesemo odluku da ćemo u sebi razvijati velikodušnost, tek tada i činimo takva dela.
Buda tako nastavlja prema listi, navodeći da za svaku od nečistoća moramo prvo doneti odluku da ćemo je eliminisati. E sad, to može izgledati kao prilično obiman zadatak, toliko obiman da smo u iskušenju da odmah dignemo ruke od svega
Otuda, posmatrano iz praktičnog ugla, savet bi bio da prođemo celu listu i odaberemo 2-3 stanja uma sa kojima se često susrećemo i s njima u vezi donesemo odluku da vežbamo, "stvorimo um" koji će svakoga dana, jednom ili dvaput na dan, ujutro i uveče, zastati za trenutak i sam sebi potvrditi donetu odluku. Recimo, ako se lako naljutimo, onda će ta odluka biti: "Čak i u teškim okolnostima, neću biti ljut, biću strpljiv." Ako smo lenji i neprekidno odlažemo stvari koje treba da uradimo, onda donosimo odluku: "Neću biti lenj, već energičan i marljiv" itd. I onda tu odluku ponavljamo dva puta svakoga dana, proveravajući u isto vreme koliko smo tokom dana uspeli da joj se približimo.
Ova vežba može biti vrlo korisna, naravno ne ako je radimo 3-4 dana i onda pomislimo, ma to kod mene ne pomaže. Prolaziće dani i dani, još uvek ćemo biti ljudi, lenji, tvrdoglavi ili šta već, ali ako istrajemo nekoliko meseci tada ćemo početi da uočavamo veliku razliku. Time ćemo obaviti proces nazvan salekkha, postepeno brisanje. Ovde je korisno zamisliti sliku potoka koji na jednom mestu svog toka naiđe na stenu i biva njome podeljen. Ali lagano on spira gornje slojeve te stene, pa sve dublje i dublje, dok je na kraju potpuno ne odnese. Na taj način deluje i salekkha, gde povoljna stanja uma neprekidnim, svakodnevnim svojim stvaranjem lagano ispiraju nepovoljno stanje iz našeg uma.
Zatim dolazi odeljak naslovljen "Izbegavanje", u kojem Buda koristi poređenje sa putem koji se na mestu račva i jedan kraj je neravan, grbav, pun kamenja koje viri iz zemlje, a drugi je potpuno ravan i njime je lako i prijatno putovati. Na isti način, kaže Buda, za svako štetno stanje uma postoji lek, postoji put kojim ga možemo savladati ili zaobići. I to je ono što je vrlo upečatljivo u Budinom učenju. On kao veliki lekar, kako su ga zvali, ima lek za svaku boljku, a ne samo za neke od njih, bilo da su nečistoće uma izražene kao misao, reč ili delo. Dakle, Buda potpuno razume funkcionisanje uma, on zna sve slabosti ljudske prirode, sve prepreke na koje ljudsko biće može da naiđe i isto tako zna načine na koje u tome može da mu pomogne. Zato u ovom poglavlju ukazuje na protivotrove svim ovim boljkama i taj odlomak se nadovezuje na prethodni, kao što se samo vežbanje nadovezuje na trenutak kada donesemo odluku da ćemo se suočiti sa svojim slabostima i negovati, razvijati kvalitete svoga uma.
No, pri tome treba biti oprezan, jer iako smo odlučili da iskorenimo jedan korov, moguće je da će se pojaviti neki drugi. Tako, ako smo vežbali strpljenje da bismo u sebi uklonili bes i postigli prve rezultate, može se u nama javiti gordost i misao: "Sada sam tako strpljiv, mnogo strpljiviji nego ljudi koje poznajem. Ja sam bolji od njih." Zato, kad god uočimo neku slabu tačku, neki defekt sopstvenog karaktera, treba da proverimo u listi datoj u ovoj sutti kako bismo ga identifikovali i videti da postoji način da se sa njim izborimo. Naravno, radi dužine sutte, u njoj nije objašnjen i praktičan način vežbanja, kako jačamo svesnost i mudrost, ali zato imamo duhovne prijatelje, koji mogu da nas upute, ili samostalno proučavamo Budino učenje u drugim suttama.
Četvrti odeljak pod naslovom "Put koji vodi nagore" je važan, jer uvodi jednu vrlo značajnu činjenicu o štetnim i korisnim mentalnim stanjima. A to je da ne treba da podcenjujemo snagu onih negativnih, da ih ne smatramo bezopasnima, da ne budemo nepažljivi u odnosu na njih. Ono što nam treba jeste kvalitet pažljivosti, apamada. To znači da smo svesni da osobine našeg uma, osobine našeg karaktera, da naši postupci imaju i svoje posledice. Te posledice se manifestuju već u ovom životu, kao i u narednima, na duge staze. Buda dalje kaže da nas nečistoće uma vode nadole i to prvo u nama samima. Nastajući tokom dugog početnog perioda uslovljavanja, one u jednom trenutku počnu da se manifestuju i ako ih zanemarimo, dopustimo im da slobodno borave u umu, one su poput korova u vrtu. Vremenom će se proširiti, dati nove izdanke i ovladati čitavim umom. I tada počnu da oblikuju naše misli i onda i naš karakter. Dalje slede loša dela i sve to zajedno nas već u ovom životu vodi nadole, unižava nas i stvara od nas skoro životinjska bića. Isto tako nas posmatrano na duge staze vodi nadole na lestvici mogućih svetova za preporađanje. I kada se jednom preporodimo u tim nižim svetovima, teško je pronaći svoj put natrag do preporađanja u svetu ljudi ili božanstava. Otuda je rođenje kao čovek dragoceno i ne bi ga trebalo olako uzeti, ne treba protraćiti svoje ljudsko dostojanstvo i dopustiti da nas slično puzavici koja se obavije i obori čitavo stablo, obaviju i obore mane našeg uma.
Na pozitivnoj strani ovog odeljka, su pozitivna stanja uma, koja vode nagore. Njih treba svesno da negujemo i to uz pomoć ispravnog napora, energije, marljivosti, treba da pročišćujemo svoj karakter i tako ga oplemenjujemo. Na taj način takođe uvećavamo svoju mudrost, sve do probuđenja, nibbane. U ovoj antitetzi između nepovoljnih i povoljnih stanja uma Buda kaže da za svako od tih štetnih stanja postoji njegova suprotnost, povoljno stanje, koje nas vodi nagore. Ako ispoljavamo okrutnost, povređujemo druge, recimo životinje, imamo stanje ne-okrutnosti koje treba u sebi razvijati, stanje saosećanja sa drugim bićima. I tako dalje za sva ostala 43 stanja.
Sada stižemo do petog odeljka, "Put gašenja", gde Buda daje jedno prilično oštro upozorenje. Naime, pošto krenemo da pročišćujemo um, pošto pođemo uzbrdo, moguće je da nam posle izvesnog vreme padne na pamet da smo dovoljno postigli i da bismo već mogli početi i druge da podučavamo. Ali Buda poziva na oprez:
"Ćunda, nemoguće je da onaj ko i sam tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj; ali je zato moguće da onaj ko sam ne tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj. Nemoguće je da onaj ko je i sam neukroćen, nedisciplinovan, [u kome je plamen nečistoća] neugašen (aparinibbuto), nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća]; ali je zato moguće da onaj ko je i sam ukroćen, disciplinovan, ugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća]."
Ovde je zanimljiva reč "aparinibbuto" (doslovno: neugašen), jer njen pozitivan pandan parinibbuto znači "onaj ko je dostigao utrnuće", tj. nibbanu. Naravno, ne treba ovo shvatiti kao pravilo da niko ne treba da govori o Dhammi sve dok nije potpuno probuđen. Već da sve dok nismo izašli iz mulja, ne smemo izgubiti fokus sa onoga što je ipak naš glavni proioritet, pročišćenje sebe, i ući u ulogu učitelja. Nažalost, mnogo je onih koji načine mali napredak u meditaciji i gonjeni svojim egom odmah pomisle da su spremni da podučavaju druge, pri čemu kao po pravilu zanemare svoju praksu i prepuste se uživanju u svom statusu učitelja. Zato Buda poziva zaista na opreznost kada su ovakve stvari u pitanju, kako kod onih koji sebe počnu da smatraju učiteljem, tako i među onima koji se susretnu sa takvim "učiteljima".
Gornji citat se može shvatiti u smislu odnosa dve osobe, ali i u smislu našeg odnosa prema samima sebi, dakle, da kad smo u "mulju" svojih nedostataka, jedino nam ono što je na čvrstom tlu može pomoći da se iz tog mulja iščupamo, a to je upravo onaj kvalitet koji preporučuje Buda. Dakle, iz mulja okrutnosti nas izvlači ne ponavljanje te okrutnosti, uz traženje raznoraznih opravdanja za njih, već negovanje stava ne-okrutnost, saosećanja za druge. I tako dalje za sve ostale 43 nečistoće. Tako sve njih možemo zamisliti poput vatri, za koje svaku postoji vedro vode koje će je ugasiti. Gaseći jednu po jednu sve smo bliži nibbani.
Kada na kraju pogledamo čitavu suttu, vidimo da ona ima određenu strukturu, gde četiri odeljka prate određenu liniju postupnosti. Posle uvodnog poglavlja o osam postignuća, sledi "Brisanje", kao zadavanje cilja onome ko se kreće Putem. Kada znamo cilj i smatramo ga vrednim, sledi odluka da taj cilj dostignemo i na to se odnosi odeljak "Sklonost uma". Neophodno je da svoj um usmerimo ka tom cilju, da mu postanemo skloni. Kada u nama postoji takva čvrsta odluka da negujemo povoljna stanja uma, ono što sledi jeste vežbanje i na to se odnosi odeljak "Izbegavanje", jer je sve naše vežbanje upravo u izbegavanju štetnih stanja time što ćemo od njih odustati, i praktikovati ona suprotna, korisna stanja. Dalje, kako napredujemo, shvatamo da sve dok izbegavamo put nadole, u "mulj" nečistoća uma, to nas vodi putem nagore, ka čvrstom tlu vrline. I dok napredujemo potrebno nam je ovo upozorenje da se ne upuštamo prerano u ulogu "oslobodioca" drugih. Možemo pomagati drugima, deliti sa njima svoja iskustva i razumevanje, ali zbog toga ne treba da zanemarima rad na samima sebi, na iskorenjivanju loših osobina koristeći metod opisan u sutti. I kada je taj posao urađen, to je i kulminacija puta, to je oslobađanje uma iz "mulja", to je čistota nibbane.
U pasusu 17 Buda zaključuje suttu upravo rezimirajući ove faze i sve što ostaje je na učeniku da radi na "brisanju", na sopstvenom oslobođenju:
"Tako sam te, Ćunda, podučio putu brisanja, putu sklonostima uma, putu izbegavanja, putu koji vodi nagore i putu gašenja. Ono što učitelj koji brine o dobrobiti svojih učenika i saoseća sa njima, ja sam to učinio za tebe, Ćunda. Unaokolo ima podnožja stabala, praznih koliba. Meditiraj, Ćunda, ne oklevaj ili ćeš kasnije žaliti zbog toga. Ovo je bilo moje uputstvo tebi."
PraksaAko radiš nešto štetno, obrati pažnju kako je jasan put da promeniš takvo ponašanje ukoliko pogledaš na drugu stranu i vidiš potpuno suprotan način ponašanja. Na primer, ako često ogovaraš, umesto opravdavanja i nalaženja raznih "objektivnih" razloga za to, jednostavnim izbegavanjem takvog ponašanja potpuno ga se oslobađaš. I onda prestaje i potreba za opravdanjima i izgovorima.[/u]
