35. Sabbāsava sutta (MN 2) – Svi otrovi – Deo 1 Prvi od četiri nastavka analize sutte koju možete pročitati ovde:
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn002.htmlKratak sadržajBuda podučava sedam metoda eliminisanja duboko ukorenjenih otrova u umu (strast, žudnja za postojanjem, kruti stavovi i neznanje) koji sprečavanju probuđenje.
BeleškeOve nedelju započinjemo analizu Sabbāsava sutte ili govora o svim otrovima, koji se nalazi kao drugi govor po redu u okviru Mađđhima nikaye. To bi moglo da govori i o značaju koji su redaktori Pali kanona pridavali ovom govoru. A on započinje tako što se Buda nalazi u gaju princa Đete, kraj Savatthija, i objavljuje monasima:
"Monasi podučiću vas govorom o obuzdavanju (samvara) svih otrova. Dobro slušajte i zapamtite šta ću vam reći."
Buda dakle kaže da će ih podučiti o tome kako da obuzdaju otrove (āsava) u svom umu. Važna reč u gornjem citatu je reč "samvara", koja znači "obuzdavanje, držanje pod kontrolom". Međutim u nastavku, već u narednom pasusu 3, Buda kaže:
"Monasi, uklanjanje (khaya) otrova je za onoga ko zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi."
Dakle, koristi reč khaya = potpuno uklanjanje, iskorenjivanje, razaranje, uništavanje (naročito u vezi sa mentalnim nečistoćama) i čini se da time ukazuje na sasvim drugu ideju. Otuda je pomalo zbunjujuće da Buda najavljuje temu svog govora, a onda kada počne njenu razradu, ne govori o obuzdavanju, već o uništavanju.
Takođe bi odmah na početku ove analize bilo dobro objasniti ključnu reč govora, a to je "āsava" (sanskrit: asrava), koja je ovde iz nužde metaforično prevedena kao "otrov", jer je njen precizan prevod nemoguć zbog višeslojnog značenja. Sastavljena je od korena "sava" = tok, koji ima prefiks "ā", dakle "ā + sava", i taj prefiks daje reči značenje nečega što ili utiče ili ističe. Posmatrajući samu reč, nemoguće je odlučiti koje je značenje pravo i oko ovoga su polemisali i stari i sadašnji komentatori, a i prevodioci sutta. Tako bi se reč mogla prevesti kao "u-ticaj", s idejom da kada smo pod uticajem neke ideje, ta ideja bukvalno "teče u" ili "utekne" u naš um, nađe svoje mesto u njemu, i potom na njega vrši svoj uticaj. Ako reč āsava shvatimo da označava tok u suprotnom smeru, izvan uma, tada ona označava ono što "is-tiče", "iz-liva se", "curi". Na tom tragu, reč ima dva bukvalna značenja: 1. gnoj (sluz ili neka druga tečnost) koji ističe iz rane; 2. sok koji curi iz nekog cveta ili drveta. U suttama reč dobija novo, preneseno značenje i odnosi se na tri nečistoće (kilesa) uma, ali su ove tri posebno izdvojene i označene terminom āsava zato što su najosnovnije nečistoće, nalaze se u osnovi, one su "pogonsko gorivo" samsare, na njima se temelji naše večno preporađanje. U nikaya tekstovima te tri nečistoće se pojavljuju nebrojeno puta, a to su kamāsava, bhavāsava i aviđđāsava.
Kamāsava je osnovna, duboko ukorenjena sklonost ka zadovoljstvima čula, žudnja za čulnim zadovoljstvima. To je primarna tendencija u osnovi uma, u osnovi samsare, suptilni tok čulne žudnje koja u-tiče u um zajedno sa raznim prijatnim podražajima koji dolaze preko čula. Kada recimo vidimo nešto prijatno, tada se stvara kamāsava, otrov senzualnosti, koji onda teče u um, u svest, podstiče nastanak misli o čulnim užicima, mislima ispunjenim žudnjom za čulnim zadovoljstvima. Ta žudnja se izdiže iz dubokih slojeva uma u svest i odatle "ističe" kroz pet čula ka odgovarajućim objektima tih čula: kroz oko ka lepom prizoru, kroz uho ka prijatnim zvucima, kroz nos ka mirisima, kroz jezik ka ukusima, kroz telo kao prijatnim dodirima.
Bhavāsava je ovde prevedena kao "otrov žudnje za postojanjem", pri čemu se ovde misli na našu želju da živimo večno, nagon da produžimo svoje postojanje u jednom ili drugim obliku. Ta sila nas takođe drži prikovanima za krug neprestanih preporađanja, te je zato Buda govorio da je žudnja ta koja proizvodi sve nova rođenja.
Aviđđāsava, "otrov neznanja", jeste treća osnovna nečistoća uma, nerazumevanje prave prirode stvari. U izvesnom smislu, ovaj "u-tok" ili "iz-tok" neznanja je uvek prisutan u umu, ali ponekad dobija posebnu snagu i preplavi čitav uma.
Generalno bi se moglo reći da su ova tri otrova fundamentalnija od jedne druge trijade koja se takođe često pominje u Kanonu, a to su tri "korena" svega lošeg: pohlepa (lobha), mržnja (dosa) i obmanutost (moha). Oni se obično koriste u malo drugačijem kontekstu, kada se govori o "korenima" ili razlozima štetnih postupaka, loše kamme. To znači da kada se koriste termini pohlepa, mržnja i obmanutost, oni imaju više etički prizvuk. No, isto tako bi se moglo reći da među ove dve trijade postoji korelacija, te da loš koren kao što je pohlepa blisko korespondira sa dva gore pomenuta otrova, a to su žudnja za čulnim zadovoljstvima i žudnja za postojanjem. Takođe, obmanutost je manje-više sinonim za otrov neznanja. Na kraju ispada da mržnja (dosa) nije āsava, mada nijedna sutta ne objašnjava zašto je to tako. Jedno objašnjanje je da je mržnja stanje koje u sebi ne uključuje vezivanje za trajno postojanje, ona nije faktor koji bi nas gonio kroz krug preporađanja. Mržnja je negativna sila koja se javlja u umu i uzima oblik averzije, odbojnosti prema ljudima koje ne volimo ili prem neprijatnim situacijama. Mržnja je dakle sila odbijanja, dok su āsave sile privlačenja, vezivanja za ono što je izvor uživanja.
Treba reći da je u ovoj sutti termin āsava upotrebljen u širem smislu kao bilo šta što stvara poteškoću, što stvara konflikt u umu, što drži um uznemirenim, sve ono što nas čini nezadovoljnim, što stvara mentalnu vatru ili groznicu. Glavna svrha praktikovanja Budinog učenja, prema ranim objašnjenjima kakva nalazimo u Pali kanonu, jeste uništavanje āsava, stanje koje se naziva āsavakkhaya. Kada je u noći probuđenja dostigao njegov vrhunac, rekao je da je njegov um oslobođen od tri āsava: od otrova čulnosti, otrova žudnje za postojanjem i otrova neznanja. Takođe kada je opisivao postepeno napredovanje svojih učenika kroz različite stupnjeve, on pominje dostizanje četiri đhana, meditativnih zadubljenja, potom abhiñña ili viših znanja i vrhunac dolazi kada je um oslobođen tri āsava ili otrova. Tako, pošto je krajnji cilj iskorenjivanje nečistoća, jasno je da ka tom cilju možemo ići jedino njihovim postepenim obuzdavanjem, a to se postiže praktičnim delovanjem opisanim u plemenitom osmostrukom putu. Ako ne radimo na obuzdavanju nečistoća na tako postupan način, tada neće biti moguće postići i njihovo uklanjanje. Drugim rečima, to se nikada neće dogoditi ukoliko svojim čulima puštamo na volju, odlazimo na razne zabave, jureći za užicima, jednom rečju ako se neprekidno vozimo toboganom senzualnosti. Nemoguće je da u takvoj situaciji odjednom, ni iz čega, naše nečistoće i vezanosti nestanu. Zato je neophodan rad na obuzdavanju, sa jedne strane, a sa druge jačanju pozitivnih sila, a to znači razvijanju svih delova osmostrukog puta, elemenata probuđenja, kvaliteta vrline i tako dalje.
Među svim ovim elementima, najvažniji za uklanjanje nečistoća jeste mudrost (pañña). I u ovoj sutti se o paññi govori kao o "znanju i viđenju":
"Monasi, uklanjanje otrova je za onoga ko zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi."
Obično, kada Buda objašnjava, on govori o onome ko zna i vidi četiri plemenite istine. Ali ovde on "znanje i viđenje" upotrebljava u nešto drugačijoj formulaciji:
"A šta to on zna i vidi? Ispravnu pažnju i pogrešnu pažnju."
Ovde je "ispravna pažnja" prevod pali termina "yoniso manasikara". Reč yoniso se prevodi i kao "mudro, pažljivo, prodorno, pomno, precizno, metodično", a manasikara kao "pažnja, razmatranje, promišljanje". Manasikara nije puko okretanje uma ka nekom predmetu, već i njegovo detaljno i pažljivo analiziranje. Tako "yoniso manasikara" znači duboko, pažljivo, prodorno razmatranje i istraživanje. Njezina suprotnost je "ayoniso manasikara", dakle odsustvo svega toga, to jest nesmotrenost, nepažljivost, površna pažnja. Ova dva termina igraju vrlo važnu ulogu u mnogim delovima Budinog učenja. Tu važnost Buda ovde ističe na sledeći način:
"Kada je monah nepažljiv, još nenastali otrovi nastaju, a oni već nastali se pojačavaju. Kada je monah pažljiv, još nenastali otrovi ne nastaju, a već nastali otrovi nestaju."
Ovim on daje ključnu ulogu ispravnoj pažnji i pogrešnoj pažnji. Iz drugih sutta vidimo da su ove dve vrste pažnje presudne i za uklanjanje ili stvaranje i pet mentalnih prepreka (pañća nivarana) dostizanju probuđenja: 1. čulna želja, 2. zlovolja, 3. tromost i tupost uma, 4. uznemirenost i briga, 5. sumnja. Kada smo nepažljivi ili nesmotreni, tada ovih pet prepreka imaju priliku da nastanu i da jačaju. A u jednoj sutti u Anguttara nikayi, poglavlje X, Buda kaže da su pet prepreka hrana, jak uzrok, za nastanak i rast drugih nepovoljnih stanja uma. Takođe, u Dvedhāvitakka sutti (MN 19) se kaže da je neznanje uslov za nastanak svih āsava. Tako da ovde imamo čitav sled: neznanje je uslov za nastanak pogrešne pažnje, ona je uzrok za nastanak tri āsava, a one su uzrok za nastanak i jačanje pet prepreka. Taj sled nije običan, linearni, jer se neznanje javlja kao uzrok pogrešne pažnje, a ona je sa svoje strane uzrok za treću od āsava, a to je upravo neznanje, što govori o međusobnoj uslovljenosti, međusobnom pojačavanju, koje se takođe i produžava u svoje konsekvence.
Sa druge strane sutta Mudra pažnja (SN 46.35) kaže da ispravna pažnja, pažljivo razmatranje, yoniso manasikara, jeste preduslov razvoja sedam elemenata probuđenja. A kada ovi elementi nastanu i jačaju, oni omogućuju nastanak znanja i viđenja, tj. mudrosti. I kad postoje znanje i viđenje, to znači da je neznanje eliminisano. Sa eliminisanjem neznanja, tada su i nečistoće uništene. Tako vidimo da je mudra pažnja ili mudro promišljanje temelj čitavog ovog sleda koji vodi do konačnog probuđenja, do nibbane. Danas je ušlo u modu kod dobrog broja meditanata da veruju kako je čitav smisao Budine Dhamme da neprekidno budemo svesni sadašnjeg trenutka, da održavamo polje nefokusirane svesnosti, da jednostavno posmatramo stvari kako dolaze i prolaze i uvek znamo šta se sada događa, te će sve ostale stvari same od sebe doći na svoje mesto. Ali ako čitamo sutte, vidimo da sam Buda uvek iznova govori da je isto tako neophodno razvijati i praktikovati yoniso manasikara. U Mahā-vedalla sutti (MN 43) -- Dugo razjašnjenje nauke, on pominje dva uslova za nastanak ispravnog razumevanja (ili gledišta), samma ditthi. Jedan uslov je "glas drugoga", tj. neophodno je da čujemo od nekog učenje, a drugi je ispravna pažnja, pomno razmatranje.
Kada Buda govori o sopstvenom probuđenju, sutte u Samyutta nikayi, poglavlje XII.4-10, on kaže da je sedeo i razmišljao o starosti i smrti, pitajući se kako je moguće izaći iz njihovog okova. I tada, dodaje: "Onda, monasi, zahvaljujući pomnom razmatranju, u meni se javila mudrost." A mudrost se tiče otkrivanja formule uslovljenog nastanka, o kojoj će biti reči kasnije tokom ovog kursa. Dakle, opet je očigledno da je yoniso manasikara osnov probuđenja. U komentarima se yoniso manasikara jednostavno objašnjava kao uviđanje tri osnovne karakteristike svake stvari, prolaznost (anićća), nedovoljnost (dukkha) i bezličnost (anatta). Ali to bi se moglo smatrati i korišćenjem elegantne formule za objašnjavanje nečega što je zapravo prilično kompleksan fenomen. Tu kompleksnost vidimo na osnovu sutta, jer u njima vidimo da Buda yoniso manasikara koristi u značenju koje ima mnogo primena, koje važi u različitim situacijama, a ne samo za onaj tip pažnje koji vodi do uvida. Naprimer, kada Buda kaže da treba da razmatramo pet prepreka, savetuje takođe da u svakom slučaju razmatramo koji su uslovi doveli do toga da ta specifična prepreka nastane, zašto je čulna želja nastala, zašto je zlovolja nastala itd. I dok to radimo, mi zapravo primenjujemo yoniso manasikara, mudro promišljanje.
Sada dolazimo do pasusa 4, koji uvodi dve ideje. U njemu nalazimo sedam vrsta otrova:
"Monasi, ima otrova koje treba ukloniti viđenjem. Ima otrova koje treba ukloniti obuzdavanjem. Ima otrova koje treba ukloniti korišćenjem. Ima otrova koje treba ukloniti podnošenjem. Ima otrova koje treba ukloniti izbegavanjem. Ima otrova koje treba ukloniti uklanjanjem. Ima otrova koje treba ukloniti razvijanjem."
U ovom pasusu reč "ukloniti" je na paliju "pahāna", koja ima šire značenje i obuhvata i obuzdavanje i uništavanje. Tako možemo reći da je obuzdavanje āsava i uništavanje āsava dva različita načina njihovog uklanjanja. I od sedam metoda uklanjanja āsava nabrojanih u 4. pasusu, dva od njih se odnose na uništavanje āsava. Prvi je: viđenje (dasana; ovaj tehnički pali termin zapravo ima preciznije značenje "viđenje sa mudrošću", naročito viđenje četiri plemenite istine, sa mudrošću o plemenitom putu). Drugi metod kojim se uništavaju otrovi je poslednji na listi: razvijanje (bhavana). Između prvog i poslednjeg metoda na listi nalazi se pet onih koji predstavljaju obuzdavanje, slabljenje otrova, tako da na kraju mogu biti i uništeni metodom viđenja i razvijanja, tako da se više nikada ne pojave. Termin "viđenje" se koristi i da označi prvi stupanj probuđenja, a to je stupanj "ulaska u tok" (sotapati). Na to stupnju učenik vidi prve odbleske nibbane, vidi prve naznake konačne istine, Dhamme. Pre ovoga on je praktikovao vipassanu ili uvid, stičući sve dublji uvid u prirodu uslovljenih fenomena. Ali kada uvid stekne zrelost, dolazi do proboja, otvaranja "oka Dhamme", Dhamma ćakkhu, uz pomoć kojeg učenik ugleda i krajnju istinu, neuslovljenu istinu, neuslovljeni element, nibbanu. I u isto vreme, po prvi put vidi i sve četiri plemenite istine. Ali ovo ne donosi automatski i oslobađanje uma. Na osnovu ovog viđenja, učenik mora dalje da razvija ostale elemente Puta. Kroz iskustvo viđenja, on zadobija precizno, neporecivo razumevanje istine Dhamme. Kada jednom stigne do te tačke, više nikada neće izgubiti to razumevanje, tu mudrost. Nikada više neće pasti na nivo obične, obmanute osobe. To razumevanje postaje deo njegovog bića i ne gubi ga čak i kada prolazi iz jednog života u drugi. Dalje vežbajući, on razvija ostale elemente puta, koji um čine čistim, ujedinjenim, fokusiranim i njegovo viđenje postaje sve oštrije i jasnije. Sve do intenziteta kojim meditant pravi proboj do viših nivoa i eliminiše one suptilnije nečistoće. To je posao razvijanja, naročito u ovoj sutti negovanja sedam elemenata probuđenja. Kad oni dostignu svoju punu zrelost, tada će um biti potpuno oslobođen otrova.
(nastaviće se)
