39. Mahaćattarisaka sutta (MN 117) – Velika četrdesetica – Beleške 1 link do sutte:
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn117.htmlKratak sadržajBuda definiše elemente plemenitog osmostrukog puta i objašnjava njihovu međuzavisnost. Jedna od zanimljivih strana ovog govore je da on jasno pokazuje da taj put kao način vežbanja nije samo za obične ljude, već i za one koji su već "ušli u tok".
BeleškeDošli smo do jedne do sutta koje nije tako lako objasniti. Jedna od stvari koje stvaraju tu poteškoću jeste i to što je prvobitni tekst ove sutte u jednom trenutku, možda i nekoliko generacija posle Bude, bio izmenjen. To se dogodilo verovatno u vremenu u kojem je Budino učenje počela da evoluira u pravcu koji će kulminirati nastankom Abhidhamme. Na to ukazuju delovi koji pokazuju karakteristike takve vrste literature, inkorporirani u tkivo sutte. Jedan način na koji možemo ovo utvrditi jeste poređenje njene verzije u Pali kanonu i verzija koja je sačuvana u kineskom prevodu, sa originala koji je pripadao sarvastivada školi budizma. Dakle, obe verzije su vrlo slične, izuzev onih delova koje nazivamo abhidhammičkim, a odnose se na razliku između profanog i transcendentnog puta.
No da krenemo od početka. Buda boravi u Sāvatthiju i kaže monasima da će im održati govor o Dhammi:
"Monasi, podučiću vas plemenitoj ispravnoj koncentraciji, sa njezinim podrškama (saupaniso) i pomagalima (saparikkhāro)."
Poslednja dva termina su skoro sinonimi i odnose se na one stvari koje prate plemeniti osmostruki put, tj. uslove koji podržavaju napredovanje putem.
Kao što znamo, ispravna koncentracija (samma sati) je poslednji elemenat osmostrukog puta.
""Šta je to, monasi, plemenita ispravna koncentracija, sa svojim podrškama i pomagalima?"
Podrška i pomagala su ostalih sedam elemenata plemenitog puta: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno življenje, ispravan napor i ispravna svesnost. A plemenita ispravna koncentracija jeste: ujedinjavanje uma (cittassa ekaggata), potpomognuto sa ovih sedam elemenata. Citta = um; eka = jedan; agga = tačka. Dakle, sabiranje uma u jednu tačku. A ostalih sedam elemenata deluje kao potpora i pratnja takvoj koncentraciji.
U sutti kao celini vidimo da je put predstavljen kao postepeno vežbanje, što je dominantan model i u drugim suttama, jer Buda uvek iznova govori o postepenom treningu, postepenom dostizanju cilja. Ali postoje i drugi odlomci koji govore da kada neko dostigne određen nivo u vežbanju, događa se iznenadno iskustvo, iznenadni proboj, iznenadno probuđenje. I da bi označio ovaj doživljaj proboja sutte koriste izraz dhammābhisamaya = prodor ka Dhammi ili razumevanje Istine, što predstavlja dostizanje prvog stupnja probuđenja, "ulazak u tok". Drugi izraz, sinonim je dhamma ćakkhu patilābha = sticanje duhovnog oka koje vidi istinu. Obično ovakvi slučajevi se događaju kada je učenik negovao u sebi elemente puta tokom određenog vremena. I kada svi ti duhovni kvaliteti u njemu sazreju, on prolazi kroz takvu jednu vrstu doživljaja koji se naziva prodor ka dhammi. No ima tekstova koji opisuju neku osoba koja nije u sebi negovala postepeno put, već bez ikakvog znanja o učenju dolazi kod Bude da ga sasluša. I pošto je on u stanju da vidi u kojoj meri je razvijen um te osobe, da je sazreo, smiren, ispunjen poverenjem, on joj održi govor, naročito njoj primeren, o četiri plemenite istine, posle čega njegov slušalac doživi prodor ka dhammi i otvaranje duhovnog oka.
Čini se da su budistički mislioci imajući ovakve slučajeve u vidu razvili koncept trenutnog probuđenja, a on je u Abhidhammi povezan sa konceptom trenutnog stanja uma, kao takozvani "trenutak uma", što je i trenutak ovog doživljaja proboja. I to se u Abhidhamma terminilogiji naziva transcendentni put (lokuttara magga). I on se razlikuje od prethodnih stupnjeva vežbanja, običnog puta (lokiya magga). Tako većina ljudi prvo praktikuje običan put i kada njegovi elementi dostigne zrelost, kada se onaj ko vežba ustali u ispravnom razumevanju i ispravnoj pažnje, tada on praktikuje ispravan govor, ispravno postupanje i življenje, ulaže ispravan napor tako što vežba četiri temelja svesnosti i stiče ispravnu koncentraciju. Na kraju svi ovi elementi postaju udruženi i na određenoj tački, kada je kvalitet mudrosti sazreo, kao rezultat ovog postupnog procesa, takav učenik dolazi do naizgled iznenadnog uvida u istinu, do trenutnog probuđenja. I tako, jedan deo Abhidhamme nastoji da nekako ove dve koncepcije puta dovede u sklad i on to čini razlikovanjem običnog puta i transcendentnog puta i upravo ovakva razlika se pominje i u sutti o kojoj je ovde reč.
No mi ćemo, sledeći je, ići kroz objašnjenje svakog od elemenat puta. I tako tekst daje vrlo važnu formulaciju, koja se ponavlja, a to je da ispravno razumevanje dolazi na početku:
"U svemu tome, monasi, ispravno razumevanje dolazi kao prvo."
sammādiṭṭhi pubbaṅgamā, doslovno, razumevanje je prethodnica, ide napred, na čelu.
"A kako to ispravno razumevanje dolazi kao prvo? Čovek razume pogrešno razumevanje kao pogrešno razumevanje, a ispravno razumevanje kao ispravno razumevanje: to je njegovo ispravno razumevanje."
To znači da upravo ta sposobnost da napravimo razliku između pogrešnog i ispravnog razumevanja predstavlja vid ispravnog razumevanja. Ako ih brkamo, tada imamo pogrešno razumevanje.
Buda nastavlja daljim opisom pogrešnog i ispravnog razumevanja:
"Šta je, monasi, pogrešno razumevanje?
Ovde sledi jedan od standardnih opisa pogrešnog razumevanja u Budino vreme, koje se nazivalo natthikavada ili materijalizam, nihilizam, a tvrdilo je da se živa bića sastoje jedino od fizičkog tela sačinjenog od četiri elementa. Kada telo umre, sve se okončava i nema bilo kakvog produžetka.
'Ništa nije dato, ništa prineto i ništa žrtvovano; nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela..."
Nema potrebe za praktikovanjem davanja i milosrđa jer ne postoji ni bilo kakav duhovni plod takve prakse. Ovakvi iskazi imaju naročit značaj u Indiji Budinog vremena, kada su generalno postojale dve društvene grupe: kućedomaćini i askete i bramani koji su ovi prvi svojim darovima, a u uverenju da time stiču zasluge za sebe, obezbeđivali materijalnu osnovu njihove duhovne prakse. No, materijalisti su tu ideju zasluga odlučno pobijali, smatrajući da niti dobra dela donose sreću u budućnosti, a niti loš nesreću.
"...nema ovog sveta, ni drugog sveta [ovim se poriče preporađanje ni u ovaj, niti u bilo koji drugi svet]; nema majke, ni oca [nema duhovne koristi u staranju o sopstvenim roditeljima, njihovom poštovanju]; nema bića koja se spontano preporađaju [reč je o preporađanju koje ide mimo rođenja iz materice, recimo kao kod božanstava ili stanovnika čistilišta]; nema dobrih i čestitih asketa i bramana u ovome svetu koji su kroz direktno znanje sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet' [poricanje bilo kakve mogućnosti probuđenja]. To je pogrešno razumevanje."
Ovo je samo jedan, istina vrlo upečatljiv, primer pogrešnog razumevanja. Ako želite da vidite i ostale, treba pogledati u Apannaka suttu (MN 60) i Sandaka suttu (MN 76).
A onda Buda, u skladu sa svojim metodom izlaganja kad prvo izlaže negativnu stranu neke stvari, a potom pozitivnu, dolazi do ispravnog razumevanja:
"Šta je, monasi, ispravno razumevanje? Ispravno razumevanje, kažem vam, jeste dvostruko: postoji ispravno razumevanje sa otrovima (āsava), koje donosi zasluge, koje dozreva u vezanosti; i postoji plemenito ispravno razumevanje, bez otrova, transcendentno, koje je deo puta."
Kao što vidimo, imamo dve vrste ispravnog razumevanja: obično ispravno razumevanje, povoljan element koji doprinosi povoljnom preporađanju, ali sam po sebi ne može rezultirati nadilaženjem uslovljene egzistencije i ulaskom u nibbanu, jer je još uvek vezano za samsaru. Ovo je tako važna vrsta ispravnog razumevanja, ali samo za život u vrlini u ovome svetu, on nam pomaže da se držimo podalje od štetnih postupaka i činimo ono što je povoljno.
Nasuprot tome, imamo plemenito ispravno razumevanje, bez primesa otrova u sebi, transcendentno (lokuttara, dosl. iznad ovoga sveta) i, na kraju, ono je deo Plemenitog osmostrukog puta.
U pasusu 7 Buda nastavlja analizu i vidimo da je obično ispravno razumevanje upravo suprotno onom pogrešnom:
"Postoji ono što je dato, ono što prineto i ono što je žrtvovano; postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela; postoji ovaj svet i drugi svet; postoje majka i otac; postoje bića koja se spontano preporađaju; postoje dobri i čestiti askete i bramani u ovome svetu koji su kroz direktno znanje sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet."
Ono nas vodi natrag u samsaru i obezbeđuje srećan život na osnovu povoljne kamme, a ujedno je neophodan preduslov za ono drugo, oslobađajuće ispravno razumevanje. Da bi ljudi do njega došli, nije neophodno da se pojavi Buda u svetu, iako ga on objašnjava jasnije, preciznije nego neki drugi učitelji. Ovo je ispravno razumevanje kamme i njezinog ploda koje je da tako kažemo deo ukupnog duhovnog nasleđa ljudskog roda ili barem Indije.
E sad dolazi zanimljiv deo. Kada pogledamo u suttama definiciju ispravnog razumevanja, obično se ono opisuje kao znanje četiri plemenite istine: patnje, načina njenog nastanka, nestanka i puta koji vodi do tog prestanka. Tako je ispravno razumevanje Plemenitog osmostrukog puta objašnjeno na osnovu njegovog objektivnog sadržaja. Ali sada, u pasusu 8, vidimo da se on objašnjava iz nešto drugačijeg ugla:
"A koje je to, monasi, plemenito ispravno razumevanje, bez otrova, transcendentno, koje je elemenat puta? Mudrost, sposobnost mudrosti, snaga mudrosti, istraživanje pojava kao element probuđenja, element puta kao ispravno razumevanje u onome čiji je um plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i ko razvija plemeniti put: to je plemenito ispravno razumevanje, bez otrova, transcendentno, koje je elemenat puta."
Pre svega, možemo reći da je ovo odlomak koji pokazuje uticaj onog načina razmišljanja iz kojeg je rođena Abhidhamma. No, pitanje je da li je ova sutta prerađena nakon što je nastao filozofski korpus Abhidhamme i onda te ideje projektovane unazad u Sutta pitaku ili je to učinjeno ranije, u fazi kada je razumevanje Budinog učenja još uvek evoluiralo u pravcu Abhidhamme. No ono što se ovde događa jeste pomeranje težišta ispravnog razumevanja sa objektivnog sadržaja, onoga
šta razumemo kroz ispravno razumevanje, ka razumevanju kao određenoj mentalnoj funkciji i to kroz nabrajanje različitih termina koji se koriste u različitim klasifikacijama, a manje-više su sinonimi po svom značenju. Tako ispravno razumevanje imamo definisano prvo kao mudrost (pañña). Zatim je ta mudrost povezana sa listom od pet duhovnih sposobnosti (vera, energija, svesnost, koncentracija i mudrost). Od njih pet, ovde se uvodi poslednja, sposobnost mudrosti, kao sinonim za ispravno razumevanje puta. Isto tako imamo i pet snaga (bāla), koje su identične sa pet sposobnosti, i od njih je takođe poslednja, snaga mudrosti ovde uključena kao sinonim za ispravno razumevanje. Zatim imamo sedam elemenata probuđenja (sambođđhaṅga), o kojima smo govorili ranije. Drugi elemenat probuđenja, istraživanje pojava (dhammavićaya) je takođe uvršten u ovu listu i izjednačen sa ispravnim razumevanjem. Na kraju imamo osam elemenata puta i prvi od njih, samo ispravno razumevanje, jeste naravno ovde uvršteno. Ali svi ovi elementi sposobnosti, snage itd. nisu obični, već su to oni koji pripadaju plemenitom umu (ariyacittassa). Ono što ovde zbunjuje je deo "čiji je um bez otrova", jer u suttama to označava arahanta. No, u sistemu klasifikacije Abhidhamme, um se secira na mnoštvo stanja uma, koja se dele u dve velike grupe: transcendentna stanja svesti i obična stanja svesti. I tako, ova druga grupa, prema Abhidhammi, čak i dobra stanja svesti, čak um arahanta, kada on obavlja svoje normalne aktivnosti (recimo, umiva se, prosi hranu, razgovara sa nekim itd.), pa čak i kada je u nekom od zadubljenja, sva ta stanja se tehnički smatraju da su u dodiru sa otrovima (āsava). S druge stane, Abhidhamma kaže da transcendentnih stanja ima dve vrste: 1. četiri etape puta ka probuđenju i 2. njima odgovarajući plod. Tako put "ulaska u tok" i plod "ulaska u tok" i ostala tri kao izuzetno čisti se smatraju da su bez otrova. No, ako se vratimo na perspektivu koja se izlaže u samim suttama, stvari su mnogo jednostavnije i tu se obično ispravno razumevanje opisuje kao tek pojmovno razumevanje četiri plemenite istine, dok se transcendentno ispravno razumevanje opisuje kao duboki iskustveni uvid (vipassana), direktno prodiranje u istine kroz razumevanje nibbane zajedno sa putem.
Kada je Buda objasnio šta je ispravno razumevanje, u pasusu 9 izlaže i kako do njega doći:
"Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešno razumevanje i ovlada ispravnim razumevanjem: i to je njegov ispravan napor."
Ovo se čini u skladu sa standardnom definicijom ispravnog napora kao napora da se napuste nepovoljna stanja svesti i razviju ona povoljna. A u ovom slučaju se radi o napuštanju pogrešnog razumevanja i razvijanju ispravnog. Zatim:
"S pažnjom on napušta pogrešno razumevanje, s pažnjom on ovladava i boravi u ispravnom razumevanju: to je njegova ispravna svesnost."
Ovde nemamo standardnu definiciju ispravne svesnosti kao četiri temelja svesnosti, već umesto toga svesnost postaje povezana sa napuštanjem pogrešnog i sticanjem ispravnog razumevanja.
"Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnog razumevanja, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost."
Dakle, ispravno razumevanje koje je ovde u središtu kruga je ono koje Buda pokušava da definiše. A ispravno razumevanje koje oko njega kruži je ona vrsta ispravnog razumevanja za koje se u pasusu 4. kaže da "dolazi kao prvo", tj. ono koje pravi razliku između pogrešnog i ispravnog razumevanja. Zatim imamo ispravan napor i svesnost. I za to troje se kaže da su u vezi sa svakim od ostalih elemenata puta koji se kasnije definišu, oni su konstanta.
Sledi poglavlje o "nameri". I opet u pasusu 10 na početku imamo ispravno razumevanje, koje je jednostavno razlikovanje pogrešne i ispravne namere. A šta je pogrešna namera? Opis je pričino standardna formulacija:
"Namera čulne želje [ili zadovoljavanje želje za čulnim užitkom], namera zlovolje i namera okrutnosti."
A ispravna namera? Opet je i ona dvojaka: obična, u kojoj još ima ostataka otrova (strasti), i transcendentna. Prva se definiše kao: "Namera odustajanja, namera ne-zlovolje i namera ne-okrutnosti". Ovde je zanimljivo da je u Saćća-vibhanga sutti (MN 141; Izlaganje o istini) doslovno ovako definisana ispravna namera kao deo Plemenitog osmostrukog puta, a ovde se isto tako definiše ispravna namera koja ipak ne vodi do iskorenjivanja patnje. I to deluje zbunjujuće i verovanto se jedino može objasniti menjanjem fokusa od onog karakterističnog za Sutta pitaku ka onom karakterističnim za Abhidhamma pitaku.
(nastaviće se)
