40. Mahaćattarisaka sutta (MN 117) – Velika četrdesetica – Beleške 1 link do sutte:
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn117.htmlNastavljamo analizu sutte u kojoj Buda podučava ispravnoj koncentraciji, sa njenim "podrškama i pomagalima", a to su ostalih sedam elemenata plemenitog osmostrukog puta, od ispravnog razumevanja, do ispravne svesnosti. Zatim on analizira prvih pet, pokazujući prvo šta je njihova pogrešna manifestacija ili verzija. Potom opisuje njihove ispravne manifestacije i svaku od njih deli u dva nivoa: 1. običan ili "elemenat puta u kojem još ima otrova (āsava)", koji vodi do povoljnog preporađanja, iako ne donosi izlazak iz samsare; 2. transcendentni, bez otrova, koji vodi ka nibbāni.
Kao što smo već napomenuli, čini se da je verzija sutte koju danas imamo prerada njene starije verzije i to u skladu sa razvojem budističke misli koja se dogodila posle Budine smrti, možda tokom nekoliko generacija posle toga. Naime, učenje je postepeno postajalo sve više sistematizovano, javlja se poseban sistem interpretacije materijala izloženog u Sutta pitaki, kasnije nazvan Abhidhamma ili "viša Dhamma ili učenje" (čuveni savremeni tajlandski budistički učitelj Buddhadasa je reč "abhidhamma" ironično prevodio kao "previše Dhamme"). I upravo ovo razlikovanje običnog i transcendentnog puta ukazuje na tragove Abhidhamme u ovoj sutti. Za ovu distinkciju se može reći da je implicitna u ranim suttama, ali se ona ne javlja ovako eksplicitno ni u jednoj od njih. Da se radi o kasnijem razvoju ukazuje i činjenica da ni kineska verzija ove sutte takođe ne pravi ovu distinkciju.
U istom pravcu ukazuje između ostalog i način definisanja prvog elementa puta, ispravnog razumevanja, njegovog transcendentnog nivoa:
"A koje je to, monasi, plemenito ispravno razumevanje, bez otrova, transcendentno, koje je elemenat puta?
Mudrost, sposobnost mudrosti, moć mudrosti, istraživanje pojava kao element probuđenja, element puta kao ispravno razumevanje u onome čiji je um plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i ko razvija plemeniti put: to je plemenito ispravno razumevanje, bez otrova, transcendentno, koje je elemenat puta."
Ovde vidimo da se termini koji su manje-više sinonimi, a u drugim suttama se javljaju u različitim kontekstima, ovde stavljaju u jedan isti, grupišu kao definicija ispravnog razumevanja i pokazuju kao sinonimi za ispravno razumevanje. Prvo, ono se definiše isključivo kao "mudrost". Odmah zatim u igru ulazi jedno od pet sposobnosti (indriya), a to je "sposobnost mudrosti". Za njom sledi jedna od moći ili snaga (bala), a to je "moć mudrosti". Za njom sledi jedan od sedam elemenata probuđenja (sambođđhanga), a to je "istraživanje pojava" (dhammavićaya), da bi se svi oni na kraju identifikovali sa elementom puta koji nazivamo ispravno razumevanje. Na jednom nivou se čini da je ovde tek nabrojan niz termina koji su skoro sinonimi. Ali u osnovi takvog postupka krije se određeni filozofski princip, a to je da su svi ovi termini zapravo različiti nazivi za jedan jedini mentalni element koji funkcioniše u različitim kontekstima i na ponešto drugačiji način. To je nekoliko koraka u pravcu one analize uma koja do svog punog zamaha dolazi u Abhidhammi, gde se mentalna komponenta ljudskog bića analizira na sam um (ćitta) i koji operiše u sprezi sa mnoštvom mentalnih elemenata zvanih ćetassika. U sistemu Abhidhamme imamo um, koji ima funkciju da saznaje objekat, da postaje svestan objekta, i njemu pridruženo mnoštvo mentalnih funkcija (ćetassika). Neke od njih su funkcije koje se nalaze u svakom stanju svesti, u svakom stanju uma, kao što su osećaj, opažaj, volja, pažnja. Neke ćetassike su isključivo nepovoljne: tri osnovne – pohlepa, odbojnost i neznanje. kao i mnoge druge: obmana, zavist, lenjost, uznemirenost, sumnja, škrtost itd. Zatim postoje isključivo povoljne ćetassike: velikodušnost, mudrost, sabranost pažnje, ljubav, saosećanje itd. I naša sutta tako pokazuje stupanj na kojem ovakvo specifično razumevanje uma počinje da se oblikuje. Tako su svi ovi različiti elementi koji su na neki način povezani sa mudrošću, svi okupljeni na jednom mestu predstavljajući ovde različite nazive za u suštini isti mentalnu komponentu, a to je mudrost, razumevanje. Nešto slično kao kada bi majka rekla svom detetu: "Treba da budeš marljiv u svom učenju, treba da uložiš energiju u učenje, treba da se potrudiš da dobro naučiš, treba da težiš dobrom učenju itd." Sve ove reči: marljivost, energija, trud, težnja simbolizuju jedan isti mentalni kvalitet, a to je energija ili napor. Dakle, radi se o istome, samo različito definisanom i označenom, u skladu sa različitim kontekstima u kojim taj kvalitet operiše. Na isti način se u sutti tretira i ispravna namera.
I sada dolazimo do pasusa 16 i objašnjenja govora. Ponovo se prvo ističe prvenstvo i važnost ispravnog razumevanja u razlikovanju između ispravnog i pogrešnog govora. Sledi lista četiri vrste pogrešnog govora: 1. laž, 2. zlonameran govor (definiše se kao reči koje imaju da razjedine i posvađaju one koji su do tada živeli u slozi, prijatelje), 3. vređanje i 4. ogovaranje (ili naklapanje). Što se tiče ispravnog govora, on se opet deli na dva nivoa – onaj koji nas i dalje zadržava u samsari i drugi koji vodi izvan nje. Na prvom imamo: "odustajanje od laganja, zlonamernog govora, vređanja i ogovaranja", a na drugom: "Okretanje od četiri vrste zloupotrebe govora, napuštanje, uzdržavanje, odustajanje od njih u onome čiji um jeste plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put"
Gledajući ove dve definicije, možemo se upitati, u čemu je zapravo razlika između običnog i transcendentnog ispravnog govora? Kod ispravnog govora koji je pod uticajem otrova, tj. kod običnog, sa njegove četiri vrste odustajanja, radi se o tome da odustajemo zahvaljujući naporu volje, odlučujemo: "Uzdržaću se od laganja, uzdržaću se od zle namere, uzdržaću se od vređanja, uzdržaću se od ogovaranja."
Dok se običan ispravan govor vežba na četiri različita načina, u skladu sa vrstom pogrešnog govora od kojeg odustajemo, u slučaju transcendentnog puta jedinstveni elemenat ispravnog govora obavlja četvorostruku funkciju presecanja sklonosti ka četiri vrste pogrešnog govora. Isti princip se primenjuje i na ispravno delovanje. Tako, kada se upoznamo sa nekim dobrim etičkim učenjem (ne mora ni biti Budino) i vidimo koristi koje dolaze od ispravnog učenja, donosimo odluku o odustajanju. Ta odluka je jedan vid ispravnog govora koji donosi dobrobit, ali je još uvek vezan za krug preporađanja. Mogu naići prilike i iskušenja da prekršimo svoju odluku, možda se nađemo u prilici kada možemo sebi da pribavimo koristi ako kažemo sasvim malu laž. U iskušenju smo da je kažemo, ali onda se podsetimo svoje odluke i ne izgovorimo je. Slično može biti i sa ostale tri vrste pogrešnog govora i u svakoj prilici kada se javi prilika za moralno pogrešan korak, mi uspemo da se uzdržimo. Na sve te načine razvijamo u sebi kvalitet ispravnog govora na običnom nivou.
Kod razumevanja transcendentnog puta, mi zapravo nastavljamo razvijanje običnog, preliminarnog puta sada kao puta uvida. Pri tome, pošto smo zahvaljujući dotadašnjem odustajanju od pogrešnog govora, (postupaka i življenja) pročistili svoj govor (postupke, življenje), ne upuštamo se više u pogrešan govor (postupke, življenje), već praktikujemo njihovu ispravnu varijantu. Ujedno razvijamo ispravan napor, svesnost i koncentraciju i usmeravamo svoj um ka razumevanju tri karakteristike: prolaznost, nedovoljnost i bezličnost (anićća, dukkha, anatta). Kada taj put uvida dostigne svoju kulminaciju, dolazi do proboja ka Dhammi, iznenadnog proboja ka uvidu, kada proničemo u krajnje istine Dhamme i to je transcendentni put. Tom prilikom, svih osam elemenata puta javljaju se kao ćetassike, kao mentalne funkcije, svi se javljaju simultano u okviru tog prodora u Dhammu. Ispravno razumevanje se javlja kao mudrost, kao razumevanje krajnje istine, onoga što jeste; ispravna namera, drugi elemenat puta, javlja se i fiksira um na krajnju istinu, javlja se kao doživljaj kada je um fiksiran, usmeren na neuslovljeno, zadubljen u njega; u toj situaciji i ispravan govor je takođe prisutan, kao odustajanje od četiri vrste verbalnog pogrešnog delovanja. Ispravno postupanje je prisutno kao odustajanje, simultano, od tri vrste telesnog pogrešnog delovanja. Ispravno življenje je prisutno kao odustajanje od pogrešnog življenja. Ispravan napor je prisutan kao energija unutar tog stanja uma zahvaljujući kojem prodiremo ili razumemo istinu Dhamme. I ispravna svesnost je prisutna kao svesnost, pažljivost zahvaljujući kojoj smo svesni istine Dhamme. Koncentracija je ujedinjavanje uma, usredsređenost uma na jednu tačku koja se događa unutar čitavog ovog doživljaja. Jer iskustvo uvida je i iskustvo samadhija, koncentracije, ali u kojem je mudrost (pañña) dominantan faktor, pre nego koncentracija sama po sebi. U suttama se ovaj doživljaj standardno opisuje kao dhammābhisamaya, uviđanje Dhamme, proboj ka Dhammi, i dhammaćakkhupatilabha, sticanje moći da vidimo Dhammu.
Dalje:
"21. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešan govor i ovlada ispravnim govorom: i to je njegov ispravan napor. S pažnjom on napušta pogrešan govor, s pažnjom on ovladava i boravi u ispravnom govoru: to je njegova ispravna svesnost. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnog govora, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost."
Ovo je važan deo, jer pokazuje da bi ispravan govor, ispravni postupci i ispravno življenje bili elementi čak i preliminarnog puta, potrebno je da ih prati ispravno razumevanje. I naravno, oni se vežbaju i održavaju zahvaljujući ispravnom naporu i ispravnoj svesnosti. Ljudi nekad misle da bilo ko ko govori, postupa i živi etički praktikuje Plemeniti osmostruki put. Ali se ne može reći da on praktikuje čak i obični, preliminarni put u budističkom smislu, jer nema ispravnog razumevanja. On samo akumulira pozitivnu kammu, ali bez mogućnosti da ga put kojim ide odvede do proboja ka Dhammi.
Odeljak o ispravno delovanju (pasusi 22-27) prati isti obrazac koji smo imali i kod govora. Na početku je ispravno razumevanje, jer prvo treba da razumemo šta je pogrešan, a šta je ispravan postupak. Zatim se nabraja standardna lista pogrešnih postupaka: ubijanje živih bića, uzimanje onoga što nije dato i zloupotreba zadovoljstava čula (obično se objašnjava kao nedopušteni seksualni odnosi). Sledi ispravno delovanje, koje je opet podeljeno na dva nivoa. Prvi je onaj na kojem još uvek postoje otrovi u nama dok delujemo (odustajanje od ubijanja živih bića, uzimanja onoga što nije dato i zloupotrebe čulnih zadovoljstava). Kada razumemo da su ove tri vrste postupaka pogrešne, štetne, da vode ka patnji za nas i za druge, donosimo odluku da se od njih uzdržimo, uzimamo možda pet pravila kao zavet ili samo donosimo odluku u sebi da ih nećemo činiti. Onda mogu doći prilike kada smo u iskušenju da prekršimo pravila, ali se onda zahvaljujući svesnosti (ovde treba razumeti da reč "sati" koju prevodim kao svesnosti ima u svom spektru značenja i reč "prisećanje") podsećamo svoje odluke i odustajanje opet stupa na scenu. Ujedno, energija koju pri tome ulažemo jeste delo ispravnog napora.
Zatim dolazimo do življenja, koje prati isti obrazac. Pri tome je zanimljivo da Buda nabraja: spletkarenje, ubeđivanje (ili laskanje nezaređenima u svrhu izmamljivanja poklona), nagovaranje (davanje nagoveštaja u razgovoru šta bi monah želeo; nezaređeni kada žele nešto da daju monahu, obično ga pitaju da li mu nešto treba i tek tada je dopušteno monahu da traži nešto od nezaređenih), omalovažavanje (onih koji ne daju), sticanje radi gomilanja, kao načine pogrešnog življenja. Ovo su pogrešni načini za monahe da dođu do onoga što im je potrebno – hrana, odeća, smeštaj i lekovi; oni su detaljnije objašnjeni u Visuddhimaggi I, 61-65. Komentar za ovu suttu kaže da ovi koji se pominju ovde nisu jedini načini pogrešnog življenja, već oni uključuju svaki način zarađivanja za život kada se krši pet pravila morala. U AN 5:177 Buda pominje pet vrsta pogrešnog življenja za nezaređene: trgovina oružjem, živim bićima, mesom, opojnim sredstvima (alkohol i droge) i otrovima.
Zanimljivo je da su tokom razvoja budističke misli, tri elementa puta: ispravan govor, delovanje i življenje, klasifikovani kao tri odvojena mentalna elementa, u grupi povoljnih mentalnih elemenata. Tako da imamo tri ćetassike. I kad god se u svakodnevnom životu trudimo da se uzdržimo od pogrešnog govora, delovanja i življenja, kada god donesemo odluku da se držimo ispravnog govora, delovanja i življenja, to se smatra aktivnošću, funkcijom jedne od te tri ćetassike. Kada nastane transcendentni put, ta tri mentalna elementa postaju tri posebna mentalna elementa unutar doživljaja puta, tri elementa mentalnih stanja koja čine taj doživljaj proboja ka istini Dhamme.
(nastaviće se)
