41. Mahaćattarisaka sutta (MN 117) – Velika četrdesetica – deo 3Link do sutte
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn117.htmlDošli smo do poslednjeg dela sutte i kao što smo videli ispravno razumevanje je prethodnica i isto tako prati svaki od pet elemenata puta koji su u govoru analizirani. Govor ne daje posebnu definiciju ispravnog napora i svesnosti (6. i 7. elemenat Puta), a ispravna koncentracija je u neku ruku glavna tema sutte, jer Buda na njenom početku kaže: "Monasi, podučiću vas plemenitoj ispravnoj koncentraciji, sa njezinim podrškama i pomagalima." I objašnjavanje ostalih delova puta ima za cilj razjašnjenje prirode plemenite ispravne koncentracije. Zato je malo čudno da se Buda na kraju govora ne vraća na ispravnu koncentraciju da pokaže kako joj svi ostali delovi doprinose, te je to ostalo samo na nivou implicitnog značenja.
Dalje, u pasusu 34 vidimo kako je govor dobio svoje ime "Velika četrdesetica". I on počinje kao i pasus 4, konstatacijom da ispravno razumevanje dolazi na prvom mestu, a iz nje se razvijaju ostali elementi Puta. Na praktičnom nivou to znači da imamo dve vrste ili dva nivoa ispravnog razumevanja: prvo, imamo ispravno razumevanje koje donosi zasluge, tj. ispravno razumevanje moralnih na moralnom planu, kamme i njezinog ploda, ispravno razumevanje da moralno značajni postupci imaju i svoje konsekvence. Postoji i druga formulacija ispravnog razumevanja, koja nije pomenuta u ovoj sutti, ali se više puta javlja u drugima, gde Buda definiše ispravno razumevanje. To je definicija ispravnog razumevanja kao znanja o četiri plemenite istine: patnji, njenom uzroku, uklanjanju i putu do tog uklanjanja. Sad je zanimljivo pitanje, zašto ova druga definicija nije upotrebljena i ovde? Jedno objašnjenje bi moglo biti da se sa razlikovanjem dve vrste razumevanja, običnog i transcendentnog, ne može znanje o četiri plemenite istine učiniti običnim ispravnim razumevanjem, jer je to isti sadržaj i transcendentnog ispravnog razumevanja. Kada razvijamo uvid, te on dostigne svoju zrelost u obliku mudrosti i ona se razvije u transcendentnu mudrost, ta mudrost zapravo prodire u i razume četiri plemenite istine, tačnije treću plemenitu istinu, iskorenjivanje patnje. Time se naravno stiče sveobuhvatno razumevanje i sve četiri plemenite istine.
Pa ipak, posmatrano iz drugog ugla, postoje verovatno dva razloga zašto se četiri plemenite istine ne mogu načiniti definicijom transcendentnog ispravnog razumevanja. Prema metodu ove sutte, svi transcendentni elementi Puta, kao što je rečeno prošli put, definisani su i objašnjeni psihološki, kao mentalni sadržaji, pre nego kroz njihov objektivan sadržaj. Tako, kada se definiše transcendentno ispravno razumevanje, to se radi uz pomoć različitih sinonima za mudrost ili znanje, kao sposobnost mudrosti, moć mudrost itd. Dakle, definicija ne daje njegov sadržaj. To je jedan razlog. Drugi razlog bio bi da ako transcendentno ispravno razumevanje definišemo kroz četiri plemenite istine, to bi izgledalo kao da te istine smeštamo isključivo u transcendentni nivo Puta i ništa ne bi ostalo za onaj obični. Ali kada krećemo Budinim putem, kada sledimo put do oslobođenja, a ne samo običan put koji vodi do preporađanja na srećnom odredištu, tada moramo početi sa konceptualnim ispravnim razumevanjem četiri plemenite istine, koje još uvek nije transcendentna, već obična mudrost. Pa ipak, reč je o istom predmetu ili temi. Tako možemo reći da su četiri plemenite istine neka vrsta mosta koji se oslanja na dve strane reke. Jedan deo četiri plemenite istine je u običnoj i deo u transcendentnoj dimenziji. I razumevajući običan aspekt tih istina, sve dublje i dublje, na kraju dolazimo do njihovog transcendentnog, oslobađajućeg aspekta.
Dakle, na početku imamo ispravno razumevanje, sa dva njegova vida: razumevanje zakona kamme i razumevanje četiri plemenite istine. Iz njega nastaje ispravna namera, koja u svojoj klasičnoj definiciji znači: namera odustajanja, namera ne-zlovolje i namera ne-okrutnosti. I sad je opet pitanje, kako naše dve vrste ispravnog razumevanja mogu rezultirati sa pomenute tri vrste ispravne namere? Ako prvo uzmemo ispravno razumevanje karmičke uzročnosti, svaka osoba koja shvati kuda je vodi nanošenje bilo kakve vrste bola ili patnje drugom biću, prirodno će odustati od takvih postupaka, u njoj će se učvrstiti namera da tako nešto ne čini. I obrnuto u pogledu povoljnih postupaka. Na ovaj način, ako imamo u vidu deset načina povoljnih postupaka, u nama se razvija onaj deveti - ne-mržnja. Razumevanje kammičke uzročnosti će verovatno uticati i na slabljenje snažnijih oblika pohlepe i žudnje, onih koji se smatraju nezakonitim, neprimerenim, nedostojnim, svih onih čije zadovoljavanje zahteva prelaženje granice iscrtane moralnim kodeksom. No ovo razumevanje nije dovoljno da nas odvede do stava ili namere o potpunom odustajanju ili nevezivanju. Tu na scenu stupa razumevanje četiri plemenite istine, razumevanje kako je žudnja pogonsko gorivo za nastanak dukkhe, patnje. Kada se takvo razumevanje javi i razvije, ono vodi do okretanja od žudnje.
Tekst zatim nastavlja:
"...u onome sa ispravnom namerom, ispravan govor nastaje; u onome sa ispravnim govorom, ispravno delovanje nastaje; u onome sa ispravnim delovanjem, ispravno življenje nastaje"
Ovakvu uzročnost govor-delovanje-življenje, međutim, ne bi trebalo uzeti baš suviše doslovno i ona je ovako izložena verovatno više da bi se održao dosadašnji obrazac izlaganja u sutti. Pre bi se moglo reći da ispravna namera istovremeno porađa ispravan govor, delovanje i življenje, ta tri etička elementa Puta nastaju simultano ili bi bar u idealnom slučaju tako trebalo da bude. U praksi, kod različitih pojedinaca, moguće je da je naglasak na jednom ili drugom od ovih elemenata, ali svi oni u suštini imaju isti odnos prema ispravnoj nameri, ona leži u osnovi svakog od njih, pre nego da je ispravan govor uzrok za ispravno delovanje itd.
"...u onome sa ispravnim življenjem, ispravan napor nastaje; u onome sa ispravnim naporom, ispravna svesnost nastaje..."
Čini se kao da tekst želi da kaže da ispravan napor nastaje na osnovu ispravnog življenja, a ispravna svesnost na osnovu ispravnog napora. Ovo je zanimljivo, jer ako se setimo dosadašnje analize pet elemenata Puta, gde se kaže da u slučaju svakog od njih imamo shemu da učenik ulaže napor da napusti pogrešan element Puta i ulaže napor da ovlada ispravnim elementom. I sve to on čini "s pažnjom", tako da ispada da, iako ispravan napor i ispravna svesnost dolaze do svog vrhunca kasnije, deluju od samog početka, još od ispravnog razumevanja. No sada, sa učvršćivanjem ispravnog govora, delovanja i življenja, obezbeđena je pouzdana osnova za dalje razvijanje i jačanje ispravnog napora i svesnosti.
A uloga ispravnog napora na ovom, takozvanom višem nivou jeste napor ka razvijanju ispravne koncentracije. Podsetimo se ovde klasične definicije četvorostrukog ispravnog napora: 1. napor da se spreči nastanak još nenastalih nepovoljnih mentalnih stanja, 2. napor da se uklone već nastala nepovoljna mentalna stanja (tu se obično misli naročito na pet mentalnih prepreka ka samadhiju, koncentraciji: čulna želja, zlovolja, tupost i tromost uma, nemir i kajanje, sumnja); 3. napor da se podstakne nastanak još nenastalih povoljnih mentalnih stanja (naročito sedam elemenata probuđenja ili negovanje četiri temelja svesnosti); 4. napor da se neguju i razviju do svog punog potencijala već nastala povoljna mentalna stanja.
Dakle, kao što smo rekli, ispravan napor je ovde posvećen razvijanju ispravne koncentracije. A način na koji se ispravan napor kreće ka ispravnoj koncentraciji jeste kroz sistematično razvijanje ispravne svesnosti. To je moguće kroz razvijanje četiri satipatthane ili četiri temelja svesnosti: svesno posmatranje ili kontempliranje tela, osećaja, opšteg mentalnog stanja i mentalnih sadržaja. A ispravna svesnost razvijana na jedan način vodi do kulminacije ispravne koncentracije, koja se u standardnoj definiciji opisuje kao četiri zadubljenja. Ali to ne znači da je dostizanje zadubljenja uslov za razvijanje uvida, već je pre formula koja pokazuje idealan oblik ispravne koncentracije. Tako je moguće koristiti i niži nivo koncentracije za razvijanje uvida, a kako to znanje sazreva, ono obezbeđuje osnovu za jačanje koncentracije i na određenoj tački će ono biti dovoljno da sa umereno snažnom koncentracijom i vrlo oštrim uvidom dostigne transcendentni nivo, barem do prva dva stupnja: ulaska u tok i jednom-povratnika. Već na trećem stupnju, ne-povratnika, čini se na osnovu sutta da zadubljenja na toj tački postaju neophodna, mada je moguć i drugačiji zaključak.
Ali sada kad je dostignuta ispravna koncentracija, koja je još uvek obična ispravna koncentracija, ali zasnovana na ispravnom razumevanju, uključujući i razumevanje četiri plemenite istine, koristimo je kao polaznu tačku u istraživanju prirode fenomena uz pomoć svesnosti. Pri tome uočavamo njihove individualne karakteristike, kvalitete, kao i međusobne veze među pojavama. Tako svesnost, radeći ruku pod ruku sa koncentracijom, svesnost koja se događa u skoncentrisanom umu, služi kao instrument za pojavu uvida, pojavu mudrosti uvida. I tada to postaje novi nivo ispravnog razumevanja, ne radi se više samo o razumevanju na osnovu koncepata, pojmova, već je to takozvani vipassana sammaditthi, tj. ispravno razumevanje zasnovana na uvidu, dakle na iskustvu. I uvid je usmeren ka otkrivanju, uviđanju, sagledavanju tri karakteristike svih uslovljenih fenomena: nepostojanost, nedovoljnost, bezličnost. Kada ovo znanje uvida dostigne svoju kulminaciju, kada prepoznavanje ove tri karakteristike dođe do same suštine pojava, a i sve druge sposobnosti u učeniku su dovoljno zrele, tada on stupa na transcendentni put, put koji prevazilazi ovaj svet. Velika se diskusija vodila između theravada i sarvastivada škole je li taj prelaz trenutan, dešava li se u takozvanom jednom momentu uma ili tih momenata ima 16. Ali to je sasvim akademsko pitanje, imajući u vidu vremenski raspon tih 16 momenata, jer je on takođe minimalan.
Trenutak stupanja na transcendentni put jeste stanje samadhija, kako se naziva, ariya samma samadhi, plemenita ispravna koncentracija. U tom stanju samadhija svih osam elemenata Puta su prisutni istovremeno, Svaki od njih ima svoj zadatak u tom trenutnom iskustvu, iskustva iznenadnog proboja u transcendentno. Um koji je kontemplirao tri karakteristike u uslovljenim fenomenima, u telesnim i mentalnim pojavama, okreće se od uslovljenih fenomena i uviđa neuslovljeno, besmrtno, nibbānu. U tom samadhiju, ispravno razumevanje ima vrlo važnu ulogu, mnogo važniju nego u običnom samadhiju, u kojem je preovlađućuji element skoncentrisanost uma na jednu tačku. U transcendentnom samadhiju ova skoncentrisanost je sada združena sa mudrošću, sa razumevanjem neuslovljene istine. Ujedno, ta mudrost trajno uklanja određene slojeve neznanja i sve one mentalne nečistoće koje su ukorenjene u tom neznanju.
Toliko o koncentraciji. Vraćajući se na pasus 34, o kojem je reč, čitamo dalje:
"...u onome sa ispravnom koncentracijom, ispravno znanje nastaje; u onome sa ispravnim znanjem, ispravno oslobađanje nastaje."
Ovde vidimo da pored osnovnih osam elemenata Plemenitog puta imamo i dva dodatna: ispravno znanje (samma ñāna) i ispravno oslobađanje (samma vimutti). Zanimljiv detalj je da u Pali kanonu ispravno znanje dolazi pre ispravnog oslobađanja, dok sa druge strane, u kineskoj verziji ove sutte redosled je obrnut. I što je još zanimljivije, pali komentar ove sutte govori o znanju koje procenjuje (oslobađanje), što onda implicira da ispravno znanje dolazi posle ispravnog oslobađanja. Tako, možemo se zapitati: o kakvom se znanju zapravo radi u ovom odlomku? Pre nego što dogovorimo, možemo pogledati Ćula-hatthipadopama suttu (
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn027.html) kao primer, jer tu imamo karakterističan odlomak:
"26. Kad on zna tako, kada vidi tako, njegov um biva oslobođen izliva čulnosti (kāmāsava), oslobođen izliva bivanja (bhavāsava), oslobođen izliva neznanja (aviđđāsava). Sa ovim oslobađanjem javlja se znanje: "Oslobođen sam". On uviđa: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen. Ničeg više nema da se uradi na ovome svetu."
Kada učenik prođe kroz ovo iskustvo oslobađanja uma od otrova, to je ispravno oslobađanje. Kada je taj proces završen, on posmatra svoj um i zna da je um potpuno oslobođen. U njemu se tako javlja ispravno znanje. Tako vidimo da je redosled u sutti koju ove nedelje analiziramo na neki način postao promenjen. Da zaključimo koji je redosled zapravo pravi može nam poslužiti još jedna lista, koja nabraja pet kvaliteta ili usavršenosti probuđenog čoveka: 1. usavršenost u vrlini, 2. usavršenost u koncentraciji, 3. usavršenost u mudrosti, 4. usavršenost u oslobađanju, 5. usavršenost u znanju i viđenju oslobođenja. I čini se da je ovaj poslednji kvalitet isto što i ispravno znanje.
Sada dolazimo do važnog iskaza:
"Tako, monasi, put učenika u višem vežbanju ima osam elemenata, a onaj arahanta ima deset elemenata."
Na osnovu ovoga neku budistički autori govore o Plemenitom desetostrukom putu, mada ispravno znanje i oslobađanje nisu elementi puta. Put ima osam elemenata i kada učenik kompletira put, tada stiče dva dodatna kvaliteta: ispravno znanje i oslobađanje. Oni su specijalna svojina arahanta, onog ko je oslobođen.
Sada dolazi pasus 35, gde se Buda ponovo vraća na tvrdnju sa početka sutte o primati ispravnog razumevanja, a dalji pasusi sve do kraja će nam zapravo objasniti zašto je ovaj govor nazvan Velika četrdesetica.
"35. U tom pogledu, monasi, ispravno razumevanje dolazi prvo. A kako to ispravno razumevanje dolazi prvo? U onome sa ispravnim razumevanjem, pogrešno razumevanje je uklonjeno i mnoga štetna stanja uma koja izviru iz pogrešnog razumevanja kao njihovog uzroka su takođe uklonjena, dok mnoga povoljna stanja uma koja izviru iz ispravnog razumevanja kao njihovog uzroka razvojem dolaze do svog vrhunca."
Ista podela se odnosi i na ostalih devet elemenata, tako da vidimo da svaki od njih ima svoje dve strane. Time na kraju dobijamo zapravo dve grupe od po deset kvaliteta (od razumevanja do oslobađanja) sa predznacima "ispravan" i "pogrešan", što zajedno čini grupu od dvadeset kvaliteta ili možemo reći dvadesetostruki put. Mentalna stanja koja su uslovljena postojanjem kvaliteta označenih kao ispravni treba razvijati i kako ona jačaju paralelno sa tim slabe, bivaju eliminisana ona koja su izazvana kvalitetima označenim kao pogrešni.
"36. Tako, monasi, postoji dvadeset faktora na strani povoljnog i dvadeset faktora na strani štetnog."
Dvadeset faktora na strani povoljnog jesu deset ispravnih elemenata i povoljna stanja koja izviru iz svakog od njih; dvadeset faktora na strani štetnog jesu deset pogrešnih elemenata i nepovoljna stanja koja izviru iz svakog od njih. Otuda naziv "velika četrdesetica" za ovu suttu.
"Ovaj Dhamma govor o velikoj četrdesetici je krenuo u svoj pohod i ne može ga zaustaviti bilo koji asketa ili braman, ni božanstvo ili Mara, niti Brama ili bilo ko drugi na ovome svetu."
Zašto? Zato što bi za njegovo zaustavljanje trebalo pobiti deset valjanih zaključaka i time slaviti deset pogrešnih zaključaka. Na primer, ko god bude pokušavao da pobije ispravno razumevanje, time će on "slaviti i hvaliti one askete i bramane koji su pogrešnog razumevanja". Buda tvrdi da se na tako nešto neće usuditi čak ni učitelji iz Okkale, Vasse i Bhaññe (nepoznato je gde su ta mesta i ko su ti učitelji, sem onoga što je pomenuto na ovom mestu), koji propovedaju učenja o ne-uzročnosti, ne-činjenju i o nihilizmu. Buda izdvaja ova tri učenja kao tri gledišta koja sa moralne tačke zaslužuju naročito snažnu kritiku. Nihilizam kaže da ne postoji bilo kakav rezultat ni dobrih ni loših postupaka. Kada umremo sve je završeno i ne trpimo bilo kakve posledice.
Učenje o ne-činjenju kaže da bilo kakvo razlikovanje između dobrog i lošeg nema značaja (ovo i ostala dva učenja se razmatraju u Sandaka sutti, MN 76). Ovo učenje smatra da ako neko ubija, ne čini bilo šta zlo, a ako neko drugi poklanja ili pomaže drugima, ne čini bilo šta što mu donosi zasluge. Bilo kakvi pojmovi zla i zasluga su tek prazne reči, ljudski izum i sami po sebi ne označavaju bilo šta suštinsko. Na kraju, učenje o ne-uzročnosti, smatra da nema uzroka i razloga zbog kojih ljudi postaju loši ili dobri. Ovo je zapravo fatalizam, sve se odvija u skladu sa sudbinom i mi kao jedinke ne možemo taj tok da izmenimo. Ako je neko recimo predodređen da bude lopov, nema svrhe truditi se oko pridržavanja pravila morala.
Dakle čak ni zagovornici tako pogrešnih učenja, kaže Buda, neće se usuditi da kritikuju njegovo učenje "iz straha od osuđivanja, napada i pobijanja". Dakle, ne zato što ga prihvataju, već zato što će u poređenju sa Budinim učenjem, pogrešnost njihovih stavova postati više nego očigledna.
PraksaUzmi neki određeni potupak (na primer, grube reči ili pogrešno življenje) i primeni svaki od elemenata Plemenitog osmostrukog puta kako bi napravio promenu na bolje u okviru tog postupka. Probaj da razumeš kako svaki od elemenata podupire one druge i kako među njima postoji međuzavisnost.
