Autor Tema: 02 Ariyapariyesanā sutta (MN 26)  (Pročitano 3447 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
02 Ariyapariyesanā sutta (MN 26)
« poslato: Mart 15, 2010, 13:56:06 »
Ariyapariyesanā sutta (MN 26) -- Govor o plemenitom traganju
http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-26-ariyapariyesana-sutta/
Pročitati zaključno sa pasusom broj 18.

Kratak sadržaj sutte
Buda izlaže monasima priču o svom traganju za probuđenjem, počinjući od vremena kada je napustio dom i porodicu. Put ga vodi do dva učitelja, Ālāre Kālāme i Uddake Rāmaputte, ali ga ni postizanje krajnjeg cilja njihovog učenja ne zadovoljava, jer intuitivno oseća da to ipak nije ono za čim traga. Zato se odlučuje da dalje traga i tako stiže do probuđenja. Neposredno posle probuđenja Buda se koleba da li da uopšte nekome saopšti šta je otkrio, shvatajući da će njegovo učenje biti teško za razumevanje običnom čoveku. Ipak, na argument božanstva, Brāhme Sahampatija, da ipak ima ljudi u svetu "čije su oči tek malo zatrujenjene" i koji će biti u stanju da steknu znanje koje ima i on, pristaje da krene da podučava. Razmišjajući kome bi se prvom obratio, Budi na pamet prvo padaju njegova dva učitelja, ali onda vidi da su nedavno umrli. Tada se upućuje u Isipatanu, kraj Vārānasīja, da održi svoj prvi govor posle probuđenja petorici asketa sa kojima je proveo dobar deo svog prethodnog asketskog života. Govor se završava Budinom upečatljivom parabolom o mnoštvu zamki koje nam postavlja žeđ za čulnim zadovoljstvima.

Beleške o sutti
Ovaj put su beleške malo ekstenzivnije, jer je ipak ovo prva sutta, pa treba objasniti neke likove i lokacije koji će se često pojavljivati i u narednim govorima. A i inače, jako volim te istorijske beleške, jer mi sav ovaj svet sutta nekako približavaju i čine stvarnijim i zanimljivijom kad znam da se radi o stvarnim ljudima i mestima.

Kontekst i objašnjenja

Govor počinje standardnom frazom: „Ovako sam čuo“ (Evam me suttam), koju je izgovorio dugogodišnji Budin pratilac Ānanda na prvom budističkom saboru. Prema opisu u Pāli kanonu i u drugim izvorima, sabor je održan neposredno posle Budine smrti i predsedavao mu je monah Mahā Kassapa. Na njemu su učestvovala dva monaha naročito poznata po poznavanju Kanona: po znanju vinaye, monaške discipline, isticao se monah Upāli, a sutta, Budinih govora, monah Ānanda. Obojica su odrecitovali i objasnili svoje delove i tako su nastale Vinaya pitaka i Sutta pitaka. Kad je Ānanda recitovao govore, uvek bi počinjao sa „Ovako sam čuo“, što je kasnije smatrano pečatom verodostojnosti, da je te reči Ānanda zaista čuo od Bude.

Ānanda je, inače, bio brat od strica i pratilac Budin, ali tek u poslednjih 25 godina Učiteljeve monaške karijere. Do tada je on imao privremene pomoćnike, ali kada je napunio 55 godina, smatrao je da mu treba stalni pratilac. Mnogi su želeli da to budu, ali je on zamolio Ānandu, znajući njegove kvalitete, da to bude on i ovaj se saglasio. Ānanda mu je pripremao vodu za pranje, spremao njegovu kolibu, kad je bio bolestan pazio je na njega, pozivao monahe kad je Buda želeo da im se obrati. Bio je vrlo precizan i marljiv, spreman da pomiri grupe monaha kad bi došlo do nesporazuma, gosti bi se njemu obratili da zakažu susret sa Budom. No jedna osobina ga je proslavila, a to je neverovatna sposobnost memorisanja. Kad bi Buda održao govor, Ānanda bi ga zapamtio, a kada bi bio odsutan, zamolio bi Budu da ga ponovi, kako bi mogao da ga zapamti. Tako je Ānanda postao poznat kao Dhamma bandhagārika (rizničar Dhamme). Zato je i dobio ključnu ulogu na prvom saboru, na kojem je formulisano učenje.

Sāvatthi. Grad u severoistočnoj Indiji (sanskrit: Shravasti). Jedan od šest najvećih gradova u Indiji Budinog doba. U njemu je Buda proveo dobar deo svog monaškog života.

Gaj princa Đete, manastir Anātapindike. Kad je Buda dostigao probuđenje i već okupio prvu grupu svojih sledbenika, došao je lutajući od mesta do mesta, kako je to onda i bio običaj asketa, i do Rāđagahe, prestonice kraljevstva Magadha, jer je još od ranije bio blizak sa kraljem Bimbisārom, i obećao mu da će kada otkrije istinu prvo doći k njemu da je saopšti. Kad je stigao, kralj Bimbisāra mu je kao poklon dao zemljište poznato kao Bambusov gaj (Veluvana) i to je prvo stalno boravište novog monaškog reda. U prvo vreme, monasi tu nisu imali nikakvu građevinu, već su spavali na otvorenom, u podnožju drveta ili stene. No jedan od imućnih ljudi iz Rāđagahe postade Budin sledbenik i dao je da se naprave kolibe za monahe. Taj trgovac je u Sāvatthiju imao šuraka po imenu Sudatta, ali poznatijeg kao Anāthapindika („velikodušni pomagač siromašnih“). Jednom Sudatta poseti Rāđagahu i tu sretne Budu. Toliko je bio njime impresioniran da ga je odmah pozvao da dođe u Sāvatthī. Buda prihvati poziv i pre nego što je stigao Anāthapindika je od princa Đete kupio izvan grada komad zemljišta, kako bi ga poklonio monasima i tu je podigao i manastir. Ovo će postati mesto nebrojenih Budinig govora. Tokom dugogodišnjeg monaškog staža, Buda će se vrlo često vraćati u taj manastir, a poslednjih dvadeset godina života proveo je skoro svaki period monsuna (vassa), vreme kada nije lutao, u tom manastiru.

U Sāvatthiju je bila još jedna dobrotvorka Budina po imenu Visākhā, poznatija kao Migārina majka. Ona je podigla još jedan manastir, istočno od grada, poznat kao Istočni park ili Palata Migārine majke. I Buda je naizmenično boravio u ta dva manastira. Ako bi prespavao u jednom, onda bi dan proveo u drugom.

Sutta
Sutta počinje na jedan od uobičajenih načina, kad se Buda ujutro oblači, uzima svoju zdelu i odlazi u obližnje mesto u prošenjem hrane. Ali kad je otišao, monasi dolaze do Ānande i od njega, kao posrednika, traže da im Buda govori, jer nije davno to činio. Monasi se izgleda ustručavaju da se direktno obrate Budi, pa se obraćaju Ānandi. On im sugeriše da idu na mesto gde je živeo brāhman Rammaka. Zanimljivo je da je ovde reč o brāhmanu, ali koji očigledno živi sam, iako su brāhmani obično imali porodicu. Verovatno je to jedan od onih brāhmana koji su se priklonili asketskoj tradiciji, jer je i takvih bilo.

Kad Buda stigne na dogovoreno mesto i zatekne monahe u živoj diskusiji, pita ih o čemu su raspravljali. A kad mu oni odgovore da je tema bio upravo Buda, on im daje čuveni savet:

„Kada se, monasi, nađete u grupi, vi imate dve dužnosti: ili da razgovarate o Dhammi ili da ostanete u plemenitoj tišini.“

Ovo je zapravo savet o ispravnom govoru. Monasi izbegavaju profane teme, naklapanje i razgovor samo radi zabave. Jedna druga sutta, Sandaka sutta (MN 76) navodi standardnu listu od 32 teme koje su neprikladne za monahe: o kraljevima (politici), lopovima, ministrima, vojsci, bitkama, hrani, odeći, ležajima, piću, parfemima, rođacima, vozilima, selima, gradovima, zemljama, ženama, herojima, ulicama, o početku sveta, o kraju sveta itd. Danas bismo tu listu mogli i proširiti: o kompjuterima, recimo :)

Potom Buda zapravo počinje svoj govor o dve vrste traganja (pariyesana), to su plemenito traganje i neplemenito traganje. Standardni stil Budin je da počne sa negativnom stranom, a posle sa pozitivnom. Kad govori o četiri plemenite istine, na primer, prvo govori o patnji i nastanku patnje, da bi potom nastavio sa uklanjanjem patnje i putem koji do toga vodi. Kad govori o kammi, počinje sa lošom, štetnom, pa onda sa pozitivnom. Buda uvek ukazuje na ono što treba izbegavati, pa onda pokazuje pozitivnu stranu, ono što treba razvijati. Nisu retki tumači Budinog učenja koji se skoncentrišu samo na ovu prvu stranu i tvrde da je budizam negativan, ali nemaju strpljenja da sačekaju i na ostatak :) )

Šta je neplemenito traganje (anariya pariyesana). Buda se obraća monasima i daje jedan radikalni iskaz o svetu, sa pozicije nekoga ko postavši asketa traga za krajnjim oslobađanjem (u drugim suttama, naravno, govori o domaćinima i o tome kako da oni žive domaćinskim životom i staraju se jedni o drugima). Dakle sve je u ovom svetu podložno rođenju, starenju, bolesti, smrti, žalosti i (mentalnim) nečistoćama. Traganje za stvarima koje imaju iste karakteristike, njihovo akumuliranje, vezivanje za njih, jeste neplemenito traganje. Potom navodi konkretne primere takvih stvari: porodica, muško i žensko roblje, koze i ovce, živina i svinje, slonovi, stoka, konji, zlato i srebro. Zapravo, sve što bismo mogli „posedovati“. Posle ovog nabrajanja Buda koristi jednu od ključnih reči ovog govora:

„Podložne rođenju su sve te tekovine (upadhi)“

upadhi = imetak; osnova egzistencije; stvari koje neko prikuplja, akumulira, poseduje i na njima izgrađuje svoj osećaj ličnog identiteta. Na filozofskom planu, upadhi je takođe u osnovi izraza pañćupādāna-kkhandhā, tj. pet elemenata prijanjanja, dakle pet elemenenata od kojih se sastoji jedno biće (telo, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um).

Sve ove tekovine su podložne rođenju i onaj ko je za njih vezan, njima obuzet i potpuno im predat, budući da je i sam podložan smrti, zapravo traga za onim što je podložno smrti. Isto je i za ostale osobine: starenje, bolest, tuga itd. Ujedno, ovakvo traganje odvraća nas od krajnjeg duhovnog cilja.

Zatim Buda objašnjava šta je plemenito traganje (ariya pariyesana). Ko je i sam podložan rođenju, može da razume opasnost od onoga što je podložno rođenju, te otuda kreće da traga za nerođenim, za nibbānom. Ključna sintagma u sutti ovde je: ādīnavaṃ viditvā (razumevši opasnost, manjkavost, lažnost, nedovoljnost). Buda ovim potvrđuje postojanje transcendentalne realnosti, koja je nerođena, besmrtna, mesto slobode od patnje, žalosti i nečistoća. On je naziva bezbednim utočištem: anuttara yogakhema = nenadmašna, potpuna (anuttara) sigurnost (khema) od vezanosti (yoga).

Pošto je monahe obodrio da sami tragaju, Buda uzima sebe kao primer i govori im o svom traganju. Pre probuđenja, dok je bio bodhisatta (U Pali kanonu ovako Buda označava sam sebe još dok nije bio probuđen, čak i u ranijim životima i ovaj pojam nema značenje koje mu kasnije pridaje mahāyāna) i sam je bio podložan rođenju, starenju... itd. I sam je tragao za stvarima podložnim rođenju, starenju... Ali onda je u jednom trenutku života zastao i zapitao se: Zašto ja tragam za tim, ako je to toliko nepouzdano? I razumevši opasnost i uzaludnost, dobio je ideju da traga za onim što nije takvo.

Zanimljiv je ovaj odlomak o Budinom probuđenju za činjenice života. Taj opis unutrašnjeg, psihološkog preokreta koji se u Budi dogodio deluje sasvim moderno, direktno, realistično, u odnosu na upanišade, koje su možda nastale sto godina pre Bude, a neke možda i u njegovo vreme, koje su još uvek toliko pune ritualističkog, simboličkog načina razmišljanja, veoma uronjene u mitološku sliku vedske književnosti. Buda sa svojim psihološkim opisima koji su direktni, jasni i realistični, čini se kao da ga od njih razdvajaju mnogi vekovi, izgleda pre kao naš savremenik.

Tako odlučuje da napusti domaćinski život, u naponu snage, iako su mu roditelji želeli drugačije, odsekao je kosu i otišao u beskućnike. To je period kada su se i mnogi drugi odlučivali na takav korak i to je u Indiji vreme velikog intelektualnog previranja, sa mnoštvom učitelja. Buda traži najbolje učitelje svoga vremena i tako dolazi do Ālāra Kālāme. Buda detaljno proučava njegovo učenje i prvo savlada teorijski aspekt učenja („Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja, mogao sam da izgovaram reči znanja, reči starih“). Ali to ga nije zadovoljilo i čini mu se da Ālāra ne govori o oslobođenju samo na osnovu vere. Kada ga pita o tome, Ālāra mu objašnjava da je dostigao i boravi u stanju nazvanom „područje ništavila“. Naime, unutar budističkog sistema samatha meditacije, meditacije koja se razvija kroz jačanje koncentracije, postoji osam stupnjeva zadubljenja. Prvih četiri se nazivaju 4 đhane (rūpa đhana – materijalna zadubljenja). Iznad njih su 4 viša stupnja samādhija, koncentracije, koji se nazivaju bezoblična ili nematerijalna postignuća. Prvi od njih je „područje beskrajnog prostora“, jer u njemu dobijamo osećaj beskrajnosti prostora. Sledeći je „područje beskrajne svesti“, jer pomeramo fokus pažnje od prostora na samu svest koja doživljava taj prostor. Sledeći je „područje ništavila“. Kad se fokusiramo na prazninu kao aspekt svesti, da ona ne sadrži ništa čvrsto, um se udubljuje u svojstvo neopipljivosti. Iza ovoga je još jedno stanje, „područje ni-percepcije-ni-nepercepcije“. Očigledno Ālāra Kālāma je u razvoju samādhija stigao do 7. stupnja i verovatno je pomislio da je to prosvetljenje, izlaz iz kruga rađanja i umiranja. Buda je takođe brzo dostigao do tog stupnja i kad je to saopštio Ālāri, ovaj je bio srećan, a ne zavidan, govoreći da je to veliki dobitak za sve. Nudi mu da on nadalje vodi asketsku zajednicu zajedno sa njim.

No bodhisatta ima osećaj da to nije krajnji cilj. Da ako ne ode dalje i bude zadovoljan ovim postignućem, onda se posle smrti preporađa na nivou koji je isti kao i samo postignuće. Po Budi, stanje svesti nas kao materijalizaciju tog stanja navodi da se preporodimo u različitim sferama u skladu sa meditativnim stanjem koje smo postigli. U ovom slučaju u području ništavila. Reč je možda o različitim frekvencijama na kojima radi svest i u skladu sa time je i svet u kojem funkcionišemo. Nešto kao spektar svetlosti ili zvuka, i različita bića registruju različite raspone tog spektra. Kasnije će Buda otkriti da je sem zadubljenja neophodan i uvid, mudrost (pañña).

Buda nije zadovoljan učenjem Ālāra Kālāme, svog prvog učitelja, i nastavlja traganje za prosvetljenjem. Zatim dolazi kod Uddaka Rāmaputte (sin Rāmin), koji mu izlaže učenje koje je izgleda razvio i usavršio njegov otac Rāma – jer ovaj opis nije potpuno isti kao i opis učenja pod Ālārom. Buda brzo ovladava učenjem intelektualno. Zatim vežbanjem dostiže meditativno stanje koje je nazvao područjem ni-opažanja-ni-neopažanja, koje je najviše postignuće prema Budinoj shemi osam meditativnih zadubljenja. Ali ni to stanje ne vodi do nibbāne, već do preporađanja u suptilnoj sferi ni-opažanja-ni-neopažanja. U toj sferi, prema kasnijim komentarima, životni vek je 84.000 mahakalpi ili velikih epoha (a epoha je možda jedan ciklus nastanka - Big Bang - i nestanka kosmosa?).

Ni ovo ga ne zadovoljava i on kreće dalje da pronađe sopstveni put.


Praksa
(Prevod beleške i sugestije za praktičan rad iz knjige Pressing out Pure Honey)

1. Razmisli o stvarima za kojima si sklon da tragaš u sopstvenom životu. Koliko njih bi se moglo ubrojati u ciljeve neplemenitog traganja? Koliko ih pripada onom plemenitom? Razmisli na koji način nas plemenito traganje okreće od ovog sveta ka duhovnom.

2. Razmisli kako bi tvoj život danas izgledao da je Buda odlučio da ne podučava, te da Buddha-Dhamma nije rođena u ovome svetu. Ako se javi zahvalnost, dopusti joj da prožme čitavo tvoje telo.
« Poslednja izmena: Decembar 22, 2016, 22:44:01 Sati »

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: 02 Ariyapariyesanā sutta (MN 26)
« Odgovor #1 poslato: Mart 17, 2010, 09:55:45 »
Neplemenito tragaje je traganje za srećom (trajnom srećom), u onome što je podložno rođenju, starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju.
Iz razloga što je čovek i sam podložan rođenju, starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, on sreću traži tu.
Kada u tome vidi opasnost, bez obzira na to što je i sam podložan ovim stvarima, on traga za nerođenim, za nibbanom.
I to je plemenito traganje.
Meni izgleda da su ovde protkane/nagoveštene prve tri plemenite istine:
1. U životu postoji patnja
2. Postoji izvor patnje
3. Postoji prestanak patnje
I na dalje se opisuje put ka prestanku patnje.
Četiri plemenite istine nisu ovde objavljene, jer priča teče hronološkim redom - odakle je Buda krenuo u plemenito traganje.
Nisu objavljene jer u tom periodu nisu bile plemenite istine, već pretpostavke - polazna osnova.

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: 02 Ariyapariyesanā sutta (MN 26)
« Odgovor #2 poslato: Mart 17, 2010, 11:47:35 »
Dobar deo mog traganja bi pripao neplemenitom traganju a cesto veoma malo plemenitom.
Medjutim, kroz praksu i intelektualno usavrsavanje tj. izucavanje dhamme, razlika se smanjuje i polako pocinje da preovladava plemenito traganje. Sto vise citam i primenjujem praksu, sve vise se okrecem duhovnom zivotu.
Velika zahvalnost onome ko je dosao do ovoga ucenja ali isto tako i velika zahvalnost onima koji su to ucenje sacuvali do danas....tako da smatram da i mi koji smo dobili priliku da dodjemo do tog ucenja, imamo neku obavezu da to ucenje odrzimo iznad zaborava.
Na kraju je samo tišina

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 02 Ariyapariyesanā sutta (MN 26)
« Odgovor #3 poslato: Mart 17, 2010, 18:19:16 »
Meni su zanimljiva dva detalja, oba u pasusu broj 14 sutte:

"14. I tako sam, kasnije, još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti u prvoj životnoj dobi -- i dok su moji roditelji, neskloni tome, plakali tako da su im suze potokom lile niz lice -- obrijao kosu i bradu, stavio na sebe žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućništvo."

1. Kao što svi dobro znamo, legenda o Budinom životu (nastala znatno kasnije, ali je danas mnogi uzimaju kao autentičnu) kaže da se on iskrao iz kuće u sred noći i napustio porodicu bez njihovog znanja. Ovde vidimo da je bilo drugačije i da su njegovi roditelji znali za njegovu nameru i protivili joj se.

2. Buda govori da je obrijao i bradu i kosu. Sa druge strane, on se redovno prikazuje i na slikama i na kipovima sa uvojcima kose, što govori da je to jedna ikonografska konvecija, koja je nastala u kasnijem razvoju budističke umetnosti, ne obazirući se na izvorne tekstove, baš kao i legenda o njegovom životu.

Umetnost ima svoju logiku, koja se ne obzire mnogo na činjenice. :)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 02 Ariyapariyesanā sutta (MN 26)
« Odgovor #4 poslato: April 10, 2010, 18:00:51 »
sortiranje

Acko

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 125
  • Karma: +69/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: 02 Ariyapariyesanā sutta (MN 26)
« Odgovor #5 poslato: Mart 13, 2011, 13:11:10 »
Evo i ja od danas, lagano, krenuh da čitam sutte, te se nadam da neće biti nikakvih problema što ću, iako znatno kasnije od Brankovog postavljanja istih, gledati da dam svoj skromni komentar:

1. Jedan sam od bezbroj onih koji su miljama daleko od nirvane, tako da je moje traganje znatno češće neplemenito. Ipak, dok sam čitao ovu suttu dobio sam veliko ohrabrenje da više zapnem sa plemenitim traganjem, i mislim da se razlika između ova dva barem neznatno smanjila.

2. Zahvalnost koju osjećam prema Budi i njegovoj odluci da ljudima predstavi svoju filozofiju je neizmjerna. Kad smo već kod zahvalnosti, često sam zahvalan i za to što sam imao priliku da se sa budizmom upoznam u ovom životu - jer, priznaćete, na ovim prostorima prije 100, 200 i više godine, jako je teško, da ne kažem nemoguće, bilo upoznati se s budizmom. Zato je tu današnje globalno selo i makar neka korist od njega.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 02 Ariyapariyesanā sutta (MN 26)
« Odgovor #6 poslato: Mart 14, 2011, 14:59:58 »
Ovo sto si rekao na kraju mi se narocito dopada, jer smo po ustaljenom obicaju skloni da sve sto imamo uzimamo zdravo za gotovo i onda krenemo sa zalopojkama zbog onoga sto nemamo, umesto da se trudimo da iskoristimo to sto imamo. Ovaj svet jeste u ozbiljnim problemima, ali ima i neosporne prednosti. I za mene jedna od dragocenih jeste mogucnost da se upoznam sa Budinim ucenjem.  :andjali