Pa šta te zbunjuje? Lepo kaže, ne treba da razmišljaš: "E
ja sad posmatram misao koja je obeležena ljutnjom".
Recimo, voziš kola, sve lepo ide, ti opušten, nikog na putu da ti smeta, sunce sija, put ide pored mora, talasi udaraju u stene, galebovi kriče, vetar ti mrsi kosu itd... znaš već one scene iz filmova
Kad odjednom neki baja te obiđe u džipu tako lako kao da ne voziš nego da stojiš u mestu. Istog memomenta se možda malo stegneš, čelo ti se nabora, vilica zgrči i pomisliš: Jao da je meni takav džip... I tu bi sad tvoj um krenuo da veze i raspreda, kako bi bio glavni dasa, riba ko pleve i opet... znaš kako to već biva
Ali ti si sada iskusan meditant i već kod one prve misli uspeš da ne kreneš u sanjarenje, već samo da registruješ u sebi: "Misao ispunjena pohlepom" (Ne misliš: Jao opet pohlepa, a ja sam budista, mi ne smemo da imamo takve misli, šta će mi reći moj guru itd. Ne, to si već prevazišao
).
Već samim tim izolovanjem misli, ona kao riba na suvom gubi svoju početnu inerciju i lagano se smiruje, jer ne dolivaš ulje na vatru novim mislima, planovima, maštanjima. Umesto toga, skoncentrišeš se opet na vožnju da se ne zakucaš negde usput ili sletiš s puta. A onaj što je projurio ko sumanut, šta mu bog da, Ko mu je kriv kad nije natrčao na ovaj forum da nešto nauči