Nalazim da jeteško prevesti ne samo stručne termine poput Dhamme, kamme i slično koje i uengleskom jeziku često ne bivaju prevedene, nego i u slučaju nekih jednostavnihreči kao što su: service, follower, preach, ministry, doctrine, pious,deliverance, purification, loving-kindness, defilement i slične.
Reči poput:service, follower, preach, ministry, doctrine, pious, deliverance,purification, defilement, doslovce prevedene kao: služba, propovedati, služenje,doktrina, pobožan, izbavljenje, pročišćenje, uprljanost, već ovako navede izvankonteksta pobuđuju ideje koje imamo u vezi sa hrišćanskim učenjem, jer ipak tosu termini koji su u upotrebi u izlaganju hrišćanskog učenja. A istorijasrpskog naroda je nerazdvojno povezana sa rečima koje su korišćene u opisivanjuiskustva.
Ako upotrebimo tetermine koji imaju utvrđeno značenje i ideje u sebi da bismo prevelibudističeke tekstove nalazimo se u poziciji gde naknadno moramo da razjasnimonjihovu upotrebu i na šta želimo da se oni odnose. Izrazi u srpskom jezikunesumnjivo su bremeniti slikama i osećanjima usled uticaja hrišćanstva injegovih ideja. Ako kažeš srpskom čoveku izbavljenje on će verovatno videtiIsusa koji spasava, ili ako kažeš sledbenik, onda ako je Isusov sledbenik ondaće se možda prisetiti apostola koji su bili prvi Isusovi sledbenici. Ili uslučaju sledbenika nekih istočnih gurua, može da pomisli na neke zaluđenike isektaše koji su spremni na samoubistvo ili slično. Da pojednostavim poentu.
Reči služba islužiti povezane su sa odsustvom slobode i nezavisnosti, sa položajem roba irobovanja gde se dela pružaju ne od srca već pod prisilom. Mislim da to nijeteško videti. Ipak, Srbi su služili Turcima nekoliko vekova. Vojna služba... Služitinekome zvuči gotovo kao uvreda i opis stanja vrednog žaljenja, zaista kaostanje u kojem niko ne želi da se nađe. To je upravo ono stanje u kojem seljudi nalazu u odnosu prema svojim negativnim emocijama. Mislim da je dalekobolja reč dobročinstvo da bi prenela ideju služenja drugima jer dobročinstvojeste ono što bi se nazvalo službom ali dolazi od srca i voljno, sa radošću, izsaosećanja prema drugome i njegovom boljitku, a ne iz prisile ili straha.
Reč sledbeniknije mnogo različitija u tome pogledu. Sledbenik je osoba koja prati nekuosobu, naročito verskog karaktera, u predanosti toj ličnosti. Ne mogu da seizuzmem od utiska da u sebi ova reč nosi smisao vere u tu osobu, kao u izrazuIsusov sledbenik. A ni biti politički sledbenik nije daleko. Možda baš dajeideju stada ovaca – neukih i nepismenih ljudi – kojim pastir upravlja po svojojvolji sa osmehom na licu koji skriva zadnje namere. Upravo zato takva reč nemože na srpskom jeziku prikladno da prenese duh budizma u smislu u kojem jeneko „sledbenik“ Buddhe. U izrazu sledbenik ne mogu da osetim slobodu, kolikomogu u reči učenik. Izgleda se i sam Buddha našao u sličnoj situaciji kad jerekao svojim učenicima: „ne verujte samo zato što je to Buddha rekao“ jer onnije tražio sebi sledbenike već je svojim prisustvom i podučavanjem davaopriliku da se ljudi sami usavrše, jer on „samo pokazuje put“ i nikog neprebacuje čudom u nirvanu.
Propovedati –gotovo da zvuči kao nabeđivanje. Koje propovednike poznaje i zna srpski čovek?Apostole, islamske propovednike, Jehovine Svedoke, Subotare i slično. Svi oninešto propovedaju, često bučno i uznemiravajuće. Buddhine „propovedi“ praćenesu tišinom, govorile su o psihološkim problemima ljudi i njihovim rešenjima.Teško da bismo izlaganja savremenih psihologa poput Freuda ili Junga nauniverzitetima nazivali propovedima. Buddha je izlagao svoje učenje poputizlaganja naučnika koji iznose svoja zapažanja bez pozivanja na boga, bezubeđivanja i proklinjanja.
Doktrina – učenjekoje ne može da se ispituje, učenje koje je objavljeno od strane božanstva ukoje se ne sme sumnjati usled uzvišenosti autoriteta. Opet se prisećamBuddhinih reči koje kažu da se nešto ne treba prihvatiti na samo osnovuautoriteta i tradicije i slično nego samo kroz sopstveno ispitivanje i iskustvo.„Buddhina Doktrina“ , zaista neprikladno.
Pobožan – nemanikakvog mesta u budističkom kontekstu. Ovaj termin se nameće kad bismo htelida prevedemo pojam saddha koja znači pouzdanje i poverenje u Dhammu odnosnoučenje koja dolazi kroz sopstveno iskustvo i eksperiment. Teško da se osobakoja ima osećaj poverenja i pouzdanja u Dhammu može nazvati pobožnom! Saddhaima veliku intelektualnu komponentu kao svoju osnovu a pobožnost samo predanostbožanstvu kroz predavanje toj volji.
Izbavljenje – ilispasenje – pojam prenatrpan hrišćanskim idejama. Buddha nije bio spasitelj toje jasno. Njegovo učenje može da spasi čoveka isto toliko koliko i uputstvo saupotrebu pojasa za spasavanje ili aparata za gašenje požara. Može se reći danas je uputstvo za upotrebu spasilo ali zaista spasili smo sami sebe primenompojasa za spasavanje u oluji ili primenom aparata za gašenje požara u kući. Kogod da je napisao to uputstvo, hvala mu. Jasno je da Buddha nije spasio nijednu jedinu osobu prenošenjem svojeg prosvetljenja ili probuđenja na drugogsvojom milošću, bivajući umilostivljen predanošću neke osobe.
Pročišćenje istanje nepročišćenosti u pogledu ljudskog stanja – Buddha je govorio ouznemiravajućim emocijama i njihovom uklanjanju kao o nečemu što čoveka prlja išto treba očistiti jer čine da um postane nejasan i izgubi pribranost iz čegakao stanja potiču razne nevolje. Ove reči kod Srba svakako nisu rečisvakodnevno govora već se vezuju za crkvu i učenje o grehu i prema tome ooproštaju greha, o pročišćenju greha kroz milost božju, i tako dalje. Valjanastanja (kusala) i nevaljana stanja (akusala) takođe nisu reči svakodnevnoggovora i još uvek tragam za prikladnim rečima koje bi to prenele naodgovarajući način.
Posmatrajućirazličite knjige o budizmu nalazim da nedostaje standardizovana i razrađenaterminologija. No, čini mi se da zadatak nije samo naći odgovarajuću reč nasrpskom jeziku iz fonda reči koji postoji nego i formulisati nove reči koje ćeodraziti pojmove koji su novi u srpskom jeziku. Kao primer za to mi je Tibet.Tibetanski prevodioci su uspeli da za svaku sanskritsku reč dodele upravo jednureč na tibetanskom i ne samo to nego su uspeli i da oplemene jezik sa novimkovanicama. Takođe i sam jezik i baština tibetanskog naroda dali su svoju dubinui dimenziju Buddhinom učenju koje je postalo organski deo njihove kulture. Mojaje nada da će se sličan proces odviti i u prevodima budističke literature nasrpski jezik kako bi se lepota, dubina i svežina Buddhinih reči prenela i usrca ljudi koji govore srpskim jezikom.