Ljudi se vrlo cesto vezu za formu. Evo i Sejmyo je malo lutao sa pitanjima....Nema nikakvog ucitelja. Ucitelj je u nama. Svaki duhovni put je individualni put a narocito kada je u pitanju Budino ucenje. Dhamma je individualna i svako je shvata u granicama svojih mogucnosti. Nista se tu ne moze isforsirati. Zbog toga, "Put praznog uma" je put koji daje mogucnost individualnog razvitka i samim tim, ucitelj ne postoji. Svako je sam sebi ucitelj....s tim da postoje osobe kojima je neophodan autoritet....njima ce biti malo teze da se snadju u ovome. Ja cu odrzati tri govora ali ne u funkciji ucitelja vec u funkciji organizatora same duhovne radionice. Skrenucu paznju na sustinu...necu mnogo pricati jer dhamma se najbolje prenosi cutanjem. Sve sto je potrebno to je da budemo zajedno i da cutimo....misljenje jeste velika prepreke na putu do prosvetljenja. Takodje, intervjue cu ja obaviti.
Ćuteći?
Što li Buda nije ćutio?
Šta je autoritet? Da li si sposoban da poštuješ autoritet?
Covek se trudi da razume Budino ucenje i njegovu dhammu ali je zaboravio da prvo treba da razume sebe. "Put praznog uma" je upravo to....a kada razumemo sebe....vise nam Buda nece biti potreban ali cemo upoznati dhammu
Sve i da nam je potreban, on odavno više nije tu.
Kada nam učitelj više nije potreban(onaj koga zapravo i nema?),
da li mu onda okrećemo leđa, sve ponosni sami na sebe?
Ovde u Srbiji zahvaljujuci predsedniku theravada budistickog drustva "Srednji put" povremenom imamo mogucnosti da se sastajemo sa nekim theravada monasima i ucimo od njih. Ali, to je vrlo retko. Bilo kakvi pokusaji da se organizuje ritrit bez vodjstva monaha - propadaju. Vrlo malo ritrita imamo ovde. "Put praznog uma" je pokusaj da se poveca broj ritrita a da sangha koja se okuplja na njima ne bude sangha budistickog drustva, vec sangha svih zivih bica bez obzira na religijsku ili nacionalnu pripadnost.
Samo da ne bude zabune. Kada theravada budističko društvo ’’Srednji put’’
organizuje kurseve, nikada ni jednog učesnika ne pita koje je religijske ili
nacionalne pripadnosti. O učlnjenju u društvo, da bi se prisustvovalo ritritu,
nikada ni govora nije bilo, niti će biti.
Na ritritu na kome sam ja bila, bila je i jedna mačka i jedan skakavac. Nije
im bilo jako zanimljivo da slušaju ađan Đajanta, ali bi prošetali povremeno
kroz salu. Toliko o svim živim bićima.
Da, mi u Srbiji imamo veliki problem, ali to nije razlog da odustanemo, niti da
improvizujemo. Nastavićemo kao i do sada, koliko i kada možemo, ali da to
bude na ispravan način urađeno.
Ko je bez predrasuda, otvorenog srca i uma i poseduje vremenske i finansijske mogucnosti da prisustvuje ovoj duhovnoj radionici....doci ce Ko je vezan za patnju...nece doci
Šališ se?