"Nibbana ne predstavlja fikciju uma. To je stanje izvan domasaja uma. Umne moze pojmiti nibbanu. U nibbani svi zamisljaji prestaju".
Nibbana jeste stanje izvan domasaja uma. U nibbani svi zamisljaji prestaju. Ako je tako (a jeste), zar onda svaki pokusaj uma da zamisli precizno to cemu tezi nije fikcija??? Upravo se radi o tome, da nas um kroz proces misljenja non stop gura ispred nas u buducnost ili se vraca u proslost i sve nesto zamislja a mi "trcimo" za tim zamisljenim.....pa kako onda da ne patimo? Ako sam u Srbiji a zasmisljam da sam na Nepalu, normalno je da cu da patim ako se toliko poistovetim sa tim mislima. Samo sto je ovde mnogo slozenija stvar....Nepal jos i moze da se zamisli, postoje fotografije odatle. A kako da zamislis prosvetljenje i nibbanu? Nikako. Ipak, svako se trudi (i ja sam) da zamisli to stanje....i onda umesto da se upravlja prema stvarnosti, covek se upravlja prema mislima....a misli se non stop menjaju....to su fikcije i tu nema prosvetljenja.
Iz mog iskustva mogu da kazem da svi zamisljaju prosvetljenje. I sam si mi rekao nesto poput: "Dug je put do prosvetljenja"
To znaci da se treba puno toga uraditi dok ne stignemo do te tacke....a ako se puno toga treba uraditi, to inicira trud koji se treba uloziti u nekom narednom periodu i tu pocinju misli da rade svoj posao. Sa tacke konvenkcionalne stvarnosti, to jeste tacno. Mora se prouciti ucenje, mora se vezbati, vreme tece itd. Ali sa tacke apsolutne stvarnosti, to vreme ne postoji kao takvo. No, ne bih o tome. Poenta je da je prosvetljenje samo sada i ovde, u ovom trenutku. Inace, ako tezimo dostizanju prosvetljenja (sto naravno jeste polazna osnova odakle svi pocinju da proucavaju ucenje ali se to kasnije kroz praksu menja), nikada ga necemo dostici. Uvek postoji jos nesto i jos nesto....um ne miruje. Misli se krecu. A svi znamo sta predstavljaju misli. Prosvetljenje kao takvo jeste misao kojoj tezimo. Zaboraviti na prosvetljenje je jedini nacin dostici prosvetljenje. Tek kada prestane da postoji, onda ce nastati. Zaboravi Budu, zaboravi dhammu, zaboravi sebe, zaboravi......pusti da sve sledi prirodan tok uzroka i posledice bez da budes upleten u to i budi u sadasnjem momentu svestan.....i to je to. U apsolutnoj stvarnosti, ne postoji nikakav Buda, nikakav budizam, nikakva joga, nikakva meditacija.
"Form is emptiness - emptiness is form. Gate, gate, paragate, parasamgate, bodhisvaha"
Fazli, sto se tice poredjenja theravade i joge u tome ne bih mogao da ucestvujem jer u jogu se ne razumem
Tu bih mogao dosta od tebe da naucim. Naziv puta je samo pakovanje. Ono sto je u pakovanju je isto. Svima je jasno sta je u pakovanje - mada izgleda da nekima i nije. Nije vazno kako cemo nazvati ono sto radimo, vazno je da to sto radimo radimo ispravno. Mada, kada smo kod ispravnosti....i tu se postavlja pitanje sta je ispravno. Svako vidi ispravnost na svoj nacin - takodje uslovljeno stanje uma. I to treba napustiti. A kada sve napustimo, sta ostaje???
Hvala Fazli na lepo zelji da dozivim nibbanu i poslednju dhjanu ali iskreno, nemam ambicije da bilo kakvu dhjanu dostizem. Budino ucenje se sastoji u cetiri plemenite istine. One govore o postojanju patnje i kako prevazici patnju. Patnja se prevazilazi razumevanjem stvarnosti, stvari kakve jesu i konstantnom svesnoscu te stvarnosti u sadasnjem momentu. Stvarnost je da je sve prolazno i da nema svoju sustinu vec da je sve sled uzroka i posledice koje ne daju jedno trajno stanje vec se non stop menjaju i izazivaju novo stanje. Zbog toga putem svesnosti mi napustamo stvari i zivimo u sadasnjem momentu - tada patnja nestaje. Za to nam ne treba dhjana niti nibbana.
Vec sam govorio o tome ali opet cu. Svako je jedinka za sebe i svako ima neke svoje uslovljenosti kako posmatra stvari. Iz moje tacke gledista, vezbamo da bi uklonili patnju. Vezbamo da bi ziveli srecno, zadovoljno u ovom zivotu u kome se nalazimo. Van tog zivota, van ovog sadasnjeg momenta - sve je fikcija. Dusa je fikcija, Bog je fikcija, nibbana je fikcija, prosvetljenje je fikcija, sangha je fikcija. Zbog toga je ono BOOOOM. Stvarnost sadasnjeg momenta i zivot u njemu u tisini uma u potpunoj duhovnoj ispunjenosti. To je stanje koje moze svako doziveti. Van toga......hehehehehehe. U vreme Bude je bilo po 1200 arahanata. Prosvetljavali su se jednim osmehom
Gde su danas arahanti???? Kada pogledam danasnje ucitelje, Ajahne, vidim da nisu odmakli ni u cemu u odnosu na sve nas. Nazivaju se uciteljima jer po 20 godina proucavaju spise i sede u polozaju za meditaciju....ali oni jos uvek nisu stigli nigde. Buda je bio prosvetljen posle 6 godina bez ikakvih spisa....covek da se zamisli, zar ne. I dalje pipkaju, citaju, meditiraju, uce, pokusavaju, istrazuju.....drugim recima, pipkaju u mraku. Vrte se u samsari. Sve su to imaginacije uma nastale citanjem razlicitih religijskih spisa. Jednom kada ostavis sve te spise i stanes i pogledas sadasnji trenutak i ono sto ga cini u apsolutnoj stvarnosti.....shvatis da nemas gde ici. Stvari teku svojim tokom....i BOOOOM. Na kraju je samo tisina. Tu si gde si. Stvari su takve kakve jesu. Budjenje, prosvetljenje.
A i sve ovo sto pisemo je jos jedna imaginacija uma
