Autor Tema: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)  (Pročitano 6262 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« poslato: Mart 15, 2010, 14:10:28 »
Savet Rahuli u Ambalatthiki

Kratak sadržaj sutte
Govor koji je Buda održao svom sinu Rahuli, a glavna tema je opasnost koju laganje predstavlja u duhovnom životu. Buda upozorava da za onoga ko se ne ustručava da namerno slaže, nema ni bilo kog drugog zla koje neće biti spreman da učini. Očigledno je da je Rahula još uvek mlad, jer se Buda isključivo koristi poređenjima da bi što bolje dočarao poentu svojih reči. Prema komentaru, Rahula je tada imao jedanaest godina i Buda se odlučio da mu uputi ove reči jer pogotovo za tako mladog iskušenika lako je da pomeša ispravno i pogrešno i da ga mašta zavede.
Ambalatthika-Rāhulovāda sutta je među onim delovima Kanona koji se pominju u Bhābrā ediktu kralja Ašoke kao naročito važni da ih svi monasi proučavaju. Ašoka je, inače, kao predani budista imao običaj da podiže ogromne kamene stubove po čitavom svom carstvu, koje je obuhvatalo severnu polovinu indije i na njima kleše delove Kanona kao podsetnik svojim podanicima kako treba da se vladaju. (Nešto kao „zidne novine“  u stara dobra vremena komunizma.)  :)

Beleške o sutti
Rahula je Budin jedini sin. Buda se u skladu sa običajima svoga vremena oženio sasvim mlad, ali Yasodara dugo nije mogla da zatrudni. Kada se dete napokon rodilo, Buda ima 29 godina i već dugo su ga obuzimale misli o asketskom životu. Tako je posle rođenja sina prvenca navodno rekao: "Rodio mi se okov (rahula)", jer je tada već bio osetio neodoljivi zov puta ka probuđenju. Tako je dete i dobilo ime.

Godinu dana posle probuđenja, Buda se vratio svom domu u Kapilavatthiju i tokom te posete Yasodara je rekla malom Rahuli, koji je sada 7 godina i izgledao je opčinjen kada je video nepoznatog asketu: "Idi i traži svoje nasledstvo od svog oca". Ali umesto bogatstva i kraljevskog trona i drugih prolaznih stvari, Buda je razmišljao da će mu mnogo više koristiti učenje potpuno probuđenog bića. I tako reče Sariputti da zaredi dečaka, ali pošto su se do tada zaređivali samo odrasli muškarci (monahinje su došle nešto kasnije u odnosu na vreme o kojem je reč), Rahula je postao prvi samanera ili iskušenik.

Govor koji ove nedelje čitamo događa se četiri godine kasnije, kada je Rahula imao 11 godina. I to je govor o važnosti govorenja istine. Rahula se nalazi u Ambalatthiki, što je šuma očigledno ne suviše daleko od Bambusovog gaja, kraj Rađagahe, gde je Buda u to vreme boravio.

Uveče Buda je završio meditaciju i zaputio se do Rahule. A ovaj u skladu sa etikecijom tadašnjeg doba, kada ga je izdaleka video da dolazi, pripremi sedište na koje će sesti, kao i vodu da opere noge. Kad je Buda stigao, seo i oprao noge, namerno ostavlja malo vode u posudi, kako bi mu poslužila kao "nastavno sredstvo" za pouku koju je nameravao da prenese svom sinu.

Onda mu opasnost govorenja laži pokazuje je na pet primera: malo vode, prosuta voda, posuda naopako posuda, uspravna posuda, kraljevski slon. I na kraju mi savetuje i kako sebe da vežba: „Neću reći laž čak ni u šali.“

Pošto obučava moralu 11-godišnjeg dečaka, koristi očigledne primere i oni moraju biti jako upečatljivi. Kada ih je izneo, Buda dalje razvija temu govora, kroz poređenje sa ogledalom koje isitče važnost neprekidnog „ogledanja“ sopstvenih dela u ogledalu svesnosti, pre nego što smo nešto učinili, dok to činimo i pošto smo delo završili.

Najlakše je prepoznati je li delo korisno ili štetno ako pogledamo u um i uočimo izvore iz kojih ono izvire: jesu li to štetna stanja uma (pohlepa, bes, mržnja...) ili korisna. Jer kakva su stanja, takva će biti i kamma, odnosno bolni ili prijatni ishod.

Posle preliminarnog razmišljanja, dolazi faza samo delovanja, u toku kojeg treba posmatrati na istovetan način. I ako se pojavi loš rezultat koji možda nismo mogli predvideti, treba prekinuti to što radimo. Ako donosi dobrobit, treba nastaviti.

Posle završetka akcije. Kad o njoj razmišljamo i shvatamo da je bila štetna, tada to treba priznati sebi (i svojim prijateljima u svetačkom životu) i potom odustati od nje u budućnosti. Ako je neškodljiva, tada treba srećno nastaviti sa svojim treningom.

Zato monasi imaju pravilo da ukoliko prekrše Vinayu moraju to saopštiti drugim monasima sa kojima žive. U budizmu nema institucije ispovedanja, kad sveštenik oprašta greh, jer nas niko ne može „razrešiti“ već stvorene loše kamme, nego je ovo više kao mentalna tehnika oslobađanja od pritiska lošeg postupka i prilika za novo potvrđivanje odlučnosti u pridržavanju pravila. Druga tehnika u situaciji kada smo nešto loše učinili jeste učiniti neko posebno dobro delo, da bi se njegovom pozitivnom kammičkom silom neutralisala prethodno stvorena negativna sila.

Ovo do sada što je rečeno tiče se telesnih postupaka. U slučaju govora i mentalnih postupaka sistem je isti, ali kod uma postoji varijacija: nema obaveze poveravanja drugome, jer štetna misao „prirodno“ se javlja u umu, bez namere. Ali to ne znači da takve misli ne treba vežbanjem postepeno transformisati u povoljne.

Praksa
1. Odvoj vreme za vežbu promišljanja opisanu u ovom govoru, tako što ćeš za nju iskoristiti jedan štetan postupak i jedan koristan postupak koji si kod sebe zapazio.

2. Zamisli, ili možda čak to i učini, da poveravaš prijatelju ili učitelju kako si učinio nešto pogrešno.

3. Ovaj nas govor ohrabruje da prepoznamo svoje greške, da ih priznamo i da učimo od njih. Zapamti pogrešku koju si ranije učinio i porazmisli šta si na osnovu nje naučio, tako da je više ne ponoviš u budućnosti. To će ti doneti pozitivnu kammu.

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #1 poslato: Mart 17, 2010, 11:56:27 »
Ja bih ovu sutu prokomentarisao kroz nasu narodnu..."Nemoj da ti je jezik brzi od mozga".
Buda nas upozorava na neophodnost konstantne svesnosti, konstantnog samoposmatranja (biti svedok samog sebe kako bi rekao Jayanto)....na neophodnost konstantnog stanja meditacije (neformalna meditacija). Bez ovakvog stanja svesti, mi ne mozemo doci do pozitivne kamme....niti napredovati na nasem Putu.

Da je Buda ziv, on bi verovatno ovu nasu narodnu dopunio sa...."Nemoj da su ti telo,um ili jezik brzi od svesnosti"  :D  :D  :D
Na kraju je samo tišina

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #2 poslato: Mart 17, 2010, 19:18:57 »
Original postavio Fazlija:
Citat
Evo malo i o rasprostiranju Ashokina carstva. Vladao je gotovo cijelim podkontinentom, odrzavao vrlo prisne odnose sa Seleukom Nicatorom, helenistickim vladarem Sirije i Perzije (koji je na Ashokinu dvoru u Pataliputri imao svojeg ambasadora Megastena), slao je buddhisticke misionare na Sri Lanku, u Egipat, Grcku.



Pod pokroviteljstvom Ashoke se odrzao i drugi (po nekima treci) buddhisticki sabor u Pataliputri na kojem je doslo do raskola sa mahasamghikama. Carstvo dinastije Maurya se urusilo za vrijeme Asdhokina unuka, ali danasnja Indija za svoj grb ima Ashokin amblem - lavove koji drze buddhisticki kotac, simbol samsare.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #3 poslato: Mart 17, 2010, 19:23:55 »
Citat: Fazlija
...danasnja Indija za svoj grb ima Ashokin amblem - lavove koji drze buddhisticki kotac, simbol samsare.
Ne znam što si ovaj post stavio kao komentar ove sutte, ali svejedno, dopune radi rekao bih da su lavovi sa Indijskog grba zapravo kapitel (gornji deo) čuvenog Ašokinog stuba koji je ovaj podigao na mestu Budinog probuđenja. Više o tome videti ovde
http://www.columbia.edu/itc/mealac/pritchett/00routesdata/bce_299_200/ashoka/lioncapital/lioncapital.html

Ašoka je ovakve kamene stubove visoke 10-15 metara podizao na značajnim mestima svoga carstva, između ostalog i onima vezanim za događaje iz Budnog života, i na njima uklesivao svoje čuveke edikte, kojima je propagirao budističke ideje milosrđa (ne samo prema ljudima, već i prema životinjama), religijske tolerancije, vladarske pravednosti i socijalne pravde.

Tekstove nekih od edikta moguće je pročitati ovde:
http://www.cs.colostate.edu/~malaiya/ashoka.html

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #4 poslato: Mart 17, 2010, 19:24:53 »
Original postavio Fazlija:
Citat
Citat: Sati
Ne znam što si ovaj post stavio kao komentar ove sutte, ali svejedno

Cisto kao pedagosku upadicu. Malo da ljudi odmore paznju od sutte, a opet da im ne odluta misao daleko od tvojeg uvoda...

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #5 poslato: Mart 17, 2010, 19:25:10 »
Citat: Fazlija
Citat: Sati
Ne znam što si ovaj post stavio kao komentar ove sutte, ali svejedno

Cisto kao pedagosku upadicu. Malo da ljudi odmore paznju od sutte, a opet da im ne odluta misao daleko od tvojeg uvoda...

Ma nije samo kao upadicu, samo nećeš da otkriješ sve karte  :dkez:

Sad čitam i vidim da je upravo Ambalatthika Rāhulovāda sutta, verovatno zbog svoje jednostavnosti i vrednosti, zajedno sa još nekim drugim govorima, pomenuta u jednom od Ašokinih edikata, takozvanom Bhabra ediktu uklesanom na steni. U njemu Ašoka savetuje monahe i monahinje, ali i laike da neprekidno slušaju ove govore i da ih zapamte, kako bi Dhamma mogla što duže da traje.

Eto, svako zašto ima svoje zato. Samo ga treba iščačkati  :yes

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #6 poslato: Mart 17, 2010, 19:25:40 »
Original postavio Fazlija:
Citat
Kada lazov kaze: ja lazem; da li on govori istinu ili laz?  :dsmeh:

sai unuk

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 12
  • Karma: +6/-0
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #7 poslato: Mart 17, 2010, 19:26:41 »
Citat: Fazlija
Kada lazov kaze: ja lazem; da li on govori istinu ili laz?  :dsmeh:

Usudio bih se reci da lazov uvijek i u svakom slucaju govori istinu. Zašto? Jer laž ne postoji. Smjela tvrdnja s moje strane  :D . Hocu reci da i laz, u krajnjoj instanci, svjedoči istinu (o vlastitoj neistinitosti)  :) . Stoga, budisti slobodno lazite, sve je istina :)

sai unuk

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 12
  • Karma: +6/-0
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #8 poslato: Mart 17, 2010, 19:27:15 »
Moram priznati da ne razumijem bas najbolje pridavanje ovako velikog znacaja laganju, a ne bih se slozio ni sa tvrdnjom da je onaj koji je spreman namjerno slagati sposoban pociniti svako moguce zlo. To mi se cini malo pretjerano, ali opet mozda ne shvatam misao na pravi nacin.
Medjutim, ono zbog cega bih ja svrstao ovu suttu u jednu od meni najvaznijih jeste dio o ogledanju vlastitih postupaka u ogledalu svjesnosti i o, kako mindfulness rece, neophodnosti konstantne svjesnosti i samoposmatranja. Rekao bih da se nas napredak moze mjeriti kolicinom vremena koje smo prozivjeli svjesni sebe i svojih postupaka. Takvo odrzavanje svjesnosti, uz sposobnost da razlikujemo dobro i lose te da pritom imamo i dobru namjeru, nas sigurno vodi dobrim putem.  Koliko god da je takvo sto tesko toliko je i neophodno, tako se barem meni to cini :)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #9 poslato: Mart 17, 2010, 19:28:49 »
Evo šta Bhikkhu Bodhi kaže o laganju u svojoj knjizi "Plemeniti osmostruki put" uz moje podvlačenje:

(1) Uzdržavanje od laganja (musavada veramani)

“Ovde osoba izbegava da izgovara laži i uzdržava se od toga. Ona govori istinu, posvećena je istini, pouzdana, vredna poverenja, ne obmanjuje druge ljude. Kada je deo nekog skupa ili se nađe među ljudima, među svojim srodnicima ili u društvu ili na kraljevom dvoru i pozovu je da svedoči i kaže ono što zna, ako ne zna ništa, ona odgovara: “Ja ne znam ništa”, a ako zna, ona odgovara: “Ja znam”; ako nije ništa videla, ona kaže: “Ništa nisam videla”, a ako je videla, ona kaže: “Videla sam”. Tako ona nikada svesno ne govori laž, ni radi sopstvene koristi, niti radi nečije tuđe koristi, a ni radi bilo kakve druge koristi.”1 Ova Budina izjava otkriva i negativnu i pozitivnu stranu ovog pravila. Negativna strana je uzdržavanje od laganja, a pozitivna strana govorenje istine. Faktor koji određuje da li se radi o prekršaju jeste namera da se obmane. Ako neko govori neku laž verujući d aje to istina, tada nema prekršaja pravila, pošto ne postoji namera obmanjivanja. Iako je ova namera zajednička za sve oblike laganja, laž se može pojaviti prerušena na više načina, u zavisnosti od korena motivacije; da li se radi o pohlepi, mržnji i obmanutosti. Pohlepa kao glavni motiv rezultira u laži čiji je cilj pridobijanje neke lične koristi za sebe ili one koji su nam bliski – materijalno bogatstvo, položaj, poštovanje ili divljenje. Sa mržnjom kao motivom, laganje ima oblik zlonamerne laži, laži usmerene na to da druge povredi i nanese im štetu. Kada je obmanutost osnovni motiv, posledica je manje pogibeljna vrsta laži: iracionalna laž, laž izrečena u afektu, preterivanje koje treba da zabavi, laganje iz šale.

Budin strogi odnos prema laganju ima nekoliko razloga. Prvo, laganje razara koheziju jednog društva. Ljudi mogu živeti u zajednici jedino u atmosferi uzajamnog poverenja, kada s razlogom veruju da drugi govore istinu; uništavanjem osnove za poverenje i razvijanjem opšte sumnjičavosti, rašireno laganje postaje vesnik pada iz socijalne solidarnosti u haos. Ali laganje ima i druge konsekvence duboko lične prirode, koje su barem podjednako razarajuće. Po samoj svojoj prirodi, laži su sklone da se umnožavaju. Kad jednom slažemo i vidimo na neko u to posumnja, osećamo se primoranim da ponovo slažemo ne bi li odbranili svoj kredibilitet, da napravimo konzistentnu sliku događaja. I taj proces s eonda ponavlja: laži se produžavaju, umnožavaju i međusobno povezuju, sve dok ne stvore mrežu laži iz koje je teško pobeći. Na taj način laž je minijaturna paradigma za čitav proces subjektivne iluzije. U svakom slučaju njezin tvorac, zavedem sopstvenom obmanom, na kraju završava kao njena žrtva.

Sagledavanje svega ovoga stoji verovatno iza Budinog saveta datom sopstvenom sinu, mladom iskušeniku Rahuli, neposredno pošto se dečak zamonašio... (pa dalje prepričava deo ove sutte)

Rečeno je da je tokom vežbanja za prosvetljenje, kroz mnogo života, bodhisatta mogao da prekrši svako pravilo morala izuzev zaveta da će govoriti istinu. Razlog za to je vrlo dubok i otkiva da je posvećenost istini imala značaj koji prevazilazi domen etike i čak mentalnog pročišćenja, odnoseći nas u domen znanja i bića. U sferi međuljudskih odnosa, istinit govor je isto što i mudrost u sferi ličnog razumevanja. To dvoje su spoljašnji i unutrašnji modaliteti jedne iste posvećenosti onome što jeste stvarno. Mudrost se sastoji od razumevanja istine, a istina (saćća) nije samo verbalni iskaz, već i priroda stvari kakve one jesu. Da bismo shvatili istinu, čitavo naše biće mora biti usklađeno sa stvarnošću, sa stvarima kakve jesu, što zahteva da u komunikaciji sa drugima poštujemo stvari kakve jesu, time što ćemo govoriti istinu. Istinit govor uspostavlja saglasnost između našeg unutrašnjeg bića i stvarne prirode pojava, dopuštajući mudrosti da nastane i dokući njihovu pravu prirodu. Tako, mnogo više od etičkog principa, posvećenost istinitom govoru jeste stvar zauzimanja stava u prilog stvarnosti, pre nego iluzije, u prilog istine shvaćene mudrošću, pre nego fantazija koje je isplela želja.

 :)

sai unuk

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 12
  • Karma: +6/-0
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #10 poslato: Mart 17, 2010, 19:29:56 »
Misljenja sam da postoje situacije u kojima je laganje jednostavno bolja opcija. Tokom rata u mom komsiluku naprimjer bilo je dosta situacija u kojima su neke porodice stitile clanove druge porodice sakrivajuci ih kod sebe od vojske. To su bile konkretne situacije u kojima imas ovaj izbor: ili ces reci istinu da nekoga krijes znajuci da tako nekog saljes u smrt ili ces svjesno slagati i spasiti jedan zivot. Hocu reci i da namjera da se obmane moze biti dobra odluka i da ovo, kao i sve drugo uostalom, ne treba uzimati zdravo za gotovo ili istrgnuto iz konteksta slozenosti svake situacije ponaosob.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #11 poslato: Mart 17, 2010, 19:30:57 »
Citat: sai unuk
Misljenja sam da postoje situacije u kojima je laganje jednostavno bolja opcija. Tokom rata u mom komsiluku naprimjer bilo je dosta situacija u kojima su neke porodice stitile clanove druge porodice sakrivajuci ih kod sebe od vojske. To su bile konkretne situacije u kojima imas ovaj izbor: ili ces reci istinu da nekoga krijes znajuci da tako nekog saljes u smrt ili ces svjesno slagati i spasiti jedan zivot. Hocu reci i da namjera da se obmane moze biti dobra odluka i da ovo, kao i sve drugo uostalom, ne treba uzimati zdravo za gotovo ili istrgnuto iz konteksta slozenosti svake situacije ponaosob.

Mislim da termin "laganje" uzimaš u drugačijem značenju nego što je smisao sutte. Primer koji navodiš je naravno očigledan primer kada ćeš reći "ne znam" iako znaš, zato da bi spasao nečiji život. I budizam sigurno ne savetuje da uradiš suprotno, jer čitav duh učenja govori u prilog saosećanja, nesebičnosti. I govoreći "ne znam" ti upravo pokazuješ tu nesebičnost jer stavljaš i sopstvenu glavu u torbu.

Ali Buda u ovom govoru ukazuje na nešto drugo, na opasnost laganja iz koristi, da bi nekoga prevario i dostigao nešto za sebe. Dakle, opet se vraćamo na ključni faktor u procenjivanju nekog postupka, a to je namera (koja i jeste kamma). Kada bi u istoj toj situaciji koju navodiš odao sakrivenog, a kasnije objašnjavao da si morao da ga izdaš jer su te mučili, iako zapravo nisu. Zato, baš kao što kažeš, delo kao delo treba sagledati u njegovom kontekstu, a ne izolovano i apsolutno. Kao što sam negde pročitao, ubod nožem je delo, a je li to delo dobro ili loše zavisi od konteksta i namere: je li urađeno u kafanskoj tuči ili u operacionoj sali.

 :)

fortytwo

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 213
  • Karma: +151/-0
  • Pol: Muškarac
  • paper is the new internet
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #12 poslato: Mart 17, 2010, 19:32:05 »
Istinit govor uspostavlja saglasnost između našeg unutrašnjeg bića i stvarne prirode pojava, dopuštajući mudrosti da nastane i dokuči njihovu pravu prirodu.

Ovaj deo me je oborio s nogu. Volim kada neke stvari koje sam iz iskustva naslutio, neko poput Bude ovako lepo artikuliše. Posebno je dobro što se tu ne govori o istinoljubivosti na neki previše "moralistički" način, već bukvalno objašnjava da je nama u interesu da govorimo istinu. Jer može se naići na razna "moralisanja" koja nemaju neko posebno uporište, pa se ispostavi da su izuzetno proizvoljna - samim tim se previše razlikuju od društva do društva - i da odgovaraju interesima neke grupe, ili su jednostavno ukorenjena u nekom sujeverju i sl. Ali korist od istinoljubivosti o kojoj Buda ovde govori je univerzalna i duboko lična. Ne vidim kome to ne bi pomoglo.

Misljenja sam da postoje situacije u kojima je laganje jednostavno bolja opcija.

Ovo me je podsetilo na tvoj post: http://metta.49.forumer.com/viewtopic.php?f=4&t=14&start=10#p408
Death is as close as our breath. - Ajahn Chah

sai unuk

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 12
  • Karma: +6/-0
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #13 poslato: Mart 18, 2010, 12:04:53 »
Citat: fortytwo
Ovo me je podsetilo na tvoj post: http://metta.49.forumer.com/viewtopic.php?f=4&t=14&start=10#p408

Krutost i dogmatizam koji mogu proisteci iz doslovnih interpretacija nekog ucenja mogu zaista lose djelovati. A svako se cese tamo gdje ga svrbi  :). Govorim prvenstveno zato sto sam kod sebe uocio takve tendencije i osvjestio njihovu stetnost (ali ih nisam prevazisao). To valjda spada u one navike uma koje se odvijaju po inerciji, ukoliko nije uspostavljena neprekidna svjesnost.
Naravno, ja sam se ranije osvrnuo na jednu mogucnost interpretacije ali istovremeno sam i svjestan tumacenja, rekao bih ispravnog, koje je sati naveo. Mislim da je jako vazno tumaciti i razjasnjavati sustinu bilo kojeg ucenja koje pretendira biti putokaz i davati neke smjernice ka boljitku. Rezultati pogresnog tumacenja takvih stvari znaju biti katastrofalni.
Ovo me sada dovodi do jednog drugog pitanja. To je pitanje namjere, koju sati navodi kao kljucni faktor, a i ja se slazem s tim  :) . Zanima me sta sa situacijama u kojima je namjera dobra a rezultati tragicni?  Kao ono: put do pakla poplocan je dobrim namjerama.

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: 10 Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61)
« Odgovor #14 poslato: Mart 18, 2010, 12:06:03 »
Mislim da razumem sta zelis pitati. Trenutno mi ne pada na pamet ni jedan dobar primer za dobru nameru ali nepovoljan rezultat, s tim da znam da je tako nesto moguce. Ova sutta daje delimican odgovor. Kaze da tokom planiranja nekog dela ili reci moramo da posmatramo to delo ili tu rec i vidimo do kakvih ce rezultata dovesti. Ako uvidimo da su rezultati dobri, mi mozemo nastaviti sa tim delom. Tokom izvodjenja dela, opet moramo posmatrati kakav ce ishod biti i ako uvidimo da je ishod dobar, nastavicemo sa delom. Medjutim, ako uvidimo da ishod nece valjati, onda trebamo sa tim delom odmah prekinuti, bez obzira sto su nama namere dobre. I na kraju, sta ako delo odradimo pod ispravnom namerom ali ishod bude katastrofalan? Sutta kaze da treba da priznamo delo i u buduce se potrudimo da nam se takve stvari ne ponove. A sto se tice same kamme u tom slucaju....ona bi bila povoljna jer je zasnovana na nameri. Znaci, bez obzira na ishod, tvoja namera je bila dobra tako da ce i kamma biti povoljna....sem ako tokom izvodjenja dela ne uvidis da ce doci do negativnog ishoda a ti nastavis sa izvodjenjem. Onda se je i namera promenila pa ce tako i kamma biti promenjena.
Na kraju je samo tišina