Budizam > Mahayana

Praksa u Kwan Um Zen skoli

(1/4) > >>

Vladimir Simović:
Osnivac ove skole je Zen majstoru Seung Sahn-u koji je 78. Patrijarh Chogye reda u koreanskom budizmu. On je ujedno i najmladji Zen majstor u Koreji. Njegov ucitelj je bio Zen majstor Ko Bang.

Praksa u Kwan Um zen skoli je vrlo jednostavna. Uopste, zen je vrlo jednostavan. Postavlja se pitanje: "Ko sam ja"? Skoro svaki covek na planeti svakodnevno govori: "Ja ovo...ja ono" ali ko zapravo razume to JA??? Ko je to JA? Posto umremo, gde to JA odlazi? Gde je bilo pre rodjenja? Ako bi dobro razmotrili ovo pitanje i pokusali da nadjemo odgovor a u tom trazenju odrzali kontinuitet, jednog dana bi naleteli na um "Ne znam". Zen nas upravo vraca tome - odrzavanju uma "Ne znam" gde god isli i sta god radili. "Ne znam" um je pravac vezbanja u zen-u. Vremenom ovaj um postaje vrlo jasan, kristalan - kao kada posmatrate svet kroz cist prozor; ispred vas postoji materija ali je izuzetno provodljiva i tada vidite da je nebo plavo a trava zelena. Na taj nacin mozemo reci da sama praksa u zen-u i ne moze da se odvoji od svakodnevnog zivota. Naravno, postoji formalna praksa ali takva praksa predstavlja sastavni - nerazdvojni deo svakodnevnice pa kao takva i gubi smisao forme. Ipak, na samom pocetku vezbanja, dobro je drzati formu na umu i njeno svakodnevno upraznjavanje. Pa tako, Kwan Um zen skola praktikuje sledece oblike formalnog vezbanja: klanjanje, cantanje, sedenje, nudjenje hranom, mantranje, ceremonije, dhamma govori, koani, formalni obroci, intervjui, postovanje pravila hrama.....itd. Bez obzira na ovaj broj formalnih vezbi, citava praksa se sastoji u drzanju ispravnog pravca ("Ne znam" uma) i postavljanja pitanja samom sebi "Ko sam ja" ili "Sta je ovo" (misleci na sebe) bez obzira da li se krecemo, sedimo, meskoljimo, da li smo mirni ili uzrujani, da li radimo formalnu vezbu ili ne...bez obzira gde se nalazili i sta radili. Nesto sto je vrlo bitno za ovu praksu je to da ovo pitanje "Ko sam ja" ne postavljamo sebi kao dominirajuce pitanje koje nam oduzima totalno paznju dok obavljamo svoje obaveze, vec vise kao neku "letecu izmaglicu" koju ne resavamo umom...vec vise dozvoljavamo sebi da odgovor dodje intuitivno ne upinjajuci da samo pitanje resimo ovog trenutka. Mozda bih najbolje poredjenje bilo da kazem da zivimo sa tim pitanjem. Odgovori ce dolaziti ali je bitno ne zadrzati se na odgovoru vec ga pustiti i nastaviti sa postavljanjem pitanja uz sta odrzavamo um "Ne znam". Ovo je ispravan pravac vezbanja u Kwan Um zen skoli.

 :andjali

Vladimir Simović:
Klanjanje

[/size][/color][/size][/font][/color]Praksa klanjanja omogucava nam brze ujedinjenje uma i tela. Ujedno, ova praksa je veoma dobra da uklonimo trom um, um zelja i um besa. Kada spavamo, nase telo lezi u krevetu ali nas um leti okolo. Mozda odlazi u Las Vegas, do nekog okeana ili do New York-a ili ga mozda juri neko cudoviste. Kada se probudimo, mnogo puta, nasa svest i nase telo ne mogu da se povezu tako brzo. Tako krecemo kroz kucu, pijemo kafu, udaramo o stvari. A onda vrlo polako nasa svest i nase telo postaju jedno. Zbog toga ujutru kada ustanemo radimo prvo 108 poklona. Kroz ova 108 poklona nase telo i nasa svest postaju vrlo brzo jedno. Mi tada postajemo funkcionalni a nas um postaje vrlo jasan i cist.

Mi se uvek klanjamo 108 puta. 108 je Hinduisticki i Budisticki broj. To znaci da postoji 108 necistoca uma. Ponekada se kaze da je u pitanju 108 komora uma. Svaki poklon cisti po jednu necistocu ili komoru uma. Nasa praksa klanjanja je praksa koju ceremonijalno ponavljamo svakog jutra. Tokom dana, tokom spavanja, nasa svest odluta. Takodje, ucinimo nesto, ucinimo mnogo stvari u svojoj svesti i posle se kajemo. Stoga, mi cinimo 108 poklona kako bi prekinuli nase lucidno razmisljanje.

Neki ljudi ne mogu sedeti. Nekada je u pitanju zdravstvena prepreka ili imaju previse razmisljanja pa ako sede ne mogu obuzdati svoju svest. Klanjanje je onda odlicna vezba za njih. Koristiti telo u ovom pravcu je vrlo vazno u vezbanju.

Smer ove vezbe je vrlo bitan. Spustam dole svoje JA, pronalazim svoju prirodu i pomazem svim ostalim bicima. Bilo koja vezba vam moze pomoci u ujedinjenju uma i tela ali vrlo cesto dok vezbamo smer vezbanja nam i nije bas najjasniji. Nekada vezbamo zbog zdravlja, nekada zbog dobrog fizickog izgleda, nekada zbog takmicenja ali u budizmu, svaka vezba ima isti smer - kako da spoznam svoju prirodu i da pomognem svim bicima da izbegnu patnju.

Klanjanje uklanja nas karma um, nas um razmisljanja i misljenja i vraca nas um u cisto stanje sadasnjeg momenta gde pronalazimo svoju prirodu i pomazemo drugima da izbegnu patnju. Zbog toga je praksa klanjanja veoma bitna. Ako neko u sebi ima previse besa ili mnogo zelja, ili trom um, onda svakog dana 300 klanjanja, 500 klanjanja, cak i 1000 klanjanja. Onda ce vas centar postati veoma snazan, moci cete da kontrolisete svoju karmu, odvojiti vasu karmu i postati vrlo cisti. Ovo pomaze vama a i celom svetu.

Zen master Dae Bong o praksi klanjanja


Kako se ova praksa izvodi? Postavite nesto na pod, neki sundjer, neku ponjavu ili bilo sta sto ce zastititi vasa kolena od stalnog klecenja. Stanite ispred toga sastavljenih nogu. Krenite u cuceci polozaj. Iz cuceceg polozaja predjite u klececi polozaj. Naklonite trup sve dok vase celo ne bude tik uz pod. U tom momentu otvorite vase sake i usmerite dlanove na gore ujedno podizuci dlanove iz lakta iznat visine vaseg temena (ovo oznacava da vi primate Buda prirodu u sebe tj. prepoznajete je). Vratite dlanove dole. Podignite se do klecece pozicije. Vratite se u cucecu poziciju i ustanite. Ponovite ovu radnju 108 puta. Ako niste u mogucnosti da ponovite 108 puta, ponovite onoliko koliko mozete ali radite na tome da se broj ponavljaja vremenom povecava. Nemojte obuzimati um brojanjem ponavljaja vec nabavite perle (Mala) koja na sebi ima 108 kuglica i svakim naklonom pomerite drzanje perle za kuglicu vise. Za vreme izvodjenja vezbe pokusajte da svoju svest odrzavate u datom trenutku i da pratite kretanje svog tela. Ako vam misli odlutaju, svesno ih vratite na vezbu. Za sve to vreme odrzavajte um "Ne znam" postavljajuci sebi pitanje "Ko sam JA".

Vladimir Simović:
Čanting


Čanting meditacija služi za održavanje mirnog uma i opažanje zvuka sopstvenog glasa. Opažanje sopstvenog glasa omogućava opažanje sopstvene prirode. Onda vi i zvuk nikada niste razdvojeni što opet znači da vi i ceo univerzum niste razdvojeni. Opaziti sopstvenu prirodu znači opaziti substancu univerzuma.

Sa redovnom čanting praksom, osećaj da smo u centru postaje sve jači i jači. Kada smo dovoljno čvrsti u centru, mi možemo da kontrolišemo osećanja kao i ostala stanja i situacije. Kada čanting meditaciju radimo pravilno, opažamo zvuk sopstvenog glasa i zvukove iz okoline i naš um postaje izuzetno čist. U čistom umu nema sviđanja ili ne-sviđanja, samo zvukova. Na kraju, učimo da čanting praksa ne služi našem ličnom uživanju, da nam da lep osećaj, već da načini naš pravac čistim. Naš pravac će postati čist i postaćemo prosvetljeni i cilju da pomognemo svim živim bićima.
Kada čantate, morate opaziti zvuk sopstvenog glasa: vi i univerzum ste već postali jedno, patnja nestaje, stvarna sreća se pojavljuje. Ovo se zove nirvana. Ako održavaš nirvanu, um postaje čist kao svemir. Čist kao svemir znači čist kao staklo. Crveno postaje crveno; belo postaje belo. Neko je srećan i ja sam srećan. Neko je tužan i ja sam tužan. Neko je gladan, daj mu hranu. Ime za ovo je velika ljubav, veliko saosećanje, put velikog Bodhisattve. To ujedno znači velika mudrost. Ovo je čanting meditacija, čanting zen.

Važno je da opazite zvuk i postanete jedno sa njim - da ne postoji relacija "Vi" i "Zvuk". U trenutku opažaja, nema misli, nema nejednakosti, samo zvuk. Ovo je vrlo bitna poenta. Tokom čanting meditacije odsečite sva razmišljanja i samo opažajte zvuke zvona i glasova. Onda će vaš um mudrosti rasti, vi ćete se prosvetliti i pomoći drugim bićima.

Zen majstor Seung Sahn o čanting praksi



Vladimir Simović:
Za one koji nisu imali prilike da čuju kako zvuči čanting praksa, mogu to čuti ovde:

Heart sutra

Kwan Seum Bosal Chanting

Great Dharani

Ove tri čanting meditacije su sasvim dovoljne za vežbanje nezaređenih sledbenika zen-a.

Tekst ovih čanting meditacija možete naći na: Čant knjiga

Vladimir Simović:
Kongans


Veoma karakteristična zen praksa je praksa koan-a. Koan praksa ima svoje dve glavne funkcije. Prva je da nas vraća na ispravan pravac kretanja. Neki ljudi vežbaju da bi se osećali bolje. Neki vežbaju da bi prevazišli probleme. Postoje mnogi razlozi vežbanja i svi oni mogu biti vrlo dobri ali je veoma važno održati pravac vežbanja koji je "Ne znam", samo pravo u "Ne znam". Znači, koan nam pomaže da održimo taj pravac. Neki ljudi žele samo mir za meditaciju. To je uredu ali to neće pomoći u životu. Koan praksa pomaže da se zadrži ispravan pravac kretanja ka "Ne znam".

Koan praksa nam pomaže da pronađemo ispravnu funkciju. Kako prolazimo kroz koan praksu, počinjemo da uviđamo substancu vrlo čisto, istinu i funkciju tako da možemo odrediti funkciju u svom životu. U suštini postoje dve osnovne vrste koan-a. Jedna koja proverava naše meditativno stanje tj. koliko se naš um pomera ili ne pomera. To je isto kao i mačevanje. Učitelj napada, vi se povlačite. Učitelj opet, vi opet. On, vi. Tada možete videti koliko dugo možete održati um mirnim. Druga vrsta koana proverava mudrost tj. našu funkciju. Drugi proverava naše saznanje.

Veoma važno je da se koan praksa poveže sa našim svakodnevnim životom. Znači, osnovne tri funkcije ove prakse su da održimo ispravan pravac kretanja "Ne znam", da pronađemo ispravnu funkciju i na kraju da postignemo stanje bez vezivanja.

Primer: Ceo univerzum gori; kroz koji samadhi ćeš pobeći kako ne bi izgoreo/la?

Zen majstor Dae Bong o koan praksi

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju