To je to
samo drugacije objasnjeno...i to ne bez razloga
Mogu koristiti budisticke termine ali svoje iskustvo ne mogu indentifikovati kao budisticko....niti kao bilo cije drugo jer bi onda bilo umazano idejom.
Naime, "neprobirljiva svesnost" se moze koristiti za posmatranje svega sto dodje u kontakt sa njom. Ali, da li sama "neprobirljiva svesnost" moze posmatrati samu sebe - van svakog fenomena?! Da li "neprobirljiva svesnost" moze uociti ono JA koje postoji samo po sebi?! Postoji "izvor" koji je sam po sebi cist, nepromenjiv...moze biti opisan kao tisina, praznina....Boraviti na takvom mestu je savrseno samo po sebi. Sa takvog mesta postoji jasno vidjenje ali ne i potreba da bilo sta bude vidjeno. Zen praksa na tome radi fokusom na pitanje: "Ko sam ja"?! Jasan pravac delovanja, prisutnost u momentu i odrzavanje pitanja: "Ko sam ja"?! Dodao bih na to pitanje: "Ko pita ko sam ja"???
Postoji mnogo vezbi koje nas vode ka "sati-ju" kako bi sa jasnim vidjenjem mogli da posmatramo sve fenomene. Ovakvo posmatranje daje iskustveno znanje, mudrost....vremenom, mozda kroz vise zivota (koji nisu zagarantovani da ce se i u kom obliku uopste pojaviti), postoji mogucnost da ce "sati" prestati da posmatra fenomene i vratiti se samom sebi kako bi usao dublje do samog "izvora". Ali, zasto cekati....zasto se sada ne bi vratili izvoru?!
Citav put do prosvetljenja je samo ideja koja se sledi. Cak je i prosvetljenje ideja...Ovakva ideja umu sugestira da treba nesto da uradi, nesto da dostigne...da treba odredjen put da predje. Takve ideje um voli...voli ih bas mnogo jer mu pruzaju oslonac. Podrzavaju ga u necemu....jer se um "plasi" same "praznine". Uvek nadje nesto da radi. Kao primer sa oblacima i nebom. Jasno je da je plavo nebo iznad oblaka i da se trenutno ne vidi....mozemo proucavati oblake citavog zivota. Oni ce se menjati...povremeno cemo uociti plavo nebo i umu dati potvrdu da je tu. Ok...mozemo biti mirni i idalje proucavati oblake jer znamo da nas nebo ceka. Ali kada se nebo jednom dostigne i kada se um ustolici na nebu, oblaci kao sve manifestacije koje nebo dozivljava, ostaju nebitne. Zasto ne bi odmah dostigli nebo? Da li svesni posmatrac moze uociti samog sebe?