Pali reč za danas

[Sati]

paduma = lotos

[Sati]

Adhitthāna

* 1. 'Temelj': četiri 'temelja ili opredeljanja' ličnosti jednog arahanta, kako je nabrojano i objašnjeno u
Dhātu-vibhanga sutta (MN 140) -- Analiza svojstava

"Čovek ima četiri opredeljenja.' Tako je rečeno. A u vezi sa čim je tako rečeno? Ovo su četiri opredeljenja: opredeljenje za uvid, opredeljenje za istinu, opredeljenje za neprijanjanje, opredeljenje za spokojstvo. 'Čovek ima četiri opredeljenja."

* 2. 'Odlučnost', odluka, rešenost: adhitthāna-iddhi magična moć odlučnosti', adhitthāna-pāramī usavršenost odlučnosti.'

[Sati]

SARANA

"...utočište, zaštita, oslonac, dom"

Ti-sarana: Trostruko utočište (Buda, Dhamma i Sangha.)

Svaki nezaređeni budista uzima utočište u Budi, Dhammi i Sanghi kao svoje svakodnevne vodiče i nadahnuća. Tako uzimamo utočište u Budi, Učitelju, koji je potpuno razumeo put oslobođenja i pokazao nam ga. Tako uzimamo utočište u budnosti kao kvalitetu našeg uma, a koji otelovljuje Buda.

Uzimamo utočište u Dhammi, Učenju i stvarnosti, krajnjoj istini ovoga sveta, čije uviđanje donosi oslobođenje od neznanja i patnje. Uzimamo utočište u Budinoj reči, koja nas vodi iz mraka neznanja ka duhovnom svetlu znanja.

Uzimamo utočište u Sanghi, zajednici Budinih učenika, koji us uvideli ili nastoje d asteknu uvid u dhammu. Njihovi plemeniti primer izvor je inspiracije i snage za nas, i ujedno vodič ka oslobođenju.

Formula za uzimanje Tri utočišta je:
Buddham saranam gaććhami
Dhammam saranam gaććami
Sangham saranam gaććhami

Dutiyampi Buddham saranam gaććhami
Dutiyampi Dhammam saranam gaććami
Dutiyampi Sangham saranam gaććhami

Tatiyampi Buddham saranam gaććhami
Tatiyampi Dhammam saranam gaććami
Tatiyampi Sangham saranam gaććhami

No, puko izgovaranje formule nije dovoljno, bez ispravnih dela koja iza toga dolaze.

[fortytwo]

Odlična tema! 

[Sati]

Onda da nastavimo 

DĀNA

…davanje, velikodušnost, vrlina darežljivosti prema siromašnima i onima u nevolji. Takođe darivanje monaha i monahinja stvarima koje su im neophodne.
Ovo je prvi korak prema eliminisanju mentalne nečistoća kakve su pohlepa, mržnja i obmanutost, jer svako davanje jeste čin prijateljske ljubavi (mettā) i saosećanja (karuṇā).

Dāna uklanja pohlepu kada je praćena ispravnim razumevanjem (sammā-diṭṭhi). Tako onaj ko daje treba d aima na umu tri stvari:

1. da se oseća srećnim zbog svog dobrog dela pre, za vreme i pošto je ono učinjeno.
2. da ima povedenje (saddhā) u delovanje zakona kamme
3. da daruje uz čvrstu odlučnost (adiṭṭhāna) da dostigne nibbānu – Iako težimo svetovnim stvarima kao što su dobro zdravlje, imetak i sreća, te težnje nas zanimaju utoliko što potpomažu naš duhovni razvoj. Dobro zdravlje će nam omogućiti da praktikujemo meditaciju; imetak će nam omogućiti da nastavimo da prinosimo dānu i da se preporodimo u povoljnom svetu (loka), u kojem je još uvek sačuvana Dhamma.

 

[Sati]

SAMĀDHI = koncentracija, kontemplacija stvarnosti, stanje uravnoteženosti uma

Sammā-samādhi (ispravna koncentracija) – razvijanje usredsređenosti uma. Otvara vrata ka uvidu i razumevanju četiri plemenite istine. SKoncentrisan um deluje kao moćno sredstvo pomoći da se vide stvari kakve zaista jesu. Na taj način vidimo tri obeležja sveta u kojem živimo, a to su nepostojanost (anićća), nedovoljnost (dukkha) i bezličnost (anatta).

Buda je preporučivao 40 objekata meditacije kako bi se razvijao sammā-samādhi. Među njima je nekoliko ključnih metoda kao što su meditacija prijateljske ljubavi (metta bhāvana), kontemplacija 32 sastojka tela (kāyagatsati), meditacija na dah (anapanasati), kontemplacija smrti (maranānusati) itd.

Kada meditant jednom razvije određen nivo koncentracije, trebalo bi počne da razvija meditaciju uvida (vipassan).

 

[Sati]

VĀĆĀ = Govor

Govor je najmoćniji alat za stvaranje i dobrog i lošeg, kako sebi, tako i drugima. Jer on ima moć da razara i sreću i tugu u svakome od nas.

Često zaboravljamo da je prva opcija pri govoru ta da svesno odlučimo da ostanemo nemi.A ako se ipak odlučimo na to da govorimo, momao biti sigurni da su odabrane reči prikladne i na dobrobit nama i drugome.

Treba da razumemo prirodne karakteristike našeg govora. Kada jednom naše reči stignu do uha slušaoca - a ono je kapija njegovog srca - ne možemo ih poništiti. Govor takođe održava kredibilitet govornika - svi mi bivamo prosuđivani na osnovu načina i sadržaja onoga što govorimo.

Govor koji treba izbegavati jeste:

laganje (musàvādā),
ogovaranje (pisuna) [kako bismo uneli razdor među drugim ljudima],
grub govor, uvrede (pharusa)
dokono naklapanje (samphappalāpā)

Kvaliteti ispravnog ovora su:

istinit (saćća – govorimo ono što vidimo, čujemo ili razumemo),
koristan (konstruktivan, motivišući itd.)
prijatan ili učtiv (slušalac je obradovan)

Svrha govora jeste da na površinu izdigne ono najbolje što je i u govorniku i u slušaocu.

[Sati]

ĆAKKA = točak; disk; krug

U govoru Dhamma-ćakka-pavatthana sutta (Govor o pokretanju točka Učenja),
http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn56-011.html
prvom Budinom govoru posle probuđenja, izložene su četiri plemenite istine. Otuda je ona osnova čitave budističke filozofije

  1. plemenita istina o patnji (dukkha).
  2. plemenita istina o nastanku (samudaya) patnje – a to je žudnja (tanhā).
  3. plemenita istina o prestanku (nirodha) patnje – dostizanje ne-preporađanja (nibbāna).
  4. plemenita istina o putu (magga) koji vodi do prestanka patnje – ariya atthagika magga (plemeniti osmostruku put).

Ovaj put je takođe poznat i kao Srednji put (mađđhima patipadā), kao metof izbegavanje dva ekstrema: samomučenja tela, koje slabi našu sposobnos tulaganja napora, i samopovlađivanje, koje usporava moralno napredovanje. Sastoji se od osam elemenata, koje razvijajo paralelno i tako napredujemo na tom putu ka uviđanju  istine i oslobođenju

[Sati]

PŪĐĀ = gest poštovanja ili predanosti, obično su to sklopljeni dlanovi (añđali)   
Takođe, u manastirima, jutarnje i večernje recitovanje iz Pali kanona i meditacija.

Budisti iskazuju poštovanje 1. Budinom kipu (rūpa), 2. posmrtnim ostacima (sārīrika) Učitelja ili njegovih istaknutih učenika, koji su obično pohranjeni u stupi i 3. bodhi drvetu, koje je pružalo zaštitu Budi tokom njegovih napora da dostigne probuđenje.

Sem ova tri objekta, budisti iskazuju poštovanje i prema svom učitelju i svojim roditeljima i to na dva načina:

5 tačaka – oba dlana, laktovi, kolena, nožni prsti i čelo su na podu




2 tačke – kolena i nožni prsti na podu, ruke u añđaliju

[Sati]

Ehipassiko

  ...“dođi i vidi”

Ovo je jedna od karakteristika Budine Dhamme. Buda nas poziva da dođemo i vidimo, da istražujemo, proveravamo, eksperimentišemo i lično iskusimo rezultate njegovog učenja.

Sleđenje Buddha-Dhamme ne zahteva slepu veru. Ne postoje zapovesti ili pravilo kažnjavanja za one koji ne žele u njih da veruju ili da ih se pridržavaju. Jedini način za nas da razumemo istinu jeste da steknemo znanje i da vežbamo gonjeni sopstvenom slobodnom voljom. Prisiljavanje nekoga da prihvati određeno učenje neće doneti nikakav duhovni napredak onome ko biva prisiljavan. Buda ne zazire od toga da njegovo učenje bude stavljeno na probu, jer razumevanje tog učenja dolazi samo kroz praktikovanje.

Budina Dhamma je takođe svākkhāto (dobro izložena), sandiṭṭhiko (neposredno vidljiva), akāliko (vanvremena), opanayyiko (vodi direktno ka cilju), paććattaṃ veditabbo viññūhī'ti (mudri treba da je upoznaju svako sam za sebe).

[Sati]

Danas natrčah na dobar kurs palija

http://learning.pariyatti.org/course/view.php?id=2

Radi se odmah sa tekstovima iz Pali kanona, tako da je baš korisno 

[Sati]

dosa

  ...mržnja, bes, zlovolja

Javlja se pod različitiim imenima i u raznim oblicima, kao odbojnost, mrzovolja, neprijateljstvo, averzija. Ispoljava se i u suptilnijem obliku kao osvetoljubivost zbog nekog ishoda, uznemirenost zbog životne neizvesnosti, ogorčenje... i prerušena kao dosada, neodlučnost, frustracija, zavist, bespomoćnost, neupućenost itd.

Bes lako bukne u našem srcu, naročito zbog reči koje se ne dopadaju našem egu. Bes dolazi s nekim razlogom, bilo da je to ubod komarca ili pogled na nešto čega se gnušamo. I ukoliko nismo pažljivi, lako zapali čitav um. Gasimo ga prijateljskom ljubavlju (metta) u srcu, saosećanjem (karuna), osećajem balansa (upekkha) i ispravnim razumevanjem zakona kamme. A ako nismo u stanju da izađemo na kraj sa besom ni sa jednim od ovih pomoćnika, gledajmo da po svaku cenu izbegavamo takve situacije.

----------------------
paduma, adhitthāna, sarana, dāna, samādhi, vāćā, ćakka, pūđā, ehipassiko

[Sati]

đātaka

(priča o rođenju)

Jedno od dela unutar Pali kanona. Sadrži 574 priče o Budinim ranijim životima. Ima veliku vrednost, jer su mnoge od ovih priča poslužile kao materijal u okviru narodne predaje i budističke mitologije.  Svaka đātaka govori o tome kako je Bodhisatta sebe usavršavao u moralu i vrlina neophodnim da bi se dostiglo probuđenje. Ispričao ih je Buda svojim učenicima u različitim prilikama, kao metod poduke.  Tako se u prethodnim životima Buda rađao u različitim oblicima, kao životinja, ljudsko ili nebesko biće.

Đātake u prvi plan stavljaju nesebičnost, saosećanje, ljubav i blagost, kao i lepotu dobronamernih postupaka. One nas takođe uče da smo potpuno orgovorni za svoje postupke i da to što radimo direktno utiče na kvalitet našeg života. Ovo je osnovni princip zakona kamme.

------------------------------
paduma, adhitthāna, sarana, dāna, samādhi, vāćā, ćakka, pūđā, ehipassiko, đātaka

[Sati]

tapati — sija, blista


“divā tapati ādicco, rattimābhāti candimā.
sannaddho khattiyo tapati, jhāyī tapati brāhmaṇo.
atha sabbamahorattiṃ, buddho tapati tejasā”ti.

"Sunce sija danju, Mesec sjaji noću,
Ratnik blista kad je u oklopu, a braman dok meditira.
Ali sve vreme, i danju i noću, Buda blista slavom!

Mahākappina sutta (SN 21.11)

[Sati]

anabhiđđhā = odsustvo gramzivosti i žudnje

“taṃ kiṃ maññatha, sāḷhā, atthi alobho”ti? — “evaṃ, bhante”.

“anabhiđđhāti kho ahaṃ, sāḷhā, etamatthaṃ vadāmi. aluddho kho ayaṃ, sāḷhā, anabhiđđhālu neva pāṇaṃ hanati, na adinnaṃ ādiyati, na paradāraṃ gaććhati, na musā bhaṇati, parampi na tathattāya samādapeti, yaṃ sa hoti dīgharattaṃ hitāya sukhāyā”ti.

“evaṃ, bhante”.


Dakle, šta misliš, Sālhā, postoji li ne-pohlepa?" — "Da, poštovani gospodine."

"Negramzivošću je ja nazivam. Ispunjen velikodušnošću, Sāḷhā, negramziv čovek ne ubija živa bića, niti uzima ono što mu nije dato, ne čini preljubu, niti govori laži, a ni druge ne navodi da slično čine. Hoće li mu to u budućnosti biti na dobrobit i sreću?

"Hoće, poštovani gospodine."


Sālhā sutta, SN III.66
http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/an03-066.html