Upravo slušam izlaganje Bhikkhu Bodhija o četiri velika elementa: zemlja, voda, vatra i vazduh. Svaki od njih može biti spoljašnji (deo okoline) i unutrašnji (tj. deo našeg tela). Ali to nije trajno. Baš kao što si naveo da tvoji unutrašnji element zemlja (karakteristika mu je tvrdoća, pa tu spadaju i fekalije) izlazi iz tebe 50 godina i postaje spoljašnji. Ali takođe onaj spojašnji ulazi u tebe i postaje unutrašnji. Dakle, neprekidno kruženje u stvari jednog te istog elementa zemlje. I isto tako i sa ostala tri. Pa otkud onda tolika naša vezanost za ono što je u jednom trenutku unutrašnje, "moje", kad će već sledećeg trenutka postati spoljašnje, "tuđe"?