Autor Tema: Meditacija u svakodnevnom zivotu  (Pročitano 3548 puta)

ONE

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 1
  • Karma: +0/-0
  • Pol: Muškarac
Meditacija u svakodnevnom zivotu
« poslato: Oktobar 10, 2011, 20:44:46 »
Pozdrav svima

Zanima me na koji nacin  se vjezba svijesnost u svakodnevnim aktivnostima kao npr.pranje posuda,setnja do ducana, pospremanje kuce i sl.I kako se iz toga dobije uvid.
Narocito me zanima kako je Ađan ČA Trenirao svoje monahe, a mozete spomenuti i neke druge tehnike iz theravadine tradicije npr.Burme Sri lanke.
Unaprijed hvala na odgovoru
« Poslednja izmena: Oktobar 10, 2011, 20:46:23 ONE »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Meditacija u svakodnevnom zivotu
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 11, 2011, 20:31:09 »
Krenes od neke jednostavne radnje koju obavljas svaki dan. Recimo pranje zuba, jedenje hrane ili oblacenje odece. Usporis i pokusavas da budes svestan sto svakog pokreta, sto vise senzacija recimo na telu koje imas dok to obavljas i isto tako svojih reakcija na njih. Polako ces poceti da uvidjas na koji nacin se tvoj um vezuje za one prijatne i smesta odguruje one neprijatne, kako s eodusevljava kad uspevas da odrzis svesnost i ocajava kad to nisi u stanju ni tokom pet sekundi. A to je prvi korak ka uvidu kako sam sebi stvaras patnju...

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Meditacija u svakodnevnom zivotu
« Odgovor #2 poslato: April 14, 2013, 13:12:34 »
Napredak u meditaciji

Postoje razne vrste meditacije i čak i više varijacija jedne iste vrste. Zato ljudi često pitaju: "Koja je najbolja tehnika meditacije?" i "Kako da znam praktikujem li je kako treba ili ne?" Postoje četiri kriterijuma koje možemo iskoristiti u proceni onoga što je Buda nazivao "napredak, rast i razvijanje" (vuḍḍhaṃ, virūḷhim, vepullaṃ) u meditaciji. Ako ste (1) u celini srećniji nego pre što ste počeli da meditirate, (2) uočili porast pozitivnih i smanjenje negativnih osobina u sebi, (3) opušteniji i otvoreniji i (4) u stanju da budete objektivniji u vezi sa samim sobom, sve su to dobri indikatori da se vaša meditacija kreće onim putem kojim bi i trebalo da ide.

Neki pristupi meditaciji i stavovi koje neki ljudi povezuju sa meditacijom mogu nas navesti da se osetimo napetim, natmurenim i suviše ozbiljnim. Kralj Pasenadi zapazio je uočljivu razliku između sledbenika drugih škola i Budinih učenika. Ovi prvi  su bili toliko namršteni i loše izgledali "da ne poželiš ni da ih vidiš ponovo", dok su ovi drugi bili "nasmejani, vedri, ushićeni i radosni, toliko su zračili svojom opuštenošću i mirom, zadovoljni onim što bi dobili, budnog uma nalik šumskom jelenu" (M.II,121). Uvek iznova Buda je izbalansiranu, zrelu meditaciju povezivao sa srećom. "Um koji je srećan postaje skoncentrisan" (sukhino ćittaṃ samādhiyati), "Sabrana osoba postaje srećnija" (satimā sukhaṃ edhati), "A onda možete pomisliti: 'Možda te nečistoće uma mogu nestati... a da ipak ostanemo nesrećni.' Ali ne treba tako razmišljati. Ako nečistoće uma nestanu... samo ushićenje i radost, vedrina, svesnost i jasnoća ostaju i to je jedno srećno stanje" (D.I,73; S.I,208; D.I,196).

Umesto da sebe vide onakvima kakvi zaista jesu, neki meditanti imaju sliku kakvi bi "trebalo" da budu i onda koriste potiskivanje ili se na bilo koji drugi način dovijaju kako bi se uklopili u tu sliku. Posledica toga je često ukočenost tela, napet izraz lica, bez osmeha. Drugi meditanti razvijaju neki od oblika mentalne rigidnosti, postajući puritanci i neprilagodljivi u svojim stavovima. čak i kada je u pitanju prilagođavanje i najmanjih pravila ili dogmatični u tumačenju Dhamme i tehnika meditacije. Često takve ljude čujemo kako govore da je način na koji oni meditiraju "apsolutno ispravan", a da su drugi načini, makar se sasvim malo razlikovali, "apsolutno pogrešni". Ovakva fizička i psihička rigidnost jeste vrlo loš znak. Nasuprot tome, uspešan meditant ima dovoljno poverenja da može da se "opusti i ne bude stalno nakostrešen" (appossukka, pannaloma), a da ipak ne postane nemaran. Takav poseduje sposobnost da na Dhamma pojmove i tehnike meditacije gleda kao na korisne oslonce, a ne nekakve apsolute za koje se treba grčevito držati.

Uspešna meditacija treba postepeno da slabi ego, tako da slika koju imamo o samima sebi postaje manje važna, a da se nevezivanje povećava, uključujući tu i nevezivanje za svoje negativnosti. Na taj način meditanti bi trebalo da budu u stanju da sve realističnije i preciznije sami sebe procenjuju, kao i da budu iskreni sa samima sobom u vezi sa svojim unutrašnjim životom. Takođe bi trebalo da postaju prijemčiviji za savete svojih duhovnih prijatelja i učitelja, spremniji da priznaju svoje greške, da pohvalu prime bez postiđenosti, a kritiku bez samoopravdavanja. Zreli meditant će, govorio je Buda, biti spreman da "učitelju ili iskusnom monahu otkrije svoje nečistoće onakvim kakve jesu" (A.IV,189-90).

A na pitanje: "Koja je najbolja tehnika meditacije?" odgovor bi bio: "Ako kvaliteti koji su ranije pomenuti postaju vidljiviji kao rezultat meditacije koju praktikuješ, onda je to najpogodnija tehnika za tebe".

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Meditacija u svakodnevnom zivotu
« Odgovor #3 poslato: Septembar 10, 2013, 18:37:26 »
Šest zabluda o meditaciji

Zabluda 1: Meditacija je teška

Istina: Ova zabluda ima koren u zamišljanju meditacije kao vežbe rezervisane samo za svece, isposnike i jogije. Iako je najbolje učiti od iskusnog, dobro upućenog učitelja, tehnika meditacije može biti sasvim jednostavna, kao što je fokusiranje pažnje na dah ili ponavljanje mantre u sebi. Jedan od razloga zašto meditacija može izgledati teška je da smo u grču dok pokušavamo da se skoncentrišemo, da smo suviše vezani za rezultat ili da nas muči dilema radimo li je ispravno.


Zabluda 2: Potrebno je da moj um potpuno utihne, da bi meditacija bila uspešna.

Istina: Ovo može biti i broj 1 zabluda o meditaciji i verovatno je najčešći uzrok zašto mnogi ljudi od nje odustanu, potpuno isfrustrirani. Meditacija nema veze sa zaustavljanjem misli ili pokušajima da isprazniš svoj um -- oba ta pristupa stvaraju samo stres i još više unutrašnje buke. Ne možemo zaustaviti ili kontrolisati svoje misli, ali možemo odlučiti koliko pažnje ćemo im posvetiti, koliko ozbiljno ćemo ih uzeti. Kroz meditaciju možemo pronaći onu tišinu i mir koji već postoje između naših misli. Ponekad označavan kao "praznina", taj prostor između misli je čista svesnost, čista tišina i čisti mir. Ako redovno meditirate, provodićete sve više i više vremena u tom stanju proširene svesti i tišine.

Budite sigurni da iako vam se čini da ste celu meditaciju proveli razmišljajući, ipak imate koristi od svoje prakse. Jedan učitelj često kaže svojim učenicima: "Misao 'sada mislim' može biti najvažnija misao koju ste ikada pomislili. Jer pre nego što se imali tu misao, možda niste ni znali da mislite. Verovatno ste mislili da vi jeste vaše misli." Jednostavno uočavanje da se pojavljuju misli predstavlja proboj, jer se time vaša tačka posmatranja menja od uma ispunjenog egom ka svesnosti koja je nemi svedok. Kako se sve manje identifikujete sa svojim mislima i internim pričama, doživljavate sve veći mir i otvorenost za nove mogućnosti.


Zabluda 3: Potrebne su godine vežbanja da bih imao bilo kakve koristi od meditacije.

Istina: Koristi od meditacije su i momentalne i dugoročne. Mnoge naučne studije dokazale su da meditacija ima duboke efekte na fiziologiju i uma i tela već za nekoliko nedelja vežbanja. Na primer, studija rađena na Harvardu otkrila je da je svega osam nedelja meditacije pomoglo ljudima ne samo da osete smanjivanje napetosti i mnogo više mira u sebi, već su se takođe razvila područja u mozgu povezana sa memorijom, empatijom, osećanjem samopouzdanja i regulisanjem nivoa stresa.

Na kursevima meditacije često čujemo od novih meditanata da su po prvi put nakon mnogo vremena spavali čvrsto i to već posle nekoliko dana praktikovanja meditacije. Druge uobičajene koristi od meditacije uključuju poboljšanu koncentraciju, smanjenje krvnog pritiska, manje stresa i napetosti, kao i poboljšanje imunog sistema.


Zabluda 4: Nemam dovoljno vremena za meditaciju.

Istina: Postoje zauzeti, vrlo produktivni menadžeri koji nisu propustili meditaciju ni jedan dan tokom dvadeset pet godina. Ako na svoju meditaciju gledate kao na prioritet, to će i vama poći za rukom. Ako mislite da je vaš dnevni raspored prepun, setite se da je makar i nekoliko minuta meditacije bolje nego nijedan. Zato nemojte sebe ubeđivati da ne meditirate samo zato što je malo kasno ili se osećate pospanim.

Nalik nekim drugim paradoksima koji se događaju u životu, kako redovno meditirate, tako zapravo imate sve više vremena. Kada meditirate, dah i otkucaji srca se usporavaju, krvni pritisak pada i telo prestaje da proizvodi hormon stresa i druge supstance koje u stvari ubrzavaju proces starenja i u nama stvaraju subjektivan osećaj "da nam vreme ističe".

Tokom meditacije smo u stanju odmarajuće budnosti, koja izuzetno osvežava telo i um. Kako se ljudi drže svog redovnog rituala meditacije i kako njihov um izoštrava svoj pogled na stvari, tako se i menjaju njihovi prioriteti. Stvari koje su do juče bile nezaobilazne i visoko na listi prioriteta, sada su možda postale izlišne, otvarajući prostor za neke druge korisnije našem zdravlju i unutrašnjem miru. Pa tako i za meditaciju. Vaši prioriteti su se promenili.


Zabluda 5: Meditacija zahteva verovanje u neku duhovnu ili religijsku tradiciju.

Istina: Da biste meditirali nije neophodno da verujete u bilo šta. Isto tako, mnogi ljudi koji pripadaju različitim religijama ili duhovnim putevima praktikuju meditaciju bez ikakvog sukobljavanja sa onim u šta veruju. Neki meditanti nisu uopšte religiozni, već su ateisti ili agnostici. Oni meditiraju da bi iskusili unutrašnji mir, kao i mnogobrojne fizičke i mentalne koristi od prakse u zdravstvenom pogledu. Neki se odlučuju za praksu kao pomoć da bi, recimo, prestali da puše. Meditacija nam omogućuje da do kraja uživamo u onome što radimo, šta god to bilo -- bavljenje sportom, podizanje dece ili trud kako bi naša karijera napredovala.


Zabluda 6: Tokom meditacije trebalo bi da imam neka transcendentalna iskustva.

Istina: Neki ljudi se razočaraju kad tokom meditacije ne dožive vizije, ne vide boje, ne levitiraju, ne čuju hor anđela ili ne ugledaju odbleske probuđenja. Iako možemo imati razna divna iskustva u meditaciji, uključujući i osećaje blaženstva i jedinstva sa svime što postoji, sve to nije cilj vežbanja. Stvarna korist od meditacije leži u onome što se događa IZVAN meditacije, kada obavljate svoje svakodnevne poslove. Kada ustanemo sa jastučeta za meditaciju, u sebi ponesemo nešto i od mira i tišine tokom prakse, što nam sve omogućuje da budemo kreativniji, sa više saosećanja i ljubavi za sebe i za sve druge koje sretnemo u životu.

 :andjali
« Poslednja izmena: Septembar 10, 2013, 18:44:29 Sati »