Autor Tema: Budistička ikonografija  (Pročitano 6582 puta)

mare

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 14
  • Karma: +13/-0
  • Pol: Muškarac
Budistička ikonografija
« poslato: Novembar 21, 2011, 21:06:20 »
Pozdrav svima,
Zanima me vaše mišljenje o Budinim slikama koje svi imamo priliku da vidimo.
Naime, zašto se na nekim slikama Buda prikazuje sa izuzetno deformisanim, izduženim ušnim resicama, koje deluju kao da su bile tretirane nekim ogromnim minđušama.
Takođe, na drugim ili istim slikama, Buda je nacrtan/izvajan kao izuzetno debeo, makar sa velikim stomakom koji je izuzetno izražen.
?
 
Primeri:




fortytwo

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 213
  • Karma: +151/-0
  • Pol: Muškarac
  • paper is the new internet
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #1 poslato: Novembar 22, 2011, 02:28:09 »
Ovo dole i nije Buda nego Budai (na japanskom Hotei) iz kineske narodne mitologije: http://en.wikipedia.org/wiki/Budai

Nisam expert za umetnost, ali Budu su svi prikazivali u skladu sa svojim stilovima u umetnosti - tako su i Grci spojili svoju helenističku umetnost sa budizmom, japanci ga prikazivali kosookog, itd. Par wiki linkova o spoju grčke i budističke kulture:
http://en.wikipedia.org/wiki/Greco-Buddhist_art
http://en.wikipedia.org/wiki/Indo-Greeks
Death is as close as our breath. - Ajahn Chah

mare

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 14
  • Karma: +13/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #2 poslato: Novembar 22, 2011, 14:43:06 »
Hvala za odgovor, što se tiče Budai-ja.

To smo rešili, ali, da li neko zna odgovor na prvo pitanje?

 :D

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #3 poslato: Novembar 22, 2011, 15:34:43 »
Ako niko ne zna, zna naravno Dhammika  :kez:

Ušne školjke, Budine




Sejmyo

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 325
  • Karma: +176/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #4 poslato: Novembar 24, 2011, 03:43:12 »
Slike i skulpture Bude nisu ni postojale prije dolaska Aleksandra Velikog u predjele Afganistana i Indije. Prje njihovog dolaska Buda je uvjek predstavljan simbolom tocka, njegovih stopa, stupom ili Bodhi drvetom.  Grcki umjetni uticaj i zapocinje depikcije Bude, koja je u svom najranijem obliku ustvari bio veoma slican bogu Apolu. Te prve skulpture su cak prikazivale Budu sa brkovima ali sa vremenom je to izgleda ispalo iz mode  :kez:
« Poslednja izmena: Novembar 24, 2011, 03:55:24 Sejmyo »
Veliko je pitanje života i smrti
Život brzo teče
Vrjeme nikog ne čeka
Budi se! Budi se!
Ne gubi ni moment!

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #5 poslato: Novembar 24, 2011, 09:52:46 »
Zanimljivo je u vezi sa ovim sto pises da u nauci jos traje debata o ovoj prvoj, anikonickoj fazi u razvoju budisticke umetnosti. Jedna strana zagovara ovo sto si napisao. Ali postoji idrugo vidjenje, koje je prva iznela Susan Huntington i po toj teoriji svi ti prikazi ne predstavljaju scene iz Budinog zivota, vec zapravo sledbenike posle njegove smrti koji se klanjaju mestima povezanim sa Budinim zivotom, dakle pravom mestu na kojem je sedeo, drvetu pod kojim je meditirao ili stupi u kojoj su njegovi posmrtni ostaci. Takodje, oni nisu smatrali da ovi predmeti predstavljaju Budu, vec da su mesta izrazite moci sama po sebi. Naravno, ima i onih koji opovrgavaju ovu teoriju, tako da se zabava nastavlja  :)


Sejmyo

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 325
  • Karma: +176/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #6 poslato: Novembar 24, 2011, 14:35:12 »
Vidiš svaki dan nešto novo naučis. Nisam ni znao za scene iz tog perioda i slažem se sa tim tumačenjem priložene slike. Ja sam htjeo da kažem da je Buda i njegovo učenje u tom periodu reprezentirano tim ikonama kao na primjer ova sljedeća slika.


Veliko je pitanje života i smrti
Život brzo teče
Vrjeme nikog ne čeka
Budi se! Budi se!
Ne gubi ni moment!

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #7 poslato: Novembar 24, 2011, 15:03:05 »
Shvatio sam ja šta si ti hteo da kažeš, jer sam i ja mislio isto tako. Ali nedavno sam naišao na članke koji zastupaju drugačije mišljenje, a to je da recimo i ta stopa koju si dao ne mora da znači da je u toj prvoj fazi razvoja budističke umetnosti simbolizovala Budu, već zapravo označavala fizičko mesto gde se kretao. A tek kasnije je dobila i to simboličko značenje.

Evo i jednog od članaka koje pominjem

S. Huntington: Early Buddhist Art and the Theory of Aniconism
« Poslednja izmena: Novembar 24, 2011, 15:20:02 Sati »

kondanja

  • Član
  • *****
  • Poruke: 1086
  • Karma: +461/-1
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #8 poslato: Novembar 24, 2011, 17:25:58 »
meni je istočnjačka ikonografija Budinog lika jedan od težih manje važnih problema s budizmom koji nikako ne mogu da svarim: te feminizirane crte lica, obrve, itd... tako da se ponekad pitam, bože kako li je Buda stvarno izgledao?
Plemeniti hvali ubijanje bijesa - sa njegovim slatkim vrhom i otrovnim korijenom - jer ubivši ga u sebi kajanja nemamo. (Sn 1.71)

Sejmyo

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 325
  • Karma: +176/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #9 poslato: Novembar 24, 2011, 21:25:12 »
Veoma interesantno. To i ima smisla posto ovakve slike bez konteksta lokacije bi dovele do tog zakljucka da one predstavljaju Budu.
Veliko je pitanje života i smrti
Život brzo teče
Vrjeme nikog ne čeka
Budi se! Budi se!
Ne gubi ni moment!

milan_kenshi

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 114
  • Karma: +56/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #10 poslato: Novembar 25, 2011, 01:36:12 »
... tako da se ponekad pitam, bože kako li je Buda stvarno izgledao?


Ako nećete da zamerite što se mešam iako nisam "školovan" u toj tematici, al evo da vam napišem moj lični osećaj o ovim stvarima.  Statue, relikvije, "sveta mesta" i sve slične stvari samo odvlače pažnju sa poente, mada se slažem da mogu da posluže kao inspiracija, ali pitanje je da li ih tako shvatimo.
 Ja stavljam ulog na to da je Buda izgledao potpuno neupadljivo i obićno za ljude zaokupljene svojom svakodnevicom. Uzmite u obzir da je poživeo do ~80 godina, mada nisam nikad video da ga negde prikazuju kao pogrbljenog starca, večito mlada figura idealnih proporcija.  Folklor je činio svoje kao i svuda na svetu, stvorio mitsko biće i od Bude, a čovek je umro od trovanja hranom, dizenterije ili slično.
 Kao što smo u stanju da mnogo puta ne primetimo da ima nešto neobično lepo u drvetu, zalasku sunca, u nekoj zgradi pored koje smo prošli sto puta... tako smo u stanju da prođemo i pored živih izvrstnih ljudi ali retko se to na njima upadljivo vidi izvana. Gde zagledati da se vidi ljudska duša?
 Često pomislim da ne bi bilo loše da neki umetnik posveti neki rad upravo demistifikaciji Budinog lika. Ne vidim kako, uzevši Budino učenje u obzir, tu može biti ikakvog svetogrđa. Starinski šablon pravljenja Budinih statua je već davno postao više hipi ikona i modni predmet nego nešto što zaista asocira moderne ljude na Budine vrline i njegovu poruku. Čemu ga onda ponavljati i dalje? Kakve veze ima ono što nam je Buda govorio sa lepim i skladnim crtama lica i ostalom modom iz starog doba? Ako su nam već potrebne Budine statue (iz nekog razloga) ja glasam za prikaz sasvim običnog čoveka koji sedi, kao poruku ostalima da je i Buda bio fizički sasvim normalno ljudsko biće, da se Dhamma uči i vežba a ne da se neko rodi ili ne rodi kao prosvetljeni. I to je to. Što reče jednom Dalai Lama "No magic. No mystery".


Ili ako ja dobro tumačim ovaj Zen koan, govori nam isto to na još jedan upečatljiv način:
"Ako sretneš Budu na svom putu, ubij ga".


Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #11 poslato: Novembar 25, 2011, 15:37:39 »
A mi smo kao školovani, pa se opet mešamo. Samo napred  :ok

Nego danas na Dhammikinom blogu nešto u vezi sa našom temom.
Kao da je znao da smo se udubili u budističku umetnost  :zeleni:


Budina prosjačka zdela

Jedna od najcenjenijih relikvija drevnog budističkog sveta bila je Budina prosjačka zdela. Ukratko, njena komplikovana povest izgleda ovako: navodno je data narodu u Vesaliju, kada je Buda prošao kroz taj grad na svom poslednjem putu za Kusinaru. U prvom ili drugom veku kralj Kaniška ju je odneo u Pušapuru, blizu Pešavara, i čitav niz kineskih hodočasnika izveštava između trećeg i devetog veka da ju je video. Važnost zdele potvrđuje i mnoštvo njenih prikaza u umetnosti Gandare. Tokom islamskog perioda, bila je prenošena od jedne palate ili džamije do druge, sve dok nije završila u svetilištu sultana na obodu Kandahara. Nekoliko britanskih oficira izvestilo je u XIX veku da ju je videlo. Jedan je pokušao da prevede natpis na njoj, a drugi, Alexander Cunningham, da sastavi povest njezinog čestog seljenja sa jednog na drugo mesto. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, tokom građanskog rata u Avganistanu, predsednik Nadžibulah, naredio je da se zdela pohrani u Nacionalni muzej u Kabulu. Kada su Talibani došli na vlast, njihov ministar kulture naredio je da se svi budistički eksponati u muzeju unište. No, zdela je nekako ostala neoštećena, bez sumnje zahvaljujući stihovima iz Korana na njoj ispisanim. Danas stoji izložena na ulazu u muzej.


Sama zdela nije mala. Reč je o polulopti načinjenoj od zelenkasto-sivog granite, 175 centimetara u prečniku, a visine negde oko 70 centimetara. Debljina ivice joj je oko 18 centimetara, ali je u podnožju ta debljina veća. Na njoj nema bilo kakvih pukotina ili drugih oštećenja, izuzev jednog mesta veličine dlana, gde se jedan sloj kamena oljuštio pri gornjoj ivici. Oko osnove joj je isklesana šara u obliku lotosa, kao svedočanstvo njezine budističke prošlosti. Oko ivice je šest horizontalnih redova stihova iz Korana ispisanih lepim, velikim kaligrafskim pismom, kao znak njene islamske faze i statusa koji je imala kao objekat posebnog religijskog interesovanja. Tragovi sličnog kaligrafskog pisma vidljivi su i na unutrašnjosti zdele. Sve u svemu, zdela je teška između 350 i 400 kilograma, dakle preteška da bi se nosila.



Ova zdela verovatno predstavlja ranu kopiju one prave Budine zdele koja se našla u manastiru u Vesaliju, kako bi oni koji su dolazili u nju stavljali voće, što je raširen običaj u staroj Indiji, a koji je se čak i na Šri Lanki održao sve do XIX veka. Njena kopija ovakve veličine možda je podstakla širenje verovanja među nekadašnjim budistima da je Buda bio visok skoro šest metara. Samo neko toliko velik bi mogao da koristi ili maker da podigne zdelu ovakve veličine.
O Budinoj prosjačkoj zdeli pišem zato što je, posle dugog vremena ćutanja o njoj, nedavno bila pomenuta u Lok Sabhi, parlamentu Indije. Dalje navodim tekst sa sajta Ministarstva spoljnih poslova:



Poslanik Dr. Raghuvansh Prasad Singh je pitao: “Da li bi Ministarstvo inostranih poslova bilo ljubazno da odgovori: (a) je li vlada nedavno dobila informaciju da je Budina prosjačka zdela, koju je on poklonio narodu Vesalija, pronađena u muzeju u Kabuju; (b) ako je to tačno,  molim za detaljniju informaciju; (c) je li indijska ambasada u Kabulu vladi poslala fotografiju narečene zdele; (d) ako jeste, molim za detaljniju informaciju; (e) je li vlada inicirala proces povraćaja narečene zdele; (f) ako jeste, molim za detaljniju informaciju; (g) da li putopisi kineskog hodočasnika Fa-heina i tekstovi dr Cunninghama  Šri S.V. Sahnija pominju narečenu zdelu; (h) ako pominju, molim za detaljniju informaciju o tome.”

A ministar Prenteet Kaur u svom odgovoru kaže: “Ambasada Indije u Kabulu je istražila ovu stvar. Saznala je da se objekat za koji se tvrdi da je Budina prosjačka zdela navodno nalazio u Kandaharu za vreme vlasti predsednika Nadžibulaha. Kasnije je prebačen u Kabul i sada je u kabulskom muzeju. Ustanovljeno je da je prosjačka zdela, čiju fotografiju je naša ambasada poslala vladi, prilično velika, da ima natpis na arapskom i persijskom, te tako dovodi u sumnju svoje poreklo. Od Arheološkog zavoda Indije zatraženo je da iznese svaku vrstu informacije ili saveta u vezi sa poreklom zdele koja se trenutno nalazi u kabulskom muzeju”.

Eto, ostaje nam jedino da pratimo kako će se stvari razvijati, Nadam se samo da to neće biti razlog za izbijanje nekog novog rata između Indije i Avganistana :D

Sejmyo

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 325
  • Karma: +176/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #12 poslato: Novembar 25, 2011, 22:06:15 »
Izgleda da je Buda imao dobar apetit  :kez2:
Veliko je pitanje života i smrti
Život brzo teče
Vrjeme nikog ne čeka
Budi se! Budi se!
Ne gubi ni moment!

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #13 poslato: Novembar 26, 2011, 00:24:12 »
Ma jeo je ko mećava  :kez:

Bodhisattva Mahadeva

  • Stariji član
  • **
  • Poruke: 94
  • Karma: +30/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Budistička ikonografija
« Odgovor #14 poslato: Jul 02, 2016, 22:33:18 »


U 1.000 godina staroj pećini u Kini pronađen je zlatni kovčežić koji bi mogao da predstavlja jedno od najvećih otkrića u historiji arheologije. Tim arheologa pronašao je u Nanjingu 2010. godine fragmente kostiju koji bi mogli da pripadaju Buddhi, mudracu čije je učenje postalo temelj budizma.


Kako je objavljeno na portalu "LiveScience", arheolozi su u pećini pronašli hram, ispod kojeg se nalazila kripta. U njoj je pronađen veliki kameni kovčeg koji je sadržao ukrašeni oltar namjenjen meditaciji. Taj oltar je visine 117 centimetara i širine 45 centimetara, načinjen od sandalovine, zlata i srebra, u kojem su pronađene kosti budističkih svetaca. Oltar krasi natpis u kojem se navodi ime njegovog ktitora i graditelja, a nabrojana su i imena svetaca čiji su ostaci bili smješteni u kovčeg. U oltaru je pronađen srebrni kovčeg dužine 20 centimetara, u koji je bio smješten još manji, zlatan kovčeg, nešto kraći od osam centimetara. On je sadržao dio lobanje, za koju se pretpostavlja da pripada Buddhi.

Naučnci ističu da je pronađeni sadržaj imao izuzetan značaj za monahe jer su uložili naročit trud u to da relikvije budu sačuvane. Prema predanju, Buddhino tijelo kremirano je na reci Hiranavati, a posmrtne ostatke tadašnji kralj podijelio je na hiljade djelova, od kojih je 19 odneseno u Kinu. Jedan od tih 19 dijelova upravo bi trebalo da bude parče lobanje koja je pronađena u kovčegu.

Relikvije su u prošlosti zbog ratnih sukoba premeštane nekoliko puta, sve dok car Čenčong u 11. veku nije sagradio hram u kojem su provele narednih 1.000 godina. Kosti su po otkrivanju premještene u lokalni hram, gdje se nalaze i danas.

Evo, bilo i na kineskim vijestima, u glavnom Dnevniku:

https://www.youtube.com/watch?v=me9vatmwi50


https://www.youtube.com/watch?v=vSGwQIAX_KI

https://www.youtube.com/watch?v=7q9zMXLwsH
« Poslednja izmena: Jul 02, 2016, 22:43:09 Bodhisattva Mahadeva »