A mi smo kao školovani, pa se opet mešamo. Samo napred
Nego danas na Dhammikinom blogu nešto u vezi sa našom temom.
Kao da je znao da smo se udubili u budističku umetnost
Budina prosjačka zdelaJedna od najcenjenijih relikvija drevnog budističkog sveta bila je Budina prosjačka zdela. Ukratko, njena komplikovana povest izgleda ovako: navodno je data narodu u Vesaliju, kada je Buda prošao kroz taj grad na svom poslednjem putu za Kusinaru. U prvom ili drugom veku kralj Kaniška ju je odneo u Pušapuru, blizu Pešavara, i čitav niz kineskih hodočasnika izveštava između trećeg i devetog veka da ju je video. Važnost zdele potvrđuje i mnoštvo njenih prikaza u umetnosti Gandare. Tokom islamskog perioda, bila je prenošena od jedne palate ili džamije do druge, sve dok nije završila u svetilištu sultana na obodu Kandahara. Nekoliko britanskih oficira izvestilo je u XIX veku da ju je videlo. Jedan je pokušao da prevede natpis na njoj, a drugi, Alexander Cunningham, da sastavi povest njezinog čestog seljenja sa jednog na drugo mesto. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, tokom građanskog rata u Avganistanu, predsednik Nadžibulah, naredio je da se zdela pohrani u Nacionalni muzej u Kabulu. Kada su Talibani došli na vlast, njihov ministar kulture naredio je da se svi budistički eksponati u muzeju unište. No, zdela je nekako ostala neoštećena, bez sumnje zahvaljujući stihovima iz Korana na njoj ispisanim. Danas stoji izložena na ulazu u muzej.
Sama zdela nije mala. Reč je o polulopti načinjenoj od zelenkasto-sivog granite, 175 centimetara u prečniku, a visine negde oko 70 centimetara. Debljina ivice joj je oko 18 centimetara, ali je u podnožju ta debljina veća. Na njoj nema bilo kakvih pukotina ili drugih oštećenja, izuzev jednog mesta veličine dlana, gde se jedan sloj kamena oljuštio pri gornjoj ivici. Oko osnove joj je isklesana šara u obliku lotosa, kao svedočanstvo njezine budističke prošlosti. Oko ivice je šest horizontalnih redova stihova iz Korana ispisanih lepim, velikim kaligrafskim pismom, kao znak njene islamske faze i statusa koji je imala kao objekat posebnog religijskog interesovanja. Tragovi sličnog kaligrafskog pisma vidljivi su i na unutrašnjosti zdele. Sve u svemu, zdela je teška između 350 i 400 kilograma, dakle preteška da bi se nosila.
Ova zdela verovatno predstavlja ranu kopiju one prave Budine zdele koja se našla u manastiru u Vesaliju, kako bi oni koji su dolazili u nju stavljali voće, što je raširen običaj u staroj Indiji, a koji je se čak i na Šri Lanki održao sve do XIX veka. Njena kopija ovakve veličine možda je podstakla širenje verovanja među nekadašnjim budistima da je Buda bio visok skoro šest metara. Samo neko toliko velik bi mogao da koristi ili maker da podigne zdelu ovakve veličine.
O Budinoj prosjačkoj zdeli pišem zato što je, posle dugog vremena ćutanja o njoj, nedavno bila pomenuta u Lok Sabhi, parlamentu Indije. Dalje navodim tekst sa sajta Ministarstva spoljnih poslova:
Poslanik Dr. Raghuvansh Prasad Singh je pitao: “Da li bi Ministarstvo inostranih poslova bilo ljubazno da odgovori: (a) je li vlada nedavno dobila informaciju da je Budina prosjačka zdela, koju je on poklonio narodu Vesalija, pronađena u muzeju u Kabuju; (b) ako je to tačno, molim za detaljniju informaciju; (c) je li indijska ambasada u Kabulu vladi poslala fotografiju narečene zdele; (d) ako jeste, molim za detaljniju informaciju; (e) je li vlada inicirala proces povraćaja narečene zdele; (f) ako jeste, molim za detaljniju informaciju; (g) da li putopisi kineskog hodočasnika Fa-heina i tekstovi dr Cunninghama Šri S.V. Sahnija pominju narečenu zdelu; (h) ako pominju, molim za detaljniju informaciju o tome.”
A ministar Prenteet Kaur u svom odgovoru kaže: “Ambasada Indije u Kabulu je istražila ovu stvar. Saznala je da se objekat za koji se tvrdi da je Budina prosjačka zdela navodno nalazio u Kandaharu za vreme vlasti predsednika Nadžibulaha. Kasnije je prebačen u Kabul i sada je u kabulskom muzeju. Ustanovljeno je da je prosjačka zdela, čiju fotografiju je naša ambasada poslala vladi, prilično velika, da ima natpis na arapskom i persijskom, te tako dovodi u sumnju svoje poreklo. Od Arheološkog zavoda Indije zatraženo je da iznese svaku vrstu informacije ili saveta u vezi sa poreklom zdele koja se trenutno nalazi u kabulskom muzeju”.
Eto, ostaje nam jedino da pratimo kako će se stvari razvijati, Nadam se samo da to neće biti razlog za izbijanje nekog novog rata između Indije i Avganistana