Budizam > Budistički prevodi

Prevod teksta "Giving Dignity to Life"

<< < (2/3) > >>

milan_kenshi:
Zdravo svima,

Sati, hvala puno na komentarima. Vidi se da imaš "malo" više iskustva sa prevođenjem  ;)) . Svaka čast!

Što se tiče pravog smisla za "Right conduct", zbunilo me je to što je Bikkhu Bodhi u svom članku http://www.beyondthenet.net/dhamma/rightAction.htm
(koji pretpostavljam da je izvorno pisan na engleskom) koristio "Right action", pa nisam bio siguran da su te dve stvari iste. Hvala na pojašnjenju!

Ovo što ću dalje pisati će verovatno interesovati samo one koji se bakću sa prevodima, tako da se unapred izvinjavam ako ikog gnjavim.
Ja sam dosta vremena proveo razmišljajući o tome koliko slobodno mogu ili treba da nešto prevedem. Na kraju sam nekako presudio da se što bliže držim formulacije koju je pisac upotrebio na engleskom, ukoliko neka druga formulacija koja bolje zvuči na srpskom ima takođe svoju (različitu) verziju na engleskom.

Hm, ovo sigurno nije baš najjasnije, najbolje da objasnim na primeru. Evo recimo uzmimo sam naslov teksta: "Giving Dignity to Life". Prevodio sam ga sa "Davati životu dostojanstvo" mada "Učiniti život dostojanstvenim" zaista zvuči lepše na srpskom. Ali razmišljao sam ovako: sam autor je mogao da napiše da naslov bude baš takav, "Making life dignified" ali je odabrao drugačiju konstrukciju. No dobro, pretpostavljam da ljudi koji se redovno bave prevođenjem već imaju neki šire prihvaćen "standard" šta je prihvatljivo odstupanje zarad jasnoće i estetike, pošto sad dobro shvatam koliko ovaj posao nije nimalo prost a na nekom kraju se razlike svode i na stvar ukusa.

  Mislim da od celog teksta nisam razumeo najbolje šta je pisac u originalu hteo da kaže jedino u poslednjoj rečenici:
"...but also answers the cynicism of our age with a note of wholesome affirmation."
Odgovara notom afirmacije (štagod to značilo), ili sam osmostruki put koji je odgovor na cinizam ima tu notu afirmacije ili...
Igrom slučaja (uz naklonost svemoćnog Googlea), našao sam i nešto što se čini kao ranija verziju ovog istog teksta. Verzije su prilično slične, ali na par mesta se može videti kako se i sam autor razmišljao kako da najbolje kaže šta mu je na pameti. Recimo i naslov je imao drugačiju formulaciju: "To Live With Dignity". Ova poslednja rečenica je takođe prilično drugačija u ranijoj verziji:
"To follow this path not only brings a quiet dignity into one's own life but also sounds an eloquent rejoinder to the cynicism and hollow pretensions of our age."
http://www.bps.lk/newsletters/nl38.html




milan_kenshi:

Inače, pošto sam nezanemarljivo mnogo vremena proveo čitajući originalni tekst i razmišljajući o njegovoj poruci, uzeđu sebi za pravo i da napišem par komentara. Glavna poruka ovog teksta mi je bila vrlo interesantna i ostavila dubok utisak na mene, napisaću o tome par redaka. S druge strane, definitivno ima par stvar u tekstu oko kojih se ne bih složio sa cenjenim Bhikkhuom. Naravno, ne bih vas zamarao ukoliko bi se moje razmimoilaženje ticalo tema iz budizma, pošto teško da tu mogu nešto odgovorno da tvrdim. Ali opet, ako se neko dotakne nekih tema iz nauke koje su mi mnogo bliže, tu već ne bih trebao da oćutim.

No da krenemo redom.

Esej me je naučio više stvari. Jenda od njih je da je dostojanstvo nešto što je zaista teško definisati, ali kako Bhikkhu Bodhi kaže, čovek bi mogao lako da propusti da tu postoji nešto duboko i interesantno. Ono što je značajno je da, po svemo sudeći, ideja dostojanstva nije nešto "od ovoga sveta". Ako neko oseća snažnu potrebu da živi dostojanstveno, to se jedino može nazvati iracionalnom pobudom. Iracionalno ovde uzimam u onom smislu da nije bazirano na principima obične praktičnosti. Insistirati na dostojanstvu u životnim situacijama često puta može biti vrlo "nepraktično". Opet, neki od nas jednostavno ne bi mogli drugačije. Odakle nam taj nagon? Odgovor da je to posledica vaspitanja u stvari ne rešava problem, samo pomera pitanje na prethodne generacije. Taj nagon čini mi se ne može biti ni produkt evolucije, pošto teško da će neko ko bi radije umro za dostojanstvo i čast ostaviti više direktnih potomaka nego neko ko je malo manje plemenit... (ovaj poslednji argument možda i nije tako čvrst).

Verujem da bi ste se složili - dostojanstvo je određeni kvalitet. Teško da u našem ljudskom svetu može da postoji nekakvo apsolutno dostojanstvo, dakle govorimo o konceptu koji se manifestuje samo u relaciji. Dostojanstven, dostojanstveno - relacija u odnosu na koju vagu ili kantar?

Aha! Tu se krije nešto u podsvesti! Dostojanstvo smo shvatali i doživljavali, bili aktivno svesni toga ili ne (ja svakako do sada nisam), kao stepen našeg približavanja idealu, vanvremenskim vrednostima. Da iskoristim reč koja je tokom većine ljudske istorije upravo opisivala taj neki ideal, uzor i izvor za definisanje vrednosti - stepen prbližavanja božanskom. U budizmu - možda neuslovljenom?

"Arahant - worthy one, one who deserves the offerings of gods..." kaže Bhikkhu Bodhi.
Dostojanstven - onaj koji zaslužuje naklonost bogova, bogo-lik u ponašanju, neuslovljen kao što su božanstva (bar u ne-budističkim tradicijama, ovde verovatno nije dalje adekvanta upotreba reči božanstvo obzirom da su u budističkom kontekstu božanstva dobrano uslovljena).

 Auh, već je pola dva ujutro. Svakako, ovo što sam ovde napisao je ono što je meni bilo najuzbudljivija lekcija iz teksta o dostojanstvu. Sledeći put malo o tome zašto Bhikkhu Bodhi ne treba da se ljuti na teoriju evolucije.

milan_kenshi:
Hteo bih da dodam još neku rečenicu na moj prethodni post, da bih izbegao zabunu. Moje pominjanje "božanstva" nije povezano sa konceptom iz mono- ili poli-teističkih religija. Samo sam hteo da podvučem da sama naša težnja ka dostojanstvu, ako je imamo, je u stvari nešto što nužno pokazuje našu težnju ka nečemu što nije "ovozemaljsko". Ono što sam iz ovog teksta naučio je da mnogi ljudi koji tvrde da nisu uopšte religiozni, a prihvataju ideju dostojanstva, bi imali velike muke da tu svoju potrebu objasne (ako se držimo takve slike gde je svet potpuno spoznatljiv čulnim sposobnostima).


Čini mi se da u zapadnim kulturam uvek postoji opasnost da se pojam o nekom destilatu vrlina kome ljudi imaju tendenciju da teže, pomeša sa terminom Bog (sa velikim B) iz hiršćanske ili bilo koje druge religije. Budizam nam daje potpuno drugačiju filozofsku strukturu u kojoj da razmišljamo - i to kakvu! U njoj smo slobodna bića, slobodna da se svojim izborom uzdignemo ili ne.






 

Sati:

--- Citat: milan_kenshi  Decembar 01, 2011, 00:34:19 --- Što se tiče pravog smisla za "Right conduct", zbunilo me je to što je Bikkhu Bodhi u svom članku http://www.beyondthenet.net/dhamma/rightAction.htm
(koji pretpostavljam da je izvorno pisan na engleskom) koristio "Right action", pa nisam bio siguran da su te dve stvari iste.
--- Kraj citata ---

E zato je dobro znati pali termine. Staviš samma kammanta i nema zabune. Kao u medicini. Dijagnozu na latinskom svi lekari sveta razumeju :)



--- Citat: milan_kenshi  Decembar 01, 2011, 00:34:19 --- Ja sam dosta vremena proveo razmišljajući o tome koliko slobodno mogu ili treba da nešto prevedem. Na kraju sam nekako presudio da se što bliže držim formulacije koju je pisac upotrebio na engleskom, ukoliko neka druga formulacija koja bolje zvuči na srpskom ima takođe svoju (različitu) verziju na engleskom.

Hm, ovo sigurno nije baš najjasnije, najbolje da objasnim na primeru. Evo recimo uzmimo sam naslov teksta: "Giving Dignity to Life". Prevodio sam ga sa "Davati životu dostojanstvo" mada "Učiniti život dostojanstvenim" zaista zvuči lepše na srpskom. Ali razmišljao sam ovako: sam autor je mogao da napiše da naslov bude baš takav, "Making life dignified" ali je odabrao drugačiju konstrukciju. No dobro, pretpostavljam da ljudi koji se redovno bave prevođenjem već imaju neki šire prihvaćen "standard" šta je prihvatljivo odstupanje zarad jasnoće i estetike, pošto sad dobro shvatam koliko ovaj posao nije nimalo prost a na nekom kraju se razlike svode i na stvar ukusa.
--- Kraj citata ---

To je večna dilema, koliko slediti original, a koliko prilagođavati jeziku na koji prevodiš. I to je osećaj koji stičeš kroz praksu, kao i sve. Ali po meni je glavni princip da tekst treba dobro da zvuči na jeziku na koji prevodiš, tako dobro da se čini kao da je i pisan na njemu. Da kad čitaš nemaš uopšte osećaj da se radi o prevodu. Ja kako radim je da prevedem prvu verziju, ostavim nedelju-dve da poptuno zaboravim original i onda ga pročitam drugim očima, samo osluškujući kako zvuči na srpskom. I vrlo lako uočiš gde je konstrukcija rečenice rogobatna.


--- Citat: milan_kenshi  Decembar 01, 2011, 00:34:19 ---  Mislim da od celog teksta nisam razumeo najbolje šta je pisac u originalu hteo da kaže jedino u poslednjoj rečenici:
"...but also answers the cynicism of our age with a note of wholesome affirmation."
Odgovara notom afirmacije (štagod to značilo), ili sam osmostruki put koji je odgovor na cinizam ima tu notu afirmacije ili...
Igrom slučaja (uz naklonost svemoćnog Googlea), našao sam i nešto što se čini kao ranija verziju ovog istog teksta. Verzije su prilično slične, ali na par mesta se može videti kako se i sam autor razmišljao kako da najbolje kaže šta mu je na pameti. Recimo i naslov je imao drugačiju formulaciju: "To Live With Dignity". Ova poslednja rečenica je takođe prilično drugačija u ranijoj verziji:
"To follow this path not only brings a quiet dignity into one's own life but also sounds an eloquent rejoinder to the cynicism and hollow pretensions of our age."
http://www.bps.lk/newsletters/nl38.html


--- Kraj citata ---

Evo kako ja čitam poslednji pasus:

U današnjem užurbanom svetu čovečanstvo se bez mnogo razmišljanja kreće u dva destruktivna smera. Jedan jeste put nasilja i konfrontacije, drugi lakomislenog povlađivanja svakoj želji. Ono što ujedinjuje ova dva prividna kontrasta jeste zajedničko zanemarivanje čovekovog dostojanstva: prvi znači nasilje nad dostojanstvom drugih ljudi, drugi potkopavanje sopstvenog. Budin plemeniti osmostruki put je srednji put koji izbegava štetne ekstreme. Slediti ga znači ne samo da unosimo dignitet u sopstveni život, već i da na najbolji način pariramo cinizmu našeg doba i to kroz stav zdrave afirmacije.

:)

milan_kenshi:

 Zdravo svima,


  nešto mi se prekinuo san oko 3 ujutro, pa ću iskoristiti priliku da napišem još neki komentar na Bhikkhu Bodhijev tekst. Pomenuo sam ranije da Bhikkhu ne bi trebalo da se ljuti na teoriju evolucije. Evo odlomka za koji mislim da je posebno provokativan materijal za diskusiju:


--- Citat: milan_kenshi  Novembar 29, 2011, 15:34:40 ---Svesna težnja ka dostojanstvu nije mnogo popularna u današnje vreme, pošto je potisnuta od jakih konkurenata, kao što su bogatstvo i moć, uspeh i slava. Iza ovog omalovažavanja dostojanstva stoji niz napredaka u zapadnjačkom načinu razmišljanja koji su se pojavili kao reakcija na dogmatske izvesnosti hrišćanske teologije. Darvinova teorija evolucije, Frojdova teza o Idu, ekonomski determinizam, kompijuterski model uma: svi ovi trendovi, koji su se pojavili manje ili više nezavisno, su zajedničkim dejstvom potkopavali ideju da naši životi imaju iole veću vrednost od vrednosti naših bankovnih računa. Kada nam toliki broj samouverenih glasova govori suprotno, mi više ne osećamo da je opravdano da sebe gledamo kao krunu  i slavu stvaranja sveta. Umesto toga, postali smo ubeđeni da nismo ništa više od upakovane protoplazme kojom upravljaju sebični geni, pametni majmuni sa fakultetskim diplomama i vizit-kartama koji posluju na autoputevima umesto po drveću.

Takve ideje, u koliko god iskrivljenom obliku, procurele su iz akademskih sala u popularnu kulturu, pri tom erodirajući naš osećaj ljudskog dostojanstva na mnogim poljima. Njihov put utire slobodna tržišna ekonomija, zapovednik modernog društvenog uređenja. Za ovaj sistem je investiranje i trgovina osnovni oblik ljudske interakcije, dok su sami ljudi shvaćeni čisto kao proizvođači i konzumenti, a nekad čak i kao roba. Naše ogromne bezlične demokratije srozavaju pojedinca na bezimeno lice u gomili, koje treba manipulisati parolama, slikama i obećanjima kako bi glasalo na ovaj ili onaj način. Gradovi su se divlje širili i postali urbane džungle, prljave i opasne, čiji ošamućeni stanari tragaju za lakim bekstvom uz pomoć narkotika i seksa bez ljubavi. Eskalacija kriminala, politička korupcija, previranja u porodičnom životu, pljačkanje prirodne sredine: sve ovo nam ukazuje na pogoršanje u našem shvatanju sebe i, u istoj meri, našeg odnosa prema drugima.

--- Kraj citata ---
NAUKA I LJUDSKA OSEĆANJA
 ------------------------------------------
 Osnovni princip naučnih istraživanja je objektivnost, koja u startu eliminiše naša osećanja kao merodavna za utvrđivanje naučne istine. Da ne dužim, to je svima jasno - da li je nešto tačno ili ne, nije povezano sa tim koliko se meni lično sviđa ili ne. Ali koliko smo zaista u stanju da to uvek prihvatimo? Evo jednog komentara na B92 koji sam pročitao nedavno:

"@jovana1: Zašto misliš da Bog ne postoji? Druga alternativa je da je čovek nastao od majmuna. Izvini ali mnogo mi je prihvatljivija ideja da me je Bog stvorio nego da sam nastao pukim slučajem, iz tamo nekog velikog praska.(kobe bryant, 29. novembar 2011 00:15)"

Tja, mislim da mogu da razumem ljudsku muku ovog kobe bryant-a ali daleko od toga da podržavam njegov način razmišljanja kao ispravan. Ono što se vidi iz njegove formulacije je da mu je reč "prihvatljivije" u stvari zamena za "lepše, bolje" i slično. "Lepše mi je da mislim da nisam nastao slučajno iz tamo nekog velikog praska". To je sasvim validna ljudska izjava ali potpuno invalidan način da se objašnjava objektivni svet oko nas. U istom smislu bih prokomentarisao Bhikkhu Bodijev tekst. To da li smo mi nastali od majmuna i da li će se jednog dana kompletirati kompijuterski model uma ne treba da nas sekira i vređa. To je što je. I od toga krećemo. Oba izvora dostojanstva, o kojima Bhikkhu govori, i dalje nam stoje na raspolaganju: kako god da smo nastali i evoluirali, danas se nepobitno rađamo sa urođenom sposobnošću donošenja moralnih odluka, što je već veliki plus  :) . Takođe, imamo priliku da tokom života tu sposobnost primenimo i time dostojanstvo steknemo.

Nauka se ne bavi i ne treba da se bavi našim ličnim doživljavanjem Univerzuma (osim u određenom smislu psihologija, koja je nauka još u začetku i bogami će imati još mnogo muke sa tim).  Čini mi se da budizam ima tu sposobnost da bude ono što dopunjuje sliku iz aspekta čoveka, jer su naše misli i doživljaji za nas lično stvarni isto koliko i 220V u utikaču. Prednost Budizma je u tome što može tu i da se zaustavi! Kad smo kod ljudskog doživljaja sveta, imamo potpuno pravo da prihvatimo onaj pristup koji nas čini srećnijim, koji nam je lepši, bolji. Samo da to ne pobrkamo sa onim što se događa u prirodi i bez nas, ma kakav da je naš estetski doživljaj, inače smo u opasnosti od tih istih 220V koje nas tako lepo služe.

  Na kraju krajeva, da nisam paket protoplazme kojima upravljaju sebični geni i životinjski nagoni, bilo bi mi čas-posla da protrčim kroz par đana (dhyana, jhana) do prosvetljena  :D  a ovako ću bogami da se znojim još dugo,dugo...

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju