Autor Tema: Budizam ABC  (Pročitano 6344 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Budizam ABC
« poslato: Mart 15, 2010, 14:47:46 »
Tokom poslednjih 2500 godina religija koju danas znamo kao budizam bila je temelj mnogih velikih civilizacija, istorijskih događaja i kulturnih dostignuća, kao i glavna inspiracija i vodič u životu stotina i stotina miliona ljudi. Ko je bio čovek koji ju je utemeljio i šta je on zapravo podučavao, pokušaću da ukratko izložim u narednih nekoliko postova.

BUDA

Čovek koji će kasnije dobiti titulu Buda (Probuđeni) rođen je krajem VI ili početkom V veka pre naše ere kao Siddhattha Gotama, princ malog kraljevstva plemena Sakya, blizu današnje granice Indije i Nepala. Iako je odrastao u raskoši i okružen svim mogućim zabavama koje bi mogle da mu donesu sreću, sve to u umu ovog znatiželjnog mladića nije moglo da zakloni i onu drugu, nesavršenu stranu života. Tako je u 29. godini napustio svoje mesto vladarevog naslednika i sopstvenu porodicu, otisnuvši se na put duhovnog traganja za njegovim dubljim smislom. Učio je kod najmudrijih učitelja svoga doba, ali mu ni oni nisu mogli ponuditi zadovoljavajuće odgovore na pitanja koja su ga mučila. Zato se odlučio da ode korak dalje i praktikuje krajnji asketizam, izgladnjivanje i samomučenje tela. Pošto je na taj način doveo sebe na rub smrti, shvatio je da ga ni taj put ne vodi bliže željenim odgovorima.



Shvativši da zapravo treba da nađe balans između nekadašnjih neprekidnih čulnih zadovoljstava i potpunog uskraćivanja svega što je čoveku neophodno da bi preživeo, seo je jedne večeri i maju ispod bodi drveta, na obali reke Neranđare na severoistoku Indije, na mestu koje je danas poznato kao Bodh Gaya, sa čvrstom odlukom da se odatle neće pomeriti sve dok konačno ne sazna istinu. Um mu je lagano utonuo u smirenje, izoštren i prodoran poput sečiva. Pažnju je usmerio na na sopstveno iskustvo, na istraživanje istine sopstvenog uma, a time i sveta u kojem živimo. Tako je stekao uvid u zakone po kojima se odvija taj svet alii i naš život. Doživeo je probuđenje iz sna neznanja i zabluda. Postao je Buda, potpuno probuđeno biće.

Znanje koje je time stekao nije bilo nikakvo otkrovenje koje mu je saopštilo neko božanstvo, već otkriće koje je sam za sebe načinio, zasnovano na najdubljim nivoima meditacije i najčistijem doživljaju sopstvenog uma. To je značilo da je od sada bio oslobođen tri osnovna otrova koji nas truju i pomućuju svest, a to su pohlepa, mržnja i neznanje. Time je ujedno za sebe eliminisao svaki oblik patnje i osvojio nepokolebljivi mir. Kada je ujutro izašao iz meditativnog zadubljenja, svojim prodornim pogledom video je svuda oko sebe bića koja i dale vođena neznanjem rade na sopstvenu štetu i štetu drugih. Video je bića koja plutaju u okeanu patnje. Iz samilosti prema njima, odlučio je da svoje otkriće saopšti i drugima, znajući da putem kojim je on prošao može da ide bilo ko drugi ukoliko uloži isto toliko napora i veštine. Tako je on ostao "učitelj ljudi i bogova".

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #1 poslato: Mart 15, 2010, 14:48:21 »
BUDINO UČENJE
Dostigavši prosvetljenje, Buda je sledećih 45 godina svog života proveo podučavajući putu koji će svakoga, bez obzira na rasu, klasu ili pol odvesti do istog tog cilja. To njegovo učenje se na jeziku pali, jeziku drevnog budističkog kanona, naziva Dhamma, a što doslovno znači: poredak stvari, prirodni zakon, istina koja je u osnovi svega što postoji.

1. Metod istraživanja
Buda je neumorno upozoravao protiv slepog verovanja i ohrabrivao slobodno istraživanje. Ukazao je na opasnosti kada svoje stavove formiramo samo na osnovu onoga što smo čuli od drugih, tradicije, nečega što je preovlađujuće mišljenje u našoj sredini, svetih spisa, pa čak i ako zdravo za gotovo, bez ozbiljnog promišljanja, uzimamo reči sopstvenog učitelja, uključujući i njegove. Umesto toga, sve što čujemo treba da proverimo na osnovu sopstvenog iskustva i razuma. Tek ono za što se na osnovu ova dva kriterijuma potvrdi da vodi ka sreći, sopstvenoj i drugih bića, treba da ga uzmemo kao istinu.

Kao što smo rekli, ovaj princip preispitivanja važi i za Budine reči. Njih treba preispitati koristeći mentalnu jasnoću rođenu iz meditacije. Ako nam se nešto od njegovog učenja čini neprihvatljivim, treba ga mirno odložiti na stranu i vežbati ono sa čim se slažemo. Kako se putem vežbanja naš uvid u istinu produbljuje, moguće je da ćemo i ono odloženo početi da gledamo iz drugog ugla. Tako se vežbamo i u toleranciji, a protiv isključivosti. Tolerancija ne znači da prihvatamo svaku ideju ili stav, već da ne postajemo ljuti na one koji zastupaju stavove koje mi lično ne možemo da prihvatimo. U tom duhu tolerantnog istraživanja ovde su izložena osnovna Budina učenja.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #2 poslato: Mart 15, 2010, 14:48:56 »
2. Četiri plemenite istine
Suština Budinog učenja nije u filozofskim spekulacijama o nekakvog vrhovnom božanstvu, stvoritelju, niti o tome kako da ga umilostivimo da nas primi u raj posle smrti. Umesto toga, ono se okreće oko sasvim jednostavne činjenice koja je deo iskustva svih nas, a ta činjenica je da svako od nas u životu, neko više, neko manje, pati. Dakle, u njenom središtu je ne bog, nego čovek i odgovor kako je moguće stići do tačke gde ćemo odložiti teret patnje i uživati blagodet slobode. To je jedini pravi čovekov zadatak i sve druge spekulacije i preokupacije, kao što je nastanak ovog sveta, je li on večan ili nije, ko ga je stvorio i slično, uopšte ne doprinose, već samo odlažu nalaženje rešenja.

Tako je osnovno učenje formulisano kroz Četiri plemenite istine:
1. Sva bića, ljudska i sva druga, žrtve su raznih vrsta nevolja: razočarenja, tuge, stresa, uznemirenosti, besa i mnogih drugih. Ukratko, ona pate.
2. Uzrok toj patnji jeste želja, rođena iz iluzije o postojanju «ja», ega, ili sopstva (videti kasnije poglavlje 7)
3. Ta patnja ima svoj kraj u doživljaju prosvetljenja (nibbana), a on je potpuno napuštanju iluzije «ja», ega, sopstva, a time i pohlepe i mržnje.
4. Do prosvetljenja vodi postupno vežbanje, koje se naziva Srednji put ili Plemenita osmostruka staza.

Na prvi pogled ovakvo učenje se može učiniti «pesimističkim», jer se fokusira na patnju. Ali to da svi doživljavamo patnju jeste činjenica našeg života, pa bi otuda budizam pre mogao biti «realističan», a onda i «optimističan» pošto nudi i izlaz iz nepovoljne situacije u kojoj smo. I to ne u nekoj maglovitoj budućnosti, već tu gde jesmo, još u ovom životu!


Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #3 poslato: Mart 15, 2010, 14:49:29 »
3. Srednji put ili Plemenita osmostruka staza
Put ka okončaju patnje naziva se Srednji put zato što izbegava dva ekstrema: trčanje za čulnim zadovoljstvima i preteranu askezu. Samo u toj tački ravnoteže um ima dovoljno jasnoće, ali i snage za duboku meditaciju i otkrivanje istine. Srednji put krivuda kroz tri "teritorije", a to su moral, meditacija i mudrost, i detaljnije je izložen kao Plemeniti osmostruki put:

1. ispravno razumevanje
2. ispravna namera
3. ispravan govor
4. ispravni postupci
5. ispravno življenje
6. ispravan napor
7. ispravna svesnost
8. ispravna koncentracija

("Ispravno" ovde označava ono što vodi do sreće i prosvetljenja)


Ispravan govor, postupci i življenje čine vežbanje u vrlini ili moralu. Za sledbenike budizma to znači pridržavanje pet pravila uzdržavanja od:
1. namernog ubijanja bilo kojeg bića
2. prisvajanja tuđeg vlasništva
3. nedozvoljenih seksualnih odnosa, kao što je recimo preljuba.
4. laganje i obmanjivanje
5. pijenje alkohola ili drugih sredstava koja zamagljuju um i čine da lakše kršimo prethodna pravila.

Ispravan napor, svesnost i koncentracija odnose se na praktikovanje meditacije, koja prvo smiruje i pročišćuje um, a potom mu i omogućuje uvid u pravu prirodu života i sveta u kojem živimo.

Ispravno razumevanje i namera su manifestacije tog uvida i mudrosti, kojima se okončava svaka patnja, dostiže nepomućeni mir i beskrajno saosećanje.

Svi ovi koraci su povezani i bez usavršavanja morala kao osnove smirenja, nemoguća je prava meditacija. Bez prave meditacije nemoguće je steći mudrost prosvetljenja. Tako je budistički put postupno uspinjanje ka sreći i oslobađanju od patnje.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #4 poslato: Mart 15, 2010, 14:49:45 »
4. Kamma
Kamma (sanskrit: karma) na jeziku pali, jeziku kojim je pisan theravada budistički kanon, znači "delo", «postupak». Prema zakonu kamme, svi naši namerni, svojevoljni postupci imaju neuzbežno i svoje rezultate ili posledice. Postoje dela učinjena telom, govorom ili umom koja nama samima mogu da naude, drugome da naude ili da naude oboma. Takva dela se nazivaju "loša" ili štetna kamma. Ona su motivisana pohlepom, mržnjom ili neznanjem i pošto ne donose ništa dobro, ne bi ih trebalo činiti.

Ima takođe dela učinjenih telom, govorom ili umom koja donose dobrobit nama, donose dobrobit drugome ili donose dobrobit oboma. Takva dela se nazivaju "dobra" ili povoljna kamma. Ona su motivisana velikodušnošću, saosećanjem i mudrošću i pošto donose dobre rezultate, trebalo bi ih činiti što je moguće češće.

Dobar deo toga što doživljavamo danas je usled ranije stvorene kamme. Kad nas zadese nevolje, umesto da krivimo nekog drugog, potražimo greške u našim ranijim postupcima. Uzmimo takođe te nevolje kao opomenu za ubuduće. Kada nas zadesi sreća, umesto da je uzimamo zdravo za gotovo, uradimo isto i setimo se da priželjukemo još takvih iskustava. U skladu sa tim bi trebalo i da se ponašamo. Već od ovog trenutka. Rečju, kao što se i kod nas kaže: "Kako seješ, tako ćeš i žnjeti".

Buda je isticao da nijedno biće, ljudsko ili božansko, nema moć da zaustavi «dozrevanje» ploda kamme. No, iako ne možemo izbeći da okusimo taj plod, možemo učiniti da on bude makar manje gorak. Ako kašiku soli stavimo u čašu vode, teško ćemo tu vodu popiti. Ako kašiku soli stavimo u jezero, ona neće nimalo promeniti ukus vode. Tako je i sa našom "rezervom" kamme. Razmislite imate li u toj rezervi samo čašu ili čitavo jezero one dobre, koja će vam pre ili kasnije, doneti blagostanje.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #5 poslato: Mart 15, 2010, 14:50:07 »
5. Preporađanje
Buda se jasno sećao mnogih svojih prethodnih života. I danas ima budističkih monaha i monahinja sa takvim sposobnostima. Takva izuzetna memorija rezultat je duboke meditacije, a za one koji se sećaju prošlih života preporađanje je činjenica života, čime on dobija jedno novu perspektivu.

Sa ovim je u tesnoj vezi i zakon uzroka i posledice (zakon kamme), jer nudi logične odgovore na pitanja zašto se neko rodi u velikom bogatstvu, a drugi u krajnjoj bedi, zašto se neko rodi zdrav, a drugi bolestan. No na bolne posledice loše kamme iz prošlih života ne treba gledati kao na kaznu za učinjeno, jer nema nikoga ko kažnjava. Mnogo ih je bolje uzeti kao lekcije iz kojih možemo nešto da naučimo. Jer mudrije je učiti o potrebi velikodušnosti, nego proklinjati "sudbinu" što smo se rodili na pogešnom mestu.

Bića se ne preporađaju samo kao ljudi. Buda je nabrojao više svetova, od kojih su neki "nebeski", dakle oni koji se tamo rode uživaju prijatne plodove svojih dobrih dela. Tu je zatim svet životinja, a neki drugi su "paklovi", sa svim svojim specifičnim repertoarom muka, kao što su hladnoća, vrelina, glad i slično. Pošto je osnovna budistička postavka da je sve prolazno, to se odnosi i na ove svetove i na naš boravak tamo. Tako ne samo da u svom sledećem životu možemo otići u svaki od tih svetova, već se isto tako možemo iz njih preporoditi u nekom drugom, opet u zavisnosti od onoga što radimo. Razumevanje da svako može da se nađe u svakom od svetova stvara u nama više poštovanja i saosećanja za sva živa bića.


Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #6 poslato: Mart 15, 2010, 14:50:47 »
6. Nema božanskog Tvorca
Buda je svojim učenjem udario u same temelje religije kako je ona do tada, a i posle bila poznata. Naime, onima koji su hteli da ga saslušaju ukazao je da ne postoji bog, prorok ili bilo kakvo biće koje ima moć da utiče na tok ovoga sveta i na delovanje zakona kamme u njemu. Otuda budizam podučava da je svako odgovoran sam za sebe i ono što mu se događa u životu. Na primer, ako želite da budete bogati, onda budite velikodušni, odani i marljivi. Nema boga od kojeg bismo to mogli da izmolimo. Želite da budete srećni? Ništa lakše, činite dobro. A kako bi drugačije i moglo i biti? Zlo sigurno tome ne vodi.

Slušajući Budino učenje, ljudi često pitaju: ako nema boga, ko je onda stvorio svet? Budisti na to odgovaraju pitanjem: Na koji od svetova mislite? Ovaj naš univerzum koji je nastao posle Velikog praska samo je, prema budističkoj kosmologiji, jedan od bezbrojnih koji su postojali, postoje ili će postojati. Kada se završi ciklus univerzuma u kojem trenutno živimo, on propada i nastaje drugi. I tako u nedogled, u skladu sa učenjem da ništa ne postoji što bi bilo večno. U takvom jednom sistemu nema mesta za božanskog Tvorca.

Takođe, nijedno biće nije Spasitelj, opet zbog toga što su sva bića podložna zakonu kamme. Tako ni Buda nije imao moć da spase druge, da ih probudi iz tame neznanja -– on je jedino mogao da ukaže na put kojim se iz nje izlazi. Tako se zapravo svako stara o svojoj budućnosti i zaista je opasno prepustiti sopstvenu sudbinu u tuđe ruke.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #7 poslato: Mart 15, 2010, 14:51:13 »
7. Iluzija o postojanju "duše"
Sem poricanja važnosti bogova za čovekov život, Buda je odbacio još jedno duboko ukorenjeno uverenje koje je temelj klasične religije. Reč je o pojmu "duše", jedno trajnom središtu živog bića. Umesto onoga, ono što mi nazivamo "živim bićem", ljudskim ili nekim drugim, može se posmatrati kao privremeni sklop mnoštva sastavnih delova i aktivnosti – kada je sve to na okupu i to u strogo određenom odnosu, tada to nazivamo "živim bićem". Ali kada se delovi razlože, a aktivnosti prekinu, isto to "živo biće" više ne postoji. Slično kompjuteru, koji čini mnoštvo delova. Svi oni kad su na broju, sklopljeni na tačno određen način, i kad funkcionišu kako bi trebalo, tek tada taj sklop nazivamo "kompjuter". Ako iste te delove rasklopimo i poređamo jedan pored drugog, više nemamo "kompjuter", već gomilu rezervnih delova. Svaki od tih delova je, opet, sklop za sebe, ali i on se može dalje razlagati i tako u nedogled, sve do četiri osnovna elementa. Dakle, nema nijednog suštinskog dela koji bismo nazvali "kompjuterom", kao što nema nijednog suštinskog dela bića koje bismo mogli nazvati "dušom".

Pa ipak, i bez "duše" se odigrava preporađanje, što za mnoge deluje zbunjujuće. Šta se onda to preporađa? Uzmimo jedan primer: na budističkom oltaru sveća je skoro dogorela i samo što se nije ugasila. Monah uzima novu sveću i pali je plamenom one stare. Stara sveća se gasi, ali nova sija punim sjajem. Šta je to prešlo sa stare na novu sveću? Između njih dve postoji uzročna veza, ali nikakva "stvar" nije prešla iz jedne u drugu! Na isti način postoji uzročna veza između vašeg prethodnog života i sadašnjeg, iako nikakva "duša" nigde nije prešla. Dakle pre je reč o procesu, nego o nekoj "stvari".

Međutim, Buda je ovu iluziju o "duši", o "ja" označio kao glavni izvor čitave čovekove patnje. Jer ona se manifestuje kao "ego". A prirodna, nezaustavljiva potreba ega jeste da kontroliše. Veliki ego želi da kontroliše čitav svet, srednji ego pokušava da kontroliše svoje neposredno okruženje kod kuće ili na radnom mestu, ali svaki ego se upinje da kontroliše ono što smatra svojim telom i umom. Takva kontrola ispoljava se kao pohlepa i odbojnost, a posledica je remećenje unutrašnje ravnoteže i harmonije oko nas. Taj ego nastoji da stiče sve veći imetak, manipuliše drugima i eksploatiše svoje prirodno okruženje. I paradoksalno, iako se upinje da bude što srećniji, doživljava sve veće nezadovoljstvo. Ta duboko ukorenjena patnja ne može se okončati sve dok ne uvidimo, kroz uvid zasnovan na istrajnoj meditaciji, da su "ja" i "moje" samo jedna fatamorgana.


Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #8 poslato: Mart 15, 2010, 14:51:50 »
Ovih sedam tema su bile kratka skica najvažnijih delova Budinog učenja. Da vidimo sada šta se dogodilo sa tim učenjem pošto ga je njegov tvorac formulisao i podučavao tokom 45 godina svoje asketske prakse.

BUDISTIČKE ŠKOLE
Moglo bi se reći da postoji samo jedna vrsta budizma i da ga čini ogroman korpus učenja koja je Buda ostavio za sobom. To učenje moguće je pronaći u delima koja su vekovima bila usmeno prenošena na jeziku koji se naziva pali ("tekst"), da bi onda u I veku pre naše ere bila i zapisana na Šri Lanki. Učenje izloženo u ovom kanona, nazvanom pali kanon, kao osnova theravada škole budizma, smatra se najstarijim i najpouzdanijim zapisom izvornog Budinog učenja. Theravada budizam je dominantna religija u Tajlandu, Mjanmaru, Šri Lanki, Mjanmaru (Kambodži) i Laosu.

Oko 150 godina posle Budine smrti zajednica monaha (sangha) podelila se oko pojedinih doktrinarnih pitanja i skup najstarijih i najuglednijih monaha (thera) doneo je odluku u tom sporu koja je bila protivna mišljenju većine zajednice. To je izazvalo i rascep u sanghi, koja od tada počinje da se deli na theravadu (učenje starih) i mahasanghiku (velika monaška zajednica). Ova druga je verovatno u želji da umanji uticaj thera, koji su svi redom bili prosvetljeni (arahant) krenula u pravcu snižavanja do tada u doktrini izuzetnog značaja arahanta i na njegovo mesto postavila ideal bodhisattve (bića koje namerno odlaže trenutak svog prosvetljenja i time neminovnog odlaska u nibbanu, utrnuće, za račun ostanka u ovom svetu i pomoći i drugim bićima da postanu prosvetljena).

Prošlo je nekoliko vekova razvoja ovog učenja dok se nisu pojavili i tekstovi koji su filozofski opravdavali superiornost bodhisattvi nad arahantima. Sledbenici ovih novih učenja nazivali su sebe mahayana. Ova grupa škola zadržala je veći deo izvornog Budinog učenja (u budističkom kanonu prevedenom na kineski ona se nazivaju "agama"), ali su na njih dodati slojevi novih tumačenja i ideja.

Budizam koji se ustalio u Kini i još uvek je živ na Tajvanu odražava taj rani razvoj mahayane. Iz Kine se on proširio na Vjetnam, Koreju i Japan, gde je jedan od najpoznatijih njegovih izdanaka zen. Budizam na Tibetu i Mongoliji predstavlja još kasniju fazu i on je obično poznat pod nazivom vađrayana.


Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #9 poslato: Mart 15, 2010, 14:52:08 »
Na kraju ovog kratkog uvoda u budizam, pošto smo videli koji su glavni elementi učenja i kako se ono granalo tokom istorije, još reč-dve o današnjoj situaciji.

BUDIZAM DANAS
I pored toga što je kao krajnje miroljubiva religija uvek zazirao od pokrštavanja, budizam i danas nastavlja da pridobija sve veći broj pristallica i van područja na kojima je vekovima praktikovan. Tako ga na Zapadu prihvata sve veći broj ljudi vođenjih sopstvenim slobodnim izborom, u tolikom broju da već počinje da se govori o njegovoj novoj, zapadnoj "inkarnaciji". Jer kroz ukazivanje na zakon kamme budizam čoveku Zapada, razočaranom u sopstveni sistem vrednosti, daje pouzdan temelj i razlog za vođenje moralnog života. A što je takvih pojedinaca više, to su veće i šanse takvog društva da postane privrženije vrlini, a time i snažnije.

Isto tako, praksa meditacije postaje danas sve popularnija, zbog svog dokazano blagotvornog delovanja kako na fizičko, tako i mentalno zdravlje. U vremenu u kojem je stres postao gotovo normalno stanje, smirujuća praksa meditacije dobija naročitu vrednost.

Današnji svet je suviše mali i ranjiv da bismo živeli sa mržnjom i neprijateljstvom, te su tolerancija, ljubav i saosećanje jedini održivi put na duge staze. Ovi kvaliteti uma, koji čine ključ za sreću svakog pojedinca, razvijaju se budističkom meditacijom i potom postaju dostupni za praktičnu primenu u svakodnevnom životu.

Opraštanje, blagost, nepovređivanje i saosećanje za sva bića, i što je vrlo važno -- i samoga sebe, dobro su poznati "zaštitni znak" budizma. U njemu nema prostora za istrajavanje u osećanju krivice, pa ćak ni u osećanju krivice zbog toga što osećamo krivicu! Svi ovi kvaliteti srca su tokom 2500 godina vezivani za budizam, te otuda ne čudi da u njegovoj dugoj istoriji nikada nije vođen rat u ime ove religije. Mir i tolerancija koji izrastaju iz ovog dubokog, a ipak tako jednostavnog i logičnog učenja, čine Budinu poruku i danas podjednako potrebnom i relevantnom, baš kao što je ona bila i u njegovo vreme. Nije mali broj ni onih koji smatraju da je danas možda potrebnija nego ikad, imajući u vidu sve pretnje po sam čovekov opstanak na planeti na kojoj živimo. Dakle, lek za "boljku" modernog čovečanstva je tu, na nama je da odlučimo hoćemo li ga primeniti ili ne.

----------------
Izvor: Ajahn Brahmavamso: What is Buddhism?

Bodhisattva Mahadeva

  • Stariji član
  • **
  • Poruke: 94
  • Karma: +30/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #10 poslato: Novembar 24, 2014, 23:47:07 »
6. Nema božanskog Tvorca
... onima koji su hteli da ga saslušaju ukazao je da ne postoji bog...  Slušajući Budino učenje, ljudi često pitaju: ako nema boga, ko je onda stvorio svet?


Ako smijem primjetiti, Buddha nije ukazao da Bog ne postoji, a niti da postoji. On je po tom pitanju jednostavno - sutio.


Jednako tako i za pitanje o postanku svijeta, tj. je li on vjecan ili prolazan, stvoren ili nestvoren i sl. Ova i nekolicinu slicnih metafizickih pitanja Buddha je svrstao u skupinu onih na koje se ne moze dati jasan i nedvosmislen odgovor tj. u skupinu tema o kojima ne mozemo govoriti/misliti niti da jesu (postoje), niti da nisu (ne postoje), niti da i-jesu-i-nisu (i postoje i ne postoje), niti da niti-jesu-niti-nisu (niti postoje, niti ne postoje).


U odnosu na to, obicno se stvore 3 skupine tumacenja, po kojima jedni tvrde da je Buddha poricao postojanje Boga, drugi da nije, a treci da je pitanje Boga izvan domasaja uma i da se time ne treba baviti. Moje osobno misljenje je da je Buddha ustvari zagovarao ovaj treci stav tj. da je beskorisno o tome misliti i govoriti, jer je odgovor nedostizan umu i rijeci. Kao sto je nedostizan i pojam Nirvane, koja nesumljivo postoji i nesumljivo je dostizna, ali se ne moze niti opisati rijecima, niti misliti umom sve dok se osobno ne iskusi u meditativnom uvidu.


Mislim da je s buddhistickog stajalista tvrditi da Bog ne postoji jednako krivo, kao i tvrditi da postoji. Po meni je to vrlo ne-buddhisticki stav, ili barem nije Buddhin stav  :kez: ako smijem primjetiti, i Buddha ga vrlo vjerovatno ne bi podrzao u svoje vrijeme.








Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #11 poslato: Novembar 25, 2014, 09:34:38 »
Ma smeš, legendo, kako ne bi smeo. Ovo je demokratski, a ne talibanski budizam  :kez2:
Dakle, poštovani Brahmavamso zabrljao načisto  ;))

Ali naslov tog dela je "6. Nema božanskog Tvorca", tako da poštovani hoće da kaže da smo siročići i da je Big Daddy naša fikcija :zeleni:
I to jeste u skladu sa Budinim učenjem.

I ne slažem se s tobom da je Buda šutio po pitanju boga i bogova. Ma on ih je čak i ismevao :)


Bodhisattva Mahadeva

  • Stariji član
  • **
  • Poruke: 94
  • Karma: +30/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #12 poslato: Novembar 25, 2014, 19:43:44 »
Da slazem se, bio bih cak sklon tvrdnji da postovani Brahmavamso pokazuje ozbiljna teoloska zastranjenja...  :kez: Molim te javi u sume i prasume Tajlanda da ga Sumska skola podvrgne ozbiljnoj provjeri metafizicko-ontoloske podobnosti...  :kez2:




Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Budizam ABC
« Odgovor #13 poslato: Jul 08, 2015, 12:59:37 »
Pošto vidim da imamo nekoliko novopridošlih na ovaj forum, pa da olakšam njihovo snalaženje u bespućima theravada budzima  ;))
dajem link za prvu orijentaciju

Pitanja i odgovori