Budizam > Theravada

Budizam ABC

(1/3) > >>

Sati:
Tokom poslednjih 2500 godina religija koju danas znamo kao budizam bila je temelj mnogih velikih civilizacija, istorijskih događaja i kulturnih dostignuća, kao i glavna inspiracija i vodič u životu stotina i stotina miliona ljudi. Ko je bio čovek koji ju je utemeljio i šta je on zapravo podučavao, pokušaću da ukratko izložim u narednih nekoliko postova.

BUDA

Čovek koji će kasnije dobiti titulu Buda (Probuđeni) rođen je krajem VI ili početkom V veka pre naše ere kao Siddhattha Gotama, princ malog kraljevstva plemena Sakya, blizu današnje granice Indije i Nepala. Iako je odrastao u raskoši i okružen svim mogućim zabavama koje bi mogle da mu donesu sreću, sve to u umu ovog znatiželjnog mladića nije moglo da zakloni i onu drugu, nesavršenu stranu života. Tako je u 29. godini napustio svoje mesto vladarevog naslednika i sopstvenu porodicu, otisnuvši se na put duhovnog traganja za njegovim dubljim smislom. Učio je kod najmudrijih učitelja svoga doba, ali mu ni oni nisu mogli ponuditi zadovoljavajuće odgovore na pitanja koja su ga mučila. Zato se odlučio da ode korak dalje i praktikuje krajnji asketizam, izgladnjivanje i samomučenje tela. Pošto je na taj način doveo sebe na rub smrti, shvatio je da ga ni taj put ne vodi bliže željenim odgovorima.



Shvativši da zapravo treba da nađe balans između nekadašnjih neprekidnih čulnih zadovoljstava i potpunog uskraćivanja svega što je čoveku neophodno da bi preživeo, seo je jedne večeri i maju ispod bodi drveta, na obali reke Neranđare na severoistoku Indije, na mestu koje je danas poznato kao Bodh Gaya, sa čvrstom odlukom da se odatle neće pomeriti sve dok konačno ne sazna istinu. Um mu je lagano utonuo u smirenje, izoštren i prodoran poput sečiva. Pažnju je usmerio na na sopstveno iskustvo, na istraživanje istine sopstvenog uma, a time i sveta u kojem živimo. Tako je stekao uvid u zakone po kojima se odvija taj svet alii i naš život. Doživeo je probuđenje iz sna neznanja i zabluda. Postao je Buda, potpuno probuđeno biće.

Znanje koje je time stekao nije bilo nikakvo otkrovenje koje mu je saopštilo neko božanstvo, već otkriće koje je sam za sebe načinio, zasnovano na najdubljim nivoima meditacije i najčistijem doživljaju sopstvenog uma. To je značilo da je od sada bio oslobođen tri osnovna otrova koji nas truju i pomućuju svest, a to su pohlepa, mržnja i neznanje. Time je ujedno za sebe eliminisao svaki oblik patnje i osvojio nepokolebljivi mir. Kada je ujutro izašao iz meditativnog zadubljenja, svojim prodornim pogledom video je svuda oko sebe bića koja i dale vođena neznanjem rade na sopstvenu štetu i štetu drugih. Video je bića koja plutaju u okeanu patnje. Iz samilosti prema njima, odlučio je da svoje otkriće saopšti i drugima, znajući da putem kojim je on prošao može da ide bilo ko drugi ukoliko uloži isto toliko napora i veštine. Tako je on ostao "učitelj ljudi i bogova".

Sati:
BUDINO UČENJE
Dostigavši prosvetljenje, Buda je sledećih 45 godina svog života proveo podučavajući putu koji će svakoga, bez obzira na rasu, klasu ili pol odvesti do istog tog cilja. To njegovo učenje se na jeziku pali, jeziku drevnog budističkog kanona, naziva Dhamma, a što doslovno znači: poredak stvari, prirodni zakon, istina koja je u osnovi svega što postoji.

1. Metod istraživanja
Buda je neumorno upozoravao protiv slepog verovanja i ohrabrivao slobodno istraživanje. Ukazao je na opasnosti kada svoje stavove formiramo samo na osnovu onoga što smo čuli od drugih, tradicije, nečega što je preovlađujuće mišljenje u našoj sredini, svetih spisa, pa čak i ako zdravo za gotovo, bez ozbiljnog promišljanja, uzimamo reči sopstvenog učitelja, uključujući i njegove. Umesto toga, sve što čujemo treba da proverimo na osnovu sopstvenog iskustva i razuma. Tek ono za što se na osnovu ova dva kriterijuma potvrdi da vodi ka sreći, sopstvenoj i drugih bića, treba da ga uzmemo kao istinu.

Kao što smo rekli, ovaj princip preispitivanja važi i za Budine reči. Njih treba preispitati koristeći mentalnu jasnoću rođenu iz meditacije. Ako nam se nešto od njegovog učenja čini neprihvatljivim, treba ga mirno odložiti na stranu i vežbati ono sa čim se slažemo. Kako se putem vežbanja naš uvid u istinu produbljuje, moguće je da ćemo i ono odloženo početi da gledamo iz drugog ugla. Tako se vežbamo i u toleranciji, a protiv isključivosti. Tolerancija ne znači da prihvatamo svaku ideju ili stav, već da ne postajemo ljuti na one koji zastupaju stavove koje mi lično ne možemo da prihvatimo. U tom duhu tolerantnog istraživanja ovde su izložena osnovna Budina učenja.

Sati:
2. Četiri plemenite istine
Suština Budinog učenja nije u filozofskim spekulacijama o nekakvog vrhovnom božanstvu, stvoritelju, niti o tome kako da ga umilostivimo da nas primi u raj posle smrti. Umesto toga, ono se okreće oko sasvim jednostavne činjenice koja je deo iskustva svih nas, a ta činjenica je da svako od nas u životu, neko više, neko manje, pati. Dakle, u njenom središtu je ne bog, nego čovek i odgovor kako je moguće stići do tačke gde ćemo odložiti teret patnje i uživati blagodet slobode. To je jedini pravi čovekov zadatak i sve druge spekulacije i preokupacije, kao što je nastanak ovog sveta, je li on večan ili nije, ko ga je stvorio i slično, uopšte ne doprinose, već samo odlažu nalaženje rešenja.

Tako je osnovno učenje formulisano kroz Četiri plemenite istine:
1. Sva bića, ljudska i sva druga, žrtve su raznih vrsta nevolja: razočarenja, tuge, stresa, uznemirenosti, besa i mnogih drugih. Ukratko, ona pate.
2. Uzrok toj patnji jeste želja, rođena iz iluzije o postojanju «ja», ega, ili sopstva (videti kasnije poglavlje 7)
3. Ta patnja ima svoj kraj u doživljaju prosvetljenja (nibbana), a on je potpuno napuštanju iluzije «ja», ega, sopstva, a time i pohlepe i mržnje.
4. Do prosvetljenja vodi postupno vežbanje, koje se naziva Srednji put ili Plemenita osmostruka staza.

Na prvi pogled ovakvo učenje se može učiniti «pesimističkim», jer se fokusira na patnju. Ali to da svi doživljavamo patnju jeste činjenica našeg života, pa bi otuda budizam pre mogao biti «realističan», a onda i «optimističan» pošto nudi i izlaz iz nepovoljne situacije u kojoj smo. I to ne u nekoj maglovitoj budućnosti, već tu gde jesmo, još u ovom životu!

Sati:
3. Srednji put ili Plemenita osmostruka staza
Put ka okončaju patnje naziva se Srednji put zato što izbegava dva ekstrema: trčanje za čulnim zadovoljstvima i preteranu askezu. Samo u toj tački ravnoteže um ima dovoljno jasnoće, ali i snage za duboku meditaciju i otkrivanje istine. Srednji put krivuda kroz tri "teritorije", a to su moral, meditacija i mudrost, i detaljnije je izložen kao Plemeniti osmostruki put:

1. ispravno razumevanje
2. ispravna namera
3. ispravan govor
4. ispravni postupci
5. ispravno življenje
6. ispravan napor
7. ispravna svesnost
8. ispravna koncentracija

("Ispravno" ovde označava ono što vodi do sreće i prosvetljenja)


Ispravan govor, postupci i življenje čine vežbanje u vrlini ili moralu. Za sledbenike budizma to znači pridržavanje pet pravila uzdržavanja od:
1. namernog ubijanja bilo kojeg bića
2. prisvajanja tuđeg vlasništva
3. nedozvoljenih seksualnih odnosa, kao što je recimo preljuba.
4. laganje i obmanjivanje
5. pijenje alkohola ili drugih sredstava koja zamagljuju um i čine da lakše kršimo prethodna pravila.

Ispravan napor, svesnost i koncentracija odnose se na praktikovanje meditacije, koja prvo smiruje i pročišćuje um, a potom mu i omogućuje uvid u pravu prirodu života i sveta u kojem živimo.

Ispravno razumevanje i namera su manifestacije tog uvida i mudrosti, kojima se okončava svaka patnja, dostiže nepomućeni mir i beskrajno saosećanje.

Svi ovi koraci su povezani i bez usavršavanja morala kao osnove smirenja, nemoguća je prava meditacija. Bez prave meditacije nemoguće je steći mudrost prosvetljenja. Tako je budistički put postupno uspinjanje ka sreći i oslobađanju od patnje.

Sati:
4. Kamma
Kamma (sanskrit: karma) na jeziku pali, jeziku kojim je pisan theravada budistički kanon, znači "delo", «postupak». Prema zakonu kamme, svi naši namerni, svojevoljni postupci imaju neuzbežno i svoje rezultate ili posledice. Postoje dela učinjena telom, govorom ili umom koja nama samima mogu da naude, drugome da naude ili da naude oboma. Takva dela se nazivaju "loša" ili štetna kamma. Ona su motivisana pohlepom, mržnjom ili neznanjem i pošto ne donose ništa dobro, ne bi ih trebalo činiti.

Ima takođe dela učinjenih telom, govorom ili umom koja donose dobrobit nama, donose dobrobit drugome ili donose dobrobit oboma. Takva dela se nazivaju "dobra" ili povoljna kamma. Ona su motivisana velikodušnošću, saosećanjem i mudrošću i pošto donose dobre rezultate, trebalo bi ih činiti što je moguće češće.

Dobar deo toga što doživljavamo danas je usled ranije stvorene kamme. Kad nas zadese nevolje, umesto da krivimo nekog drugog, potražimo greške u našim ranijim postupcima. Uzmimo takođe te nevolje kao opomenu za ubuduće. Kada nas zadesi sreća, umesto da je uzimamo zdravo za gotovo, uradimo isto i setimo se da priželjukemo još takvih iskustava. U skladu sa tim bi trebalo i da se ponašamo. Već od ovog trenutka. Rečju, kao što se i kod nas kaže: "Kako seješ, tako ćeš i žnjeti".

Buda je isticao da nijedno biće, ljudsko ili božansko, nema moć da zaustavi «dozrevanje» ploda kamme. No, iako ne možemo izbeći da okusimo taj plod, možemo učiniti da on bude makar manje gorak. Ako kašiku soli stavimo u čašu vode, teško ćemo tu vodu popiti. Ako kašiku soli stavimo u jezero, ona neće nimalo promeniti ukus vode. Tako je i sa našom "rezervom" kamme. Razmislite imate li u toj rezervi samo čašu ili čitavo jezero one dobre, koja će vam pre ili kasnije, doneti blagostanje.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju