Budizam > Theravada

Budizam ABC

<< < (2/3) > >>

Sati:
5. Preporađanje
Buda se jasno sećao mnogih svojih prethodnih života. I danas ima budističkih monaha i monahinja sa takvim sposobnostima. Takva izuzetna memorija rezultat je duboke meditacije, a za one koji se sećaju prošlih života preporađanje je činjenica života, čime on dobija jedno novu perspektivu.

Sa ovim je u tesnoj vezi i zakon uzroka i posledice (zakon kamme), jer nudi logične odgovore na pitanja zašto se neko rodi u velikom bogatstvu, a drugi u krajnjoj bedi, zašto se neko rodi zdrav, a drugi bolestan. No na bolne posledice loše kamme iz prošlih života ne treba gledati kao na kaznu za učinjeno, jer nema nikoga ko kažnjava. Mnogo ih je bolje uzeti kao lekcije iz kojih možemo nešto da naučimo. Jer mudrije je učiti o potrebi velikodušnosti, nego proklinjati "sudbinu" što smo se rodili na pogešnom mestu.

Bića se ne preporađaju samo kao ljudi. Buda je nabrojao više svetova, od kojih su neki "nebeski", dakle oni koji se tamo rode uživaju prijatne plodove svojih dobrih dela. Tu je zatim svet životinja, a neki drugi su "paklovi", sa svim svojim specifičnim repertoarom muka, kao što su hladnoća, vrelina, glad i slično. Pošto je osnovna budistička postavka da je sve prolazno, to se odnosi i na ove svetove i na naš boravak tamo. Tako ne samo da u svom sledećem životu možemo otići u svaki od tih svetova, već se isto tako možemo iz njih preporoditi u nekom drugom, opet u zavisnosti od onoga što radimo. Razumevanje da svako može da se nađe u svakom od svetova stvara u nama više poštovanja i saosećanja za sva živa bića.

Sati:
6. Nema božanskog Tvorca
Buda je svojim učenjem udario u same temelje religije kako je ona do tada, a i posle bila poznata. Naime, onima koji su hteli da ga saslušaju ukazao je da ne postoji bog, prorok ili bilo kakvo biće koje ima moć da utiče na tok ovoga sveta i na delovanje zakona kamme u njemu. Otuda budizam podučava da je svako odgovoran sam za sebe i ono što mu se događa u životu. Na primer, ako želite da budete bogati, onda budite velikodušni, odani i marljivi. Nema boga od kojeg bismo to mogli da izmolimo. Želite da budete srećni? Ništa lakše, činite dobro. A kako bi drugačije i moglo i biti? Zlo sigurno tome ne vodi.

Slušajući Budino učenje, ljudi često pitaju: ako nema boga, ko je onda stvorio svet? Budisti na to odgovaraju pitanjem: Na koji od svetova mislite? Ovaj naš univerzum koji je nastao posle Velikog praska samo je, prema budističkoj kosmologiji, jedan od bezbrojnih koji su postojali, postoje ili će postojati. Kada se završi ciklus univerzuma u kojem trenutno živimo, on propada i nastaje drugi. I tako u nedogled, u skladu sa učenjem da ništa ne postoji što bi bilo večno. U takvom jednom sistemu nema mesta za božanskog Tvorca.

Takođe, nijedno biće nije Spasitelj, opet zbog toga što su sva bića podložna zakonu kamme. Tako ni Buda nije imao moć da spase druge, da ih probudi iz tame neznanja -– on je jedino mogao da ukaže na put kojim se iz nje izlazi. Tako se zapravo svako stara o svojoj budućnosti i zaista je opasno prepustiti sopstvenu sudbinu u tuđe ruke.

Sati:
7. Iluzija o postojanju "duše"
Sem poricanja važnosti bogova za čovekov život, Buda je odbacio još jedno duboko ukorenjeno uverenje koje je temelj klasične religije. Reč je o pojmu "duše", jedno trajnom središtu živog bića. Umesto onoga, ono što mi nazivamo "živim bićem", ljudskim ili nekim drugim, može se posmatrati kao privremeni sklop mnoštva sastavnih delova i aktivnosti – kada je sve to na okupu i to u strogo određenom odnosu, tada to nazivamo "živim bićem". Ali kada se delovi razlože, a aktivnosti prekinu, isto to "živo biće" više ne postoji. Slično kompjuteru, koji čini mnoštvo delova. Svi oni kad su na broju, sklopljeni na tačno određen način, i kad funkcionišu kako bi trebalo, tek tada taj sklop nazivamo "kompjuter". Ako iste te delove rasklopimo i poređamo jedan pored drugog, više nemamo "kompjuter", već gomilu rezervnih delova. Svaki od tih delova je, opet, sklop za sebe, ali i on se može dalje razlagati i tako u nedogled, sve do četiri osnovna elementa. Dakle, nema nijednog suštinskog dela koji bismo nazvali "kompjuterom", kao što nema nijednog suštinskog dela bića koje bismo mogli nazvati "dušom".

Pa ipak, i bez "duše" se odigrava preporađanje, što za mnoge deluje zbunjujuće. Šta se onda to preporađa? Uzmimo jedan primer: na budističkom oltaru sveća je skoro dogorela i samo što se nije ugasila. Monah uzima novu sveću i pali je plamenom one stare. Stara sveća se gasi, ali nova sija punim sjajem. Šta je to prešlo sa stare na novu sveću? Između njih dve postoji uzročna veza, ali nikakva "stvar" nije prešla iz jedne u drugu! Na isti način postoji uzročna veza između vašeg prethodnog života i sadašnjeg, iako nikakva "duša" nigde nije prešla. Dakle pre je reč o procesu, nego o nekoj "stvari".

Međutim, Buda je ovu iluziju o "duši", o "ja" označio kao glavni izvor čitave čovekove patnje. Jer ona se manifestuje kao "ego". A prirodna, nezaustavljiva potreba ega jeste da kontroliše. Veliki ego želi da kontroliše čitav svet, srednji ego pokušava da kontroliše svoje neposredno okruženje kod kuće ili na radnom mestu, ali svaki ego se upinje da kontroliše ono što smatra svojim telom i umom. Takva kontrola ispoljava se kao pohlepa i odbojnost, a posledica je remećenje unutrašnje ravnoteže i harmonije oko nas. Taj ego nastoji da stiče sve veći imetak, manipuliše drugima i eksploatiše svoje prirodno okruženje. I paradoksalno, iako se upinje da bude što srećniji, doživljava sve veće nezadovoljstvo. Ta duboko ukorenjena patnja ne može se okončati sve dok ne uvidimo, kroz uvid zasnovan na istrajnoj meditaciji, da su "ja" i "moje" samo jedna fatamorgana.

Sati:
Ovih sedam tema su bile kratka skica najvažnijih delova Budinog učenja. Da vidimo sada šta se dogodilo sa tim učenjem pošto ga je njegov tvorac formulisao i podučavao tokom 45 godina svoje asketske prakse.

BUDISTIČKE ŠKOLE
Moglo bi se reći da postoji samo jedna vrsta budizma i da ga čini ogroman korpus učenja koja je Buda ostavio za sobom. To učenje moguće je pronaći u delima koja su vekovima bila usmeno prenošena na jeziku koji se naziva pali ("tekst"), da bi onda u I veku pre naše ere bila i zapisana na Šri Lanki. Učenje izloženo u ovom kanona, nazvanom pali kanon, kao osnova theravada škole budizma, smatra se najstarijim i najpouzdanijim zapisom izvornog Budinog učenja. Theravada budizam je dominantna religija u Tajlandu, Mjanmaru, Šri Lanki, Mjanmaru (Kambodži) i Laosu.

Oko 150 godina posle Budine smrti zajednica monaha (sangha) podelila se oko pojedinih doktrinarnih pitanja i skup najstarijih i najuglednijih monaha (thera) doneo je odluku u tom sporu koja je bila protivna mišljenju većine zajednice. To je izazvalo i rascep u sanghi, koja od tada počinje da se deli na theravadu (učenje starih) i mahasanghiku (velika monaška zajednica). Ova druga je verovatno u želji da umanji uticaj thera, koji su svi redom bili prosvetljeni (arahant) krenula u pravcu snižavanja do tada u doktrini izuzetnog značaja arahanta i na njegovo mesto postavila ideal bodhisattve (bića koje namerno odlaže trenutak svog prosvetljenja i time neminovnog odlaska u nibbanu, utrnuće, za račun ostanka u ovom svetu i pomoći i drugim bićima da postanu prosvetljena).

Prošlo je nekoliko vekova razvoja ovog učenja dok se nisu pojavili i tekstovi koji su filozofski opravdavali superiornost bodhisattvi nad arahantima. Sledbenici ovih novih učenja nazivali su sebe mahayana. Ova grupa škola zadržala je veći deo izvornog Budinog učenja (u budističkom kanonu prevedenom na kineski ona se nazivaju "agama"), ali su na njih dodati slojevi novih tumačenja i ideja.

Budizam koji se ustalio u Kini i još uvek je živ na Tajvanu odražava taj rani razvoj mahayane. Iz Kine se on proširio na Vjetnam, Koreju i Japan, gde je jedan od najpoznatijih njegovih izdanaka zen. Budizam na Tibetu i Mongoliji predstavlja još kasniju fazu i on je obično poznat pod nazivom vađrayana.

Sati:
Na kraju ovog kratkog uvoda u budizam, pošto smo videli koji su glavni elementi učenja i kako se ono granalo tokom istorije, još reč-dve o današnjoj situaciji.

BUDIZAM DANAS
I pored toga što je kao krajnje miroljubiva religija uvek zazirao od pokrštavanja, budizam i danas nastavlja da pridobija sve veći broj pristallica i van područja na kojima je vekovima praktikovan. Tako ga na Zapadu prihvata sve veći broj ljudi vođenjih sopstvenim slobodnim izborom, u tolikom broju da već počinje da se govori o njegovoj novoj, zapadnoj "inkarnaciji". Jer kroz ukazivanje na zakon kamme budizam čoveku Zapada, razočaranom u sopstveni sistem vrednosti, daje pouzdan temelj i razlog za vođenje moralnog života. A što je takvih pojedinaca više, to su veće i šanse takvog društva da postane privrženije vrlini, a time i snažnije.

Isto tako, praksa meditacije postaje danas sve popularnija, zbog svog dokazano blagotvornog delovanja kako na fizičko, tako i mentalno zdravlje. U vremenu u kojem je stres postao gotovo normalno stanje, smirujuća praksa meditacije dobija naročitu vrednost.

Današnji svet je suviše mali i ranjiv da bismo živeli sa mržnjom i neprijateljstvom, te su tolerancija, ljubav i saosećanje jedini održivi put na duge staze. Ovi kvaliteti uma, koji čine ključ za sreću svakog pojedinca, razvijaju se budističkom meditacijom i potom postaju dostupni za praktičnu primenu u svakodnevnom životu.

Opraštanje, blagost, nepovređivanje i saosećanje za sva bića, i što je vrlo važno -- i samoga sebe, dobro su poznati "zaštitni znak" budizma. U njemu nema prostora za istrajavanje u osećanju krivice, pa ćak ni u osećanju krivice zbog toga što osećamo krivicu! Svi ovi kvaliteti srca su tokom 2500 godina vezivani za budizam, te otuda ne čudi da u njegovoj dugoj istoriji nikada nije vođen rat u ime ove religije. Mir i tolerancija koji izrastaju iz ovog dubokog, a ipak tako jednostavnog i logičnog učenja, čine Budinu poruku i danas podjednako potrebnom i relevantnom, baš kao što je ona bila i u njegovo vreme. Nije mali broj ni onih koji smatraju da je danas možda potrebnija nego ikad, imajući u vidu sve pretnje po sam čovekov opstanak na planeti na kojoj živimo. Dakle, lek za "boljku" modernog čovečanstva je tu, na nama je da odlučimo hoćemo li ga primeniti ili ne.

----------------
Izvor: Ajahn Brahmavamso: What is Buddhism?

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju