Budizam > Theravada

Budizam za savremene skeptike

(1/3) > >>

Sati:
Paul Davy
BUDIZAM ZA SAVREMENE SKEPTIKE

Uvod

Ovo je doba nauke. Današnji ljudi nemaju utopije.
Oni neće prihvatiti bilo kakve teorije, osim ako rezultati nisu valjani, konkretni,
u vezi sa ličnim iskustvom i ovde-i-sada. [1]

[1. Sayagyi U Ba Khin (1968), The Essentials of Buddha-Dhamma in Practice, International Meditation Centre, Yangon, Myanmar. http://www.ubakhin.com/ubakhin/ESSENTIA.html]

Kad pogledamo naš sadašnji život, neprekidno se suočavamo sa mnogim stresovima. Pa ipak, bez obzira koliko se brzo tehnologija razvija, naše težnje ka materijalnoj obezbeđenosti i sigurnosti nikako ne uspevaju da u znatnijoj meri uklone patnju koja nas okružuje. Bez obzira ko smo, uvek smo podložni stresu, žalosti, razočarenju, strahu, bolesti, neizvesnosti, bolu, odvojenosti od onoga što volimo i susretu sa onim što ne volimo. Svako od nas doživljava sve te oblike patnje i naša želja da ih uklonimo snažna je danas isto onoliko koliko je bila u vreme Bude, pre 2500  godina. Glavno pitanje sa kojim se svako od bas suočava jeste: "Kako ova neprekidna patnja može biti prevaziđena?"

Razočarani neuspesima materijalizma da donese trajni mir i sreću, ljudi će se često okrenuti duhovnosti i religiji, u potrazi za odgovorom na ovo važno pitanje. Nažalost, mnogi članovi savremenih društava takođe zaziru od svake forme religije, jer je mnogo dogmatizma i nenaučne iracionalnosti koja zagađuje teističke religije sa kojima su se do sada sretali. Kao rezultat neuspeha materijalizma i teističkih religija da obezbede oslobađanje od muka življenja, mnogi inteligentni i kreativni ljudi potpuno su odustali od traganja za primenljivim rešenjem za ovaj problem i potražili utočište u alkoholu i drogama, kako bi sebe učinili manje osetljivim na nedaće života. Oni najočajniji su otišli i korak dalje i sami sebi oduzeli život.

Iako je na Zapadu uglavnom pogrešno shvaćen, ipak postoji dobar deo ljudi koji priznaju da je budizam jedna logična i racionalna religija, koja ne zahteva slepu veru, niti potčinjavanje nekim višim bićima ili Bogu. Za neke on jeste religija, za druge je više filozofija ili moralni kodeks – pa ipak, oni koji sami slede budistički put slažu se da bi ga pre svega trebalo razumeti kao mudar način života. Upravo zbog ovakvih "terapeutskih" kvaliteta, čak i oni koji su skeptici, koji svoje poverenje poklanjaju pre svega nauci i racionalnim činjenicama, pokušali su da sami za sebe istraže tu drevnu religiju koja se naziva budizam. Na prvi pogled, početniku je teško da odredi koji je najbolji pristup i kako testirati budizam da bismo proverili je li on taj lek za našu emocionalnu bolest za kojim tragamo.

Ukoliko malo zagrebemo površinu budizma, uočićemo neke od vidova ove religije koji nam se ne čine "logičnim i racionalnim" kako smo možda pre toga očekivali. Bezbrojna nebeska bića i božanstva sa bezbroj ruku koja krase budističku umetnost mogu se nekim ljudima učiniti kao nelogični ostaci iz preistorijskih vremena. Ako takvu ikonografiju poveže sa devocionalnim ritualima, recitovanjem i prikazima budističke kosmologije, neupućeni duhovni tragalac će možda odlučiti da brže-bolje od svega toga pobegne i pre nego što bude imao šanse da ključne delove budističkog učenja testira sam za sebe.

Cilj ove knjižice jeste da izbegne ovakve zabune, obezbeđujući savremenom duhovnom tragaču razumevanje načina na koji se način budizam može upotrebiti radi olakšavanja mentalnih patnji sa kojima se svako od nas suočava u svakodnevnom životu. U tom pogledu ovaj tekst nije unikatan, jer postoje i mnogi drugi koji pružaju više nego kompetentan uvod u budizam za početnike. Ono u čemu se ovaj tekst razlikuje od većine drugih uvodnog tipa jeste u tome da se on ne oslanja ni na jednu tvrdnju ili pojavu koju ne biste mogli sami proveriti na naučni način, ovd ei sada. Čak i ključni budistički termini kao što su karma i nirvana biće predstavljeni na takav načinda ih je moguće razumeti i proceniti samo uz pomoć logike i iskustva.

Sem toga, nema nameru da razglabam nadugačko i naširoko da bih vam rekao kako je budizam divan i čudesan. Potpuno sam svestan da su takve hiperbole bezvredne za savremenog skeptika i da ih je lako videti u negativnom svetlu, kao pokušaj da s eprikrije nešto sumnjivo u vezi sa budizmom i njegovim učenjem.

Za razliku od mnogih religijskih učitelja, Buda nije obeshrabrivao temeljno i kritičko istraživanje sopstvenog učenja. Zapravo, on ih je u tome ohrabrivao i to na sledeći način:

"Ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: 'Ovaj asketa je naš učitelj'. Tek kada se sami uverite: 'Ove stvari su štetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju i mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose štetu i patnju", tek tada ih napustite'.  " [2]

[2. AN 3.65: Kalama sutta.]

Učitelji čan tradicije često citiraju izreku koja bi se mogla ovako prevesti:

"Male sumnje rezultiraju malim uvidom; samo velike sumnje donose veliki uvid. Odsustvo sumnje znači i odsustvo uvid."

Vaša inteligencija ne mora biti zamenjena potčinjavanjem, kako bi budizam za vas imao smisla. Drugim rečima, kad proučavate budizam ili bilo koju drugu religiju, vaše sumnje ne bi trebalo da potiskujete. Ako određena religija ne može da izdrži takvo istraživanje i analizu, onda ona nije ni vredna vašeg interesovanja.

(Sledi nastavak: Kako prići osnovnim budističkim pojmovima?)

 :pozdrav:

Sati:
Kako prići osnovnim budističkim pojmovima?

Postoje neki budistički pojmovi koji se čine suprotnim onome što bi savremeni skeptik očekivao. Neke od tih pojmova je, upravo zbog njihove psihološke ili metafizičke prirode, vrlo teško ili dokazati ili pobiti na tradicionalan naučn inačin. U skladu sa tim, neke teme će ovde biti odložene sa strane i posvetićemo se onima koje je lakše vrednovati na jedan logički, naučni način.

Iako smo neke delove učenja za sada odložili na stranu, moramo biti oprezni da te metafizičke postavke sasvim ne prenebregnemo, oslanjajući se na rigidan i prerano donet zaključak da su one bilo pogrešne, bilo tačne. Ukoliko odavde ne bismo napredovali otvorenog i znatiželjnog uma, mogli bismo ustanoviti da su okovi naših krutih stavova suviše jako da ih raskinemo i time bismo znatno umanjili svoju sposobnost da umanjimo patnju.

Na primer, ako bi se neko popeo na planinu i po povratku vam opisao vidik koji se pruža sa vrha, ne bi bilo načina da li je taj vidik zaista takav ili nije kao što je opisan, izuzev ako ne biste odlučili da se i sami ispnete a planinu. Ako biste unapred formirali mišljenje da je njegov izveštaj istinit ili lažan, a bez neposrednog iskustva, postojale bi vrlo velike šanse da grešite. Zbog toga, dok nešto ne možemo sami sebi da dokažemo, ostajemo istinski agnostici i otvoreno uma za svaki dokaz koji će nam se možda ukazati u budućnosti.

Filozofija koja stoji iza ovakvog ničim ograničenog pristupa proučavanju lepo je oslikana ovo zen pričom:

Profesor univerziteta jednom je posetio čuvenog zen učitelja. I dok mu je učitelj ćutk sipao čaj, profesor je pričao o zenu. Učitelj nasu čaj do vrha šolje, a onda nastavi da i dalje sipa. Profesor pogleda kako se čaj preliva i sliva mu se niz ruku, pa kad više nije mogao da izdržu, uzviknu: "Prepuno je! Ne može više da stane!" Na to učitelj mirno odgovori: "I vi ste prepuni poput ove šolje. Kako mogu da vam pokažem zen ako prethodno šolju ne ispraznite?"

Doduše, selektivno izlaganje kako se ovde iznosi nikada ne može do kraja da iznese svu dubinu Budinog učenja, ali će vam pružiti šansu da sami testirate osnove budističke filozofije i prakse. Tako imate priliku da iz prve ruke osetite da li Budino učenje deluje u pravcu toga d aumanjuje vašu patnju i to je upravo ona prilika na koju je mislio Buda kada je odlučio da 45 godina svoga života posle probuđenja nesebično podeli svoju mudrost sa onima koji žele da o njoj slušaju.

Kada jednom budete u stanju da Učenje razumete na nivou pojmova, možda ćete osetiti i onaj stepen poverenja potreban da se krene budističkim putem na jedan detaljniji i sistematičniji način. Međutim, čak i ako se zaustavite ovde, na onome što je dato u ovom kratkom tekstu, moguće je d aće vam i to biti dovoljno da načinite značajan pomak ka življenju na jedan spokojniji i plodonosniji način.


(Sledi nastavak: Četiri plemenite istine)

Sati:
Četiri plemenite istine

Četiri plemenite istine jesu sam temelj Budinog učenja. Sva druga nauka i postavke sadržani u različitim budističkim tradicijama mogu se posmatrati kao dalja elaboracija ovih osnovnih mudrosti. Otuda je vrlo važno odvojiti vreme za njihovo pomno istraživanje, pre nego što se otisnemo dublje u Budino učenje. Budite oprezni da ne prihvatite slepo ove istine samo zato što ih je formulisao Buda. Umesto toga, tretirajte četiri plemenite istine pre kao seriju hipoteza, koje je moguće testirati na osnovu logike i ličnog iskustva.

1. Patnja
"A ovo je, monasi, plemenita istina o patnji: rođenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga što nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono što želimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja." (http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn56-011.html)

Jako dugo prva plemenita istina prevođena je na različite načine. Vrlo često korišćena, ali suviše uprošćena sintagma glasila je "život je patnja". Ovaj pesimistički prevod nije učinio veliku uslugu budizmu, jer će razboriti čitalac s pravom tvrditi da isto tako postoji mnoštvo divnih stvari koje je moguće proživeti u životu! Svi mi znamo zadovoljstvo radosti, saosećanja, prijateljstva, humora, ljubavi i sreće. Sama činjenica d aodlučujemo da nastavimo život i da nismo počinili samoubistvo trebalo bi da bude dovoljan dokaz da zaista postoji sreća zbog koje vredi živeti.

Daleko verniji prevod prve plemenite istine jeste da je "patnja neizbežna u svačijem životu". Uprkos mnogim čudima života, ne možemo umaći od činjenice da smo na svakom njegovom zaokretu suočeni sa različitim oblicima patnje ili makar neugodnosti.

Čak i oni među nama koji naizgled žive lagodno i srećni ne mogu izbeći različite oblike patnje svojstvene životu. I oni pre ili kasnije dožive razočarenje, bolest i smrt. Bez obzira koliko smo zadovoljni svojim životom sada, niko ne može s razlogom reći da ga s vremena na vreme ne zadese ovakvi oblici patnje.

 :tuzan:

(Sledi nastavak: Uzrok patnje)

Sati:
2. Uzrok patnje

"A ovo je, monasi, plemenita istina o izvoru patnje: to je ona žudnja koja vodi do novog rođenja, što združena sa ushićenjem i strašću, neprestano traži sve novo uživanje, sad tu, sad tamo -- dakle, to je žudnja za čulnim užicima, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem."

Sada prelazimo na drugu plemenitu istinu, koja će nam pomoći da objasnimo tu boljku koja u nama izaziva bolne simptome -- a to je žudnja.

Žudnja je žeđ za stimulacijom u vidu dodira, ukusa, mirisa, slika, zvukova i za stimulacijom uma. Možemo ovu pojavu i sami videti dok posmatramo sopstveni um kako skače sa jedne stvari na drugu u beskrajnom lovu za sve novijim čulnim zadovoljstvima. I upravo ono za šta verujemo da će nam najveću stimulaciju, to je ono za čime smo najskloniji da žudimo.

Svaka od tih žudnji može s epripisati barem jednom od tri faktora koji su joj u osnovi: pohlepa, odbojnost i neznanje. Ovde je važno napraviti razliku između želje i žudnje, jer po budizmu nema u suštini ničeg lošeg u našim željama i ciljevima kao takvima.

Na primer, mogu imati želju da eliminišem žudnju i zato odlučujem da sledim budistički put. Ova želja vodi do pozitivnih postupaka i izaziva patnju jedino ako ujedno u  izazove i žudnju zasnovanu na pohlepi ("frustriran sam zato što još uvek nisam probuđen, iako meditiram već dva meseca"), na odbojnosti ("ne volim svoje mane") ili obmanutosti ("ja sam suviše glup da bih dostigao svoj cilj probuđenja")

Razmotrimo sada nekoliko primera različitih žudnji i kako one izazivaju patnju, barem prema budističkom modelu patnje. Sami za sebe razmotrite da li zaista smatrate da ovi oblici patnje izrastaju iz nepovoljnih korena kakvi su pohlepa, odbojnost i neznanje.

Primer 1: Žudnja za posedovanjem

Kada žudimo za vlasništvom ili posedovanjem, mi time u sebi gajimo patnju, jer čeznemo za onim što nemamo. Čak i ako dođemo u posed onoga što smo želeli, moguće je da ćemo doživeti novu patnju brinući se da to što imamo u budućnosti ne bude oštećeno, izgubljeno ili ukradeno.

Upravo zbog ovoga je umerenost jedan od ključnih elemenata budizma. Umerenost ne znači da moramo da odbacimo sve što imamo, već pre da se prema spoljašnjim objektima odnosimo na takav način koji u nama neće stvarati nezasitu žudnju.


Primer 2: Žudnja za ljudima

Naši odnosi sa drugim ljudima su takođe često opterećeni žudnjom. Ona može biti u obliku požude, koja se manifestuje kao želja za seksualnim odnosom.

Žudnja i vezanost za druge učiniće nas nesrećnim onda kada ti ljudi neizbežno postanu bolesni i umru ili kada smo razdvojeni od njih u prostoru i vremenu. kao i u primeru žudnje za posedovanjem, uopšte ne moramo sasvim da prekinemo sve veze sa drugim ljudima, već se radi o tome da ćemo biti spremniji da izbegnemo patnju ukoliko smo svoje odnose zasnovali na istinskoj ljubavi i saosećanju, pre nego na sebičnom vezivanju.

Primer 3: Žudnja za postojanjem

Mnogi od nas bi voleli da žive večno i da se nikada ne razbole. Međutim, sasvim je očigledno da jedna takva želja za večnim zdravljem i životom nikada jeste nemoguća. Ako očajnički žudimo za dobrim zdravljem, tada sebi samo donosimo dodatnu patnju, koju inače možemo izbeći ako smo prijemčiviji za normalne činjenice života kakve su bolest i smrt. Za one od nas koji se sa bolešću i smrću suočavaju ispunjeni strahom, žudnja za postojanjem postaje još akutnija i vodi do sve veće patnje i frustracije.

Primer 4: Žudnja za nepostojanjem

Postoje trenuci u našem životu kada jednostavno poželimo da nas nema. Možda smatramo da smo se zbog nečega obrukali na javnom mestu i želimo da se zemlja pod nama otvori i proguta nas. Ili smo možda ulovljeni u zamku rada na posla koji mrzimo ili smo u obavezi da odemo na neko okupljanje na koje najradije ne bismo išli. I tako hvatamo sebe kako nestrpljivo gledamo svaki čas na sat, čekamo da sekunde, muniti, sati prođu i postanemo oslobođeni kuluka u kojem smo se našli višom silom. Kod nekih ljudi žudnja za nepostojanjem je toliko velika da je za njih jednostavno najlakše zaista sebe uništiti drogama, alkoholom, pilulama ili pak samoubistvom.

Primer 5: Žudnja za tim da stvari budu drugačije nego što su sada

Mi često imamo velika očekivanja od ljudi i društva u kojem živimo. U skladu sa tim, često se dogodi i da patimo kada ta očekivanja nisu ispunjena. Smatramo da društvo treba da je pravedno, logično i na dobrom putu. A kada nije, tugujemo zbog takvog stanja stvari. Možda očekujemo da naši prijatelji nikada ne kasne, da se uvek sete našeg rođendana i budu spremni da nas uvek do kraja saslušaju. Kada stvarnost odstupi od naših ideala, skloni smo da patimo, zato što smo svoju sreću zasnovali na spoljašnjim uslovima koji su izvan naše kontrole.

Primer 6: Žudnja zasnovana na odbojnosti i mržnji

Ako postoje ljudi ili organizacije koji nam se ne sviđaju, možda im želimo da pate ili da nestanu sa lica zemlje. Uprkos našim gnevnim željama, oni srećno nastavljaju svojim putem, ni ne primećujući mržnju koju osećamo prema njima. Bilo da ta mržnja na kraju bude ugašena ili ne, ona je jedno vrlo neprijatno osećanje i svako ko je pun mržnje neizostavno će i patiti.

Vrlo je važno da smo u stanju da razlikujemo pojam "patnje" od svakodnevnog pojma fizičkog bola, pošto se ne radi o sinonimima. Zamislite maratonca koji je upravo pobedio u trci posle godina intenzivnog vežbanja. Kao što bi se moglo i očekivati, trkač je veoma zadovoljan svojim uspehom i prilično je euforičan. Mišići u nogama ga sigurno bole posle takvog napora, ali trkač zbog toga ne pati zbog tih fizičkih senzacija. Zapravo, sasvim je moguće da ih trkač doživljava kao potvrdu i integralni deo čitavog tog pozitivnog iskustva koje dolazi od nadmetanja i pobede u maratonu.

Ovaj prime rpokazuje da "bol" i "patnja" nisu sinonimi i da čak i kada neko doživljava fizički bol, iz toga ne sledi logički da mora doživljavati i patnju kao posledicu tog bola. Zahvaljujući uviđanju ove razlike, razumemo poentu da je patnja mentalni fenomen, a ovaj uvid je ključ razumevanja Budinog učenja u celini.

Kada se na kraju osvrnemo na drugu plemenitu istinu, trebalo da još jedno osmotrimo gornje primere i pokušamo d apronađemo bilo koji oblik patnje koji se ne zasniva na pohlepi, odbojnosti i neznanju. Ako, posle detaljnog istraživanja, nismo u stanju da pronađemo nijedan takav primer, tada ima osnova da drugu plemenitu istinu prihvatimo kao valjanu.

Sati:
3. Prestanak patnje

"A ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje: to je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te želje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje."

Naša analiza druge plemenite istine pokazala je da žudnja jeste uzrok patnje. Tada i nije neko iznenađenje da ako smo u stanju da uklonimo uzrok, time ćemo ukloniti i posledicu. Drugim rečima, uklonite žudnju i uklonićete patnju.

Krajnji cilj budizma, poznat pod pojmom "nirvana", zaista jeste kompletno iskorenjivanje patnje, postignuto iskorenjivanjem žudnje. Otuda se nirvana, kao stanje uma, može zamišljati i kao um koji se zauvek oslobodio patnje.
 
Buda je govorio:

"Um je preteča svih stvari (mentalnih stanja),
um ih stvara i njima upravlja"

Ove čuvene stihove možemo predstaviti i uz pomoć dijagrama:

čulni podražaj   ----->   um   ----->   mentalna stanja

Iz ovoga je jasno da ako želimo da postignemo pozitivna mentalna stanja, koja su oslobođena patnje, moramo naučiti da efikasno baratamo komponentama ovog procesa, na način koji donosi najbolji rezultat.

Kada se radi o baratanju bujicom čulnih podražaja koje doživljavamo, trebalo bi da izbegavamo one koji deluju kao okidač za žudnju (na primer, reklame, potencijalne objekte požude itd.), jer imaju tendenciju da dovode iskušenje i uznemiruju naš um. Slično ovome, moguće je svesno sebe okružiti pozitivnim stimulansima ili čak koristiti metod vizualizacije kako bismo stvorili određeni čulni input.

Zatim, um treba da obradi sve ove stimulanse i sa njima postupa na način koji rezultira povoljnijim mentalnim stanjima. Kako to Buda kaže:

"Usplahirenu, nepostojanu misao,
koju je teško zadržati i obuzdati,
mudrac izoštrava kao kovač strijelu."

Postoje tomovi i tomovi budističke literature koji razmatraju interakcije između čula i uma. Proces Uslovljenog nastanka sve te veze prikazuje kao jedan proces sastavljen od 12 koraka, a Abhidhamma (ili "više učenje") uzima jedan još više redukcionistički i psihološki pristup kako bi razjasnila način na koji naš um obrađuje različite inpute. (Oba ova koncepcijska okvira su suviše detaljna i kompleksna da bismo ih izložili u ovom kratkom uvodu u budizam.)

Dakle, sada kada znamo koje izazove nose obrada čulnih stimulansa i sam um, krećemo u potragu za praktičnim metodom čija će nas primena dovesti do željenog cilja. To nas dovodi i do poslednje o četiri plemenitih istina -- načina vežbanja koji se obično naziva Plemeniti osmostruki put.

4. Put ka iskorenjivanju patnje

"A ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje: to je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog načina života, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije."

Pri razmatranju komponenti Plemenitog osmostrukog puta trebalo bi da zadržimo naš istraživački elan i potrudimo se ne samo da identifikujemo koje delovanje je preporučivao Buda, već isto tako i da razumemo koja je uloga svakog od njih u redukovanju žudnje, a time i u smanjivanju patnje. Zato ćemo svaki od ovih osam koraka obraditi posebno.

1. Ispravno razumevanje

Ispravno razumevanje odnosi se na istinsko razumevanje četiri plemenite istine, kao i veze između žudnje i patnje. Ispravno razumevanje počinje sa ovim pojmovnim okvirom i dalje jača kako u sopstvenom životu doživljavamo posledice četiri plemenite istine.

Zanimljivo je ovde primetiti da se razumevanje odnosi samo na naše stavove koji imaju veze sa stvaranjem patnje. Ono se ne tiče bilo kojeg drugog znanja koje je irelevantno za eliminisanje patnje. Ako pogrešno verujemo da je Sunce ravna ploča ili d apaukovi imaju deset nogu, to nije ni "ispravno razumevanje", niti "pogrešno razumevanje" u pogledu Plemenitog osmostrukog puta. S obzirom na eliminisanje patnje, takve informacije su nevažne.

2. Ispravna namera

Ispravna namera je odlučnost da radimo na nužnom mentalnom razvoju i etičkom ponašanju nužnom za smanjivanje patnje. To je odluka da preduzmemo korake koji će iz naših misaonih procesa eliminisati pohlepu i odbojnost, te tako sprečiti nastanak žudnje.

3. Ispravan govor

Ispravan govor standard komunikacije u kojoj se izbegava govor koji je lažan, zlonameran ili isprazan. Lažan govor širi neznanje, zlonameran govor širi mržnju, a isprazan govor nas samo skreće sa puta i predstavlja gubljenje vremena i za nas i za druge. Otuda nije teško uvideti na koje je sve načine pogrešan govor kontraproduktivan i prepreka razvoju uma.

4. Ispravno delovanje

Ispravno delovanje je standard postupanja koje izbegava povređivanje drugih bića putem fizičke sile ili krađe. Ono takođe uključuje izbegavanje svakog oblika nedopuštenih seksualnih odnosa, među kojima su najgori oblici silovanje, pedofilija, ali se danas najčešće manifestuju kao bračno neverstvo ili seks pod prinudom. Cilj ispravnog postupanja, posmatran kroz pozitivne ciljeve, jeste da budemo dobronamerni, da saosećamo i poštujemo druge, tako da ne sam odrugi imaju koristi od naših postupaka, već i da mi sami sprečimo bujanje pohlepe i odbojnosti u svom umu.

5. Ispravno življenje

Ispravno življenje znači da da za život zarađujemo na način koji je kompatibilan sa principima ispravnog govora i ispravnog delovanja. Poslovi koji imaju udela u stimulisanju pohlepe (na primer, kockanje), odbojnosti (na primer, trgovina oružjem), neznanja (na primer, rasturanje druge, prodaja alkohola) ili koji nanose štetu drugima (na primer, kriminal) imaju za posledicu po one koji u njima učestvuju jedino patnju, u skladu sa modelima nastanka patnje koji su već opisani.

6. Ispravan napor

Kao i sa svime u životu, ništa se ne može postići bez pravih dela i uloženog napora. U kontekstu Plemenitog osmostrukog puta, ovo znači biti neumoran u naporima da se spreče negativna stanja uma, kako bismo umesto njih generisali pozitivna stanja i tako sebe oslobodili patnje.

7. Ispravna svesnost

Ispravna svesnost znači da stvari vidimo jasno, onakve kakve one jesu, i to iz trenutka u trenutak, a da ne budemo savladani i zavedeni milionima signala koji bombarduju naša čula. Kada se pohlepa javi, moramo nastojati da je budemo svesni i da je ukrotimo pre nego što se ona razvije u žudnju. Kada se javi odbojnost, svesnost će nam pomoći da iskorenimo ovu negativnu emociju pre nego što se razvije u snažan osećaj gađenja i mržnje.

8. Ispravna koncentracija

Ispravna koncentracija jeste razvijanje fokusiranosti uma, pri čemu su sve mentalne funkcije ujedinjene i fokusirane na jedan predmet. Sposobnost da se u svakom trenutku fokusiramo samo na jedan objekat ili posao, koja se razvija meditacijom, daje nam bolju kontrolu nad sopstvenim umom i sprečava ga da neprekidno luta u traganju za stimulacijom. I kako um dolazi u svoje prirodno stanje mirovanja, on u odsustvu pohlepe, odbojnosti i neznanja doživljava osećaj spokojstva. Sa skoncentrisanim i spokojnim umom, lakše je posmatrati nastajanje i nestajanje svih mentalnih i fizičkih senzacija, a naše do tada tek na pojmovima zasnovano znanje o Budinom učenju sada je u prilici da prodre dublje u naše nesvesno. tako da su i buduće misle sve više u skladu takvim načinom postupanja i govorenja koji redukuje patnju i za nas i za druge.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju