Sve ovo zvuči lako, ali je komplikovanije nego što misliš. Nemoj da te obeshrabri ako počneš sam sebe da ometaš raznim mislima. Umesto toga, koristi tu priliku da posmatraš prirodu svoje svesti. Posmatraj delikatnu međuzavisnost između daha, nagona da kontrolišeš dah i istovremeno nagona da prestaneš da ga kontrolišeš. Možda će ti čitava ta situacija delovati frustrirajuće neko vreme, ali je čitavo to iskustvo dragoceno kao lekcija. I znaj da će ta situacija proći. Na kraju, proces disanja krenuće sopstvenim ritmom i više nećeš osećati u sebi impuls da ga regulišeš. Kad stigneš na tu tačku, možeš sebi čestitati što si naučio lekciju o svojoj neodoljivoj potrebi da kontrolišeš svet oko sebe i u sebi.
Disanje, koje na prvi pogled delije toliko obično i nezanimljivo, zapravo je jedna vrlo kompleksna i fascinantna procedura. Ono je puno sasvim malih varijacija. Tu su udah i izdah, dugo disanje, kratko disanje, duboko disanje, plitko disanje, ravnomerno disanje i isprekidano disanje. Sve ove kategorije se kombinuju međusobno na najrazličtije načine. Pomno posmatraj dah. Proučavaj ga, zapravo. Pronaći ćeš velik broj varijacija i neprekidni ciklus ustaljenih obrazaca. On je poput nekakve simfonije. Ne posmatraj ga tek površno. Mnogo se više može videti od pukog udaha i izdaha. Svaki dah ima početak, sredinu i kraj. Svaki udah prolazi kroz proces rođenja, rasta i smrti, baš kao i svaki izdah. Dubina i brzina tvog disanja menja se u skladu sa emocionalnim stanjem, mislima koje ti jure kroz glavu i zvucima koji do tebe dopiru. Proučavaj sve te fenomene. Otkrićeš da su zaista fascinantni.
Sve ovo, međutim, ne znači da ti zapravo sediš i u glavi vodiš konverzaciju sa samim sobom: „Ovo je kratak, isprekidan dah, a ovo je duboki, dugi dah. Baš me zanima koji je sledeći!“ Ne, to nije vipassana. To je razmišljanje. Događaće se i takve stvari, naročito dok si na početku. I to je jedna prolazna faza. Samo uoči tu pojavu i vrati pažnju na posmatranje osećaja pri disanju. Mentalna ometanja će se ponovo javiti. Ali ti opet pažnju vrati na dah, opet i opet, opet i opet, koliko god bude trebalo da se ona, makar jedno vreme, više ne pojavljuju.
Kada počneš sa ovakvim vežbanjem, očekuj da se suočiš i sa izvesnim poteškoćama. Um će ti stalno lutati, zujati unaokolo kao bumbar ili odjezditi ko zna u koje daljine. Probaj da se zbog toga ne brineš suviše. Fenomen „majmunskog uma“ je vrlo dobro poznat. To je nešto sa čime je svaki iskusniji meditant morao da se izbori. Oni su u tome uspeli, na ovaj ili onaj način, što znači da to možeš i ti. Kada se dogodi, samo registruj činjenicu da razmišljaš, sanjariš, brineš se ili šta već radiš. Blago, ali odlučno, bez uzbuđivanja ili kritikovanja sebe što si odlutala, samo se vrati tom jednostavnom fizičkom osećaju pri disanju. Isto učini i sledeći put i sledeći...
Negde tokom ovog procesa suočićeš se sa iznenadnim i šokantnim uviđanjem da si potpuno odlepila. Tvoj um je vrišteći i mrmljajući košmar, lavina koja se u kovitlacu valja niz planinu, potpuno van kontrole. Nikakav problem. Nisi ništa luđa nego što si bila juče. Uvek si takva bila, samo što to nisi primećivala. Takođe, nisi ništa šašavija od bilo koga drugog u okolini. Jedina stvarna razlika jeste da si se suočila sa tom situacijom: a drugi nisu. Dakle oni se još uvek osećaju relativno udobno. Što ne znači da im je i bolje. Neznanje može biti blaženo, ali ono ne vodi ka oslobađanju. Zato, neka te ovaj uvid ne obeshrabri. On je zapravo važan korak, znak istinskog napretka. Već sama činjenica da si pogledala problemu ravno u oči znači da si na putu da iz njega izađeš.
U nemom posmatranju daha postoje dva stanja koja treba izbegavati: zujanje i blejanje. Zujanje se najjasnije ispoljava kao fenomen majmunskog uma, o kojem smo malopre govorili. Blejanje je nešto skoro potpuno suprotno tome, a reč je o otupljivanju svesnosti. U najboljem slučaju to je jedna vrsta mentalnog vakuuma u kojem nema nikakve misli, nema opažanju daha, nema svesnosti bilo čega. To je praznina, bezoblična mentalna siva zona slična snu bez snova. Blejanje je duboka rupa. Zaobiđi je.
Vipassana meditacija je aktivna delatnost. Koncentracija je snažna, energična pažnja na samo jednu stvar. Svesnost je sjajna, čista budnost. Samadhi i sati – to su dve sposobnosti koje želimo da razvijamo. A blejanje je u suprotnosti sa obe. Kad je u najgoroj fazi, odvući će te u san. A u najboljoj – biće jednostavno traćenje vremena.
Kada otkriješ da si u stanju blejanja, samo registruj tu činjenicu i vrati pažnju na osećaj daha. Posmatraj taktilne senzacije pri udahu. Oseti dodir struje vazduha pri izdahu. Udahni, izdahni i posmatraj šta se događa. Pošto si to radila neko vreme – nekoliko nedelja ili nekoliko meseci – počećeš da taj dodir osećaš kao nekakav fizički predmet. I tada samo nastavi taj proces; udiši i izdiši. Gledaj šta se dešava. kako ti se koncentracija produbljuje, imaćeš sve manje problema sa majmunskim umom. Dah će ti se usporiti i biće ti sve lakše da ga pratiš, sa sve manje prekida. Počinješ da doživljavaš stanje velikog mira, u kojem uživaš potpunu slobodu od onih stvari koje zovemo psihičkim iritacijama. Nema pohlepe, požude, zavisti, ljubomore ili mržnje. Uznemirenost nestaje. Strah iščezava. I to je jedno lepo, čisto, radosno stanje uma. Ono je privremeno i okončaće se kada se okonča i meditacija. Ali čak i ti kratki doživljaji će ti promeniti život. To nije oslobađanje, ali jeste početni korak na putu koji vodi u tom pravcu. Međutim, ne očekuj da se to dogodi odmah. Čak i ti početni koraci traže nešto vremena, napora i strpljenja.