Autor Tema: Pali kanon  (Pročitano 7075 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Pali kanon
« poslato: Mart 15, 2010, 15:09:26 »
Saćitta sutta (AN X.51) -- Sopstveni um

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija, u gaju princa Đete, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se on obrati monasima: "Monasi!"

"Da, poštovani gospodine", odgovoriše monasi.

A Blaženi ovako nastavi: "Čak i ako monah nije vešt u čitanju umova drugih, on treba sebe da vežba: 'Biću vešt u čitanju sopstvenog uma.'

A kako, monasi, monah postaje vešt u čitanju sopstvenog uma? Zamislite mladu ženu -- ili muškarca -- koja voli da se kiti, te posmatra odraz svog lica u blistavom, čistom ogledalu ili posudi sa bistrom vodom. Ako ugleda bilo kakvu prljavštinu ili fleku na licu, probaće da je ukloni. Ako ne vidi bilo kakvu prljavštinu ili fleku, biće zadovoljna, njen cilj postignut: 'O kako sam srećna! O kako sam čista!' Na isti način je i monahovo samoistraživanje vrlo korisno za razvijanje povoljnih kvaliteta: 'Jesam li ja obično gramziv ili nisam? Proganjaju li me misli zlovolje ili ne? Da li me savladaju tupost i pospanost? Ili nespokojstvo? Muči li me neizvesnost ili sam je prevazišao? Jesam li često obuzet besom ili nisam? Jesu li moje misli ružne ili čiste? Je li mi telo razgibano ili tromo? Da li se u meni rodila lenjost ili energičnost? Jesam li rastresen ili skoncentrisan?'

Ako, posle ovakvog ispitivanja, monah zna: 'Obično sam gramziv, zlovoljan, savladan tupošću i pospanošću, mučen neizvesnošću, besan, ružnih misli, trom, lenj i rastresen', tada bi trebalo da uloži dodatnu želju, dodatni napor, marljivost, trud, nepodeljenu koncentraciju i svesnost kako bi se oslobodio upravo tih rđavih, štetnih stvari. Baš kao što bi osoba kojoj bi turban ili kosa na glavi počeli da gore uložila dodatnu želju, dodatni napor, marljivost, trud, nepodeljenu koncentraciju i svesnost kako bi što pre ugasila tu vatru, isto tako bi i monah trebalo da uloži dodatnu želju, dodatni napor, marljivost, trud, nepodeljenu koncentraciju i svesnost kako bi se oslobodio upravo tih rđavih, štetnih stvari.

Ali ako, posle ovakvog ispitivanja, monah zna: 'Obično nisam gramziv, zlovoljan, savladan tupošću i pospanošću, prevazišao sam neizvesnost, nisam besan, čistih sam misli, gibak, energičan i skoncentrisan', tada je njegova dužnost da uloži napor kako bi upravo te osobine podigao na viši stupanj, dovoljan da se do kraja uklone sve nečistoće uma."

 :pozdrav:
« Poslednja izmena: Novembar 26, 2010, 20:39:31 Sati »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #1 poslato: Novembar 26, 2010, 20:38:27 »
Ako bi te neko negde (ne daj bože  :zeleni: ) zapitao: Koji je najstariji deo Pali kanona, odnosno koji je njegov deo vremenski najbliži Budi, pa otuda verovatno i najverniji trag njegovog učenja, šta bi mu odgovoro?  :ces

Da se baš ne nađeš u nebranom grožđu, evo nekoliko infromacija;

Odgovor je zapravo prilično jednostavan.
Postoje dve male zbirke stihova koje u ogromnoj Tipitaki deluju pomalo kao zaturene, ali one ipak imaju neke vrlo zanimljive karakteristike, koje svedoče o njihovoj starini. Pre svega, njih su još u Budino vreme učili napamet i recitovali njegovi zaređeni i nezaređeni učenici. Otkuda mi to znamo? Jednostavno po tome što u Tipitaki imamo druge stare sutte u kojima se govori upravo o ovome, kako su ti stihovi bili opštepoznati među Budinim sledbenicima. Drugo, ove dve zbirke su jedine čiji su i komentari, nastali nešto kasnije od njih, ušli kao kanonske knjige u Tipitaku. I konačno, svega nekih 250 godina posle Budine smrti, car Ašoka preporučivao je koje delove bi bilo dobro da njegovi podanici nauče, promišljaju i po njima se ravnaju, a neki od tih delova su citati upravo iz ove dve zbirke.

Pa dobro, pitaš se nestrpljivi čitaoče :D , koje su to zbirke?

Obe su iz Sutta nipate, dela poslednje od pet zbirki kanona, Khuddhaka nikaye. Jedna je takozvano "Oktet poglavlje" (Atthaka-vagga), koje možeš naći ovde
http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/indexsn.html#ch4

a drugo "Put do druge obale" (Parayana-vagga) na ovom linku:
http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/indexsn.html#ch5

Eto sad smo i to raščistili. Ima još malo oko ovoga, ali pogledaj malo te tekstove, pa ćemo kasnije nastaviti...

 :bye
« Poslednja izmena: Novembar 26, 2010, 22:58:19 Sati »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #2 poslato: April 03, 2011, 16:11:06 »
Bahukāra sutta -- Velika korist

Monasi, tri vrste ljudi donose veliku korist drugim ljudima. Koje tri? Onaj, monasi, zahvaljujući kome neko uzme utočište u Budi, uzme utočište u Dhammi, uzme utočište u Sanghi. Takav čovek donosi veliku korist drugim ljudima.

Isto tako, onaj zahvaljujući kome neko zna u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je patnja'; zna u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je nastanak patnje'; zna u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je prestanak patnje'; zna u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'. Takav čovek donosi veliku korist drugim ljudima.

Isto tako, onaj zahvaljujući kome neko sebe pročistivši od mentalnih nečistoća, u ovom životu, dostigne i boravi u čistom oslobođenju uma, u oslobođenju mudrošću, osvojivši ga sam za sebe uz pomoć neposrednog znanja. Takav čovek donosi veliku korist drugim ljudima. To su, monasi, tri vrste ljudi koji donose veliku korist drugim ljudima.

Monasi, kažem vam, od ove tri vrste ljudi nema nijednog drugog čoveka koji donosi veću korist ljudima. Monasi, kažem vam, toj se tri vrste ljudi nije lako odužiti iskazujući im poštovanje, ustupajući im mesto, pozdravljajući ih s uvažavanjem i ljubaznim gestovima i obezbeđujući im ogrtače, hranu, smeštaj i neophodne lekove.

Anguttara nikāya III.23

 :andjali
« Poslednja izmena: April 03, 2011, 16:12:51 Sati »

unicus

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 115
  • Karma: +110/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #3 poslato: April 04, 2011, 14:28:37 »


Obe su iz Sutta nipate, dela poslednje od pet zbirki kanona, Khuddhaka nikaye. Jedna je takozvano "Oktet poglavlje" (Atthaka-vagga), koje možeš naći ovde
http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/indexsn.html#ch4

a drugo "Put do druge obale" (Parayana-vagga) na ovom linku:
http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/indexsn.html#ch5

 :bye

hvala za ove korisne informacije...

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #4 poslato: April 04, 2011, 16:55:40 »
Evo još jedna informacija koju nađoh danas. Ne znam koliko je važna, al nek ostane zabeležena ovde.
U Tajlandu kip Bude u manastirima je obično okrenut ka istoku, jer je navodno Buda tako sedeo u noći kada je dostigao probuđenje. Ne znam kako je u drugim budističkim zemljama, moguće da je isto.

E tako. Sad ko hoće da brže putuje ka probuđenju, nek sedi okrenut ka istoku dok meditira  :D
« Poslednja izmena: April 16, 2011, 12:38:16 Sati »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #5 poslato: April 16, 2011, 12:39:25 »
Sevitabba sutta -- Uzor

Monasi, tri vrste ljudi se mogu naći na ovome svetu. Koje tri? Postoji, monasi, čovek kojeg ne treba slediti, sa kojim se ne treba družiti, na kojeg se ne treba obazirati. Postoji, monasi, čovek kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati. I postoji, monasi, čovek kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću.

A koji je to čovek, monasi, kojeg kojeg ne treba slediti, sa kojim se ne treba družiti, na kojeg se ne treba obazirati? Kada je neko gori od nas po vrlini, koncentraciji i mudrosti. Takvoga ne treba slediti, sa takvim se ne treba družiti, na takvoga se ne treba obazirati, izuzev iz brižnosti, izuzev iz saosećanja.

A koji je to čovek, monasi, kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati? Kada nam je neko ravan po vrlini, koncentraciji i mudrosti. Takvoga treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati. A zbog čega? Monais, ovako razmišljajte: pošto smo obojica jednaki po moralu, naš razgovor biće o moralu i to će nam obojici biti na našu korist, na našu radost. Pošto smo obojica jednaki po koncentraciji... po mudrosti, naš razgovor biće o mudrosti i to će nam obojici biti na našu korist, na našu radost. Takvog čoveka treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati.

A koji je to, monasi, čovek kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću? Kada je neko bolji od nas po vrlini, koncentraciji i mudrosti. Takvoga treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću. A zbog čega? Monasi, ovako razmišljajte: na taj način usavršiću svoju još neusavršenu vrlinu; ili ako je usavršena, pridodaću joj tu i tamo i mudrost. Na taj način usavršiću svoju još neusavršenu koncentraciju; ili ako je usavršena, pridodaću joj tu i tamo i mudrost. Na taj način usavršiću svoju još neusavršenu mudrost; ili ako je usavršena, pridodaću joj tu i tamo još mudrosti. Takvog čoveka treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću.

To su tri vrste ljudi koje postoje na ovome svetu.

U lošem društvu čovek propada,
ko je sa sebi ravnima ne greši,
boljima od sebe sklon brzo se diže.
Zbog toga, služite od sebe bolje.
"

Anguttara nikāya, III.26

 :andjali

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #6 poslato: April 20, 2011, 19:56:04 »
Sumana sutta -- Govor princezi Sumani

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Jetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Onda princeza Sumana u pratnji svojih petsto pratilja i sa petsto kočija otide do Blaženoga. Stigavši do Blaženoga i poklonivši mu se, sede ona sa strane. Sedeći tako, princeza Sumana reče Blaženome:

"Ako postoje dva sledbenika, gospodine, sa podjednakim poverenjem, sa podjednakom vrlinom, sa podjednakom mudrošću, i jedan je onaj koji daje, a drugi je onaj koji ne daje. I posle razlaganja tela, posle smrti, obojica se ponovo rode na nebu. Koja je razlika između njih? Koji je srećniji?"

Na to Blaženi odgovori: "Sumana, srećniji je onaj koji daje. Nebesko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor. Dužinom božanskog života, nebeskom lepotom, nebeskom srećom, nebeskom slavom i nebeskom snagom. Tako nebesko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor."

"Poštovani gospodine, ako se oni potom ponovo rode kao ljudska bića? Koja je razlika između njih? Koji je srećniji?"

Na to Blaženi odgovori: "Sumana, srećniji je onaj koji daje. Ljudsko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor. Dužinom ljudskog života, ljudskom lepotom, ljudskom srećom, ljudskom slavom i ljudskom snagom. Tako ljudsko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor."

"Poštovani gospodine, ako obojica napuste domaćinski život, ako odu u isposnike? Koja je razlika između njih? Koji je srećniji?"

Na to Blaženi odgovori: "Sumana, srećniji je onaj koji daje. Isposnik koji je bio dobrotvor na pet načina nadmašuje onog koji nije bio dobrotvor. Kad prosi odeću, dobije je u izobilju, a ne malo. Kad prosi hranu, dobije je u izobilju, a ne malo. Kad prosi sklonište, dobije ga u izobilju, a ne malo. Kada je bolestan, lekova koji su mu neophodni ima u izobilju. Dok živi zajedno sa svojom braćom u svetačkom životu, većina njegovih telesnih, verbalnih i mentalnih postupaka imaju prijatan plod, a malo njih neprijatan. Tako isposnik koji je bio dobrotvor na pet načina nadmašuje onog koje nije bio dobrotvor."

"Poštovani gospodine, ako obojica dostignu stanje svetosti (arahant)? Koja je razlika između njih?"

"Sumana, nema razlike u njihovom oslobođenju."

"Odlično, gospodine, izvanredno, gospodine. Zaista treba darove davati i zasluge činiti! Jer to je korisno nebeskim bićima, ljudskim bićima, čak i asketama."

Na to Blaženi reče:

        "Baš kao što blistavi Mesec, idući po nebu,
        sjajem svojim zaseni sva sazvežđa ovoga sveta,

        isto tako i čovek koji je pun vrline i predanosti
        darežljivošću svojom zaseni sve škrtice ovoga sveta.

        Baš kao što olujni oblak, okićen munjama, sa bezbroj grebena,
        preplavi i vis i dolinu, izlivši svoj tovar na zemlju.

        isto tako i učenik Potpuno probuđenoga, obdaren uvidom
        na pet načina, svojom mudrošću nadmašuje škrticu.

        Tako, u dugovečnosti, slavi, lepoti i sreći,
        u dobrom zdravlju, uživa on na nebu posle smrti.

Anguttara nikāya, V.31

 :andjali

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #7 poslato: April 25, 2011, 14:15:42 »
Uklanjanje prepreka

U Sāvatthiju.

11. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala čulna želja (kamaććhanda) tako nastaje, a već nastala čulna želja se tako uvećava kao što je to lep oblik. Kad je lep oblik tek površno promišljen, još nenastala štetna stanja uma nastaju, a već nastala štetna stanja uma se umnožavaju.

12. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala zlovolja (byapada) tako nastaje, a već nastala zlovolja se tako uvećava kao što je to odvratan oblik. Kad je odvratan oblik površno promišljen, još nenastala zlovolja nastaje, a već nastala zlovolja se uvećava.

13. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala lenjost i tromost (thina-midha) tako nastaje, a već nastala lenjost i tromost se tako uvećava kao što je to nezadovoljstvo, dosada, pospanost posle jela, sporost uma. Zahvaljujući sporosti uma, još nenastala lenjost i tromost nastaje, a već nastala lenjost i tromost se uvećava.

14. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala rastresenost i strepnja (uddhaćća-kukkućća) tako nastaju, a već nastala rastresenost i strepnja se tako uvećavaju kao što je to nemiran um. Zahvaljujući nemirnom umu, još nenastala rastresenost i strepnja nastaje, a već nastala rastresenost i strepnja se uvećava.

15. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala sumnja (vićikiććha) tako nastaje, a već nastala sumnja se tako uvećava kao što je to površan um. Zahvaljujući površnom umu, još nenastala sumnja nastaje, a već nastala sumnja se uvećava.

16. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala čulna želja tako ne nastaje, a već nastala čulna želja se tako smanjuje kao što je to odvratan oblik. Kad je odvratan oblik dobro promišljen (yoniso manasi karoto), još nenastala čulna želja ne nastaje, a već nastala čulna želja se smanjuje.

17. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala zlovolja tako ne nastaje, a već nastala zlovolja se tako smanjuje kao što je to um oslobođen prijateljskom ljubavlju (metta). Kad je um oslobođen prijateljskom ljubavlju dobro promišljen, još nenastala zlovolja nastaje, a već nastala zlovolja se smanjuje.

18. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala lenjost i tromost tako ne nastaje, a već nastala lenjost i tromost se tako smanjuju kao što su to sposobnost za napor, sposobnost za ulaganje truda, sposobnost za borbu. Zahvaljujući istrajnom naporu, još nenastala lenjost i tromost ne nastaje, a već nastala lenjost i tromost se smanjuju.

19. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala rastresenost i strepnja tako ne nastaju, a već nastala rastresenost i strepnja se tako smanjuju kao što je to spokojan um. Zahvaljujući spokojnom umu, još nenastala rastresenost i strepnja ne nastaje, a već nastala rastresenost i strepnja se smanjuju.

20. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala sumnja tako ne nastaje, a već nastala sumnja se tako smanjuje kao što je to temeljan um. Zahvaljujući temeljnom umu, još nenastala sumnja nastaje, a već nastala sumnja se uvećava.

Nivaranappahana vaggo, Anguttara nikāya I.11-20

 :andjali

Aparigraha

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 265
  • Karma: +173/-1
Odg: Pali kanon
« Odgovor #8 poslato: Maj 28, 2011, 18:23:53 »
Budini poucni saveti zenama u vidu recepta za srecan brak:


A kako se to, Visākhā, žena ophodi kako dolikuje prema svom mužu? Ono što njezin muž smatra neprihvatljivim, to ne bi učinila ni po cenu života. Na taj način se žena ophodi kako dolikuje prema svom mužu.
A kako je to, Visākhā, žena štedljiva? Šta god da njezin muž donese kući – novac ili letinu, srebro ili zlato – čuva ga na sigurnom. Ne potkrada, ne razmeće se, ne troši previše, ne razbacuje njegov imetak. Na taj način je žena štedljiva.



http://yu-budizam.com/canon/anguttara/an08-059.html
Ne, gospodine! Nisam prosvetljen. Ali sam prilično eliminisan! (Ananda Mangala Mahanayakathera)
ekaggata jit

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #9 poslato: Jun 09, 2011, 20:48:06 »
Sutte iz Pali kanona mogu poslužiti i za praksu koja se naziva "Sutta meditacija", a sistem je vrlo jednostavan. Odaberete tekst ili zbirku i svaki dan pročitate po jednu rečenicu, pasus ili celu suttu iz Kanona, u zavisnosti od vremema koje ste u unapred odredili. Potom promislite o pročitanom.

Postoji recimo tri sistema rada. Odaberite jedan i njega se pridržavajte:
1. Tako, ako se odlučite da dnevno izdvojite 10-60 sekundi, možete pročitati po jednu strofu iz Dhammapade (i razmisliti o njoj).
http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html

2. Duža varijanta može biti 1-10 minuta na dan (uključujući promišljanje). Po jedna sutta iz Anguttara nikaye
http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/index.html
ili Samyutta nikaye.
http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/index.html

3. I na kraju, najambicioznija varijanta je 10-30 minuta (uključujući promišljanje), kada čitate po jednu suttu ili odlomak sutte iz Mađđhima nikaye
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/index.html
ili Digha nikaye.
http://www.yu-budizam.com/canon/digha/index.html
Ako se rešite da isprobate ovaj vid dubljeg upoznavanja sa Učenjem, evo nekoliko korsnih sugestija

Napomene:

Stav: skromnost i strpljenje će vam pomoći sa u sebi izgradite poverenje (saddhā), koje je veoma važno. Ne očekujte da shvatite značenje sutte odmah. Nastavite da redovno čitate bez obzira na svoju početnu reakciju. Na kraju ćete biti u stanju da bolje razumete svaku suttu. Biće mnogo njih koje su vam jasne već na prvi pogled. A biće i onih drugih. Pristupite svakom tekstu kao duhovnom dokumentu. Nemojte razmišljati o prikupljanju činjenica, informacija, ili pronalaženju neke greške. Sve što je važno u njemu, prirodno će dopreti do vašeg srca.

Prepreke: Kao i sa praksom meditacije, tako i kod sutta meditacije morate uložiti napor da uklonite prepreke koje se u vama jave. Na primer, ako su vas obuzeli pospanost ili sumnjičavost, normalno je da značenje neće dopreti do vašeg srca. Ako suttu krivite za prepreke, tada nema rešenja. Ako prepreke vidite kao svoje, tada je rešenje moguće.

Fizički prostor: odvojte mesto za sutta meditaciju, idealno isto ono koje koristite i za redovnu meditaciju. I svoj odabrani tekst tu držite ili na posebnom mestu određenom za njega.

Posvećenost: Odaberite jednu knjigu i držite je se. Počnite od samog početka i čitajte onoliko koliko ste odredili da je vaša dnevna norma. Kada stignete na kraj knjige, počnite od početka, tako da svaku knjigu pročitate najmanje dva puta. Mnogo više stvari će vam biti jasnije.

Lična antologija: Napravite sopstvenu antologiju sutta koje se najupečtljije obraćaju nečistoćama u vašem umu. Ako se vaša svakodnevna praksa proredi, još uvek ćete imati sa čime da radite kada se ukaže potreba. Onog dana kada su te nečistoće ili prepreke posebno jake, možda ćete se odlučiti da umesto redovnog teksta sa kojim radite pročitate nešto iz svoje antologije.

Ostalo:
* Vreme za vežbanje ne koristite za čitanje uvoda u knjigu, baš kao što i redovnu meditaciju ne biste zamenili čitanjem knjige o meditaciji.
* Ne radite sutta meditaciju ispred kompjutera. Radije odštampajte tekst.
* Ako vežbate na kraju dana, probajte da i sledećeg jutra provedete nekoliko trenutaka pokušavajući da se prisetite onoga što ste pročitali prethodne večeri.
* Vežbajte svaki dan. ne prekidajte lanac!
* Možda je bolje da ne pravite bilo kakve beleške dok prvi put čitate tekst. Imajte na umu da ćete ga pročitati po drugi put. Ako baš morate da hvatate beleške, probajte da dok čitate samo podvučete važna mesta, pa da beleške načinite posle čitanja.
* Fusnote vam mogu biti od koristi, ali i ne moraju, u zavisnosti od izdanja. Prosudite sami.
* Razmislite da li bi vam koristilo ako pred početak čitanja odrecitujete neku od klasičnih formula na paliju ili u prevodu. Recimo: Namo tassa Bhagavato Arahato Samma Sambuddasa (3 puta) ili nešto drugo.

 :)

Fazlija

  • Član
  • *****
  • Poruke: 787
  • Karma: +302/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #10 poslato: Jun 10, 2011, 00:09:25 »
I na kraju, najambicioznija varijanta je 10-30 minuta

To je vec za monahe po samostanima, nemoj pretjerivati...  :ces  Ipak smo mi meditanti kali yuge  :smeh

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #11 poslato: Jun 10, 2011, 13:56:32 »
Ma, ona prva varijanta do 60 sekundi nekako se čini najprimaljivijom, što jes jes  :kez2:

Al kao i u svemu i ovde je najvažnije pravilo - ne prekidati.
Mnogo je onih koji su napravili prve korake mnogo velikim, pa posle odustali.
Zato, minut po minut, ali bez pauze  :)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #12 poslato: Jun 11, 2011, 16:50:37 »
Pamādavihārī sutta -- Život u nemaru (SN 35.97)

"Monasi, podučiću vas o tome ko živi nemaran i o tome ko živi marljiv. Dobro slušajte...

A kako to, monasi, neko živi nemaran? Ako neko ne obuzdava oko, um postaje zaprljan među oblicima dostupnim oku. Ako je um zaprljan, nema radosti. Kad nema radosti, nema ni ushićenja. Kad nema ushićenja, nema ni spokojstva. A kad nema spokojstva, takav onda živi u patnji. Um onoga ko pati ne postaje skoncentrisan. Kad um nije skoncentrisan, pojave ne postaju vidljive. I pošto mu pojave ne bivaju vidljive, takav se naziva 'onim koji živi nemaran'.

Ako neko ne obuzdava uho, um postaje zaprljan među zvucima dostupnim uhu... Ako neko ne obuzdava um, um postaje zaprljan među mentalnim pojavama dostupnim umu... I pošto mu pojave ne bivaju vidljive, takav se naziva 'onim koji živi nemaran'.

Na taj način , monasi, neko živi nemaran.

A kako to, monasi, neko živi marljiv? Ako neko obuzdava oko, um ne postaje zaprljan među oblicima dostupnim oku. Ako um nije zaprljan, radost se rađa. Kad je neko obradovan, ushićenje se rađa. Kad je um nadahnut ushićenjem, telo postaje spokojno. A kad je neko spokojnog tela, takav doživljava sreću. Um onoga ko je srećan postaje skoncentrisan. Kad je um skoncentrisan, pojave postaju vidljive. I pošto mu pojave bivaju vidljive, takav se naziva 'onim koji živi marljiv'.

Ako neko obuzdava uho, um ne postaje zaprljan među zvucima dostupnim uhu... Ako neko obuzdava um, um ne postaje zaprljan među mentalnim pojavama dostupnim umu... I pošto mu pojave bivaju vidljive, takav se naziva 'onim koji živi marljiv'.

Na taj način, monasi, neko živi marljiv."

 :andjali

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #13 poslato: Avgust 07, 2011, 12:44:55 »
Četiri čudesne stvari

"Monasi, kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, arahant, potpuno probuđeni, četiri divne i čudesne stvari se takođe pojavljuju. Koje četiri?

Ljudi najčešće vole da se vezuju, ushićuju se vezivanjem, raduju vezivanju. Ali kada im Tathāgata izlaže pouku o nevezivanju, ljudi žele da ga čuju, pažljivo slušaju i trude se da ga razumeju. To je prva divna i čudesna stvar koja se pojavljuje kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, arahant, potpuno probuđeni.

Ljudi najčešće vole da se gorde, ushićuju se gordošću, raduju gordosti. Ali kada im Tathāgata izlaže pouku o napuštanju gordosti, ljudi žele da ga čuju, pažljivo slušaju i trude se da ga razumeju. To je druga divna i čudesna stvar koja se pojavljuje kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, arahant, potpuno probuđeni.

Ljudi najčešće vole da su uzbuđeni, ushićuju se uzbuđenjem, raduju uzbuđenju. Ali kada im Tathāgata izlaže pouku o smirenju, ljudi žele da ga čuju, pažljivo slušaju i trude se da ga razumeju. To je treća divna i čudesna stvar koja se pojavljuje kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, arahant, potpuno probuđeni.

Ljudi najčešće žive u neznanju, zaslepljeni su neznanjem, okovani neznanjem. Ali kada im Tathāgata izlaže pouku o uklanjanju neznanja, ljudi žele da ga čuju, pažljivo slušaju i trude se da ga razumeju. To je četvrta divna i čudesna stvar koja se pojavljuje kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, arahant, potpuno probuđeni.

Kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, arahant, potpuno probuđeni, ove četiri divne i čudesne stvari se takođe pojavljuju."

Dutiyatathāgatācchariya sutta - Drugi govor o Tathāgati kao učitelju, AN IV.128

 :andjali

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 3996
  • Karma: +537/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #14 poslato: Septembar 16, 2011, 20:01:55 »
Anottappī sutta - Bez zazora od činjenja nedela (SN XVI:2)

Ovako sam čuo. Jednom su prilikom poštovani Mahākassapa i poštovani Sāriputta boravili u okolini Bārānasija, u Parku jelena, kraj Isipatane. Onda, jedno veče. poštovani Sāriputta izađe iz osame i dođe kod poštovanog Mahākassape, pa kada su se pozdravili i srdačno porazgovarali, sede on sa strane i ovako reče:

"Prijatelji, rečeno je da onaj ko nije marljiv i ne zazire od činjenja nedela nije u stanju da dostigne probuđenje, nije u stanju da dostigne nibbānu, da sebi obezbedi nenadmašnu sigurnost od jarma; ali onaj ko je marljiv i zazire od činjenja nedela, jeste u stanju da dostigne probuđenje, da dostigne nibbānu, da sebi obezbedi nenadmašnu sigurnost od jarma. [1] Kako ti na to gledaš, prijatelju?"

"U takvom slučaju, prijatelju, monah u sebi ne podstiče marljivost razmišljajući na ovaj način: 'Ako još nenastala štetna stanja uma u meni nastanu, to mi može nauditi'; niti na ovaj način: 'Ako već nastala štetna stanja uma u meni ne napustim, to mi može nauditi'; niti na ovaj način: 'Ako još nenastala povoljna stanja uma u meni ne nastanu, to mi može nauditi'; niti na ovaj način: 'Ako već nastala povoljna stanja uma u meni nestanu, to mi može nauditi'. Na taj način on nije marljiv. [2]

"A kako, prijatelju, on to ne zazire od činjenja nedela?"

"U takvom slučaju monah se ne uplaši kad se u njemu javi misao: 'Ako još nenastala štetna stanja uma u meni nastanu, to mi može nauditi'... niti kad se javi misao: 'Ako već nastala povoljna stanja uma u meni nestanu, to mi može nauditi'. Na taj način on ne zazire od činjenja nedela.

Na taj način, prijatelju, onaj ko nije marljiv i ne zazire od činjenja nedela nije u stanju da dostigne probuđenje, nije u stanju da dostigne nibbānu, da sebi obezbedi nenadmašnu sigurnost od jarma."

"A kako je, prijatelju, on marljiv?"

"U takvom slučaju, prijatelju, monah u sebi podstiče marljivost razmišljajući na ovaj način: 'Ako još nenastala štetna stanja uma u meni nastanu, to mi može nauditi'... i na ovaj način: 'Ako već nastala povoljna stanja uma u meni nestanu, to mi može nauditi'. Na taj način on je marljiv.

"A kako, prijatelju, on to zazire od činjenja nedela?"

"U takvom slučaju monah se uplaši kad se u njemu javi misao: 'Ako još nenastala štetna stanja uma u meni nastanu, to mi može nauditi'... ili kad se javi misao: 'Ako već nastala povoljna stanja uma u meni nestanu, to mi može nauditi'. Na taj način on zazire od činjenja nedela.

Na taj način, prijatelju, onaj ko je marljiv i zazire od činjenja nedela jeste u stanju da dostigne probuđenje, u stanju je da dostigne nibbānu, da sebi obezbedi nenadmašnu sigurnost od jarma."

-----------------
Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Komentar "nije marljiv" (anātāpi) objašnjava kao "biti bez energije koja topi (ātapati) nečistoće, a "ne zazire od činjenja nedela" (anottapi) kao odsustvo straha od nastanka nečistoća i nestanka povoljnih kvaliteta uma. Obe reči potiču od istog korena "tap", topiti, spaliti. Komentar sintagmu "nenadmašna sigurnost od jarma" takođe objašnjava kao stanje arahanta, koje se tako naziva zato što je zaštita od četiri jarma: čulnosti, postojanja, gledišta i neznanja.

[2] Četiri elementa ovog razmišljanja korespondiraju sa četiri vida ispravnog napora (videti Vibhanga sutta, XLV.8) ili sa četiri ispravne vrste napora (videti Sammappadhāna-samyutta, XLIX:1-12).