Budizam > Theravada

Pali kanon

<< < (2/6) > >>

Sati:
Sevitabba sutta -- Uzor

Monasi, tri vrste ljudi se mogu naći na ovome svetu. Koje tri? Postoji, monasi, čovek kojeg ne treba slediti, sa kojim se ne treba družiti, na kojeg se ne treba obazirati. Postoji, monasi, čovek kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati. I postoji, monasi, čovek kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću.

A koji je to čovek, monasi, kojeg kojeg ne treba slediti, sa kojim se ne treba družiti, na kojeg se ne treba obazirati? Kada je neko gori od nas po vrlini, koncentraciji i mudrosti. Takvoga ne treba slediti, sa takvim se ne treba družiti, na takvoga se ne treba obazirati, izuzev iz brižnosti, izuzev iz saosećanja.

A koji je to čovek, monasi, kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati? Kada nam je neko ravan po vrlini, koncentraciji i mudrosti. Takvoga treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati. A zbog čega? Monais, ovako razmišljajte: pošto smo obojica jednaki po moralu, naš razgovor biće o moralu i to će nam obojici biti na našu korist, na našu radost. Pošto smo obojica jednaki po koncentraciji... po mudrosti, naš razgovor biće o mudrosti i to će nam obojici biti na našu korist, na našu radost. Takvog čoveka treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati.

A koji je to, monasi, čovek kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću? Kada je neko bolji od nas po vrlini, koncentraciji i mudrosti. Takvoga treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću. A zbog čega? Monasi, ovako razmišljajte: na taj način usavršiću svoju još neusavršenu vrlinu; ili ako je usavršena, pridodaću joj tu i tamo i mudrost. Na taj način usavršiću svoju još neusavršenu koncentraciju; ili ako je usavršena, pridodaću joj tu i tamo i mudrost. Na taj način usavršiću svoju još neusavršenu mudrost; ili ako je usavršena, pridodaću joj tu i tamo još mudrosti. Takvog čoveka treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću.

To su tri vrste ljudi koje postoje na ovome svetu.

U lošem društvu čovek propada,
ko je sa sebi ravnima ne greši,
boljima od sebe sklon brzo se diže.
Zbog toga, služite od sebe bolje."

Anguttara nikāya, III.26

 :andjali

Sati:
Sumana sutta -- Govor princezi Sumani

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Jetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Onda princeza Sumana u pratnji svojih petsto pratilja i sa petsto kočija otide do Blaženoga. Stigavši do Blaženoga i poklonivši mu se, sede ona sa strane. Sedeći tako, princeza Sumana reče Blaženome:

"Ako postoje dva sledbenika, gospodine, sa podjednakim poverenjem, sa podjednakom vrlinom, sa podjednakom mudrošću, i jedan je onaj koji daje, a drugi je onaj koji ne daje. I posle razlaganja tela, posle smrti, obojica se ponovo rode na nebu. Koja je razlika između njih? Koji je srećniji?"

Na to Blaženi odgovori: "Sumana, srećniji je onaj koji daje. Nebesko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor. Dužinom božanskog života, nebeskom lepotom, nebeskom srećom, nebeskom slavom i nebeskom snagom. Tako nebesko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor."

"Poštovani gospodine, ako se oni potom ponovo rode kao ljudska bića? Koja je razlika između njih? Koji je srećniji?"

Na to Blaženi odgovori: "Sumana, srećniji je onaj koji daje. Ljudsko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor. Dužinom ljudskog života, ljudskom lepotom, ljudskom srećom, ljudskom slavom i ljudskom snagom. Tako ljudsko biće koje je dobrotvor na pet načina nadmašuje ono koje nije dobrotvor."

"Poštovani gospodine, ako obojica napuste domaćinski život, ako odu u isposnike? Koja je razlika između njih? Koji je srećniji?"

Na to Blaženi odgovori: "Sumana, srećniji je onaj koji daje. Isposnik koji je bio dobrotvor na pet načina nadmašuje onog koji nije bio dobrotvor. Kad prosi odeću, dobije je u izobilju, a ne malo. Kad prosi hranu, dobije je u izobilju, a ne malo. Kad prosi sklonište, dobije ga u izobilju, a ne malo. Kada je bolestan, lekova koji su mu neophodni ima u izobilju. Dok živi zajedno sa svojom braćom u svetačkom životu, većina njegovih telesnih, verbalnih i mentalnih postupaka imaju prijatan plod, a malo njih neprijatan. Tako isposnik koji je bio dobrotvor na pet načina nadmašuje onog koje nije bio dobrotvor."

"Poštovani gospodine, ako obojica dostignu stanje svetosti (arahant)? Koja je razlika između njih?"

"Sumana, nema razlike u njihovom oslobođenju."

"Odlično, gospodine, izvanredno, gospodine. Zaista treba darove davati i zasluge činiti! Jer to je korisno nebeskim bićima, ljudskim bićima, čak i asketama."

Na to Blaženi reče:

        "Baš kao što blistavi Mesec, idući po nebu,
        sjajem svojim zaseni sva sazvežđa ovoga sveta,

        isto tako i čovek koji je pun vrline i predanosti
        darežljivošću svojom zaseni sve škrtice ovoga sveta.

        Baš kao što olujni oblak, okićen munjama, sa bezbroj grebena,
        preplavi i vis i dolinu, izlivši svoj tovar na zemlju.

        isto tako i učenik Potpuno probuđenoga, obdaren uvidom
        na pet načina, svojom mudrošću nadmašuje škrticu.

        Tako, u dugovečnosti, slavi, lepoti i sreći,
        u dobrom zdravlju, uživa on na nebu posle smrti.

Anguttara nikāya, V.31

 :andjali

Sati:
Uklanjanje prepreka

U Sāvatthiju.

11. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala čulna želja (kamaććhanda) tako nastaje, a već nastala čulna želja se tako uvećava kao što je to lep oblik. Kad je lep oblik tek površno promišljen, još nenastala štetna stanja uma nastaju, a već nastala štetna stanja uma se umnožavaju.

12. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala zlovolja (byapada) tako nastaje, a već nastala zlovolja se tako uvećava kao što je to odvratan oblik. Kad je odvratan oblik površno promišljen, još nenastala zlovolja nastaje, a već nastala zlovolja se uvećava.

13. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala lenjost i tromost (thina-midha) tako nastaje, a već nastala lenjost i tromost se tako uvećava kao što je to nezadovoljstvo, dosada, pospanost posle jela, sporost uma. Zahvaljujući sporosti uma, još nenastala lenjost i tromost nastaje, a već nastala lenjost i tromost se uvećava.

14. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala rastresenost i strepnja (uddhaćća-kukkućća) tako nastaju, a već nastala rastresenost i strepnja se tako uvećavaju kao što je to nemiran um. Zahvaljujući nemirnom umu, još nenastala rastresenost i strepnja nastaje, a već nastala rastresenost i strepnja se uvećava.

15. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala sumnja (vićikiććha) tako nastaje, a već nastala sumnja se tako uvećava kao što je to površan um. Zahvaljujući površnom umu, još nenastala sumnja nastaje, a već nastala sumnja se uvećava.

16. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala čulna želja tako ne nastaje, a već nastala čulna želja se tako smanjuje kao što je to odvratan oblik. Kad je odvratan oblik dobro promišljen (yoniso manasi karoto), još nenastala čulna želja ne nastaje, a već nastala čulna želja se smanjuje.

17. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala zlovolja tako ne nastaje, a već nastala zlovolja se tako smanjuje kao što je to um oslobođen prijateljskom ljubavlju (metta). Kad je um oslobođen prijateljskom ljubavlju dobro promišljen, još nenastala zlovolja nastaje, a već nastala zlovolja se smanjuje.

18. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala lenjost i tromost tako ne nastaje, a već nastala lenjost i tromost se tako smanjuju kao što su to sposobnost za napor, sposobnost za ulaganje truda, sposobnost za borbu. Zahvaljujući istrajnom naporu, još nenastala lenjost i tromost ne nastaje, a već nastala lenjost i tromost se smanjuju.

19. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala rastresenost i strepnja tako ne nastaju, a već nastala rastresenost i strepnja se tako smanjuju kao što je to spokojan um. Zahvaljujući spokojnom umu, još nenastala rastresenost i strepnja ne nastaje, a već nastala rastresenost i strepnja se smanjuju.

20. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala sumnja tako ne nastaje, a već nastala sumnja se tako smanjuje kao što je to temeljan um. Zahvaljujući temeljnom umu, još nenastala sumnja nastaje, a već nastala sumnja se uvećava.

Nivaranappahana vaggo, Anguttara nikāya I.11-20

 :andjali

Aparigraha:
Budini poucni saveti zenama u vidu recepta za srecan brak:


A kako se to, Visākhā, žena ophodi kako dolikuje prema svom mužu? Ono što njezin muž smatra neprihvatljivim, to ne bi učinila ni po cenu života. Na taj način se žena ophodi kako dolikuje prema svom mužu.
A kako je to, Visākhā, žena štedljiva? Šta god da njezin muž donese kući – novac ili letinu, srebro ili zlato – čuva ga na sigurnom. Ne potkrada, ne razmeće se, ne troši previše, ne razbacuje njegov imetak. Na taj način je žena štedljiva.



http://yu-budizam.com/canon/anguttara/an08-059.html

Sati:
Sutte iz Pali kanona mogu poslužiti i za praksu koja se naziva "Sutta meditacija", a sistem je vrlo jednostavan. Odaberete tekst ili zbirku i svaki dan pročitate po jednu rečenicu, pasus ili celu suttu iz Kanona, u zavisnosti od vremema koje ste u unapred odredili. Potom promislite o pročitanom.

Postoji recimo tri sistema rada. Odaberite jedan i njega se pridržavajte:
1. Tako, ako se odlučite da dnevno izdvojite 10-60 sekundi, možete pročitati po jednu strofu iz Dhammapade (i razmisliti o njoj).
http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/dhp.html

2. Duža varijanta može biti 1-10 minuta na dan (uključujući promišljanje). Po jedna sutta iz Anguttara nikaye
http://www.yu-budizam.com/canon/anguttara/index.html
ili Samyutta nikaye.
http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/index.html

3. I na kraju, najambicioznija varijanta je 10-30 minuta (uključujući promišljanje), kada čitate po jednu suttu ili odlomak sutte iz Mađđhima nikaye
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/index.html
ili Digha nikaye.
http://www.yu-budizam.com/canon/digha/index.html
Ako se rešite da isprobate ovaj vid dubljeg upoznavanja sa Učenjem, evo nekoliko korsnih sugestija

Napomene:

Stav: skromnost i strpljenje će vam pomoći sa u sebi izgradite poverenje (saddhā), koje je veoma važno. Ne očekujte da shvatite značenje sutte odmah. Nastavite da redovno čitate bez obzira na svoju početnu reakciju. Na kraju ćete biti u stanju da bolje razumete svaku suttu. Biće mnogo njih koje su vam jasne već na prvi pogled. A biće i onih drugih. Pristupite svakom tekstu kao duhovnom dokumentu. Nemojte razmišljati o prikupljanju činjenica, informacija, ili pronalaženju neke greške. Sve što je važno u njemu, prirodno će dopreti do vašeg srca.

Prepreke: Kao i sa praksom meditacije, tako i kod sutta meditacije morate uložiti napor da uklonite prepreke koje se u vama jave. Na primer, ako su vas obuzeli pospanost ili sumnjičavost, normalno je da značenje neće dopreti do vašeg srca. Ako suttu krivite za prepreke, tada nema rešenja. Ako prepreke vidite kao svoje, tada je rešenje moguće.

Fizički prostor: odvojte mesto za sutta meditaciju, idealno isto ono koje koristite i za redovnu meditaciju. I svoj odabrani tekst tu držite ili na posebnom mestu određenom za njega.

Posvećenost: Odaberite jednu knjigu i držite je se. Počnite od samog početka i čitajte onoliko koliko ste odredili da je vaša dnevna norma. Kada stignete na kraj knjige, počnite od početka, tako da svaku knjigu pročitate najmanje dva puta. Mnogo više stvari će vam biti jasnije.

Lična antologija: Napravite sopstvenu antologiju sutta koje se najupečtljije obraćaju nečistoćama u vašem umu. Ako se vaša svakodnevna praksa proredi, još uvek ćete imati sa čime da radite kada se ukaže potreba. Onog dana kada su te nečistoće ili prepreke posebno jake, možda ćete se odlučiti da umesto redovnog teksta sa kojim radite pročitate nešto iz svoje antologije.

Ostalo:
* Vreme za vežbanje ne koristite za čitanje uvoda u knjigu, baš kao što i redovnu meditaciju ne biste zamenili čitanjem knjige o meditaciji.
* Ne radite sutta meditaciju ispred kompjutera. Radije odštampajte tekst.
* Ako vežbate na kraju dana, probajte da i sledećeg jutra provedete nekoliko trenutaka pokušavajući da se prisetite onoga što ste pročitali prethodne večeri.
* Vežbajte svaki dan. ne prekidajte lanac!
* Možda je bolje da ne pravite bilo kakve beleške dok prvi put čitate tekst. Imajte na umu da ćete ga pročitati po drugi put. Ako baš morate da hvatate beleške, probajte da dok čitate samo podvučete važna mesta, pa da beleške načinite posle čitanja.
* Fusnote vam mogu biti od koristi, ali i ne moraju, u zavisnosti od izdanja. Prosudite sami.
* Razmislite da li bi vam koristilo ako pred početak čitanja odrecitujete neku od klasičnih formula na paliju ili u prevodu. Recimo: Namo tassa Bhagavato Arahato Samma Sambuddasa (3 puta) ili nešto drugo.

 :)

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju