Budizam > Pali kanon grupa

58. Mahasakuludayi sutta (MN 77) -– deo 3

(1/1)

Sati:
58. Mahasakuludāyi sutta (MN 77) – Dugi govor Sakuludāyinu -– deo 03 (M0068_MN-077.mp3)

Link do sutte
http://yu-budizam.com/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-77-mahasakuludayi-sutta/


Beleške

Naredni odeljak unutar petog dela sutte, posvećenog 37 bodhipakkhiya dhamma ili 37 sredstava probuđenja, jeste odeljak broj 3, koji govori o četiri osnove duhovne moći. Tekst sutte koristi standardnu formulu:

"17. I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja četiri osnove duhovne moći. Tako monah u sebi razvija osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući želji (ćhanda) istrajnom naporu. On u sebi razvija osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući energičnosti (viriya) i istrajnom naporu. On u sebi razvija osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući čistoti uma (ćitta) i istrajnom naporu. On u sebi razvija osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući istraživanju (vimaṃsā) i istrajnom naporu. Otuda su mnogi moji učenici dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja."

Duhovne moći se na pāliju zovu iddhipāda. Reč iddhi u indijskoj duhovnoj tradiciji ima posebno značenje, koje ukazuje na neku vrstu natprirodnih moći, koje se stiču razvijanjem najviših stanja uma. Uz pomoć njih možemo da činimo ono što naizgled pobija prirodne zakone kakve poznajemo. Takvi su recimo umnožavanje tela, sposobnost da se leti ili hoda po vodi, prolazi kroz zidove, čitaju misli drugih ljudi itd. Čitavo poglavlje u Saṃyutta nikāyi je posvećeno iddhipāda, ali ih Buda. za razliku od nekih drugih, ne vidi kao cilj po sebi, već kao samo još jednu alatku u dostizanje najvišeg cilja, a to je trajno oslobađanje uma do patnje. Drugi deo kovanice "pāda" znači doslovno "stopalo", a onda analogijom i "osnova". Na drugom mestu u Kanonu Buda je rekao da svako među asketama i monasima ko je praktikuje bilo koju od ovih viših duhovnih moći, bilo da je reč o profanim duhovnim moćima kao što je magične ili čudotvorne moći, ili je reč o krajnjoj duhovnoj moći oslobođenja uma, čini to zahvaljujući razvijanju i usavršavanju četiri osnove duhovne moći nabrojane u gornjem citatu.

Kada pogledamo te četiri osnove, vidimo da su postoji ono što je zajedničko svima njima i ono što ih razlikuje. Kao što vidimo, zajednička im je, prvo, "koncentracija", koja je nužni uslov za postojanje duhovne moći. I onda imamo objašnjenje kako se ta koncentracija postiže. Jedan zajednički element je "padhāna sankhāra", što je ovde prevedeno kao "istrajan napor". U nekim suttama u Saṃyutta nikāyi koje detaljnije analiziraju kovanicu "iddhipāda", termin "padhāna sankhāra" ili "voljna aktivnost istrajnog napora" se objašnjava upravo kao četiri vrste ispravnog napora, dela plemenitog osmostrukog puta, a njih smo razmatrali u prethodnom nastavku ove analize, kada smo govorili o 37 bodhipakkhiya dhamma.

Dakle, ove četiri vrste istrajnog napora su nužne da se postigne koncentracija. Međutim, pored njih, postoje i četiri specifična činioca koji rađaju koncentraciju i oni dele iddhipāda na četiri vrste. Ti činioci su želja, energičnost, čistota uma i istraživanje (kao aktivnost mudrosti). Ovde je zanimljivo osvrnuti se na pogrešne i nažalost prilično raširene komentare da budizam kritikuje želju i smatra je nečim lošim, savetuje kako bi trebalo da se lišimo svih želja. To apsolutno nije tačno, kao što se vidi i iz ove sutte. Ono što nam budizam savetuje jeste da se oslobodimo sebične želje (taṇhā). No ovde se radi o korisnoj želji, želji da dostignemo neku vrstu duhovno uzvišenih stanja. I svakako da takvu želju treba da iskoristimo kao pokretačku silu koja nas približava tom cilju. Tako, vođeni tom željo, dostižemo visok stepen koncentracije (samādhi) i zahvaljujući njoj u stanju smo da ispoljavamo duhovne moći i na kraju kombinujući samādhi sa višom mudrošću stižemo do oslobođenja. Neko drugi će, u skladu sa svojom ličnošću, staviti u prvi plan energičnost i načiniti je vozilom koje ga nosi napred. Treći nema izražen kvalitet energičnosti, ali on radi na  smirivanju uma, opuštanju uma, čineći ga mirnim, čistim, blistavim. To je takozvani meki, blagi pristup, kojim se takođe može razviti koncentracija i onda je iskoristiti kao osnovu za stizanje do cilja. Četvrta vrsta osobe će možda koristiti četvrtu osnovu duhovnih moći, a to je istraživanje. Ovde se još uvek ne radi o mudrosti koja istražuje tri karakteristike egzistencije, već pre o istraživanju koji činioci ometaju um, a koji unapređuju njegovu sabranost. Ovde može biti da je osoba vođena željom da se razume istina, da se istraži priroda stvarnosti i to je motiv da se razvija koncentracija, a ona zatim postaje osnova duhovne moći.

Treba reći da ova četiri kvaliteta: želja, energičnost, čistota uma i istraživanje, nisu osnova uspeha samo na duhovnom planu, već u svemu čega se poduhvatimo, čak i u profanim stvarima, kao što je recimo uspeh na poslu. Tako želimo da svoj posao dobro obavimo, zatim ulažemo energiju u njegovo obavljanje, razvijamo jasan, opušten um pri tome, prijemčiv i otvoren, um koji reaguje na ono što se događa i situacije kroz koje prolazimo, da bismo ih kroz istraživanje potpuno razumeli.

Naredni odeljak govori o pet sposobnosti (indriya):

"18. I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja pet duhovnih sposobnosti. Tako monah u sebi razvija sposobnost poverenja (saddha), koja vodi do mira, vodi do probuđenja. On u sebi razvija sposobnost energičnosti (viriya)... sposobnost sabranosti (sati)... sposobnost koncentracije (samādhi)... sposobnost mudrosti (pañña), koja vodi do mira, vodi do probuđenja. Otuda su mnogi moji učenici dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja."

Ova grupa kvaliteta se često javlja u suttama i u Saṃyutta nikāyi postoji posebno poglavlje (broj 48) njima posvećeno. Oni se pojavljuju i u narednom odeljku o, pasus 19, gde imamo pet moći (ovde umesto iddhipāda imamo drugi termin, bala).

"19. I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja pet moći. Tako monah u sebi razvija moć poverenja, koja vodi do mira, vodi do probuđenja. On u sebi razvija moć energičnosti… moć sabranosti… moć koncentracije… moć mudrosti, koja vodi do mira, vodi do probuđenja. Otuda su mnogi moji učenici dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja."


Dakle, ovih pet kvaliteta su u ovoj sutti klasifikovani na dva načina: kao sposobnosti (indriya) i kao moći, snage (bala). Sada se, naravno, postavlja pitanje zašto je to urađeno?

Pre svega posvetimo se sposobnostima. Termin indriya je izvedenica od Indra, imena jednog od najviših božanstva vedskog panteona. U budističkimtekstovima Indra je poznat kao Sakka, vladar bogova (devānaṃ indo). Tako reč indra sugeriše ono što je vrhovno, što vlada i upravlja. Dalje, indriya je naročita duhovna sposobnost koja kontroliše druge uticaje, ona je sama ključni faktor, vladajući princip u određenom domenu. Tako imamo sposobnost poverenja, koja ne znači slepo verovanje u nekakve verske ili filozofske dogme, već posedovanje poverenja naročito u Budino probuđenje i Dhammu koja proizlazi iz tog probuđenja. To poverenje onda nas navodi da krenemo duhovnim putem i lično se uverimo u ono što Buda propoveda. Ono nam pomaže da amortizujemo uticaj raznih prepreka na koje možemo naići, raznih sumnji, kolebanja i pitanja koja se javljaju u umu, kako nas ne bi odmah pokolebala i navela da odustanemo. Druga sposobnost, energija, takođe ima kontrolišući, presudan uticaj u neutralisanju i prevlađivanju onoga što joj je direktno suprotno, a to su lenjost i nepažljivost. Njena manifestacija jesu već pomenute četiri ispravne vrste napora. Dalje, mentalni kvalitet sabranosti je sposobnost, jer ona ima odlučujući uticaj u svom domenu, a to je da nas u svakodnevnom životu drži sabranim, svesnim onoga što činimo. Tako sprečava um da odluta. A kad odaberemo objekat za meditaciju, ona je ta koja um drži na tom objektu, drži ga neprekidno na vidiku i sprečava da drugi mentalni podražaji zarobe um. Tako sabranost ima ulogu da neutrališe zaboravnost i kolebljivost, neprekidno skakanje uma sa jedne na drugu stvar. Sa pozitivne strane gledano, zadatak sabranosti je da stalno održava um svesnim, budnim, pažljivim u odnosu na ono što radimo, govorimo, mislimo, osećamo.

Koncentracija kao sposobnost ima funkciju da prevaziđe mentalnu rastresenost uma, njegovo uma ka mnogim, različitim objektima. Sa pozitivne strane, koncentracija održava um neprekidno fokusiranog na jedan, odabrani objekat. Kada praktikujemo meditacij usmirenja (samatha) koncentracija je ključni elemenat. No, i kada praktikujemo meditaciju uvida (vipassana) neophodna je koncentracija, kako bismo održavali um fokusiran na taj neprekidno menjajući tok mentalnih obrazaca (sankhāra), tok fenomena što nastaju i nestaju, a nazivamo ga iskustvom. I na kraju, sposobnost mudrosti (paññindriya) ima odlučujući uticaj u svom domenu, a to je ispravno razumevanje. Sposobnost mudrosti se dakle direktno suprotstavlja svojim naročitim preprekama, kao što je neznanje, pogrešno razumevanje, obmana. Sa pozitivne strane gledano, sposobnost mudrosti ima funkciju istraživanja i razlučivanja uslovljenih fenomena, kako bi uočila njihove prave karakteristike: uslovljeni nastanak, nepostojanost, nedovoljnost i odsustvo trajne suštine. Na kraju, mudrost je ta koja prodire do neuslovljenog i razume četiri plemenite istine. Treba naglasiti da svih ovih pet sposobnosti ne funkcionišu odvojeno, već su sve one opisane tako da vode ka smirenju (upasama) i probuđenju (bodhi) i u tome imaju svoju ulogu, neutrališući specifične prepreke, svaka u svom domenu.

Isti ovi mentalni mentalni kvaliteti, iz drugog ugla posmatrani, kada označavaju određen stupanj čvrstine ili snage, nazivaju se moćima (bala). Komentari kažu da bi reč bala, moć, trebalo razumeti u smislu onoga što  je nepokolebljivo, nepobedivo za njegovu suprotnost. Tako poverenje, kada je zaista moć, znači da ga ne može pokolebati nepoverenje, sumnje ili nedoumice. Energičnost je nepokolebljiva za lenjost. Sabranost postaje moć kada je ne može poremetiti sanjarenje, zaboravnost, nepažljivost. Koncentracija je moć kada je ne može poremetiti rastresenost, nefokusiranost. I na kraju, mudrost postaje moć kada je nepokolebljiva pred neznanjem. Onaj ko razvija ovih pet moći može razviti ovih pet kvaliteta do stupnja da postanu snage, ali taj proces nije nepovratan i ista ta osoba može kasnije, ukoliko zanemari vežbanje, opet postati lenja, nepromišljena, može imati problema da se skoncentriše i njeno razumevanje i mudrost mogu postati zamagljeni. No, sve dok iskreno vežba, ovih pet snaga mu obezbeđuju neophodan unutrašnji mir i fokusiranost, kako bi što brže napredovao putem.

(nastaviće se)

Navigacija

[0] Indeks poruka

Idi na punu verziju