59. Mahasakuludāyi sutta (MN 77) – Dugi govor Sakuludāyinu -– deo 04 (M0069_MN-077.mp3)Link do sutte
http://yu-budizam.com/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-77-mahasakuludayi-sutta/BeleškePošto smo prošli svih 37 sredstava probuđenja ili bodhipakkhiya dhamma i njihov međusobni odnos, došli smo do paragrafa 22. Ali da bi objašnjenje bilo jednostavnije, skočićemo zapravo na pasus 24 i onda ići unazad do pasusa 22, jer neka od osam oslobođenja i osnova prevazilaženja proizlaze zapravo iz rada sa kasinama. Tako kada prvo objasnimo kasine, biće lakše razumeti ono o čemu se govori u dva odeljka koji im prethode. Zato, u pasusu 22 Buda lutalici Sakaludāyiu kaže:
"I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put razvijanja deset kasina-osnova (kasināyatana)."
Poreklo reči "kasina" nije do kraja razjašnjeno. Izvorno značenje je "univerzalnost, sveprožimajuće, celovitost". No u theravāda tradiciji je reč dobila i specifično značenje vezano za meditaciju, jer predstavlja specifičnu vrstu fizičkog objekta meditacije. I opis dat u tekstu: "Monah posmatra zemlja-kasinu iznad, ispod i popreko, nepodeljenu i nemerljivu", ukazuje na univerzalnost i sveobuhvatnost. I nastavlja: "Drugi posmatra voda-kasinu... Drugi posmatra vatra-kasinu... Drugi posmatra vazduh-kasinu..." Ovde se kao objekti posmatranja nabrajaju četiri osnovna elementa. Zatim dolazimo do četiri kasine koje predstavljaju četiri osnovne boje: "Drugi posmatra plavu kasinu... Drugi posmatra žutu kasinu... Drugi posmatra crvenu kasinu... Drugi posmatra belu kasinu..."
"Drugi posmatra prostor-kasinu... Drugi posmatra svest-kasinu iznad, ispod i popreko, nepodeljenu i nemerljivu. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja."
Na šta se zapravo misli u ovom pasusu? Ako imamo na raspolaganju samo ovaj tekst, vrlo je teško to razumeti. A zapravo je reč je o vrlo naprednoj jogičkoj ili meditativnoj praksi. Meditant uzima opažaj zasnovan u prva četiri slučaja na jednom od osnovnih elemenata ili opažaj zasnovan na jednoj od osnovnih boja i razvija ga kroz meditaciju tako da taj opažaj postaje isključiv, meditant je fokusiran isključivo na njega. Svi drugi opažaj su isključeni, jer je taj jedan opažaj pokrio čitavo polje opažanja. Ovo je praksa samadhija, koncentracije, fokusiranosti uma. Opažaj postaje nepodeljen, nema nikakvih varijacija u njemu, i isto tako je nemerljiv, to jest pokriva čitav univerzum za meditanta.
Iako se radi o veoma naprednim stanjima duhovnog razvoja, budistička tradicija je na sistematičan način razvila sasvim konkretne načine kako da se dosegnu ta napredna stanja. Koliko od toga potiče od samoga Bude, a koliko od neke od kasnijih generacija njegovih učenika teško je reći. Vrlo je moguće da dobar deo tog znanja crpi iz drevnih jogijskih znanja koja su postojala i u Budino vreme. Dakle, prema instrukcijama datim u komentarskoj literaturi, meditant koristi objekat koji se naziva kasina, a ima oblik diska (kasina mandala) načinjenog od gline (zemlja-kasina) i prečnika oko 30 centimetara. Površina se uglača i predmet se postavi na odstojanje od meditanta od recimo metar i na postolju, kako bi mogao da ga posmatra nesmetano. Posmatrajući ga, fokusira svoj um na taj objekata, uz mentalno ponavljanje. "Zemlja, zemlja..." Zatim sklapa oči i pokušava da vizualizije taj predmet. Potom opet otvara oči i posmatra ga, a onda ih ponovo sklapa i vizualizuje, ponavljajući u sebi: "Zemlja, zemlja..." Vežba sve dok na kraju nije u stanju da zatvorenih očiju sliku kasine, zemljanog diska vidi podjednako jasno kao i kad su mu oči otvorene. Kada dostigne taj nivo opažaja, tada više ne mora da se oslanja na fizički predmet. Dalje vežba samo sa tom mentalnom slikom, i dalje se fokusira na nju ponavljajući u sebi "Zemlja, zemlja..." sve dok ta mentalna slika ne postane sjajna, blistava i taj pročišćeni objekat (patibhāga nimitta) sada predstavlja zemlju. Kada meditant u sebi razvije ovakav znak, pet prepreka u njemu slabe i um ulazi u stanje koje se u komentarima naziva pristupna koncentracija upaćāra-samādhi. I dalje uporno se fokusirajući na taj mentalni objekat, konačno um ulazi u meditativno zadubljenje (đhāna).
Kod većine meditanata, kada rade sa znakom, sa kasinom, prvo iskustvo u zadubljenju je da je kasina ograničena, recimo krug ili sfera ograničenih dimenzija. Ali pošto je meditant stekao određen stepen veštine, fleksibilnosti, lakoće u postizanju zadubljenja zasnovanog na tog ograničenoj percepciji kasine, on će dalje raditi na njenom postepenom širenju, pretvarajući je u pravi kasina-objekat. Na kraju stiže do tačke kada sve granice nestaju i ona obuhvata čitav univerzum. Čitav mentalni prostor recimo u slučaju zemlja-kasine zauzima ta percepcija zemlje. I to je trenutak koji nalazimo u sutti: "Monah posmatra zemlja-kasinu iznad, ispod i popreko, nepodeljenu i nemerljivu". Kad je u pitanju voda-kasina, Visuddhimagga preporučuje da se koristi posuda sa vodom, koju stavimo pred sebe i ona služi kao objekat na koji fokusiramo pažnju. Pri tome ne obraćamo pažnju na boju vode ili njen oblik, već na onaj njen kvalitet koje je čini vodom i razlikuje od drugih elemenata. Potom tu percepciju vode razvijamo u sebi, zatvorenih očiju. Kod vatra-kasine, isečemo okrugli otvor na ploči, koju stavimo ispred upaljene vatre i kroz taj otvor posmatramo plamen. I fokusiramo se na "vatrenost" vatre. Slično je i sa narednim kasinama, koje su glineni diskovi obojeni u jednu od četiri pomenute boje. Na kraju, pomenimo da se ne preporučuje samostalan rad sa kasinama, već sam uz pomoć učitelja koji ima iskustva sa ovom vrstom meditacije.
Sada se vraćamo na pasus 23, gde nailazimo na nešto što se zove osam osnova prevazilaženja. O čemu se radi? Radi se o osam vrsta metoda ovladavanja umom ili zadubljenjima. I opet se radi o nekoj vrsti jogijskih praksi koje su verovatno postojale i pre Bude, a koje je on uključio u svoj sistem.
"Opažajući oblik unutar sebe, monah vidi i oblike izvan, ograničene, lepe i ružne; prevazilazeći ih, on opaža ovako: 'Znam, vidim'. To je prva osnova prevazilaženja."
Ova vežba je u komentarima objašnjena kao način da meditant obezbedi sebi znak, nimitta, kao osnovu svog meditativnog zadubljenja. "Opažajući oblik unutar sebe" znači da poput obojene kasine, meditant uzima za fokus deo sopstvenog tela određene boje. Na primer, kao plavu kasinu koristi kosu, koja je kod Indijaca sasvim crna, ali nekad ima i tamno plavu nijansu. Kao crvenu kasinu može koristiti kapljicu krvi, a kao belu beonjaču. Ovo ukazuje da jogiji koji su veoma vešti u dostizanju samadhija mogu uzeti neki sasvim običan predmet kao objekat, baš kao što je deo tela, fokusiraju se na njegovu boju i dostignu visok nivo koncentracije. Potom, kada se ta koncentracija izoštri, oni taj oblik doživljavaju kao da je izvan njih, kao da nije deo njih. No oni su i dalje ograničeni, a mogu izgledati privlačni ili odbojni, deformisani. No koristeći taj oblik, na određenoj tačni, meditant ulazi u zadubljenje u taj oblik, to se naziva njegovim prevazilaženjem. I kada meditant izađe iz zadubljenja, u njemu se javlja zapažanje: "Znam, vidim". U drugoj osnovi, meditant uspeva da objekat koji posmatra proširi bezgranično i potom ulazi u zadubljenje. Kod treće osnove izostaje opažanje oblika unutar, već kreće od posmatranja nekog objekta izvan sebe, isto kao i kod četvrte. Sledeće četiri su kasina meditacije koje imaju određenu boju kao svoj objekat i zadubljenje kao svoj cilj.
I sada, idući i dalje unazad, dolazimo do pasusa 22 i osam oslobođenja. Reč oslobođenje, vimokkha, koja se ovde koristi je sasvim različita od reči vimutti, koja se isto prevodi. Ovde se ne misli oslobođenje iz kruga preporađanja, saṃsāra. Reč o privremeno oslobođenju uma od nečistoća, mentalnih stanja koja predstavljaju prepreku njegovom daljem razvoju, i to zahvaljujući razvoju određene meditativne veštine. Osam ovih oslobođenja je svakako u korelaciji sa osam osnova prevazilaženja. Tako prvo oslobođenje: "pošto poseduje materijalni oblik, monah vidi oblik", korespondira sa prve dve osnove, gde se kao objekat meditacije koristi sopstveno telo. Drugo oslobođenje: "ne opažajući oblik unutar, on opaža taj oblik izvan", odgovara osnovama tri i četiri, gde se radi sa spoljašnjim objektom. Treće oslobođenje: "on je okrenut samo lepome" odgovara osnovama od pet do osam, u kojima se radi sa lepim, blistavim bojama. Oslobođenja od četiri do sedam su četiri bezoblična zadubljenja. Da bi se dostiglo prvo od njih, meditant prvo ovladava zadubljenjem zasnovanim na jednoj od kasina. Zatim je proširuje, sve dok ne postane bezgranična i nemerljiva. Kad postigne određeni stepen umešnosti, fleksibilnosti u takvom radu sa takvim proširenim kasinama, mentalno uklanja boju ako se radi o obojenoj kasini, ili element zemlje ako se radi o zemlja-kasini, zajedno sa bilo kakvim oblikom koji je možda preostao, tako da unutar prostora koji mentalno opaža ne preostaje bilo šta drugo do sam taj prostor. Prostor koji se širi u svim pravcima, bezgranično. To se naziva meditacijom sfere beskrajnog prostora. Kada meditant postane vešt u ovoj meditaciji, kada je dobro upozna i može lako da uđe u nju i izađe, prelazi postepeno na naredne nivoe i postiže sve rafiniranija stanja koncentracije. Samo prelazak na poslednji nivo, osmo oslobođenje zahteva sem koncentracije i uvid, te je tako ono dostupno jedno ne-povratnicima i arahantima.
(nastaviće se)
