Kamma

[Sati]

Kamma/karma se tiče svakoga. Pravimo je, velik njezin deo, svakoga dana dok smo budni. Odlučujemo se da li da ustanemo ili ne - kamma. (Dobra kamma ako ustajemo bodro, a loša ako to činimo lenjo i mrzovoljno.) Odlučujemo se za čaj, doručak - možda je u to uključeno malo proždrljivosti, dakle loše kamme. Saosećamo sa nečijom bolešću i pomažemo - dobra kamma. Uzrujani smo jer autobus nikako ne stiže i kasnimo na posao - loša kamma. Kada smo na posao stigli, možda smo neljubazni prema kolegi ili ljuti na njega, pretimo mu - sve gora i gora kamma. Ali možda smo velikodušni i ljubazni prema nekome - izvanredna kamma. Posao nas uvodi u otupljujuća mentalna stanja, potom se otresemo te tromosti i nezadovoljstva (kao loše kamme) i svim silama pokušavamo da se vratimo pažnji (dobra kamma). U prenatrpanom autobusu, vraćajući se kući, neko nekome staje na nogu, ovaj odgovara psovkom - loša kamma - ali posle kratkog razmišljanja shvata: "Ah, odsustvo pažnje" i to je dobra kamma. Najzad, kod kuće. okrepljujemo se, potom poigramo sa decom i ispričamo im nekoliko priča iz Đatake - sve dobra kamma. Ali onda, umorni i otupeli, ukljućujemo radio (i/ili televizor) i ni ne saslušavši ga ostavljamo ga da vergla uprazno; potom se prejedemo i osetimo bezvoljnim - loša kamma. Ali, možda, umesto svega toga odamo poštu Budinom liku, pa posle pevanja odvojimo malo vremena za meditaciju - sve je to dobra kamma. Kada je telo umorno odlazimo na spavanje imajući na umu neki objekat meditacije - dobra kamma.

Sve ove odluke, izbori ili želje jesu kamma koju je um stvorio. Još više kamme stvori se kada govorimo posle svake takve odluke. A još više ako posle svega toga još i delamo. "Dobra" i "loša" kamma razlikuju se prema korenu dela. Po tome kakvim smo motivom vođeni kada, recimo, pomažemo bolesnom. To je uvek slućaj kada postoje različite mogućnosti. Je li motiv to što želimo novac bogate tetke posle njezine smrti ili pomažemo iz iskrenog milosrđa? Očigledno da se u ovom drugom slučaju stvara mnogo bolja kamma. Ali ima slučajeva kada su stvari oćiglednije. Neko je očepljen i opsuje: ovo ni u kom slučaju ne može biti dobra kamma, jednostavno zato što je koren u mržnji. Ili neko proždire velike kolićine hrane - radi se jednostavno o kammi ukorenjenoj u pohlepi. Ili oni periodi otupelosti i sanjarenja, kada stvari ne posmatramo onakvim kakve jesu - to je kamma ukorenjena u obmanutosti. Kada bilo koje od ovih mentalnih stanja koja prljaju um preovladava, tada nema sumnje da se stvara loša kamma. Jednom kada je stvorena ne postoji način da se izbriše ili promeni i kad-tad ona će doneti svoj plod. Plod loše kamme nikada nije sreća, kao što možemo da pročitamo u govorima koji slede. On uvek dolazi kao bol, muka, razočarenje ili teskoba. A ko to želi? Pa onda ne stvarajte više lošu kammu! Svako je stvorio već čitavo njezino skladište dovoljno da stvara patnju u životima koji tek dolaze. Nema potrebe tu količinu još povećavati.

Svako želi sreću! Ali i njezin nastanak je uslovljen. Stvaranje dobre kamme je veliki generator sreće. A šta je u toj kammi dobro? Ona je ukorenjena u ne-pohlepi (velikodušnosti, samoodricanju) ili u ne-mržnji (saosećanju, ljubaznosti) ili, na kraju, u ne-obmanutosti (mudrosti, razumevanju). Dakle, siguran put da se zadobije sreća jeste stvaranje dobre kamme, svakodnevno, što je moguće više. Jedino ljudi ulažu napor da rastu u dhammi (= da stvaraju dobru kammu), jedino oni imaju šansu da putem meditacije uspeju na stazi koja vodi do konačnog oslobađanja. Bilo kakav da nam je cilj u životu - sreća ovde i sada, preporađanje u sretnim okolnostima u budućem životu ili okončanje čitavog procesa rađanja i umiranja dosezanjem nirvane - ne možemo pogrešiti stvarajući dobru kammu! A šta je sa onima koji ne veruju u kammu i njezine plodove? Bilo da veruju ili ne, oni je ipak stvaraju! Takođe se suočavaju sa plodovima kamme koju stvaraju. Jer činjenje, a ne verovanje, jeste ono što je u celoj stvari bitno.

"Čini dobro, dobićeš dobro,
čini zlo, dobićeš zlo."

[sai unuk]

pitanja oko karme su medju najcescim koja sebi postavljam. mogu potpuno razumijeti i prihvatiti djelovanje zakona
karme dok je na nekom psiholoskom nivou koji se tice dimenzije zivota s kojom mogu eksperimentisati ovdje i sada.
medjutim, poteskoce nailaze sa pitanjima metafizicke prirode, kao sto je preporadjanje naprimjer. jednostavno, tesko
mi je povjerovati u koncept prema kojem sakupljamo dobru i losu karmu u ovom zivotu da bi u nekom drugom platili
racun. ubi me prejak agnosticizam :-). ovo naravno nije nikakav moj stav za koji bih izgorio u zaru polemicke vatre 
nego sagledavanje vlastite nesposobnosti da neke stvari razumijem na nacin koji je potreban da bi ih prihvatio.

[Sati]

pitanja oko karme su medju najcescim koja sebi postavljam. mogu potpuno razumijeti i prihvatiti djelovanje zakona
karme dok je na nekom psiholoskom nivou koji se tice dimenzije zivota s kojom mogu eksperimentisati ovdje i sada.
medjutim, poteskoce nailaze sa pitanjima metafizicke prirode, kao sto je preporadjanje naprimjer. jednostavno, tesko
mi je povjerovati u koncept prema kojem sakupljamo dobru i losu karmu u ovom zivotu da bi u nekom drugom platili
racun. ubi me prejak agnosticizam :-). ovo naravno nije nikakav moj stav za koji bih izgorio u zaru polemicke vatre 
nego sagledavanje vlastite nesposobnosti da neke stvari razumijem na nacin koji je potreban da bi ih prihvatio.

Nisi jedini koje kamma veoma zanima. 
Po upitima na sajtu vidim da je u vrhu termina koji se traže.

Prema tvojoj poruci, meni se čini da je tebi veći problem da poveruješ u preporađanje, nego u sâmo delovanje zakona kamme. Jer on jednostavno tvrdi da ako poseješ seme pčenice, rodiće pčenica, a ne cvekla. Ako si stalno neprijateljski raspoložen prema ljudima oko sebe, imaćeš na kraju neprijatelje, a ne prijatelje oko sebe. I zaista je teško ne poverovati u to.
E sad kad dođe na red prenošenje mentalnog obrasca ili navike neprijateljskog odnosa prema okolini u naredni život, meni ni tu nema neke velike protivrečnosti, pod uslovom kao što rekoh, da verujemo da taj naredni život postoji. Ako u to verujemo, a jedino nam preostaje da verujemo, jer iskustveno to ne znamo pouzdano (bar dok ne razvijemo veću sposobnost koncentracije), onda nema ništa logičnije da ako ovaj život napustim uma prepunog mentalne energije neprijateljstva, da onog trenutka kad ta mentalna energija nađe novu materijalnu osnovu u novom biću, novom mozgu i on počne da funkcioniše, da ta energija zadrži svoj kvalitet neprijateljstva. Kao što ni električna energija pukim prenošenjem dalekovodom ne menja svoju prirodu, ne postane recimo svetlost, sve dok ne upalimo lampu, to jest ne uključimo u igru i voljni postupak njene transfromacije.

Ali kao što je Buda rekao na nekom mestu u Kanonu, parafrazirano: Ono što od mog učenja razumeš i uverio si se u njegovu ispravnost, to uzmi i to razvijaj. A ono što ne razumeš i nisi u to ubeđen, odloži sa strane možda za neko kasnije vreme.

Zato nema potrebe mnogo se mučiti oko onoga što nam se čini neuverljivim, kao što je recimo budući život, već se više skoncentrisati na ono što već imamo u rukama i vidimo da je istinito i da nam koristi. A to je delovanje zakona kamme u ovom životu. I zato vežbajmo se u pročišćenju uma i srca ovde i sada, na dobrobiti svoju i ljudi oko nas. Tu će delovanje zakona biti sigurno vidljivo.

Naravno, ovim ne dajem bilo kakve savete, već bi se pre moglo reći da glasno razmišljam i sam sebi objašnjavam 

[Vladimir Simović]

Ja se slazem sa tobom. Nisam znao za onu recenici Budinu koju si parafrazirao ali mi je drago da sam je sada cuo
jer postoje dosta stvari u budizmu koje su mi iskustveno a i intelektualno ne pojmljive. Ali zato se drzim ono ga
sto razumem, pa cemo videti sta ce na kraju biti.         

P.S. Dobri smajlici

[Marin]

Meni neke stvari oko preporadjanja nisu jasne. islio sam do nedavno da je preporadjanje vise nesto kao slikovito objasnjene sa drugacijim smislom nego sto ga se predstavlja ili objasnjenje za ljude koji tek uopznavaju budizam (da ih na neki nacin privuce vjerovanje da nemaju samo jedan zivot i da ce se ponovno roditi) ili da bi se ljudi zbog te teorije drzali morala (ako budu zli da ce patiti u sljedecem zivotu). Takvo sam ja imao misljenje dok nisam procitao nekoliko objasnjenja o preporadjanju na vasem sajtu. Procitao sam knjigu Dobra pitanja - dobri odgovori i shvatio da je preporadjanje za budiste cinjenica. Tamo se navode "dokazi" da ima ljudi koji se sjecaju proslih zivota i da je kao logicno da preporadjanje postoji. Smatrao sam da se preporadjanje odnosi na ovaj zivot kojeg sada zivimo, da je rijec zapravo kada se kaze o proslom zivotu da se misli o proslosti u ovome zivotu , isto tako kada se kaze u buducem zivotu da se radi o buducnosti u ovome zivotu. Izgleda da sam imao krivu predodzbu i da se u budizmu zaista preporadjanje shvaca da postoje prosli i buduci zivoti. Posto znam da budisti nevjeruju u postojanja duse nego se kaze da je covjek sastavljen od elemenata i oni udruzeni cine tijelo, psihu, covjeka i kada se elementi rastvore po logici bi trebalo biti da i mi nestajemo, odnosno ako nemamo dusu vise ne postojimo, niti bi nasa svijest trebala vise ikad postojati. Sad su mi te stvari konradiktorne, jer ako nemamo dusu , sto se zapravo seli u novo tijelo? Kaze se da preporadjanja u hinudizmu i budizmu nisu iste ideje, ali meni to izgleda isto, nazvati nasu bit dusa ili nekakva mentalna energija ili neznam sto ne mjenja na stvari. Tvrdnja sa jedne strane da u budiszmu nema slijepog vjerovanja jer nema dokaza da Bog postoji i u budizmu ideja Boga je iluzija a sa druge strane prihvacati da je preporadjanje realnost koja je dokaziva na nekakvim dokazima i na osnovu logike mi je smijesna. Kazati da Bog ne postoji jer nema dokaza i da je to primitivno vjerovanje a sa druge strane preporadjanje je logicni i dokazivo. Svatko ko ima malo inteligencije kakav zakljucak moze donjeti o ljudima koji pisu takve knjige? Iz knjige Dobra pitanja - dobri odgovori proistjece da smo prije vec zivjeli ali se toga nemozemo sjetiti i da cemo se ponovno roditi kao fizicka, bioloska bica, al uz to nemamo duh, sebstvo. Nelogicno i kontradiktorno jedino ako se to ne odnosi na na to da iza nas kad umremo ostaje ipak nesto od nas na ovome svijetu, recimo ako smo neku udrugu osnovali koja pomaze starima i bolesnima i sl. onda dio nase energije i nasa u ovom slucaju dobra namjera i dalje djeluju ali nas vise nema.  Znaci jos jednom da kazem, ja sam imao misljenje da se preporadjanje odnosi na ovaj zivot , na proslo razdoblje, dogadjaje i iskustva koje utjecu na nase sadasnje stanje i naravno na buduce i da se radi o psiholoskom tumacenju kako nasa uvjetovanost, nase misli, nasa djela utjecu na nas, na nase motive , na nase misli, emocije i na osnovu tih nasih misli, emocija ako ih nismo svjesni stvaramo stvaramo nasu buducnost nesvjesno i da bismo trebali raditi na shvacanju tog mehanizma kako on djeluje da sto svjesnije zivimo i na taj nacin upravljamo koliko je moguce sa samim sobom na najbolji i ispravniji nacin.  Jer sto smo svjesniji nacina na koji funkcioniramo samim tim mozemo odluciti na koji nacin cemo djelovati, prepustiti da nas voda nosi ili cemo raditi na nasim emocijama, osvjestavati ih, razumjeti ih i samim tim imati vise kontrole, zadovoljstva, zdravlja  u nasem zivotu.

Evo u kratkim crtama neka moja zapazanja

Marin

[Sati]

Pozdrav Marine, dobrodošao na forum

Da, nisi bio dobro razumeo ideju preporađanja u budizmu, jer se u njemu govori o stvarnim novim životima, a ne samo o jednom jedinom. Naravno ideja kao i svaka druga, nekom se čini prihvatljivom, drugom smešnom. Nekima je apsurdna, drugima logična. Pri tome, jedni  činjenicu da se neki ljudi sećaju svojih prošlih života uzimaju kao dokaz, drugi kao „dokaz“. 

E sad, ako prihvatimo kao makar radnu hipotezu da postoje prošli i budući životi, postavlja se standardno pitanje: Ako ne postoji duša, šta se seli iz jednog u drugo telo? Odgovor je vrlo jednostavan: ništa. Kako to? Pa tako što je već samo pitanje pogrešno? Zato što podrazumeva da je veza između prošlih i budućih života moguća samo ako se nešto „seli“. Pošto po budizmu ne postoji u ovom krugu preporađanja bilo šta što je stalno, nepromenljivo, večno, jasno je da nema šta ni da se seli. Ali budizam govori o gore pomenutoj vezi u smislu procesa, a ne nekog nepromenljivog entiteta. Dakle ono što „mene“ iz prošlosti povezuje sa „mnom“ sada i u budućnosti jeste jedino isti tok mentalne energije, stalno promenljivih mentalnih stanja (ćitta), koja se menjaju vratolomnom brzinom iz sekunda u sekund. I ona nisu ista ni u dva uzastopna sekunda, a kamoli u dva uzastopna života. Ako ti ovo izgleda zapetljano, primer će možda biti jasniji. Uzmi sebe kada si bio pre recimo deset godina i danas. Je li to ista osoba? I jeste i nije. Telo se promenilo, osećaji su se promenili, misli isto. Praktično sve je drugačije, ali opet ne toliko da se ne može reći da si to ti. Zašto. Pa samo zato što taj „ti“ pre deset godina i ti sada pripadate istom procesu, istom toku mentalne energije, istom nizu trenutnih stanja. I šta se događa kad dođe trenutak smrti. Ništa posebno. Preostala akumulirana mentalna se sjedinjuje sa novim embrionom, koji kao njena fizička osnova nastavlja njen naredni život. I tako sve dok se ta energija ne istroši. A kad će se istrošiti? Onog trenutka kad ne bude postojala žudnja, to jest vezanost. A vezanost će prestati onog trenutka kad osoba zaista uvidi da joj vezivanje za nešto što je prolazno može doneti samo patnju, a nikada sreću. A kad će se desiti to uviđanje? Hm. A kad će se završiti putovanje, ako na njega nikada ni ne krenemo?

Sve najbolje   

ps. Ja sam ovo napisao u skladu sa svojim vrlo ograničenim znanjem. Verujem da će ti ono što je napisano ovde mnogo više pomoći: Mahasi Sayadaw: Karma u budizmu

[Fuji]

a znas sta meni nije jasno, ako na celoj planeti ima npr. 5 muskaraca i 5 zena i svako od njih poseduje mentalnu energiju,posto ce ti ljudi jelte imati potrebu za produzenjem vrste napravi ce decu, i rodi ce se 5 novih tela..  Odakle njima mentalna energija? Da li su im roditelji preneli deo svoje (gene sigurno jesu, ali opet mislim da nije to isto).. Ili da odem josh malo dalje kako je prvo bice dobilo mentalnu energiju,ako se ona stvara sama to znaci da moze da se siri u beskonacno sve dok se povecava broj zivog sveta..  :misli:

[Sati]

a znas sta meni nije jasno, ako na celoj planeti ima npr. 5 muskaraca i 5 zena i svako od njih poseduje mentalnu energiju,posto ce ti ljudi jelte imati potrebu za produzenjem vrste napravi ce decu, i rodi ce se 5 novih tela..  Odakle njima mentalna energija? Da li su im roditelji preneli deo svoje (gene sigurno jesu, ali opet mislim da nije to isto).. Ili da odem josh malo dalje kako je prvo bice dobilo mentalnu energiju,ako se ona stvara sama to znaci da moze da se siri u beskonacno sve dok se povecava broj zivog sveta..  :misli:

Ovo je pitanje o tome kako je počeo ovaj svet. Koliko znam Buda nije odgovarao na takva pitanja, smarajući ih izlišnim za situaciju u kojoj se nalazimo sada. Verovatno bi ih danas poredio sa situacijom u kojoj se brod kojim plovima nakrivio i preti mu potapanje, a mi umesto da gledamo gde je čamac za spasavanje, sedimo na palubi i razmišljamo: Kako je ovaj brod uopšte nastao? I kako je nastao materijal od kojeg je on napravljen. Ko ga je pravio i kada? itd.

Sve legitimna pitanja, ali ne za situaciju u kojoj smo, a sa druge strane pitanja na koje verovatno teško da ćemo pronaći odgovore. Zato bi možda bilo mudrije okrenuti se onim pitanjima na koje su nam odgovori nadohvat ruke.

Kao i prostor, i vreme je beskonačno. Buda u Aggañña sutti govori o nezamislivo dugim ciklusima (kalpa) u kojima svet gonjem prirodnim uzrocima nastaje i širi se, da bi u jednom trenutku počeo da se skuplja i nestaje. I kad se sve sabije u jednu tačku, onda novi veliki prasak, pa novo širenje. I tako u beskonačnost. Ovo Budino objašnjenje deluje prilično naučno, ali pitanje prvog uzroka čini potpuno izlišnim. kao kad bismo pitali, a gde je prvi kilometar svemira?

 

[unicus]

"Ali kao što je Buda rekao na nekom mestu u Kanonu, parafrazirano: Ono što od mog učenja razumeš i uverio si se u njegovu ispravnost, to uzmi i to razvijaj. A ono što ne razumeš i nisi u to ubeđen, odloži sa strane možda za neko kasnije vreme. " - napisao je Sati
Vezano uz preporađanje, također mi mnogo toga nije jasno, ali ovo citirano mi je sasvim dovoljno, jer ionako intelektom i mozganjem ne možemo spoznati istinu. Za to je potreban uvid i razvijanje svesti, tako da time upoznajemo svijet kakav zaista jest. Mene je recimo zanimalo kako to, da se broj ljudi na svijetu povećava? Od kuda toliko mentalne energije koja se utjelovljuje? Palo mi na um da su recimo vremenska razdoblja (kalpa) takva, da se na neki evolucijski način svako postojanje razvija u pozitivnom smjeru. To znači, da je ono što je bilo u npr. životinjskom svijetu dobilo mogućnost ostvarenja u ljudskom obliku i tako postoji šansa  okončanja samsare..Jedino što evolucijski razvoj sigurno nema veze sa kammom, pa tako ne vjerujem da bi se cjelokupno postojanje samo po sebi razvijalo prema pozitivi, odnosno od životinjskog do ljudskog oblika.. No, sada sam se već uhvatio u hipotetskom načinu razmišljanja, što sigurno nije potrebno. Prema tome, mislim da je bitno korakom po korak napredovati u razvoju svesti a ostalo će se već otkrivati.. Uostalom i sam Buddha je postepeno otkrivao svijet kakav jeste, zar ne? 

[Sati]

Da, to je sasvim razumljiva ljudska potreba da nekako unese svrhu u ovaj svet u kojem živimo i u njegovo odvijanje. Pa je tako i nastao bog ili "progres" ili "hod istorije" kao konačnom razrešenju svih klasnih razlika, što bi rekao drug Marks. Ali svet nema svrhu, baš kao što ni vetar koji duva nema neku posebnu svrhu. On duva jednostavno jer su takvi uzroci. I samsara "duva" sve dok postoje uzroci i ukoliko ne uložimo svesni napor da te uzroke u sebi uklonimo i mi ćemo sa njom "" do beskonačnosti. Niko se ne stara hoće li bića napredovati od nižih kao višim, pa preko čoveka do probuđenja, illi nazadovati. Niko sem nas samih.

A to što se povećava broj ljudi ne znači da je sva ta energija iz materijalnog sveta, jer Buda govori i o svetovima u kojima postoje nematerijalna bića, svetu duhova i svetu božanstava...

 

[panonac]

Priznajem da je i meni ideja o preporadjanju bila "najslabija karika" u Budinom ucenju. Kada sam stigao do detaljnijeg objasnjenja postala mi je malo prihvatljivija ali jos ne mogu da kazem da potpuno verujem u nju. Medjutim postoji nesto sto mi iz licnog iskustva daje potporu da tu "ima necega". To je pitanje kako se mi odlucujemo za budizam. Kako to da neko iz hriscanskog okruzenja prihvata religiju o kojoj ne zna gotovo nista? Ja imam osecaj da sam gotovo oduvek znao da treba da proucavam budizam i da sam to potiskivao i ostavljao za kasnije jer sam ga u neznanju, poistovecivao sa asketizmom. Verovatno je malo onih koji se secaju gostovanja prof. Veljacica u Nedeljnom popodnevu. Ja se secam da sam bio kao hipnotisan kada sam ga video. A nista do tada nisam znao o njemu. Raspremajuci neke stare knjige u kuci mojih roditelja nasao sam par knjizica o budizmu koje sam kupio pre 20 - 30 godina i koje nikada nisam procitao, ali sam vec tada znao da ce mi trebati. Moje neko objasnjenje bi bilo da je u pitanju ono sto se naziva zivotni tok nasledjen od nekog ko je vec bio u vezi sa Budinim ucenjem i koji nam je ostavio dovoljno dobre kamme i zasluga da svesno prihvatimo to ucenje i nastavimo svoj razvoj. Posto je to ipak velika sreca mislim da treba da se trudimo da je iskoristimo na najbolji nacin i za sebe i za druge.


Svako dobro i onima koji citaju ovaj forum i onima koji se odmaraju ma nekoj obali

[fortytwo]

Disclaimer: Možda se neko bude lako uvredio zbog ovoga što ću reći, ali ako se dovoljno dugo bavi budizmom, znaće da nisam ja za to kriv. ;)

Mislim da mnogi ljudi odbijaju ideju reinkarnacije iz razloga koji su uglavnom uslovljeni našim zapadnjačkim iskustvima sa religijama (iako je otvoreno pitanje koliko je budizam uopšte religija, meni više liči na psihologiju). Na Zapadu je brak religije i politike daleko prisniji nego na Istoku - Vizantijski "brak" svetovne i duhovne vlasti oličen u caru i patrijarhu, postojala je katolička "Papska država", Islam i dan danas govori da je neodvojiv od države... Tako su se zapadne religije toliko izgubile u politici da od duhovnosti ništa nije ni ostalo, vec se sve svelo na manipulaciju ljudima, kroz istoriju ih tretirajući kao decu - kao što roditelj nagrađuje kolačem i preti/kažnjava batinama, tako i crkva nagrađuje rajem i preti paklom (večni plamen i slično). I mi smo navikli da na religiju gledamo kao na neku antičku "pedagogiju za odrasle" (andragogija bi bio naziv, ali su ovi ljude tretirali kao decu) i da dosta toga tumačimo na taj način - kao praktičnu laž.

Tako i sa reinkarnacijom. Eto još jednog obećanja života posle smrti nama naviklim na razne priče za decu i dočekaćemo celu stvar "na šut".

Ali, neke bi moglo iznenaditi da na Istoku na reinkarnaciju zapravo i ne gledaju kao na "obećanje života posle smrti", već kao na pretnju "životom posle smrti". Zar nije nekakav konačni trijumf u budizmu izlazak iz točka samsare? Prekid te iste reinkarnacije? Da li je onda moguće da je reinkarnacija obećanje - zar nije pretnja, kad je već cilj prekinuti je jednom za svagda?

Romantika

Ko je šta bio u prošlom životu? Uglavnom su svi muškarci bili Napoleoni, sve žene bile Kleopatre, niko nije bio anonimni zemljoradnik, niti je iko bio drugog pola nego što je sad. Dakle, ljudi imaju neko romantično poimanje reinkarnacije, ali to mislim u malo širem smislu. Nije romantika samo kad se dvoje novozaljubljenih zapitaju da li su se znali u prethodnom životu, kao i priča oko Napolenona i Kleopatre, već opasnost leži i u tome ako volimo da mislimo da smo u prošlom životu bili budisti, pa nas i sad to iskustvo vuče u tom smeru - iako smo možda prethodni put bili u čovečjem obliku pre nekoliko hiljada godina, pre nego što se Buda uopšte rodio. Dakle, i u tom grmu možda leži neki romantični zec, ali ovome ću se još vratiti, pa nemojte ovo shvatiti kao definitivni zaključak.

Dakle, postoji nekakav romantični doživljaj cele stvari, koji takođe može odbiti mnoge ljude. Za to opet nije kriv koncept reinkarnacije.

Tibet

Tibetanski budizam je od cele priče napravio nacionalnu lutriju traženjem reinkarnacija raznih lama i tome slično. Kako su tamo svetovna i duhovna vlast jedno te isto, cela stvar je debelo ispolitizovana.

Ima sigurno još mnogo razloga, ovo su samo neki, mislim da su relativno česti.

Pre nego što nastavim samo da napomenem da ideja reinkarnacije nije samo budistička, niti isključivo istočna. U hrišćanstvu je postojala reinkarnacija sve dok je nisu ukinuli na petom vaseljenskom saboru (videti Origen). Grci su je zvali metempsihoza (Platon, Pitagora), možda su je preuzeli od Egipćana. Dakle, to je i na Zapadu bilo dosta prisutno, dok nisu odlučili da je politički nepodobno, te je izbačeno iz hrišćanstva.

Po mom mišljenju reinkarnacija je jedino što može da objasni razlike među ljudima.

Kada sam čitao Bhagavad Gitu, i kada je Ardžuna pitao Krišnu šta biva sa onima koji su se "trudili u jogi", a nisu postigli "oslobođenje", Krišna mu odgovori da će se taj neko roditi u porodici "mudrih jogina", a ja pomislim - slaba mi je to utešna nagrada! Al' tad bejah mlad i lud, i nisam shvatao koliko porodica determiniše osobu. Ne samo da li si se rodio u Somaliji, Švedskoj ili Srbiji, već pogotovo baš to u kojoj si se porodici rodio u toj Srbiji. U porodici koja ceni znanje, rad trud i slično, ili u porodici koja ceni Grand Paradu, a roditelji ni ne znaju da je roditelj uloga, a ne "neplanirana biološka posledica". Reinkarnacija prosto konstatuje da je porodica u kojoj smo se rodili posledica prošlih života.

Isto tako, i naše interesovanje za Istok može biti (a ubeđen sam da jeste) posledica prethodnih života. Iako smo možda posledji put bili u ljudskom obliku hiljadu godina pre nego što se Buda rodio, nije slučajno što nas privlači učenje o prestanku patnje. Ne treba ovde dodavati niša romantično, da se ne pretvorimo u Napoleona.

Umorih se od pisanja, ali poenta je da je meni ideja reinkarnacije jedna od najprirodnijih na koje sam naišao, daleko prihvatljivija od ideja Amitabe "Pure Land" sekte i njihovih opisa nekakvog raja koji je verovatno ostatak paganizma u koji se budizam utopio, itd, itd... Meni reinkarnacija objašnjava mnogo toga, a prirodnije mi da je prihvatim nego neki raj  , bezgrešno začeće  i sl. I to pored činjenice da mi više deluje kao pretnja nego obećanje, tj. da ponovno rođenje baš i nije nešto čemu se treba radovati...

[kondanja]

fortytwo,
 
sa zadovoljstvom sam pročitao ovo što si primijetio o reinkarnaciji, naročito mi se dopalo ono o velikim monoteističkim religijama, kao "andragogiji za odrasle".
 
Pozdrav

[Sati]

ja bih samo dodao da ideju reinkarnacije po meni ne bi trebalo shvatati ni kao nagradu, ni kao pretnju, već kao jednu od mnogih činjenica sveta u kojem živimo. Pa sad, kome odgovara da se i dalje vrti na ovom ringišpilu, dobro, nek nastavi, a ko bi sa njega da siđe, nek češće navraća na ovaj forum 

[fortytwo]

@kondanja
Drago mi je da ti se svidelo!

@Sati
Na pravom mestu sa pravim komentarom. Hteo sam nekako da naglasim da je reinkarnacija bliza onoj hriscanskoj "dolini suza" nego hriscanskom "obecanju zivota posle smrti". Mada jeste najbolje da se na ovaj svet gleda kao na "poligon", kao mesto za vezbu.