Pozdrav svima.
Imam pitanja o stvarima koje su se meni desile u mojoj praksi meditacije, a moze i uopsteno da bude tema o ovakvim stvarima.
Ja sam sam pomalo na netu citao o meditacijama, u raznim tradicijama hinduizma i budzma, posto sam se zanimao dosta za filozofske teme o umu, najvise kako su o njemu raspravljale skole Epikurejstva i Stoicizma. Najzanimljivije mi je izgledala samata meditacija, tj. uvodne vezbe opustanja, gde se covek namesti mirno i prelazi polako sve misice i delove tela zamisljajuci da je u kontrakciji/pokretu i onda da je opusteno, tako proveravajuci da je celo telo opusteno, takodje sam procitao da se takva ista vezba koristi i razlicitim tradicijama u psihologiji.
Dosta puta sam koristio tu vezbu, prelazeci celo telo proveravajuci da je opusteno sam kontrolisao um da se koncentrise samo na to, a ne na druge misli koje su mu dolazile; ovu vezbu sam radio ili u sukasana sedecem polozaju, ili u savasana lezecoj pozi, i to sam shvatao kao vezbu za jacanje snage volje, slicno kao sto sklekovi i slicno vezbe za jacanje misica.
Dva puta mi se desilo nesto cudno, jednom za vreme meditiranja (ako se moze reci da je ovo sto sam radio meditiranje), i jednom u toku dana nevezano za meditaciju (mada sam tad sedeo, nista nisam radio, ni sa kim nisam pricao, samo sam sedeo i gledao u stvari oko sebe) osetio sam osecaj zadovoljstva dosta jak, kao da mi je um radostan jer je smiren i ne razmislja ni o cemu, vec jednostavno percipira, takav osecaj sam imao samo ta dva puta u zivotu. Taj osecaj je valjda pozitivna stvar, kao neko ko je svesno manje-vise okrenut asketizmu i vrlo negativnog misljenja prema svim izmenjenim stanjima uma izazvanim psihoaktivnim supstancima, pomalo sam nepoverljiv prema onome sto mi se desilo.
Pomenuo sam da na ovo gledao kao na vezbu snage volje. U neku ruku, imalo je efekta. Ono sto ljudi kazu "jacina karaktera" mi se osetno povecala, navike koje sam imao sam mogao da menjam neverovatno lakse nego pre ovih vezbi, takodje i da formiram nove. Cigarate hajde, nikad nisam ni bio ozbiljan pusac, ali dosta lako sam prestao sa masturbiranjem, takodje sam prestao da slusam muziku cisto da vidim da li mogu, iako sam je inace non-stop slusao, stalno sam imao slusalice na usima.
Sa navikama mi je bolje islo, i takodje sam dosta smireniji, cak i do dan danas, od bavljenja ovom vezbom mislim da se nisam nijednom iznervirao, iako sam prestao da praktikujem prilicno davno, mada je to mozda do mog citanja stoika, bas cesto se tih tih citata kada se desi nesto sto bi moglo da razgnevi i iznervira.
Sa druge strane, um kao da mi je postao dosta lenj. Dosta teze mi je bilo da citam, kao i uopste da pamtim stvari. Ranije sam citao knjige dosta lakse, kada pogledam svoju policu i knjige od nekoliko stotina stranica koje sam procitao iz par sedenja, ne mogu ni da zamislim sebe kako to danas radim. Kad nesto citam, radim to u dosta etapa kroz dosta vremena, prestacem stvari, itd, i kao sto rekoh, bas lako zaboravljam stvari, tako da je to dosta primetno, cesto mi prijatelj i porodica kazu kako su zacudjeni da sam nesto zaboravio. Neznam da li ovo izazvano ovim vezbanjem koje sam praktikovao, mozda ima veze sa nedostatkom nekog vitamina D, ishranom, ne znam, ali eto, rekoh hajde da pomenem, mozda je neko imao slicna iskustva.
Ono sto mi je bio najveca neprijatnost je bilo disanje. Dok sam vezbao, trudio sam se da se koncentrisem samo na vezbu, da kontrolisem um- odbacujem sve misli o proslosti i misljenja o buducnosti, vec samo da se koncetrisem na svoje telo, i njegovu opustenost. Pri tome sam, prepostavljam- prirodno, sve vreme bio svestan svog disanja, dizanja i spustanja dijafragme, strujanja vazduha kroz nos, i zvuka disanja. Posle nekog vremena je pocelo da mi se desava da dok sedim u autobusu, gledam kroz prozor, ne razmisljam ni o cemu konkretnom, nevoljno pocnem da se koncentrisem na svoje disanje, i kao da se zbunim i ne znam sta radim, vidim da ne disem duboko, ili da mi disanje nije dugo, pa da li da pocnem to da radim ili ne, o cemu da razmisljam, pa mi se onda desi isprekidanost disanja, uopste jedan dozivljaj vrlo neprijatan, i to mi se desavalo desetak puta sigurno. Ne znam da li je to neki mini napad panike ili sta je, ali uglavnom, kao sto rekoh- dosta je neprijatno, i prestane tek kada um sam pocne da razmislja o necem drugom. Tek je prestalo da mi se ovo desava dosta meseci posle sto sam prestao da se bavim pomenutim vezbanjem.
Takodje sam posle razmisljao o meditaciji kao percepciji i kao koncentraciji. Da li koncentrisanje na sadasnji trenutak znaci gasenje ili izostravanje percepcije? O tome nisam bas razmisljao pre i za vreme praktikovanje ovog vezbanja uma. Uglavnom je za mene meditacija znacila ignorisanje percepcije, mozda mi je to bila greska. U skorije vreme razmisljam da je mozda to. Mozda zvuci cudno, ali kada perem sudove razmisljam o tome, i kakva je razlika kada se koncentrisem samo na sundjer i escajg u mojim rukama i samo na svoje ruke i proces pranja, ili na sve sto je u krugu moje percepcije- sve prljave sudove, sve ciste sudove, sudoperu, ceo kuhinjski pult, zid i policu ispred mene, ono sto cujem, itd itd.
Ako je neko imao volje da sve ovo procita, zanimaju me da li je neko imao ikakva slicna iskustva, ili zna da je neko imao, i uopste ako imate misljenja o bilo cemu sto pomenuh, rado cu saslusati.
Svako dobro