Autor Tema: Greske u meditiranju  (Pročitano 5735 puta)

zelenisok

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 29
  • Karma: +4/-0
  • Pol: Muškarac
Greske u meditiranju
« poslato: Septembar 10, 2013, 20:38:43 »
Pozdrav svima.

Imam pitanja o stvarima koje su se meni desile u mojoj praksi meditacije, a moze i uopsteno da bude tema o ovakvim stvarima.

Ja sam sam pomalo na netu citao o meditacijama, u raznim tradicijama hinduizma i budzma, posto sam se zanimao dosta za filozofske teme o umu, najvise kako su o njemu raspravljale skole Epikurejstva i Stoicizma. Najzanimljivije mi je izgledala samata meditacija, tj. uvodne vezbe opustanja, gde se covek namesti mirno i prelazi polako sve misice i delove tela zamisljajuci da je u kontrakciji/pokretu i onda da je opusteno, tako proveravajuci da je celo telo opusteno, takodje sam procitao da se takva ista vezba koristi i razlicitim tradicijama u psihologiji.

Dosta puta sam koristio tu vezbu, prelazeci celo telo proveravajuci da je opusteno sam kontrolisao um da se koncentrise samo na to, a ne na druge misli koje su mu dolazile; ovu vezbu sam radio ili u sukasana sedecem polozaju, ili u savasana lezecoj pozi, i to sam shvatao kao vezbu za jacanje snage volje, slicno kao sto sklekovi i slicno vezbe za jacanje misica.

Dva puta mi se desilo nesto cudno, jednom za vreme meditiranja (ako se moze reci da je ovo sto sam radio meditiranje), i jednom u toku dana nevezano za meditaciju (mada sam tad sedeo, nista nisam radio, ni sa kim nisam pricao, samo sam sedeo i gledao u stvari oko sebe) osetio sam osecaj zadovoljstva dosta jak, kao da mi je um radostan jer je smiren i ne razmislja ni o cemu, vec jednostavno percipira, takav osecaj sam imao samo ta dva puta u zivotu. Taj osecaj je valjda pozitivna stvar, kao neko ko je svesno manje-vise okrenut asketizmu i vrlo negativnog misljenja prema svim izmenjenim stanjima uma izazvanim psihoaktivnim supstancima, pomalo sam nepoverljiv prema onome sto mi se desilo.

Pomenuo sam da na ovo gledao kao na vezbu snage volje. U neku ruku, imalo je efekta. Ono sto ljudi kazu "jacina karaktera" mi se osetno povecala, navike koje sam imao sam mogao da menjam neverovatno lakse nego pre ovih vezbi, takodje i da formiram nove. Cigarate hajde, nikad nisam ni bio ozbiljan pusac, ali dosta lako sam prestao sa masturbiranjem, takodje sam prestao da slusam muziku cisto da vidim da li mogu, iako sam je inace non-stop slusao, stalno sam imao slusalice na usima.

Sa navikama mi je bolje islo, i takodje sam dosta smireniji, cak i do dan danas, od bavljenja ovom vezbom mislim da se nisam nijednom iznervirao, iako sam prestao da praktikujem prilicno davno, mada je to mozda do mog citanja stoika, bas cesto se tih tih citata kada se desi nesto sto bi moglo da razgnevi i iznervira.

Sa druge strane, um kao da mi je postao dosta lenj. Dosta teze mi je bilo da citam, kao i uopste da pamtim stvari. Ranije sam citao knjige dosta lakse, kada pogledam svoju policu i knjige od nekoliko stotina stranica koje sam procitao iz par sedenja, ne mogu ni da zamislim sebe kako to danas radim. Kad nesto citam, radim to u dosta etapa kroz dosta vremena, prestacem stvari, itd, i kao sto rekoh, bas lako zaboravljam stvari, tako da je to dosta primetno, cesto mi prijatelj i porodica kazu kako su zacudjeni da sam nesto zaboravio. Neznam da li ovo izazvano ovim vezbanjem koje sam praktikovao, mozda ima veze sa nedostatkom nekog vitamina D, ishranom, ne znam, ali eto, rekoh hajde da pomenem, mozda je neko imao slicna iskustva.

Ono sto mi je bio najveca neprijatnost je bilo disanje. Dok sam vezbao, trudio sam se da se koncentrisem samo na vezbu, da kontrolisem um- odbacujem sve misli o proslosti i misljenja o buducnosti, vec samo da se koncetrisem na svoje telo, i njegovu opustenost. Pri tome sam, prepostavljam- prirodno, sve vreme bio svestan svog disanja, dizanja i spustanja dijafragme, strujanja vazduha kroz nos, i zvuka disanja. Posle nekog vremena je pocelo da mi se desava da dok sedim u autobusu, gledam kroz prozor, ne razmisljam ni o cemu konkretnom, nevoljno pocnem da se koncentrisem na svoje disanje, i kao da se zbunim i ne znam sta radim, vidim da ne disem duboko, ili da mi disanje nije dugo, pa da li da pocnem to da radim ili ne, o cemu da razmisljam, pa mi se onda desi isprekidanost disanja, uopste jedan dozivljaj vrlo neprijatan, i to mi se desavalo desetak puta sigurno. Ne znam da li je to neki mini napad panike ili sta je, ali uglavnom, kao sto rekoh- dosta je neprijatno, i prestane tek kada um sam pocne da razmislja o necem drugom. Tek je prestalo da mi se ovo desava dosta meseci posle sto sam prestao da se bavim pomenutim vezbanjem.

Takodje sam posle razmisljao o meditaciji kao percepciji i kao koncentraciji. Da li koncentrisanje na sadasnji trenutak znaci gasenje ili izostravanje percepcije? O tome nisam bas razmisljao pre i za vreme praktikovanje ovog vezbanja uma. Uglavnom je za mene meditacija znacila ignorisanje percepcije, mozda mi je to bila greska. U skorije vreme razmisljam da je mozda to. Mozda zvuci cudno, ali kada perem sudove razmisljam o tome, i kakva je razlika kada se koncentrisem samo na sundjer i escajg u mojim rukama i samo na svoje ruke i proces pranja, ili na sve sto je u krugu moje percepcije- sve prljave sudove, sve ciste sudove, sudoperu, ceo kuhinjski pult, zid i policu ispred mene, ono sto cujem, itd itd.

Ako je neko imao volje da sve ovo procita, zanimaju me da li je neko imao ikakva slicna iskustva, ili zna da je neko imao, i uopste ako imate misljenja o bilo cemu sto pomenuh, rado cu saslusati.

Svako dobro
« Poslednja izmena: Septembar 10, 2013, 20:47:02 zelenisok »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #1 poslato: Septembar 11, 2013, 13:38:21 »
"Dva puta mi se desilo nesto cudno, jednom za vreme meditiranja (ako se moze reci da je ovo sto sam radio meditiranje), i jednom u toku dana nevezano za meditaciju (mada sam tad sedeo, nista nisam radio, ni sa kim nisam pricao, samo sam sedeo i gledao u stvari oko sebe) osetio sam osecaj zadovoljstva dosta jak, kao da mi je um radostan jer je smiren i ne razmislja ni o cemu, vec jednostavno percipira, takav osecaj sam imao samo ta dva puta u zivotu. Taj osecaj je valjda pozitivna stvar, kao neko ko je svesno manje-vise okrenut asketizmu i vrlo negativnog misljenja prema svim izmenjenim stanjima uma izazvanim psihoaktivnim supstancima, pomalo sam nepoverljiv prema onome sto mi se desilo."

Ovo je "čudno" utoliko što je naš um večito opsednut sećanjima, planovima i sanjarenjima, dakle večito je u akciji, napet, opsednut cilj koj ije pred njim. To se zove "doing mode". To što ti se desilo dešava se kada iz "doing mode" pređeš u "being mode", kada se napetost izgubi i odjednom te obuzme sreća smirenja, nasuprot prolaznoj sreći uznemirenja koja dolazi od zadovoljstava čula. To je kao kad se na nebu raziđu oblaci i pojavi se sunce, koje poče da nas greje. Utoliko je ta mova toplina "čudna", jer smo do tada stalno bili u tmurnom vremenu. Kada mi se to prvi put desilo, bilo je nezaboravno iskustvo nadolazeće sreće koja mi ispunjava grudi tako silno da na trenutka nisam mogao da dođem daha. Ne radi se ni o kakvom stanju izmenjene svesti ili nekakvog zamišljanja, već o dolasku do našeg prirodnog stanja uma i srca. Naravno, ne možemo da to stanje da tako kažem veštački da izazovemo, kad nam se prohte i zato ne treba za njega da se vežemo. Ono će doći tokom meditacije ili neće. Na nama je da stvorimo uslove za taj mir i da strpljivo čekamo, kao prirodnjak koji vreba da snimi neku pticu :)

"Sa druge strane, um kao da mi je postao dosta lenj. Dosta teze mi je bilo da citam, kao i uopste da pamtim stvari. Ranije sam citao knjige dosta lakse, kada pogledam svoju policu i knjige od nekoliko stotina stranica koje sam procitao iz par sedenja, ne mogu ni da zamislim sebe kako to danas radim."

To što ti je teže da čitaš ja ne bih odmah nazvao lenjošću. Moguće je da se jednostavno radi o promeni prioriteta. Dok si ranije smatrao da se istina nalazi u knjigama, da samo treba da pročitaš pravu knjigu i sve će biti rešeno, sad si možda više okrenut nalaženju istine u sopstvenom iskustvu. I automatski primamljivost knjiga se smanjuje. Barem je u mom slučaju tako bilo. Nekada sam ih gutao, a onda sam prvo prestao da čitam beletristiku. Kud ću i na to da traćim vreme  :kez2: 
Danas čitam (povremeno) gotovo isključivo knjige koje za temu imaju istoriju i teoriju budizma, meditaciju, psihologiju itd.

"Takodje sam posle razmisljao o meditaciji kao percepciji i kao koncentraciji. Da li koncentrisanje na sadasnji trenutak znaci gasenje ili izostravanje percepcije?"

Mislim da si ovde malo pobrkao stvari. Postoje dve vrste vežbi u nutar budističke meditacije: samatha, vežba koncentracije recimo na dah, kad pokušavamo da suzimo svoje polje percepcije samo na jednu stvar i isključimo sve ostale. To si ti vežbao koliko shvatam. To je tek osnova, stabilizovanje uma, za drugi tip vežbi, vipassana, a to je potpuno širenje polja percepcije i registrovanje što više stvari kako se javljaju na "radaru" naše svesti. Posmatramo telesne senzacije, misli, emocije itd. bez reagovanja, sa pozicije objektivnog posmatrača, istraživača u laboratoriji koji posmatra recimo svoje pokusne životinje. Ova nam vežba pomaže da u apsolutno svakoj stvari koja je deo našeg iskustva uočimo tri osnovne karakteristike: prolaznost, nedovoljnost i odsustvo trajne suštine. Time slabi naša vezanost za te stvari, naše identifikovanje s anjima, a to slabljenje znači ujedno i našu slobodu u postupcima.

 :andjali


zelenisok

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 29
  • Karma: +4/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #2 poslato: Septembar 11, 2013, 14:49:13 »
Hvala na odgovoru.

Kako se naziva taj osecaj srece? Jel to ima veze sa jhana-ma?

Oko meditacije i percepcije par stvari. Znaci, samatha meditacija je vise suzavanje percepcije, u smislu, ne samo razmisljanje o proslosti i buducnosti, nego i ako cujemo nesto ili vidimo nesto da ne koncentrisemo na to, vec samo na vezbu, dah i slicno?

Koncentrisati se na nesto, suzavati percepciju, jeste tesko u pocetku, ali je meni vezba koju sam radio vremenom postajala laksa. Cini mi se da kada bi radio nesto drugo- kada bi izostravao percepciju umesto da je suzavam, da bi to bilo tesko na drugi nacin.

Ovo sto rekoh za pranje sudova, da razmisljam o suzavanju ili izostravanju percepcije- kako bi to bilo dok sam sedeo u svojoj sobi i da sam umesto da se koncentrisem samo na vezbu i dah izostravao svoju percepciju osvescavajuci sve sto cujem i vidim, npr. ispred mene je bilo mnogo stvari koje sam video- police, sto i stvari na njima, ormar, sto, krevet, prozor, ono sto se vidi kroz prozor, itd. Ja dok sam vezbao sam sve to ignorisao da bi se koncentrisao na vezbu.

Kroz maglu se secam (eto, to je to losije secanje sto pomenuh, ne secam ni se ni tacno price, ni gde sam procitao) nekog valjda koana, koji je izgleda o percepciji, kada ucenik ulazi u manastir da vidi ucitelja koji treba da pocne da ga uci nekoj meditaciji. Kada dolazi do ucitelja, pozdravlja ga i seda, i pita da pocnu lekciju. Ucitelj kaze kako kada je usao u manastir na ulazu je prosao pored obuce, i pita ga koliko pari je tu bilo. Ucenik ne zna da mu odgovori, i na to ucitelj kaze kako nije spreman za dalje lekcije. Tu pricu sam povezao sa ovim o suzavanju i izostravanju percepcije.

E sad, da li vipasana znaci izostravanje percepcije u smislu koncentisanje na sve sto vidimo, cujemo, osecamo miris, osecamo i mislimo odjednom ili se opet radi o posebnim koncentracijama na pojedinacne stvari? Npr. kada sednem, da li treba da osvescujem sve sto cujem, vidim, osecam i mislim, u smislu ako vidim policu i na policama knjige, i sto i stvari na stolu, itd, itd, da li sve to treba da osvescujem sebi, i kada cujem sve, i ako sve to treba da radim dok sedim pokusavajuci da praktikujem vipasana meditaciju- do kolikih detalja u percepciji treba da idem? Takodje, da li treba samo da sve to- osete, osecanja i misli- treba samo da percipiram, pa cu samim percipiranjem shvatiti njihovu prolaznu sustinu, ili treba dok sve to percipiram da pozitivno pravim napor da razmisljam o svemu tome kao prolaznom?

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #3 poslato: Septembar 11, 2013, 21:26:02 »
Mnogi sledbenici Zen-a su cesto pisali poznatim uciteljima meditacije. Medju njima se nalazi i Zen Master Seung Sahn. Posto je bio bolestan, jednom prilikom je dobio pismo u kome se izvesna Marge raspituje za njegovo zdravlje. Njegov odgovor je glasio:


"Draga Marge,


Hvala na pismu. Kako si?
Upravo sam se vratio iz bolnice. Ti brines za moje telo; hvala ti. Sada sledim instrukcije doktora i upravo pocinjem da uzimam insulin. Uzimao sam pilule za dijabetis 15 godina ali sada doktor kaze da ta pilula ostecuje moje srce, tako da sam otisao do bolnice i uzeo lek za srce tako da moje srce sada radi pravilno; moje telo nije problem.
Dok sam bio u bolnici, mnogi doktori su bili zainteresovani za izvesne tehnike meditacije koje pomazu telu da zazdravi. Doktori su preporucili da probam neku tehniku na svom srcu kako bi bolje radilo i ja jesam. Kada sam prvi put otisao u bolnicu, moje srce nije kucalo kako treba. Za ovaj problem je obicno potrebno dva do tri meseca da se sredi. Ali ja sam meditirao i trebala mi je samo jedna nedelja te su doktori bili vrlo zadovljni. Oni kazu da sada mnogo doktori vole meditaciju i zele da je uce kako bi sredili svoje telo. Oni su dolazili i ja sam ih ucio Zen-u.
Ispravna meditacija znaci steci slobodu od zivota i smrti. Istina, nasa tela imaju rodjenje i smrt, ali nase pravo sopstvo nema ni rodjenje ni smrt. Rekao sam im da ako dostignu sopstvo, mogu umreti za jedan dan, mesec, godinu...nije problem. Ako radis meditaciju koja se bavi telom, onda ces biti zabrinut telom. Ali jednog dana kada umires, ova meditacija ti nece pomoci pa tako neces ni verovati u nju. To znaci da nije ispravna meditacija. Ako radis ispravnu meditaciju, biti bolestan je ok; patnja je ok; umreti jednog dana je ok. Buda je rekao: "Ako odrzavas um cistim iz momenta u momenat, tada ces biti sretan svugde". Koliko verujes u sebe? Koliko pomazes drugim ljudima? Ova su vazna pitanja. Ispravna meditacija ti pomaze da pronadjes pravi put.
Pitao sam coveka koji je lezao pored mene: "Sta je svrha tvoga zivota"? Imao je dobar posao, familiju, zenu ali sve te stvari mu nisu mogle pomoci. Odgovorio je: "Nista". On razume to "nista", ali njegovo razumevanje mu ne moze pomoci pa zbog toga pati. Zen znaci dostici "nista-um".
Kako dostici "nista-um"? Prvo moras pitati: "Ko sam ja"? "Koja je svrha mog zivota"? Ako odgovoris na ovo, to ce biti samo razmisljanje. Razmisljanje je samo razumevanje; kao covek u bolnici. Pa sta onda? Ako ne znas, moras ici pravo kroz to ne znam. "Ne znam" sece svako razmisljanje. "Ne znam" je pre razmisljanja."


Odgovor se nastavlja ali ovo bi bilo sasvim dovoljno kao odgovor na tvoje pitanje o meditaciji. Postoji mnogo tehnika sa mnogo rezultata ali tvoje pitanje treba da bude: "Zasto meditiram, gde zelim da stignem?". Onda se negde kroz meditaciju i mozes uputiti tj. tvoj cilj cete voditi sam kroz meditaciju. Haos u umu, karma...samo proizvodi novu karmu ako si zaveden njome. Sedi u polozaj za meditaciju i samo budi prisutan. Dolaze misli - posmatraj. Dolaze osecaji - posmatraj. Dolaze emocije - posmatraj. Cuje se zvuk iz druge sobe - registruj zvuk. Ne bavi se time, samo registruj. A onda se okreni onome sto posmatra i sto registruje - udubi se u to. "Ko sam ja"? "Odakle dolazim"? "Gde idem"? "NE ZNAM". To je ispravna meditacija.


 :andjali



Na kraju je samo tišina

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #4 poslato: Septembar 11, 2013, 22:46:18 »
Kako se naziva taj osecaj srece? Jel to ima veze sa jhana-ma?

Nemoj se opterećivati etiketama. Kako se zove? Može da se zove i kikiriki, nije bitno. Ono što jeste bitno je da ga budeš svestan kad se pojavi i da se za njega ne vežeš, ako je prijatan, niti da ga mrziš, ako je neprijatan. To je dovoljno da budeš slobodan.

E sad, da li vipasana znaci izostravanje percepcije u smislu koncentisanje na sve sto vidimo, cujemo, osecamo miris, osecamo i mislimo odjednom ili se opet radi o posebnim koncentracijama na pojedinacne stvari? Npr. kada sednem, da li treba da osvescujem sve sto cujem, vidim, osecam i mislim, u smislu ako vidim policu i na policama knjige, i sto i stvari na stolu, itd, itd, da li sve to treba da osvescujem sebi, i kada cujem sve, i ako sve to treba da radim dok sedim pokusavajuci da praktikujem vipasana meditaciju- do kolikih detalja u percepciji treba da idem? Takodje, da li treba samo da sve to- osete, osecanja i misli- treba samo da percipiram, pa cu samim percipiranjem shvatiti njihovu prolaznu sustinu, ili treba dok sve to percipiram da pozitivno pravim napor da razmisljam o svemu tome kao prolaznom?

Vipassana znači prisutnost, svesnost onoga što se događa u trenutku dok se događa i razumevanje šta se to događa. Jedna po jedna stvar, jer pažnja ne može biti u istom trenutku na dve stvari. Sedim u meditaciji i čujem neki zvuk spolja, svestan sam tog zvuka, možda u sebi i ponovim dva-tri puta: "zvuk... zvuk... zvuk" da bih ga bolje osvestio i posmatram sledeći šta se pojavljuje. Možda neugodan osećaj u telu, opet registrujem u sebi: "bol... bol... bol" i tako jednu po jednu stvar, uočavam njihovu prolaznost, uočavam svoje reakcije na njih, ali ne razrađujem ih, ne komentarišem. Možda se na onaj bol javila instinktivna reakcija okretanja od njega, traženja nečeg što će mi skrenuti pažnju sa bola itd. Ali pošto sam svestan i te reakcije, ne nastavljam u tom pravcu napora da zaboravim na bol ili s druge strane kritikovanja sebe: "Ne, moram da izdržim bol" i slične kamikaza varijante, već se upravo okreneš ka tom bolu i posmatraš ga sa zanimanjem, upoznaješ ga: gde ga tačno osećam, da li na jednoj tački ili je raspršem, je li konstantan ili njegov intenzitet varira itd. Time zapravo u svojoj glavi stvaraš prostor i za taj bol, umesto uobičajene reakcije kontrakcije uma, u kojem nema mesta za njega. Posmatrajući svoje reakcije ti takođe učiš nešto i o sebi, svojim mentalnim konstrukcija koje određuju tvoje reakcije, a kad ih jednom osvestiš, tada si u prilici i da ih menjaš kako te ne bi vodile na isto mesto otpora, grča, strepnje, straha i bola.

Predlažem ti da pročitaš ovu knjžicu, sa vrlo praktičnim uputstvima kako da vežbaš budističku meditaciju. Pomoći će ti. Naravno ukoliko i dalje imaš želju da meditiraš :)

Uvod u meditaciju


zelenisok

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 29
  • Karma: +4/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #5 poslato: Septembar 12, 2013, 14:36:50 »
Hvala na odgovorima  :ok

Knjizica je dobra, ali nisam u njoj nasao odgovor na jedno pitanje koje smatraam najbitnijim sto se tice percepcije i svesnosti- a to je pitanje vida i gledanja. Navodi se prosirivanje svesnosti sa daha na dah, zvukove i osete dodira, dok se meditira zatvorenih ociju, a onda kao sledeci korak prosirivanje paznje na neku akciju koju radimo. Zanimljivo, navodi se primer pranja sudova, o kome sam i ja sam razmisljao  :) Ali, ne nastavlja se o daljem prosirivanju svesti. Sem ako sedimo u nekoj potpuno praznoj sobi bez prozora, uvek vidimo veliki broj stvari. Koan koji sam pomenuo je tu zanimljiv, gde ucitelj od ucenika ocekuje da primecuje i pamti detalje koje vidi. Kakvo je vase misljenje o tome, i da li znate sta o tome kazu Teravada tradicije?

I jos jedno pitanje- da li i suzavanje i prosirivanje svestnosti potpada pod "Ispravnu svesnost" a "Ispravna koncentracija" ima veze samo sa osecanjima radosti, ili je prosirivanje svesnosti "Ispravna svesnost" a suzavanje svesnosti "Ispravna koncentracija"?

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #6 poslato: Septembar 12, 2013, 22:48:58 »
nisam u njoj nasao odgovor na jedno pitanje koje smatraam najbitnijim sto se tice percepcije i svesnosti- a to je pitanje vida i gledanja.

Ne razumem baš šta ti tu nije jasno. Možeš da čuješ neki zvuk, ali da ne znaš da ga čuješ jer si zaokupljen nekim mislima. To je percepcija bez svesnosti. Kad te misli prestanu, postaneš svestan zvuka koji još traje. Eto razlike između percepcije i svesnosti. Ima još jedna stvar tu, a to je prepoznavanje, koje ide sa svesnošću. Jer čim nečeg postanemo svesni, odmah um počne da prebira u arhivi ne bi li na osnovu iskustva odredio šta je to. Naravno, to prepoznavanje može biti tačno i pogrešno, kao što govori čuveni primer sa konopcem na zemlji za koji mislimo da je zmija.


I jos jedno pitanje- da li i suzavanje i prosirivanje svestnosti potpada pod "Ispravnu svesnost" a "Ispravna koncentracija" ima veze samo sa osecanjima radosti, ili je prosirivanje svesnosti "Ispravna svesnost" a suzavanje svesnosti "Ispravna koncentracija"?

Tebe baš bune ta svesnost/sabranost i koncentracija  :)
To su poslednja dva dela Plemenitog osmostrukog puta. Pročitaj o njima ovde

Bhikkhu Bodhi: Plemeniti osmostruki put

zelenisok

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 29
  • Karma: +4/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #7 poslato: Septembar 12, 2013, 23:46:20 »
nisam u njoj nasao odgovor na jedno pitanje koje smatraam najbitnijim sto se tice percepcije i svesnosti- a to je pitanje vida i gledanja.

Ne razumem baš šta ti tu nije jasno. Možeš da čuješ neki zvuk, ali da ne znaš da ga čuješ jer si zaokupljen nekim mislima.

Pa npr. ako sedim i meditiram sa otvorenim ocima, nemam samo osete zvuka, osete dodira i misli, vec i imam osete vida, i tu onda vidim da je ispred mene polica sa knjigama na njoj, ormar, stolica, sto sa racunarom, krevet, vidim zid, plafon, prozor, vidim drvo kroz prozor, da li sve to treba da osvescujem ili ne, i do kojih detalja treba da idem? Vidim knjige ali ih percipiram bez svesnosti, ne osvescujem da je jedna debela i crvena, da je jedna tanka sa zelenom koricom, da je jedna taj i taj roman, a druga ta i ta studija o religijama, itd itd itd. 

Najvise detalja u percepciji ima kod vida. Kao sto kaze Dhammika, mogu da se koncentrisem da svesno perem sudove, ili da svesno oblacim odecu, ali on prica o svesnom radjenju akcije, a ne i o svesnom percipiranju svega sto vidim dok radim tu akciju. Npr. dok svesno hodam, da li treba svesno da percipiram ogroman broj stvari koje vidim, da li kada ulazim negde gde kod ulaza ima obuce treba da svesno percipiram  koliko ima pari obuce, kao sto ucitelj ocekuje od ucenika u koanu koji sam pomenuo?
« Poslednja izmena: Septembar 12, 2013, 23:49:13 zelenisok »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #8 poslato: Septembar 13, 2013, 10:05:34 »
Ako sediš i meditiraš sa otvorenim očima, pogled je usmeren nadole, negde metar ispred tebe na podu, upravo da bi smanjio broj podražaja koji dolaze kroz vid. Sa tako malim brojem podražaja je lakše baratati i ostati fokusiran na jedan od njih.

Kao što sam napisao u prošlom postu, tvoja čula u svakodnevnom životu naravno percipiraju masu informacija, ali one ostaju ispod praga svesti. Nemoguće je da ih budeš svestan svih. Kad se govori o širenju pažnje, tu se ne radi o tome da ih sve više budeš svestan u jednom trenutku, jer se pažnja uvek fokusira na određeni objekat, podražaj, a onda skače na drugi, treći... Širenje pažnje je u smislu da jedan deo onih podražaja i reakcija koji su bili ispod praga svesti sada bivaju uključeni u polje svesti. Ti si svestan svakog od tih podražaja samo dok traju i dok je pažnja na njima. Ali ono što je još važnije je da budeš svestan svojih reakcija na njih, koje misli i telesne osećaje oni pokreću, koje emocije, slike, sećanja... A te reakcije ti govore i o tipu mentalnih obrazaca koje si u svom umu već formirao i zahvaljujući kojima se baš takve reakcije javljaju, a ne neke druge. Ako te tvoje reakcije vode u patnju, to je samo indikacija da treba menjati obrasce, to jest način na koji gledaš na stvari. Dakle, indikacija da treba razvijati prvi korak osmostrukog puta, ispravno razumevanje, tj. ispravno viđenje stvari.

 :andjali

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #9 poslato: Septembar 13, 2013, 10:06:38 »
E da, i mani se koana, samo ćeš sebe vezati u čvor... bespotrebno :)

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #10 poslato: Septembar 13, 2013, 11:07:48 »
Jedan dobar deo budisticke prakse se zasniva na koanima. Vrlo je pozeljno sebe vezati u cvor jer nakon vezivanja cvora i njegovog sve jaceg zatezanja, dolazi do pucanja cvora...a ono sto sledi je cist, jasan i bistar um koji vidi stvari kakve jesu oslobodjen svake umne aktivnosti nad time...tako da to vezivanje nikako nije bespotrebno. Cilj jeste prekid intelektualnog procesa i povlacenje u dublje slojeve svesti  :ok  Dok stvari resavamo intelektualno, dok meditiramo sa idejom da cinimo nesto, dok se citava praksa zasniva na intelektualnom ucenju i vezbanju, dok zelimo u nekom pravcu da promenimo sebe....mi vrsimo razvoj uma, stvaramo karmu, novu uslovljenost za koju smatramo da je pozitivna u odnosu na prethodnu. Takav proces nas odrzava u krugu radjanja i umiranja a znamo da je krajnji cilj budistickog ucenja izlazak iz kruga preporadjanja. Paradoks tome je to sto ne postoji nista sto uopste moze napustiti krug preporadjanja  :)


Evo jos jednog koana:


Bio sam Bog unutar Boga
pre nego me je vreme okovalo;
bicu Bog ponovo
kada se ja oslobodim sebe.


Komentar: Bog je sve stvorio tako da sve ima Boziju prirodu. Kada se pojavi um, gubis Boziju prirodu. Ali ako odstranis um, uvek sedis sa Bogom.


 :andjali
Na kraju je samo tišina

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #11 poslato: Septembar 13, 2013, 16:44:20 »
Moj komentar nije bio kritika koana, već prevelikog intelektualiziranja, umesto prakse.
Ali izgleda da nisam bio dovoljno jasan. Valjda sam sad  :)

A da li će čvor sve većim zatezanjem pući ili će postati samo još čvršći, to je uvek veliko pitanje.
Moje iskustvo sa ljudima koje srećem (tu ubrajam i ovog koji kuca, a njega srećem najčešće) jeste da su mnogi vezani u čvor, da se svaki dan sve više vezuju raznim "koanima", al ne vidim da im to pomaže.

Zato sam više za relax, za razvezivanje čvora... Sedi, sklopi oči, diši i budi svestan svakog udaha i izdaha, bez ikakvih očekivanja i planova. A kad i ako koan dođe sam po sebi, valjda ćeš onda i biti spreman da ga rešavaš...

 :andjali

zelenisok

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 29
  • Karma: +4/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #12 poslato: Oktobar 04, 2013, 19:17:08 »
Aj da pitam ovde, da ne otvaram temu za to, kada meditirate, da li pratite 5 ili 8 pravila?

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #13 poslato: Oktobar 05, 2013, 16:22:35 »
pet pravila

zelenisok

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 29
  • Karma: +4/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Greske u meditiranju
« Odgovor #14 poslato: Oktobar 05, 2013, 21:01:18 »
Uglavnom ljudi imaju problema sa odricanjem od nekih "usputnih" praksi, kakvi su 6., 7. i 8. pravilo. Ne znam kakva je situacija tu kod (Teravada) Budista, ne poznajem nijednog.

Ja dok sam bio hriscanin, neko vreme sam ziveo poboznim hriscanskim zivotom, i u tom periodu sam jeo samo koliko mi treba (mada se trudim a i dalje ovo postujem)- sto prostiju hranu, nikad slatko ili grickalice, pio sam samo vodu, dosta cesto sam drzao pun post (24 sata bez ikakve hrane) i jos cesce blazi post (svake srede i petka samo jedan jednostavni biljni obrok dnevno); nisam se brijao (mada to ne radim ni sada, svidja mi se brada  :kez2: ) niti koristio ikakve parfeme, gelove, kreme itd- briga o telu striktno na nivou higijene, nosio sam samo neupadljivu odecu bez ikakvih ukrasa (uglavnom crno), nisam slusao muziku, nisam gledao TV (sem vesti), filmove, serije, sport, i uopste pratio zabavu, i takodje nisam spavao na krevetu, vec na podu, sa tvrdim jastukom, uz jos neke druge asketske prakse, ali ove imaju veze sa pomenutim pravilima. Secam da se kada god sam nekom rekao da tako zivim, uglavnom su ljudi bili u soku, mada mi je bilo tu i tamo lako da se naviknem na sve to. Dosta slicnih stvari i sada zelim da praktikujem, ali mi slabije ide, cesto krsim pravila koja sebi odredim, verovatno jer vise ne postoji ubedjenje da Bog trazi od mene da ih praktikujem.
« Poslednja izmena: Oktobar 05, 2013, 21:03:53 zelenisok »