Jeste da Onix nije pročitala ni prethodno poglavlje, ali ja više ne mogu da dangubim
Elem, poslednje poglavlje knjige samo za vas
Poglavlje 11
ZAŠTO JE VAŽAN KURS MEDITACIJEZavršni razgovor poslednjeg dana šestodnevnog intenzivnog kursa meditacije.
FormatOvaj šestodnevni kurs jeste kratak, ali ima i neke jedinstvene kvalitete. Dnevni raspored je bio podešen uz konsultaciju sa dr Leo K. Thinnom, u čijoj kući smo i održali ovaj kurs, kako bismo se uklopili u šest dana vašeg godišnjeg odmora. Struktura kursa zasnovana je na mojim iskustvima u londonskom manastiru. Nije zamišljen kao suviše ambiciozan, već se oslanja na postepeno, ali redovno vežbanje. Naglasak je na tome da postanete redovan meditant. A cilj svega toga jeste umanjiti stres na poslu i u svakodnevnom životu.
Sedeća meditacija prvog dana bila je svega dvadeset minuta. Počevši odatle, postepeno ste napredovali do trideset i potom četrdeset pet minuta, a da ne osećate prevelik pritisak od dugog sedenja. U većini centara za meditaciju standardni raspored je naizmenično sedeća i hodajuća meditacija od po jednog sata. Negde čak imaju dva, pa i tri sata kao uobičajenu normu. Ovde, međutim, počeli smo sedenjem od trideset minuta, kombinujući to sa trideset minuta hodajuće meditacije. Namerno sam ovaj kurs učinio drugačijim od drugih u kojima sam učestvovao. Jedna značajna razlika jeste da smo imali individualne intervjue sa meditantima. Oni su se odigravali četiri puta na dan, zato što jedan od glavnih ciljeva na ovom kursu jeste da naučite tehnike meditacije.
Jedan desetodnevni kurs u životu teško da je dovoljan. Kurs od deset ili mesec dana neće proizvesti čudo. Ono što jeste važno to je primena tehnika koje ste naučili na kurs od deset dana ili od mesec dana u svakodnevnom životu, to je ono najvažnije.
Kursevi meditacije u BurmiU Burmi, Tajlandu, Šri Lanki desetodnevni kursevi meditacije postali su popularni tek posle II svetskog rata, u drugoj polovini XX veka. Pre toga, vrlo je malo takvih kurseva bilo organizovano. Tek uz podsticaj i menadžerske sposobnosti učenih i laika, kao što su u Burmi na primer gosp. Than Daing iz Mogok Meditation Centre i ser U Thwin iz Mahasi Meditation Centre su ovakvi desetodnevni kursevi postali dostupni širem krugu ljudi. Slično tome, uspešni biznismeni iz srednje klase u Tajlandu i Šri Lanki iskoristili su svoje organizacione veštine da pomognu vrhunskim učiteljima meditacije u organizovanju kurseva za nezaređene. Kada su počinjali, radi se u malo krugu ljudi. Međutim, danas, čak i deca dolaze na kraće kurseve tokom školskih raspusta. Taj način poduke postao je ukorenjen u savremenoj budističkoj kulturi, baš kao što je to privremeno zaređenje dečaka i devojčica tokom leta.
Danas u Burmi postoji desetak glavnih tehnika vipassana meditacije. I još nekoliko u Tajlandu. Sebe bi trebalo da smatrate srećnim što ste rođeni u Burmi, Tajlandu ili Šri Lanki, zato što su učitelji i centri za meditaciju lako dostupni. Međutim, svako sam za sebe treba da odluči hoće li da putuje iz mraka u svetlost. Pošto smo se rodili srećni, treba i da živimo srećni, uživajući u svim blagodetima Dhamme.
FleksibilnostUz toliki broj proverenih tehnika vipassana meditacije, zaista je šteta držati se samo jedne posebne tehnike i odbaciti sve ostale. Sve te tehnike su izvanredne. Proveravala su ih i prihvatile mnoge generacije. Da nisu valjane, ne bi preživele toliko dugo. Po mom mišljenju, treba da odaberemo i prihvatimo ono što je dobro u tim tehnikama i koristimo ih za svoje dobro i to na jedan fleksibilan način. Nema mnogo koristi od toga da se vežemo za jednu posebnu tehniku i počnemo da sa visine gledamo ostale. To je zapravo štetno. Ako postanemo dogmatični, počinjemo da nanosimo štetu svim tehnikama, uključujući i onu koju smo odabrali.
Fleksibilnost je jedan od glavnih principa u strukturi ovog kursa. Nisam želeo da namećem jednu jedinu tehniku bilo kome. Čak i tehnika rada sa dahom može da varira i tako je unutar Mahasi, Mogok, Sun Lun i Ađahn Ča tradicije. Vrsta meditacije za koju bih voleo da je ovde bila uključena, ali to nažalost nije bilo moguće u ovako kratkom kursu, jeste meditacija o četiri elementa, takođe poznata i kao Ka-thit-wai tehnika. Da biste praktikovali tu vrstu meditacije, neophodno je dodatno vreme da prvo steknete izvesna predznanja o sama četiri elementa.
Teorijsko i praktično razumevanjeRazumevanje teorije i prakse moraju takođe da budu u balansu. Ovome sam dao prioritet pri planiranju ovog kursa. Na nekim drugim kursevima, imate priliku da diskutujete sa instruktorom samo jednom ili tri puta tokom nedelje ili deset dana. I mogu vam se javiti sumnje, koje zahtevaju da ih raspravite sa nekim. Mnogi govori u Kanonu su snimci takvih diskusija između Bude i meditanata. Neki meditanti ne napreduju zato što nemaju prilike za razgovor, iako imaju priliku da slušaju govore o Dhammi. Slušati takve govore i iskusiti tokom sedenja to što je rečeno vrlo je važno. Pokojni Mogok Sayadaw, poštovani Aggamahapandita Vimala, objašnjavao je patićća samuppadu, zakon uslovljenog nastanka, svakoga dana na svojim kursevima meditacije. Želja mu je bila da ljudi steknu osnovno ispravno razumevanje i ispravne stavove.
Četiri puta tokom dana intervjui se zasnivaju na tom iskustvu, kao i na mom razumevanju važnosti dve blagodeti (Mangala sutta) u traganju za istinskom Dhammom – a to su slušanje i razgovor (kalena dhamma savanam i kalena dhamma sakaććha). Tokom ovog kursa, uživali ste blagodeti ova dva ključna elementa.
Naglasak na sabranostiPrioritet sam dao sati (sabranosti), a nešto manje samadhiju (koncentraciji). U vipassana meditaciji se naglašava sabranost, a ne koncentracija. Koncentracija se stiče sa neprekidnom i naprednom sabranošću. Ovo sam pomenuo u svom pismo dr Leo K. Thinnu. Ako želimo da vežbamo vipassana meditaciju, moramo to zasnivati na Satipatthana sutti, Govoru o temeljima sabranosti. Među mnoštvom Budinih govora, ovaj je najkompletniji. U Satipatthana sutti prioritet ima sati, svesnost, zato što čini osnovu, kao i princip prakse. Zahvaljujući svesnosti znate jesu li su napor i koncentracija u ravnoteži. Jesu li poverenje i razumevanje u ravnoteži znaćete ako postoji svesnost. To je razlog zbog kojeg vam je sati, sabranost, neophodna sve vreme. Nikada ne može biti suviše sabranosti.
Kod satipatthana vipassana meditacije, sati jeste temelj. Iako koriste termin satipatthana, ljudi često više insistiraju na razvijanju samadhija, pre nego sati. A to bi onda zapravo trebalo zvati samadhipatthana, pre nego satipatthana! Možda ni ne shvatamo šta se događa, zbog pomanjkanja odgovarajuće sabranosti. Da bismo razumeli koji je put pravi treba nam sati.
Buda je kao asketa Gotama učio pod vođstvom Alara Kalame i Udaka Ramaputte, dva učitelja koja su razvila sankhya joga filozofiju. Asketa Gotama, pre nego što je postao probuđen, dostigao je arupa-đhana, treći stupanj, sa jednim učiteljem i četvrti stupanj sa drugim.
Te stupnjeve dostigao je razvijajući samadhi. To su bez sumnje vrlo visoka dostignuća sama po sebi. Zato su Alara Kalama i Udaka Ramaputta, zajedno sa svojim sledbenicima, bili sasvim zadovoljni onim što su dostigli, jer im je to obezbeđivalo mir, spokojstvo i blaženstvo. Međutim, asketa Gotama je shvatio da, iako je svoju meditaciju razvio do vrlo visokog nivoa, to još uvek nije odgovor na problem koji se bio zarekao da će ga rešiti. Posle takve procene, napustio ej ova dva učitelja i pokušao neke druge tehnike. Okušao se u samomučenju tela, koje su u to vreme, a i danas, praktikovali đaini u Indiji. Ulazio je u duboki samadhi i meditirao uz minimalan unos hrane,a kasnije i potpuno bez nje. Sve to mu takođe nije pomoglo da stigne na cilj prestanka dukkhe (patnje). Na kraju, potpuno je odbacio i tu praksu.
Jedinstven kvalitet budističke meditacije, koja se razlikuje od meditacija praktikovanih u drugim religijama, jeste da sati (sabranost) ima prioritet nad svim drugim. Razlozi za ovo nisu samo akademske, već i logičke prirode. Otuda moja namera da tokom ovog kursa stavim naglasak na sati i ne koristim meditativne vežbe koje direktno razvijaju samadhi. Znam da je nekada vrlo teško sedeti i meditirati, a da prvo ne učvrstimo samadhi. Pa ipak, kako uviđamo poteškoće i svoje reakcije na njih, to nas vodi do razumevanja da su te reakcije uslovljene i postoje samo kada su uslovljene, kao i da je moguće zaustaviti taj proces uslovljavanja.
Tokom ovih nekoliko dana takođe sam vam objasnio i dao instrukcije za druge tipove meditacije, kao što su metta meditacija, Buddhanussati meditacija, meditacija o impersonalnosti tela i meditacija na smrt. Međutim, to nije sve. To je tek početak. Podučio sam vas svim ovim metodima kako biste mogli da nastavite praksu meditacije kod svoje kuće. Iako nećete biti u prilici da me često viđate, ipak možete da me kontaktirate telefonom ako želite bilo šta da pitate ili prodiskutujete.
Meditacija u svakodnevnom životuKrajnji cilj ovog kratkog kursa bio je da uvedete meditaciju u svakodnevni život. Možete meditirati i voditi svoj uobičajen, porodični život. Neki ljudi vole da meditiraju kada su u centru za meditaciju ili manastiru, ali čim se vrate kući sve to obustave. To nije dobro. Manastir treba smatrati mestom na kojem proučavate Dhammu, a svoj dom mestom na kojem je praktikujete. Ono što se obično dešava je upravo suprotno. Ljudi praktikuju Dhammu u manastirima, u kojima borave tek kraći period. A trebalo bi to da čine kod kuće, zajedno sa porodicom, rodbinom i prijateljima, kao i na radnom mestu, primenjujući principe kojima su bili podučeni.
Druga stvar na koju bih želeo da vas podsetim jeste plemeniti osmostruki put
(atthangika magga). Pali reč magga znači put ili staza, dakle put života. Poslovan čovek, profesionalac ili veš radnik koji ide ovim putem postaće uspešan i prosperitetan. Reč magga se obično prevodi kao budistički način života, a sačinjen je od osam delova. Ljudsko telo čine različiti delovi, kao što su srce, pluća, jetra, bubrezi, lobanja, ruke, noge itd. i samo jedan od tih delova ne čini ljudsko biće. Na sličan način, samo jedan elemenat među ovih osam ne čini put. I sabranost i koncentracija jesu deo tog puta. Samo kada postoji svih osam sastojaka, postoji i put, i tada je to istinski put (magga-saćća).
Ova magga-saćća, "istina puta" se praktičnosti radi može jednostavno podeliti na dana (davanje), sīla (vrlina) i bhavana (meditacija). Ljudi obično praktikuju dana i sīla, ali izostavljaju bhavanu. Skloni su da odaberu ono što žele, uz komentar: „Ah, nije još vreme za mene da praktikujem bhavanu“. I zbog toga što biraju, događa se da takva praksa više nije ispravan put (magga) i više ne zadovoljava kriterijume četiri plemenite istine. Ukoliko niste na plemenitom putu (ariya magga), tada ne praktikujete budizam. Možda darujete danu, ali to se ne može smatrati „budističkom danom“. Iako možda nečim darujete monaha, to se ne može smatrati nečim što je u skladu sa plemenitim osmostrukim putem. Zbog toga je za vas vrlo važno da poznajete i razumete osmostruki put. Zato, molim vas, čitajte knjige o plemenitom osmostrukom putu i slušajte govore o njemu. Praktikujte to što ste naučili iz knjiga i govora, kao što su ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan napor i ispravna sabranost.
