Budizam > Budistički prevodi

Prevod knjige "Good Kamma! Bad Kamma! What Exactly is Kamma?"

<< < (2/2)

EvolucijaSvesti:



Knjiga ipak nije tako kratka kao što sam mislio. Stigao sam do pola sa prevodom, ali pauziram neko vreme, jer sam prešao na presnu ishranu pa, zbog intenzivnog čišćenja organizma, imam blagi pad energije. Kad uskoro prođe ta kriza, nastavljam sa prevodom. Meditacija i Dhamma itekako pomažu i u ovakvim situacijama.


Evo, u međuvremenu, da se malo zanimate:   :andjali :ok :srce :bb :b





Kamma i Preporađanje u Budizmu

Kamma je jedan od središnjih pojmova Budizma. Uprkos ovome, takođe je i jedan od najviše pogrešno shvaćenih, kako od strane samih Budista, tako i od ne-Budista. Ti nesporazumi obično postaju očigledni na samom početku bilo koje rasprave o kammi.

Hinduizam, Đainizam i Budizam

Uobičajena je tvrdnja da se u kammu i preporađanje univerzalno verovalo u drevnoj Indiji i da ih je Buddha jednostavno uzeo zdravo za gotovo i ugradio ih u svoju Dhammu. Dokazi pokazuju drugačije. Vede, najstariji hinduistički spisi, ne pokazuju znanje o kammi i preporađanju. U vedskoj misli, sudbina pojedinca je određena određenim ritualima i bogovima, a ne kammom. I u trenutku smrti pojedinac nije bio ponovo rođen, on ili ona je otišao u svet otaca (pitṛloka), odnosno nebo. Drugo telo ranih Hindu spisa, kao što je Satapatha brahmana, koristi reč kamma ali samo u smislu obavljanja vedskih žrtvovanja i povezanih rituala.

Prvi ne-Đainistički i Ne-Budistički tekst koji pominje kammu i preporađanje ili nešto slično tome su rane Upanišade; Bṛhadāraṇyaka, Chandayoga i Kauṣītaki Upanišade. No, njihove verzije ovih ućenja znatno se razlikuju od Đainističkih i budističkih. Na primer, Kauṣītaki kaže da kad ljudi umru svi oni idu na mesec koji vodi do neba. Tamo im je bilo postavljeno pitanje  kako bi mogli da prođu. Oni koji ne mogu odgovoriti na to pitanje postaju kiša koja zatim pada na zemlju, a zatim bi postali crvi, insekti, ribe, ptice, lavovi ili ljudi u skladu sa njihovom kammom. Oni koji mogu da odgovore na pitanje idu na nebo u prisutvu Brahme (Kau.1.2). Ili kamma ovde znači moralnu uzročnost ili je pravilno izvođenje vedskih rituala nejasno; vrlo verojatno znači ovo drugo. Chandayoga uči nešto slično, ali kada mrtvi padnu na zemlju kao kiša oni postanu biljke koje, kad ih čovek pojede, one prođu sa njegovom spermom u maternicu njegove supruge i postaju novo biće. Zanimljivo, Chandayoga takođe kaže da "ovo (učenje) nije bilo poznato brahmanima pre", drugim rečima, to je nešto novo za vedsku tradiciju. U Bṛhadāraṇyaka Upanišadi Yājnavalkya se razjašnjava da je kamma u smislu moralne uzročnosti tajno učenje koje je jedino otkrivano iniciranima (Br.3.2). Ali zašto bi se takva ideja čuvala kao tajna? To može biti zato što nije bilo deo izvorne vedske misli i Yājnavalkya je hteo da izbegne da neortodoksni budu optuženi. Ostale Upanišade ne spominju kammu ili preporađanje i Katha Upanišada zapravo kaže da nitko ne zna što se događa s osobom nakon što umre (Kath.1.20).

Takođe je potrebno uzeti u obzir starost Upanišada. Mnogi naučnici smatraju da je  Bṛhadāraṇyaka Upanišada stara oko 800 ili 700 godina prije nove ere, iako je to datiranje vrlo neizvesno. Jednako nesigurni su datumi Buddhe, iako većina stručnjaka kažu da ga je živeo u 5. veku pre nove ere. No, iako najraniji osvrt da je neki oblik ponovnog rođenja i smrti utvrđen nekim oblikom kamme verovatno datira pre Buddhe, dokazi da je su te ideje bile univerzalne ili čak široko prihvaćene u vreme Buddhe je, kao što se može videti gore, neuvjerljiv. Budistički Spisi nude dodatne dokaze za to. Samaññaphala Sutta daje pregled učenja propovedanih od strane šest najistaknutijih učitelja u Buddhinog vreme, a samo jedan od njih je učio oblik kamme (DI, 52-59). Isto tako, tu su česte kritike i ubudističkim i đainiskim spisima onih koji negiraju kammu i preporađanje. Na primer, popularni učitelj tog vremena Makkhali Gosala je učio: "Nema kamme, nema dela, nema (u smislu činjenja) napora" (AI, 286). Dok su neki odbacili kammu i ponovno rođenje kao relativno nove i ne-tradicionalne ideje drugih, kao što ih je Princ Pāyāsi odbacio na racionalnoj osnovi. Videvši da nema empirijskih dokaza za njih taj obrazovani skeptik je došao do zaključka da: "Ne postoji ni jedan drugi svet, nema bića koja se spontano rađaju, niti postoje bilo kakvi plodovi ili posledice dobrih ili zlih dela" (D.II, 316). Princ Pāyāsi mora da je bio prilično dobro poznat pošto se takođe pominje i u Đainskim spisima.

Najranije nedvosmisleno i detaljno spominjanje kamme je u Đainskim spisima. Đainizam datira pre Budizma možda deceniju ili više i njegov osnivač, Mahavira, i njegova učenja često se navode u budističkim spisima. Međutim, Đainsko učenje o kammi je značajno drugačije od  budističkog. Na primer, prema Đainizmu, svako delovanje, namerno ili ne, stvara kammu, a veruje se da je kamm vrsta materije koja prianja uz dušu i vuče je prema dole. Đainizam takođe polazi od pretpostavke da duša prelazi iz jednog života u sledeći, nešto što budizam odbacuje. [1] Svakako je moguće da je Buddha bio pod uticajem Đainske doktrine o kammi i preporađanju, ali očito je nije jednostavno uzeo zdravo za gotovo i bez razmišljanja i nekritički je usvojio. Mnogo je verojatnije da je Mahavira imao delimične uvide u kammu i preporađanje, dok je Buddhino buđenje dalo tome potpuno razumevanje.

Po prelazu u prvi milenijum nove ere različite ideje o kammi i preporađanju su bile na putu da se pripoje hinduizmu. No, čak i tada, a i kasnije, te ideje nisu bile uopšte univerzalno prihvaćene. Hinduizam je uglavnom evoluirao ili apsorbovao nove koncepte, ne napuštajući prethodne, što znači da predstavlja široku paletu ponekad kontrastnih ili čak kontradiktornih učenja. Čak i kada su kamma i preporađanje postali široko prihvaćeni u hinduizmu, uklopili su se u njega pomalo nespretno. Uverenje da bogovi mogu da intervenišu u ljudskim poslovima, da pobožnost (bhakti) prema određenom bogu dovodi do spasenja, da se od zla može oprati  kupajući se u svetim rekama, da obavljanje određenih rituala, posećivanje određenih svetih mesta ili prolazak u Varanasiju jamči spasenje, čini se poništiti ideju kamme. Neke škole hinduizma odbacuju kammu u korist sudbine (daive), dok druge tvrde da je pojedincu sudbina  određena vremenom (Kala), svojstvenom prirodom (svabhāva), šansom (yadṛccha) ili da je predodređeno (bhāvivaśāt). Śvetāsvatara Upanišada odbija razna objašnjenja, uključujući kammu, tako što kaže da su u konačnici svi oni pod kontrolom Boga (Ss.v.2-3). Mnogi odlomci iz Dharmaśāstras spominju kammu, dok u isto vreme preporučuju sve različite načine kojima se može zaobići. Velika privlačnost hinduizma je to što širok raspon raspoloženja, impulsa i manifestacija.
 


Sati:
Hvala!  :andjali

I sve najbolje sa tretmanom  :ok

EvolucijaSvesti:
Značenje Kamme
Pre nego što pogledamo u Buddhino učenje o kammi biće korisno da pogledamo u samu reč. Pali reč kamma kao i njen sanskrtski ekvivalent karma, proizlazi iz korena KR i znači raditi, delati, činiti, sprovoditi i obavljati. U pre-budističkoj Brahmanskoj književnosti to znači raditi ili obavljati razne vedske obrede i rituale ispravno, njihova efikasnost oslanjajući se na njihovo pravilno izvođenje. U budizmu i Đainizmu u normalnom govoru to znači raditi, delati ili činiti u uobičajenom smislu tih reči. Tako život ili profesija je kammanta, poljoprivreda, odnosno agrikultura je kasakamma, añjalikamma je čin kojim se iskazuje poštovanje prema nekome, a kammakara je radnik ili zaposleni. No, tehnički izraz u budizmu kamma odnosi se na ideju da namerne mentalne, verbalne i telesne aktivnosti imaju etičko značenje i posledice. Ispravno govoreći, kamma je moralno značenje namerne radnje i vipāka je posledica ili rezultat takve akcije. Kada se nešto negativno ili neželjeno dogodi nekome danas mogu reći: "To je moja loša kamma." Još točnije bi trebali reći reći: "Ja doživljavavam lošu vipāku." Ili "Ja doživljavam rezultate loše kamme."

Važnost namere, htenja ili volja u kammi može se razumeti upitajući se da li je zarivanje noža u nekoga dobar ili loš čin. Većina ljudi bi rekla da bi to bilo loše. U stvari, verojatno bi ga smatrali da je kriminalac. Ali budista bi odgovorio: "To zavisi." Osoba koja drži nož bi mogla biti hirurg koji izvodi operaciju za spašavanje života pacijenta, ili gangster koji napada bespomoćnu žrtvu u mračnoj uličici. Namera iza čina je ta koja mu daje svoje etičke kvalitete.


 

Navigacija

[0] Indeks poruka

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju