Godwin Samararatne
ISKUSTVA SA KURSA MEDITACIJE(preveo Dušan Lovre)
Godwin: Možemo da pokušamo da međusobno podelimo iskustva onoga što se desilo danas.
Mislim da je veoma važno naučiti da delimo iskustva, iskreno, sa grupom duhovnih prijatelja; da delimo prijatna iskustva, ali i ona koja smatramo neprijatnim. To je svojevrsno otvaranje našim duhovnim prijateljima. Uglavnom smo veoma nervozni i obuzeti sobom da bismo pričali o sebi, misleći da će nas drugi osuđivati, gledati da li smo postupili kako treba i slično. Ne bi trebalo da se plašite otvaranja, jer jednostavno delite svoja iskustva.
Kakvo je vaše iskustvo sa meditacijom? Počeli smo u 5 ujutro. Imate li kakvih pitanja, problema ili poteškoća sa jednostavnom meditacijom koju smo praktikovali - prosto prepoznavanje stvari koje se dešavaju?
Učesnik: Bio sam tek upola budan na meditaciji jutros. Sve mi je bilo nekako maglovito. Ali iz nepoznatih razloga, na meditaciji pre ove diskusije sam otkrio nešto. Osetio sam da se nešto promenilo u odnosu na jutro. Pre sam se osećao kao da trošim dosta energije. Iscrpljivalo me je što moram da budem svestan pokreta svog tela i svoje mentalne aktivnosti. Bilo je kao da čekam da se nešto desi, a nikako da se desi. Ali ova sad sesija, sedeća, kada sam osetio mir i tišinu, znao sam kako da upotrebim ono što nam je učitelj preneo, kako da budem svestan načina na koje moje telo radi, na vrlo jasan način.
Godwin: Hvala što ste podelili to iskustvo. Lepo je čuti vaša neprijatna iskustva od jutros i vaša, rekao bih, prijatna iskustva od večeras. Da niste imali neprijatno iskustvo, ne biste mogli otkriti prijatno iskustvo; ovo pokazuje da možemo da učimo i iz prijatnih i iz neprijatnih iskustava. Zato bi trebalo da budemo otvoreni i za jedna i za druga.
Želi li još neko da podeli svoja iskustva sa jutrošnje meditacije?
UMORUčesnik: Kada meditiramo kod kuće, da li je bolje da izaberemo vreme kada nismo suviše umorni da bismo meditirali? Jutros sam bio previše umoran, nisam mogao da se koncentrišem.
Godwin: Bilo da meditirate kod kuće ili ovde, predlažem da eksperimentišete sa meditacijom i kada ste umorni. U suprotnom, veoma je lako reći, „osećam se umorno, znam da meditacija neće uspeti, pustite me da spavam“. Razmazićete sebe ako kažete DA svemu što telo zahteva.
Moramo prekinuti ovo uslovljavanje na prijateljski, nežan i ljubazan način. To znači da ponekad telu kažete DA, ponekad mu kažete NE. Tako da sutra ujutro ako ste i dalje umorni, kažete telu, „juče sam ti popustio, rekao sam ti DA i zato ću ti danas reći NE“. Vrlo je važno naučiti da vodite dijalog sa svojim telim, sa samim sobom. Naučite da kažete ne, dođite na meditaciju i videćete šta će da se desi.
Postoji jedan dosta zanimljiv dijalog između Bude i monaha koji se osećao lenjo, umorno i dremljivo dok je meditirao. Buda mu je dao nekoliko predloga.
Prva stvar koju mu je sugerisao bila je da promeni položaj tela. Ako obično sedite dok meditirate, probajte da meditirate stojeći ili hodajući. Ja bih predložio da hodate brzo dok meditirate ili čak da hodate unazad – hodanje unazad iziskuje visok stepen pažnje i prisutnosti. Čim počnete da hodate unazad, osetićete se budnije.
Ovo me podseća na jednog učitelja meditacije iz Tajlanda. U centru gde je podučavao postoji jedan bunar, dubok bunar. Rekao je svojim učenicima da sednu na ivicu bunara. Ako bi bili suviše umorni i upali – nastradali bi! Nažalost, ovde nemamo bunara.
Još jedna stvar koju je Buda predložio monahu je masiranje ušnih školjki. Mislim da je to jedan od načina da se stimuliše telo. Buda je rekao da, ako to ne uspe, treba izaći i gledati u zvezde. Možda se ovaj razgovor između Bude i monaha desio tokom večeri poput ove, kada se vide zvezde. Predložio bih to kao vid stimulisanja uma spoljašnjim sredstvima. Ako to ne uspe, probajte da se setite nečeg veoma inspirativnog iz Dhamme, nečeg što će u vama razviti osećaj hitnosti.
Ako i to ne uspe, probajte da vizualizujete jarko svetlo. Neki su u stanju da tokom meditacije vide jarko svetlo, pa je moguće da je to bio slučaj i sa ovim monahom. Zato mu je Buda predložio da sklopi oči i zamišljanjem blistave svetlosti stimuliše svoj um. A ako ni to ne uspe, kaže Buda, onda odspavaj!
Zašto mu je rekao da spava? Zašto je Buda ohrabrio monaha da ide na spavanje?
Učesnik: Možda zato što je telu neophodan odmor?
Godwin: Da, na neki način. Ova tehnika, ovo eksperimentisanje, pomoći će monahu da otkrije da li je razlog umora psihološke ili fizičke prirode. Najčešće se pokaže da je osećanje umora psihološko, ne fizičko. Buda je ovim tehnikama želeo da pomogne monahu da otkrije razlog svog umora, da vidi da li je u pitanju psihološki ili fizički razlog. Ako nijedna od tehnika ne uspe, to pokazuje da je u pitanju fizički umor tela i tada treba biti blag prema telu.
Takođe je vrlo zanimljivo da je Buda ohrabrivao monahe i meditante da eksperimentišu, da istražuju i da sami saznaju stvari. I ja vas ohrabrujem – posmatrajte, naučite kako da sami dođete do otkrića o svom umu i svom telu, o načinima na koji funkcionišu. Um i telo su nam veoma blizu, ali na neki način su toliko daleko, jer nismo naučili dovoljno o njima, nismo eksperimentisali. Zato ne treba posmatrati meditaciju kao priliku za dostizanje određenih stanja uma, već kao priliku za učenje, otkrivanje, istraživanje. To je divan način gledanja na meditaciju.
POSMATRANJE MISLIDakle, posle jutarnje meditacije imali smo čaj od 6 do pola 7 i predložio sam vam da izađete napolje i pokušate da stvari vidite vrlo precizno, vrlo jasno. Da li bi neko želeo da podeli svoja iskustva s tim uvezi?
Učesnik: Ja bih hteo da kažem nešto o tome šta sam naučio danas. Za mene se tehnika meditacije kojoj ste nas danas podučavali pokazala vrlo korisnom. Savetovali ste nam da motrimo na svoj um kao majka na svoje dete. Sa takvim mentalnim stavom zaista se odlično osećam tokom meditacije. Kada vežbam sa dahom, kakva god misao da se javi, emocija ili osećaj, mogu da se postavimo u ulogu majke koja posmatra svoje dete, te se osetim odvojenim od tih misli i ostanem miran.
Godwin: Važno je održavati tu vrstu stave, učiti da budemo prijateljski nastrojeni i blagi, a pri svemu tome znamo šta se zaista događa. I šta god da se dogodi, opet učimo da budemo dobronamerni, bez odupiranja tome; i tada, kao što se rekli, vrlo brzo osetite olakšanje, slobodu ukoliko imate taj prijateljski stav. Dakle, otpor je taj koji stvara patnju. Isto je o čemu god da se radi, bilo spolja, bilo iznutra. I tako imamo pristup da, bez otpora, sa prijateljstvom, jednostavno znamo šta se događa. Prijateljstvo ne znači bolećivost prema tome što se javi, već da radimo sa time iz perspektive prijateljstva i dobronamernosti. Vrlo je važno da razumemo tu razliku. Vrlo je važno da razumemo da se ne radi o usvajanju, povlađivanju, već načinu na koji se odnosimo prema tome što se javilo.
Dakle, tokom pauze za čaj, od 6 do pola 7, je li još neko imao neka druga iskustva?
JASNOĆAUčesnik: Tokom tog vremena pokušao sam da primenim vaše instrukcije da stvari posmatramo izoštreno i jasno. Ali bez obzira koliko sam se trudio, sve mi je zgledalo isto kao i inače. Ni izoštrenije, ni jasnije.
Godwin: Probajte isto i sutra. Objasniću sad šta imam na umu kad govorim o gledanju stvari vrlo jasno. Zamislite da posmatramo drvo. Možemo li da u tom trenutku čitavu i punu pažnju održimo na tom gledanju u drvo? Je li moguće da to drvo gledamo kao da ga vidimo prvi put u životu? To je jedan vrlo zanimljiv aspekat.
Je li moguće videti stvari sa manje misli ili potpuno bez njih? Jer kada ih gledamo kroz svoja predubeđenja, tada zapravo ništa ne vidimo jasno. Sve ovo znači istinsko buđenje naših čula, čula sluha, čula vida. I za to je nekada potrebno da učinimo svestan napor.
Još jedan aspekat koji smo zapostavili, po meni, jeste čulo mirisa. Zato, sutra, uložimo napor da probudimo naša čula, da vidimo vrlo jasno, da čujemo stvari i isto tako da omirišemo vrlo jasno. Ovde imamo ove bele cvetove koji veoma lepo mirišu. Hajde da se potrudimo da polako eksperimentišemo, da se poigramo sa čulima, razvijajući ih na ovaj način. Možete pokušati i sa ovim Budinim kipom, prosto gledajući u njega sa potpunom pažnjom, sa manje misli ili bez ikakvih misli.
RAZGOVOR O JOGISiguran sam da ste iskusili nešto dok ste praktikovali jogu.
Učesnica: Ovo je prvi put da sam radila jogu u prirodi. Takođe je prvi put da sam pokušala da usredsredim um na telo u toku joge i otkrila sam da je bio veoma miran i tih.
Godwin: Da li još neko želi da podeli iskustva tokom joge? Da li su položaji bili teški?
Učesnik: Mislim da sam zaboravio to da je bilo teško, jer sam uživao u atmosferi. Odnosno, izgleda da je bilo teško, ali sam uživao, pa nisam ni razmatrao da li je teško ili ne.
Godwin: Zato što ste uživali... zanimljivo. Znači kada uživate u nečemu ne uviđate da li je to teško ili nije. Da li ste osetili fizički bol?
Učesnik: Da.
Godwin: Ovo pokazuje da joga radi! Pokazuje da imate telo i da telo može da oseti bol. Takođe pokazuje da bi trebalo da nastavite sa jogom, zato što niste dovoljno vežbali. Ima li još neko nešto da podeli vezano za jogu?
Učesnik: Meni se čini da smo položaje menjali suviše brzo, vežbe su bile prekidane i nisu tekle glatko.
Godvin: Možda bi joga instruktor trebalo da ima ovo na umu. Da li je još neko iskusio isto?
Učesnica: Ja praktikujem jogu već neko vreme, i kada vežbamo bitno je menjati što više položaja, a ne vežbati jedan te isti više puta. Želim ovo da naglasim, jer je to svrha joge. Joga je niz položaja i zato je promena neophodna.
Godwin: Kako ste se vi osećali dok ste radili jogu?
Učesnica: Joga ima veoma jak uticaj na mene. Naš učitelj nam je ukazao na vezu između budizma, joge i meditacije. Čini mi se da je lakše i udobnije meditirate odmah nakon joge, a i lakše je postići prisutnost. Joga je uvod, meditacija je esencija. Pored koristi koje donosi telu i meditaciji, joga takođe pomaže da budemo zdravi.
Godwin: Joga takođe može biti meditacija. Sama reč „joga“ znači jedinstvo – jedinstvo uma i tela, integracija uma i tela, harmonija uma i tela.
MEDITACIJA I ĆUTANJEGodwin: Hajde da pričamo o ćutanju. Kako se odnosite prema ćutanju? Da li vas uznemirava ili vam je u redu? Šta mislite o ćutanju? Kakva su vaša iskustva?
Učesnik: Teško je.
Godwin: Sama činjenica da je teško ćutati nam pokazuje da je potreba da govorimo jedna veoma jaka navika. A i sami znate kako je teško zaustaviti jake navike. Neki meditanti mi kažu da kada prestanu da pričaju sa drugima, tada počinju da pričaju sa sobom. A jedna osoba mi je rekla da se osećala kao da je pod kaznom kada su ostali oko nje ćutali. Zato mislim da, iako je teško, treba da eksperimentišete sa ovakvim situacijama i onda ćete shvatiti kako ćutanje stvara prostor.
Još jedan aspekt govorenja je što možda sprečava određene stvari da isplivaju na površinu. Stvari koje ste potisnuli. Na intenzivnim kursevima meditacije na kojima se nije razgovaralo neki meditanti su mi rekli kako su se u tišini odjednom setili stvari iz detinjstva koje su potpuno zaboravili. Ponekad ove uspomene koje se naprasno pojave mogu biti veoma korisne, kako bismo razumeli svoje ponašanje.
Daću vam primer jedne žene. Bila je na desetodnevnom kursu kada se odjednom setila kako je kao sedmogodišnja devojčica pokušala da se ubije, pucajući u sebe u mračnoj sobi. Potpuno je zaboravila ovo iskustvo, verovatno zato što je bilo vrlo neprijatno. Ali samo sećanje je bilo veoma korisno za nju, jer je i dalje imala strah od mraka. Takođe, bila je veoma samodestruktivna. Rizikovala je u pogledu svog tela i slično. Onda smo razgovarali i shvatili da se suicidalna tendencija ka samouništenju manifestovala na razne načine.
Još jedna stvar sa govorom i ćutanjem je što se, kada govorimo, osećamo kao neko. Onda kada ćutimo osećamo se kao da smo niko i neprijatno nam je zbog toga.
Važan aspekt ćutanja je što nam omogućuje da neko vreme budemo nasamo sa svojim umom i telom. Ćutanje ima neke vrlo važne i zanimljive aspekte. Slažem se da je teško ćutati, ali je svakako vredno.
Ima jedna zanimljiva priča iz tibetanske tradicije, o mestu gde učenici moraju da praktikuju ćutanje godinu dana i tek nakon godinu dana mogu da odu kod Učitelja, ali i tada mogu da kažu samo dve reči. Tako nakon godinu dana jedan učenik je rekao Učitelju: „Još hrane!“. Izgleda da je cele godine mislio samo na hranu.
U svakom slučaju, želeo bih da predložim da kada morate da govorite, da to radite sa pažnjom, svesno. To se zove ispravan govor. Ćutanje je važno, ispravan govor je važan.
MEDITACIJA I ISPRAVAN GOVORMožemo naučiti mnogo stvari iz našeg govora. Kada pričate sa nekom osobom, da li zaista slušate tu osobu? Možete li da pričamo jasno? Možete li reći to što želite veoma sažeto ili nastavljate da pričate, zbunjujući često i druge i sebe? Koliko možete biti svesni i prisutni kada pričate? Na mestu kao što je ovo možemo ovladati ovim veštinama.
U svakodnevnom životu, pogrešan govor je jedan od najvećih problema koji imamo, posebno u odnosima sa drugim ljudima: pogrešan govor može da povredi. Kao što sam rekao, ćutanje je važno, jer ima mnogo važnih aspekata. Ali i ispravan govor je važan, jer i ispravan govor ima dosta oblika. Buda nas ohrabruje da koristimo nežne reči, ljubazne reči, korisne reči, reči koje deluju kao lek na druge. Sa druge strane, možemo povrediti druge svojim rečima; reči često mogu da povrede više od neke fizičke stvari.
Vreme za razgovor je prošlo. Želeo bih da kažem nešto vezano za sutra. Danas ste imali vremena da se odmorite. Shvatili ste koliko ste bili umorni i da niste bili u mogućnosti lepo da spavate. Nadam se da ste se danas odmorili i da ćete lepo spavati večeras.
