Prenosim iskustva jednog našeg duhovnog putnika sa meditacijskog povlačenja u Tajlandu.
Deset dana novog iskustvaOdlazeći iz Srbije, jedno od retkih mesta za koje sam ostao vezan je naš manastir u Čortanovcima. Mnogo lepih iskustava i druženje sa pozitivnim ljudima ostavilo je trajan utisak na mene. Sa velikom radošću sam otkrio da je na samo 200km od mog trenutnog boravišta jedan od najpoznatijih centara za meditaciju na Tajlandu. Naravno, odlučio sam da moram pokušati...
Program kursa se odvija u centru za meditaciju manastira Suan Mokkh (Vrt oslobođenja), udaljenom oko dva kilometra od samog manastira. U centru ne postoji nijedna slika ili statua Bude, centar je zamišljen kao mesto otvoreno za sve religije i za podsticanje multireligijske tolerancije.
Ipak, sva predavanja i razgovori blisko su vezani za budizam, tačnije za izučavanje Anapanasati sutte, onako kako ju je razumeo Ađan Buddhadasa (osnivač manastira Suan Mokkh i gotovo božanstvo za Tajlanđane). Sve to vodi ka dubljem upoznavanju sa četiri plemenite istine i plemenitim osmostrukim putem. Posebna pažnja obraća se na razumevanje pojmova dukkha, nibbāna, khandha, nepostojanje trajnog sopstva, prolaznost i pattica-samuppada, to jest uslovljenost nastanka svih pojava.
Ovo je kurs za koji se nije moguće prijaviti unapred. Na sreću, kapacitet centra za meditaciju je oko 200 ljudi, tako da uglavnom svi koji dođu, budu i primljeni na kurs, nakon obaveznog razgovora i procene monaha da li ste prihvatljivi za boravak na kursu.
Mnogi, kao i ja, odluče da dođu dan ranije i prespavaju u samom manastiru. Suan Mokkh spada u grupu "šumskih" manastira i sam boravak je veoma prijatan, jer gusta i visoka šuma održava temperaturu i vlažnost vazduha prilično prijatnim, a štiti i od kiše, koja u ovo doba godine često pada na Tajlandu. Noćenje u manastiru je besplatno, a tajlandsku hranu je moguće kupiti odmah ispred manastira. Iako na Tajlandu budisti u principu nisu vegetarijanci, u samom manastiru se ne jede meso. Ipak svi obroci su izuzetno ukusni, pomalo ljuti, užitak za ljubitelje Thai kuhinje. Cena celog kursa je oko 50 EUR...
Sledeći dan je dan za registraciju i upoznavanje sa uslovima i pravilima u centru. Centar obuhvata veliku površinu, šume, livade, tri mala jezera, pet velikih sala za meditaciju i nekoliko manjih prostora za izolaciju ili individualne razgovore sa monasima. Svaki objekat ili deo pejzaža izrađen je tako da nosi i posebnu simboliku koja se prenosi iz budističkog učenja. Na imanju postoji i bodhi drvo, pod kojim sam sedeo... Starešina manastira je Ađan Po, veoma poznat i cenjen u Tajlandu.
Manastir Suan Mokkh se nalazi u blizini mesta Chai Ya (oblast Surrat Thani), oko 200 km udaljen od mesta gde trenutno živim. Putovao sam do tamo motorom i to je takođe doživljaj za sebe... Putevi su na sreću u ovo doba godine skoro pusti i u dobrom stanju, tako da je i putovanje predstavljalo zadovoljstvo.
Smeštaj je u individualnim sobama, rekao bih ćelijama... Nikada ne bih pomislio da spavanje na betonskom krevetu, sa drvenim jastukom može da bude udobno, ali jeste. Kada mentalno prihvatite da se na tako tvrdoj podlozi može spavati, sve se menja, a vi spavate sasvim normalno. Dobijete doduše tanku slamnu prostirku (kao za plažu) i tanko ćebe. Toaleti su u zapadnom stilu, zajednički, ali ih ima više nego dovoljno. Ipak, tuševa ima malo, a pranje tela i veša obavlja se pored bazena sa svežom vodom, polivajući se... Naravno voda je temperature oko 30 stepeni, što je sasvim prijatno za tuširanje.
Muškarci i žene su smešteni u odvojenim spavaonicama, rade jogu odvojeno, ali se hrane i meditiraju zajedno (iako na odvojenim stranama sale). Takođe postoji višednevna mogućnost za grupne intervjue, gde je dozvoljeno i da diskutujete i postavljate pitanja o meditaciji i budizmu. Ove konsultacije se odvijaju takođe odvojeno za muškarce i žene.
Učesnici kursa su oko 40% muškarci, 60% žene. Uglavnom su mladi od 20-30 godina, ali ima ih i ostalih starosnih grupa (nisam bio najstariji). Posetioci su iz celog sveta, mada je najviše bilo Amerikanaca. Motivi većine muškaraca bili su zapravo avantura i pokušaj da dožive nešto novo. Žene su bile podeljene u dve grupe, instruktorke joge i žene koje su želele da se oslobode patnje (loših raskida, svađe sa roditeljima ili nevolja na poslu).
Ustaje se u 4:00 i prve meditacije i govor o Dhammi se obavljaju u potpunom mraku (samo uz slabe sveće) u sali za meditaciju sa peščanom podlogom. Joga se radi u svitanje (uz obavezan pozdrav suncu). Muškarci su imali i uvodne časove thai-chia, ali je ceo program vežbanja (oko sat i po) bio veoma umerenog tempa.
Doručak je u 8:00, a program se nastavlja u 10:00. U odnosu na programe kurseva u Srbiji, iako dan traje duže, zapravo ima nešto manje meditacije, a više slušanja predavanja. Takođe meditacije su po pravilu od 20 do 35 minuta, kako sedeće tako i hodajuće. Pravila kod sedeće meditacije su veoma slobodna i možete menjati položaj, ustajati, piti vode itd.. (naravno ne ometajući druge učesnike i uz punu svesnost).
Jedna od retkih prilika za udovoljavanje potrebama za luksuzom su topli izvori (temperatura oko 38 stepeni), bazeni sa toplom vodom iz prirodnih izvora, koje možete koristiti u slobodno vreme, a ima ga sasvim dovoljno (oko tri sata svaki dan). Odvojeni su naravno muški i ženski bazeni.
Mala zaduženja koja dobijete, kao što su brisanje stolova posle jela, čišćenje lišća ili stepenica na toplim izvorima, paljenje sveća i slično okupiraju vas ne duže od pola sata na dan.
Ručak je u 12:30, malo iza podneva, kao ustupak strancima, verovatno, jer monasi modaju da završe ručak do podneva. Ukusan, obilan i sa puno ljute thai hrane i različitog voća. Hrana je bila toliko ukusna da sam zaboravio da nisam vegetarijanac i zaista nisam poželeo meso dok sam boravio na kursu.
Zatim ponovo od 14:30 ciklus predavanja i meditacija. U 18:00 je pauza za čaj ili kakao (ali sa sojinim mlekom).
Večernje meditacije i predavanje su ponovo u mraku (na Tajlandu sunce zalazi oko pola sedam). U okviru poslednje meditacije, posebno iznenađenje i predivan utisak je noćna hodajuća meditacija u grupi, jedan iza drugog, u mraku, uz slabu svetlost sveća, oko jezera. Bez svetla i bosi... Prvih pet minuta bio sam veoma zabrinut na šta sve mogu da nagazim. Kada sam shvatio da smo u grupi sigurni, primetio sam neverovatan prizor i nebo puno zvezda, tišinu i mir. Neverovatan doživljaj...
Spavanje je u 21:30. I spava se veoma dobro...
Kako je osnova celog kursa Anapanasati sutta, naravno govori se o meditaciji na dah, svesnosti i kako da se postigne nivo koji će omogućiti uvid u stvari kakve one zaista jesu (vipassana).
Različiti pojmovi i tehnike izučavaju se uglavnom po knjizi Ađan Buddhadase "Mindfulness with Breathing, Unvailing the Secrets of Life, Manual for Serious Beginners", koja predstavlja program namenjen stranim turistima na Tajlandu. To je deset dana učenja o osnovnim principima budizma i tehnikama meditacije na dah.
Kako kažu, nibbāna ili probuđenje je moguće ovde i sada, nije potrebno umreti da bi se dostiglo. Nibbānu prevode kao hlađenje od svakodnevnih problema i patnje (dukkha). Čak tvrde da pridržavanje pet ili osam pravila vrline može da "resetuje" staru lošu karmu iz prošlih života i da ona ne mora biti prepreka za probuđenje. Pet sastojaka bića predstavljaju osnovu za vezanost. To su telo, osećaji, opažaji, mentalni obrasci i svest. Ovo je ponavljano svaki dan, zajedno sa podsećanjem na tehniku i važnost pravilno gdisanja i svesnosti svakog udaha i izdaha. Život je tek niz udaha i izdaha, život je pokret. Osnovna misao koja se provlačila kroz svako predavanje bila je nepostojanost, prolaznost stvari, što objašnjava značaj nevezivanja i celog stava prema nepostojanju trajnog „ja“, sopstva. Jedan dan bio je posvećen objašnjavanju uslovljenom nastanku svih pojava, lancu uzročnosti.
Samo jedan dan (deveti) potpuno je individualan i tada ceo dan meditirate, prema svom rasporedu, kombinujući sedeću i hodajuću meditaciju, zajedno sa šetnjama oko jezera i "odmaranjem" kao pripremom za sledeću seansu meditacije. Za mnoge, ovo je bio najteži dan, jer vam baš ništa ne zaokuplja um, čak ni predavanja. Ostalih dana smo u slobodno vreme mogli da čitamo knjige o onome što smo učili, ali devetog dana ni to nije bilo moguće.
Uz nas su bila dva monaha, starešina manastira Ađan Po i još jedan monah, i obraćali su nam se svakodnevno, a mogli smo imati i individualne razgovore sa njima.
Ipak, najviše vremena su sa nama provodili takozvani volonteri, dvoje nezaređenih, veoma obrazovanih i elokventnih profesora Tajlanđana, koji su živeli na Zapadu i govore odličan engleski. Imali su veoma nadahnuta predavanja, ali i grupne intervjue i pokazali se veoma veštim da odgovaraju na naša različita pitanja. Lepo je i to što su imali dosta različit pristup. Žena je imala značajno naglašeniji religijski stav, dok je muškarac imao veoma svetovan i praktičan pogled na svet i ciljeve meditativne prakse, pa i budizma kao religije, naročito u uslovima koji vladaju u Tajlandu.
Poslednji dan išli smo u obilazak ostalih delova manastira, zapravo izolovanih šumskih boravišta kako monaha, tako i nezaređenih stranaca koji tamo borave. Zapravo svako ko je završio ovaj kurs, može se bilo kad u životu prijaviti i živeti na jednom takvom mestu, neograničeno vreme, bez zaređenja, besplatno, ali pridržavajući se pravila monaškog života. Izuzetak je dozvola da imaju svoj računar i internet. Neki od privremenih stanovnika, stranaca, recimo koriste ovo vreme da pišu knjige ili jednostavno imaju potrebu za tim da se izoluju. Struja je doduše dostupna onima koji žive u "zgradi" (10-tak "stanova", tj soba sa zajedničkim toaletima). Oni koji se opredele da žive u zasebnim kućicama su malo dalje u šumi i nemaju struju. Ipak, svima su na raspolaganju topli izvori...
Ovakvih prostora ima nekoliko u okolini glavnog manastira, potpuno su izolovani i svaki ima svoju salu za meditaciju, malo jezero i mnogo prostora za šetnju. Nezaređeni ne idu u selo po hranu, jer je monasi dobiju toliko mnogo da hrane ima za sve: monahe i nezaređene goste. pse i mačke...
Na kraju kursa obišli smo organizovano i glavni manastir koji se nalazi na ogromnoj površinu, u šumi, ali veoma blizu naselju i uvek je pun posetilaca. Otvoren je za sve koji žele da ga posete na jedan ili na više dana, ali nemaju nikoga ko bi se vama bavio, prepušteni ste sopstvenoj praksi. U okviru manastira postoji impresivna "sala" za meditaciju pod otvorenim nebom, hram i mesto za sahrane, tj kremaciju, jezero, muzej istorije budizma, prostorije za ishranu, biblioteka i sve ostalo što bi vam moglo trebati, a odmah ispred manastira i različite prodavnice i restorani. Dublje u šumi smeštene su kućice za monahe koji trajno žive u manastiru, a posetioci koji žele da prespavaju imaju na raspolaganju kolektivne (muškarci) ili individualne (žene) spavaonice, potpuno besplatno.
Ovo je mesto na koje ću se vraćati. Ne možda da živim mesecima monaškim životom, ali na deset dana meditacije svakako. Iako je program aktivnosti ovde uvek isti, iz istih reči uvek možete izvući nova značenja, jer se vi menjate, razvijate, sazrevate. Nezaboravno iskustvo koje vredi ponavljati uvek iznova.
