Đainizam, osnovne postavke

[Fazlija]

Kakva je jainska meditacija? Da li je to nesto slicno buddhistickoj vipassani (promatranje tjelesnih i umnih procesa), ili je slicnija tantrickoj yogi (uz koristenje mantri, koncentracije na cakre, pranayame i sl.)???
 
Kakva je opcenito jainska duhovnost? Koliko je vazna bhakti? Postoje li bhajani i kiirtan?
 
Kako si ti sam postao jain?

[Satya]

Kakva je jainska meditacija? Da li je to nesto slicno buddhistickoj vipassani (promatranje tjelesnih i umnih procesa), ili je slicnija tantrickoj yogi (uz koristenje mantri, koncentracije na cakre, pranayame i sl.)???
 
...Koliko je vazna bhakti? Postoje li bhajani i kiirtan?

• Tattvartha Sutra ( delo Umasvatija ili Umaswamija , 240.-340. g.n.e.).definise meditaciju  (dhyana) kao koncentraciju na odredjeni objekat.Tako intenzivna koncentracija je odrziva samo izvesni  vremenski period,a isti spis kaze da je to do 48 minuta (antar muhurtika).Nakon  toga,mozda vec nakon pauze od par sekundi,meditacija se obnavlja fokusiranjem  na isti ili drugi objekat,ali za posmatraca,meditacija se cini neprekinutom.
   
  U djainizmu postoji vise vrsta meditacija ali je za njihovo  shvatanje potrebno razumevanje djainskog pogleda na strukturu zivog organizma a  samim tim I na razumevanje efekta yoge I meditacije na njegovo funkcionisanje,sto je,rekao bih,posebna tema.
  
   
  Relaksiranost I telesna nevezanost su preduslovi meditacije  jer je to proces kojim se traga za uzrocima patnje I zahteva maksimalnu  mentalnu postojanost.Posto je misicni sistem osnova telesnih  aktivnosti,relaksacija I telesna nevezanost pomazu dosezanju postojanosti  uma.Prvi korak u meditacijskoj vezbi je zauzimanje odgovarajuceg polozaja I ostajanja  nepokretnim neko vreme.Kontrola disanja,koncentracija na psihicke I energetske  centre,kao I psihicke boje (lesya),zajedno sa kontemplacijom I autosugestijom,takodje  moze biti korisna za meditaciju.
   
  Djainski spisi pominju cetiri vrste meditacije od kojih sudve vrste nepovoljne (“tuzna”-arta  I “okrutna”-raudra)a dve su povoljne (“vrla”-dharma I “cista”-sukla).
  Prve dve meditacije ne zahtevaju napor ali vode losim  rezultatima dok druge dve zahtevaju napor I vode povoljnim  rezultatima.Preporucuje se sedam fizickih polozaja za meditaciju od kojih su  lotos,polu-lotos I stajanje/sedenje narocito prakticni za danasnje vreme.Djainizam  daje veliku vaznost pranayami,tj disanju,koncentraciji na zone poput  ociju,usiju,vrh nosa,usta,pupak,glavu,srce I tacku izmedju obrva.Objekti ili  teme na koje se moze meditirati su razni,od jednostavnih mantri I neke teme iz djainskog  ucenja,preko meditacije o arahatima I siddhama,razmatranjem strasti,delovanju   karmipa sve do meditacije na univerzum. Cista ili sukla meditacija je moguca pred samo  oslobodjenje .
   
  U djainizmu postoji recitovanje razlicitih stava,mantri ili  sutri razlicitim povodima kao sto su dnevni rituali (ustajanje npr),meditacija,puja  ili na proslavama,praznicima itd. Djaini smatraju da je,taj “ritualizam” (postao razvijeniji tokom X veka n.e. pod uticajem vaisnavske bhakti-marge,a tome su doprineli acarye poput Somadeve,Abhayadeve,Hemacandre itd) ili  neki njegovi delovi, neophodan u prvih sedam od cetrnaest stepenika u duhovnom  razvoju osobe,jer pomaze u Ispravnom Postupanju,jednom od Tri Dragulja djainskog  ucenja ( Ispravna Vera I Ispravno Znanje su preostala dva).Ovde treba  napomenuti da se djaini dele,osim na Svetambara I Digambara,I na one koji obavljaju  murtipuju ( hajde da to prevedem kao “postovanje statua”) I na one koji to ne  cine.
  

  Kakva je opcenito jainska duhovnost?
  

  
  Pokusacu da moj post na tu temu prvo sazmem da bi bio odgovarajuci*,te cu ga postaviti nekom narednom prilikom.
   
  *vidi  Dasavaikalika 8:48 
  
  

  Kako si ti sam postao jain?
  

  
  Moj interes za indoligiju a samim tim I djainizam je nastao nakon  citanja Veljacicevog prevoda Khaggavisana sutte koja mi I dan-danas predstavlja  ogromnu inspiraciju,I ako bih izdvojio neki od omiljenih citata ( mislim da potoji  ta tema na forumu pa molim da mi se oprosti sto cu to ovde pomenuti) je upravostih “osamljen se kreci kao nosorog”.
  
  
  
  

[Fazlija]

Dakle, meditacija je (ako sam dobro razumio) dosta slicna buddhistickoj u dijelu koncentracije na dijelove tijela, a yoginskoj u dijelu koji se tice pranayame, koristenja mantri i sl. Nadam se da ces nam jednom nasto vise o tome napisati.

Kako jainizam opisuje cilj duhovne prakse? U buddhizmu je to Niravna, a u tantri sjedinjenje s Najvisom svjescu (Parama Brahman, Parama Shiva)... koji je vrlo slicno opisan kao i buddhisticka nirvana. No, kako jaini opisuju vrhunsku stvarnost kojoj teze u svojoj duhovnoj praksi? Negdje sam procitao (ne znam jel' tocno) da jaini vjeruju u postojanje duse koja se duhovnom praksom prociscava od utjecaja tvari i karme, i onda tako oslobodjena i prociscena zivi u duhovnom svijetu. Jel' to tocno?

Kako si ti postao jain? Kako izgleda dnevna praksa jednog jaina? Koliko puta dnevno radis meditaciju? Koje sve vjezbe izvodis? Kakva je prehrana

[Satya]

• Djainski spisi govore o meditaciji kao o oruzju u borbi sa  strastima i jos jednim oblikom strogosti kojim se ponistava ili ubrzava  sazrevanje karme. Znacaj meditativnih I yogickih dostignuca je detaljnije  opisan u Subhacandrinoj  Jnanarnava-i (Okean Znanja).Koliko sam ja shvatio,djaini vise upraznjavaju neki oblik tapasa nego sto  meditiraju.
   
  Cilj duhovne prakse djaina je oslobodjenje od karmi.Po  napustanju tela,ukoliko je odbacena sva karma,dusa se uzdize na vrh univerzuma (lokAkasa)gde ostaje zauvek u blazenom stanju i nema nikakve veze s materijalnim svetom,osim sto sluzi kao primer ostalim zivim bicima.
   
  Djaini veruju da sve duse, mogu dosegnuti spasenje ako slede  put prociscenja tj Ispravno Veruju,neguju i razvijaju Ispravno Znanje i Ispravnose   Ponasaju.Monasi laike nazivaju sravakama koja u tri sloga predstavlja citavu  djainsku filosofiju:
   
  Sra- slusanje o/I prihvatanje Ispravne Vere
  Va-znanje (tj odabira Isravno Znanja)
  Ka- delovanje ( tj izvodjnje Ispravnog Ponasanja)
   
  Stari naziv za laike je bio upasaka (onaj ko tezi  oslobodjenju)
  Djainski spisi razlikuju izmedju “sravake po imenu” (dravyasravaka) i “sravaka u srcu” (bhava sravaka).Prvi,moze biti rodjen kao djain, ali ne sledi djainski put i prakticno ga i ne smatraju djainom,dok drugi ko sledi Ispravnu Veru i ucenja Tirthankara iako   nije rodjen kao  djain,smatraju ga takvim.
  I za monahe i za laike vazi pet osnovnih zaveta ali   se  oni razlikuju po intenzitetu.To su:
  ahimsa (nenasilje),satya (govoriti istinu), asteya (bitiposten) , postovati celibat (brahmacarya) i odricanje (aparigraha).
   
  Djainska duhovna praksa zahteva mnogo vremena i razlikuje   se  izmedju djainskih skoli.No,obicno svi ujutro izgovaraju Namokara (Maha) Mantru,potomvrse fizicku puju (murtipujika djaini ) .Ako ne mogu da odu u hram,moguto du rade i mentalno.Sledi meditacija bar od 48 minuta,u sedecem  ili stojecem(ruke ne doticu telo) ili lotos/polulotos polozaju,kuvaju vodu potrebnu zapice tog dana itd. Zatim odrede sebi neku vrstu zaveta za taj dan (recimo- nece  piti  vodu).Potom odlaze na posao.Oko  podneva se ponovo vrsi puja (mentalno/fizicki),zatim,nakon povratka sa posla,sledi  rucak,citanje spisa,meditacija od bar 48 minuta, a uvece,nakon vecere,sledi  veceranja puja,recituje se Namokara Mantra, i  odlazi na spavanje misleci na tu  mantru.
  Zavisno od licnih afiniteta i potreba,moze se izvestan deo  vremena posvetiti i yoga-vezbama (onima u celibatu se  preporucuje vezba sedenja u svastika polozaju).
   
  Osnovno pravilo u svemu sto djaini rade,pa tako i za  namirnice koje koriste u ishrani je da je nenasilje vrhovni zakon-ahimsa paramo   dharma.Tako,osim mesa,djaini ne konzumiraju korenasto povrce (sargarepa,luk,krompir..),med,jaja,puter,sladoled, duvan,alkohol,piju samo prokuvanu vodu itd.. Vazno je jos pomenuti da djaini ne jedu nakon zalaska Sunca.
   

[Sati]

Jako zanimljivo Satya.
Hvala za trud 

[Aparigraha]

Satya, mozete li napisati sta podrazumeva zavet odricanja kod djainskih monaha? Cega se sve konkretno oni odricu i na koji nacin? 

[Satya]

Veliki Zaveti (mahavrata) djainskih monaha se mogu naci u spisu Acaranga i ima ih pet.
Prvi zavet je odricanje od cinjenja bilo kojeg oblika nasilja (mentanog,verbalnog i fizickog) ,nagovaranja neke druge osobe da cini nasilje, i odobravanja nasilja.To podrazumeva i nacin ishrane-zabranjena je konzumacija mesa,alkohola,meda itd..

U Drugom Zavetu,monah se odrice od laganja i svake neiskrenosti..

Treci Zavet u bukvalnom prevodu znaci da monah "ne sme uzeto ono sto mu nije dato" i generalno se odnosi na odricanje od kradje u bilo kom obliku,mada se odnosi i na duzi boravak na istom mestu ili konzumiranje hrane bez uciteljeve dozvole.

Cetvrti Zavet se odnosi na odricanje od bilo kakve seksualne aktivnosti (umom,recima ili telom) kao i bilo koje hrane ili pica koje stimulise seksualni nagon.

Peti Zavet se odnosi na odbacivanje bilo cega kao svog poseda.Digambara djaini u posed ubrajaju i odecu,tako da je i zbog toga ne nose,za razliku od Svetambara djaina koji nose belu odecu.

Ponekad se zabrana obroka nakon zalaska sunca smatra i sestim zavetom odricanja.

Laicki sledbenici djainizma postuju iste ove zavete ali u mnogo "blazoj" meri.

[Fazlija]

Satya, da li si ti jain?

[Satya]

1.mozda jesam
2.mozda nisam
3.mozda jesam i nisam
4.mozda je neizrecivo
5.mozda jesam i neizrecivo je
6.mozda nisam i neizrecivo je
7.mozda jesam i nisam i neizrecivo je

[Satya]

Postovani Fazlija mi je svojim pitanjem dao lep slagvort za predstavljanje najcuvenijeg djainskog ucenja-Syadvade ( ucenje o "moze biti" ) o krajnje neodredjenoj prirodi stvarnosti (a samim tim i mom polozaju djaina ili ne-djaina kao delicu te iste stvarnosti).
Realnost se moze moze posmatrati iz mnogo uglova,od kojih svaki namece drugaciji zakljucak (anekanta).Priroda stvarnosti se u potpunosti ne izrazava ni u jednim od njih,jer ona svojim stvarnim bogatstvom dopusta sve tvrdnje.Zbog toga je,uslovno uzevsi,svaka tvrdnja samo uslovna.Pogresna je i apsolutna afirmacija i aposlutna negacija.Djainizam smatra da je struktura stvarnosti toliko slozena da je svaki ugao gledanja tacan do odredjene granice,ali nijedan u potpunosti.Shodno tome,djainizam prirodu stvarnosti pokazuje u sedam nivoa (koje sam demonstrirao u mom odgovoru postovanom Fazliji) koji se nazivaju sapta-bhangi ili "sedmorostruka formula".

Na primer,mogu reci da sam djain(1),ali samo u izvesnom smislu jer za nekoga ja nisam djain(2) vec recimo agnostik.Kao rezultat,javlja se treci nivo kojim i potvrdjujem i demantujem da sam djain(3),odnosno,u jednom smislu jesam djain a u drugom nisam.Suprotnost izmedju jesam i nisam se moze pomiriti ako shvatimo da me  te izjave samo sukcesivno imenuju ,ali ako ih primenim istovremeno , moj polozaj postaje nedokuciv ili neizreciv(4).

Na ovom mestu se moze uciniti da se formula ovde zavrsava , ali djaini dodaju jos tri mogucnosti.Time prikaz postaje sveobuhvatan,ne ostavljajuci mesta optuzbama o dogmaticnosti u bilo kom obliku.Njima se zeli reci da su nasi sudovi o stvarnosti samo delimicno primenljivi.Postoji izvestan trajni cinilac u svim promenama s kojima nas iskustvo upoznaje,no njegovi modusi ili krajnje raznoliki oblici koje poprima,dolaze i nestaju definitivno.Djainizam smatra da su i stalnost i promena jednako stvarni,zbog cega se ne moze citava priroda stvarnosti obuhvatiti jednim stupnjem (npr jesam djain).

[Fazlija]

Ne bih razgovarao o filozofiji. Mozda nekoga drugoga to bude vise zanimalo. Mogu samo reci mi se cini iz ovoga sto je receno kao da jainizam dijeli sa svim drugim skolama indijske duhovne filozofije stav da je stvarnost nedokuciva umnom zakljcivanju.
 
Vidim iz predstavljanja da si se bavio vishnuizmom, buddhizmom i jainzmom. Koliko te je obogatila ta praksa? Kako to da se tvoj put razvijao prema jainizmu?
 
Znaci li to da mozda jesi, mozda nisi, mozda i jesi i nisi, a mozda nedokucivo ipak jesi najvise jain?
       
 

[Satya]

A vidis,ja sam opet vise za razgovor o ucenjima i filosofiji a ne za svodjenje teme/a na "licne price" jer svako od nas je "ostrvo za sebe".

Svakako da su me ucenja istocnjackih filosofija promenila u,rekao bih,pozitivnom smislu.Dala su mi odgovore na brojna pitanja,od klasicnih "ko sam ja" do "ima li zivota nakon smrti?" i razlozima patnje.

Pretpostavljam da su i karme prethodnih zivota uticale na moj "duhovni put" i interesovanja.Taj put bih,ipak,nazvao "putem prociscenja".Bio on djainski ili koji god.

[vasic81]

Sta je ovde sve receno u medjuvremenu... 

[Bodhisattva Mahadeva]

> Koliko sam ja shvatio,djaini vise upraznjavaju neki oblik tapasa
> nego sto  meditiraju.
 
Tu ih je bas kritikovao Buddha, a ni tantra ne bi bila daleko od Buddhine kritike, meni se njegova kritika cini posve utemeljena. Ipak, dolje malo nize kazes da rade meditaciju barem 48 minuta ujutro, a to je poprilicno dobra meditacija... za nekoga tko bas i ne upraznjava meditaciju...
 
> dusa se uzdize na vrh univerzuma (lokAkasa)gde ostaje zauvek
> u blazenom stanju i nema nikakve veze s materijalnim svetom
 
Ovo kada bi malo pojasnio...
 
 
> Sledi meditacija bar od 48 minuta,u sedecem 
> ili stojecem(ruke ne doticu telo) ili lotos/polulotos polozaju
 
Jel' bi mogao malo da pojasnis jainsku meditaciju?
 
 
> nakon povratka sa posla,sledi  rucak,citanje spisa,meditacija od bar 48 minuta
 
Za nekoga kome meditacija bas i nije visoko na popisu prioriteta, ovi momci dosta dobro meditiraju. Dva puta dnevno po 48 minuta... to je za svaku pohvalu. Mislim da ovdje vec sasvim jasno imamo nerazumijevanje nas laika oko prirode jainske meditacije.
 
Sto oni podrazumijevanju pod meditacijom? Da li je to neka isposnicka vjezba? Npr. drzanje ruku da ne dotaknu tijelo 48 minuta ili kako? Stvarno bi bilo vrlo zanimljivo da nam pojasnis kako jaini meditiraju? To bi nam puno pomoglo shvatiti prirodu njihovog puta.

[Fazlija]

Slabo nesto Satya odgovara... Gdje je nestao? Jel' u Indiji u kakvom jainskom manstiru?  Jel' se izgladnjuje do smrti, ili je presao u one izjelice buddhiste pa jede jednom dnevno?