Lekcija br. 4

[Sati]

Prevod 4. lekcije, gramatička objašnjenja sa vežbama možete preuzeti odavde

Mnogo uspeha u učenju vam želim! 

[Sati]

Na poslednjem času smo prevodili Budinu formulaciju prve plemenite istine: Postoji patnja.
Usput se poveo razgovor o tome kako u tom kontekstu treba prevesti pojam dukkha, da li kao imenicu: patnja ili kao pridev: bolno.

Peter Harvey u svojoj izvanrednoj knjizi An Introduction to Buddhism zalaže se za ovu drugu varijantu.
Ako pročitate odlomak iz te knjige ovde, saznaćete i zašto.

Inače Harvey umesto plemenita istina koristi sintagmu "true reality for spiritually enobled" 

[GoranK]

Gledajući rečenice iz ove lekcije naišao sam na izraz ''candimasūriyānaṃ''. Kako ga nisam mogaći pronaći na listi riječi možete li ovdje objasniti koje mu je značenje? Unaprijed hvala

[Sati]

candimā = mesec
sūriya = sunce

-ānaṃ = nastavak za genitiv/dativ množine kod imenice muškog roda osnove na -a.

U zavisnosti od rečenice, mesec i sunce mogu biti uzeti kao nebeska tela, ali i kao božanstva.

 

[Sati]

Ovo su rešenja prve vežbe u lekciji 4, da vam se nađu dok budete analizirali pali tekst. 


1. Evameva kho, bhikkhave, cattāro‘me1 samaṇabrāhmaṇānaṃ upakkilesā, yehi upakkilesehi upakkiliṭṭhā eke samaṇabrāhmaṇā na tapanti na bhāsanti na virocanti.

upakkiliṭṭha = uprljan (ono čime je uprljan je u instrumentalu)
tapati = blista
bhāsati = sjaji (od sansk. bhās-) // u paliju sva tri sansk. glasa: s, ṣ, ś postali su s
virocati = zračiti

Isto tako, monasi, četiri su ove mentalne nečistoće kod asketa i brahmana kojima (kada su) uprljani, neke askete i brahmani ne blistaju, ne sjaje, ne zrače.


Katame cattāro?
Koje četiri?

-------------
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā suraṃ pivanti merayaṃ, surāmeraya+pānā ap+paṭiviratā.

surā = rakija
merayaṃ = vino
pivati = pije
pānaṃ = piće; pijenje
paṭivirata = uzdržan od (ide sa ablativom)

Ima, monasi, nekih asketa i brahmana koji piju rakiju i vino, ne uzdržavaju se od pijenja rakije i vina.

-------------
Ayaṃ, bhikkhave, paṭhamo samaṇabrāhmaṇānaṃ upakkileso, yena upakkilesena upakkiliṭṭhā eke samaṇabrāhmaṇā na tapanti na bhāsanti na virocanti.

paṭhama = prvi

Ovo je, monasi, prva od nečistoća asketa i brahmana kojom (kada su) uprljani, neke askete i brahmani ne blistaju, ne sjaje, ne zrače.

-------------
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā methunaṃ dhammaṃ paṭisevanti, methunasmā dhammā appaṭiviratā.

methuna = seksualni
   -dhammo = seksualni odnos
paṭisevati = sledi, prati; upušta se, prepušta se nečemu, doživljava nešto

Ima, monasi, nekih asketa i brahmana koji se upuštaju u seksualni odnos, ne uzdržavaju se od seksualnog odnosa.

-------------
Ayaṃ, bhikkhave, dutiyo samaṇabrāhmaṇānaṃ upakkileso, yena upakkilesena upakkiliṭṭhā eke samaṇabrāhmaṇā na tapanti na bhāsanti na virocanti.

Ovo je, monasi, druga nečistoća asketa i brahmana kojom (kada su) uprljani, neke askete i brahmani ne blistaju, ne sjaje, ne zrače.

-------------
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā jātarūparajataṃ sādiyanti, jātarūparajatapaṭiggahaṇā appaṭiviratā.

jātarūpaṃ = zlato
rajataṃ = srebro, svaki novčić koji nije od zlata
sādiyati = prisvaja, uzima, uživa
paṭiggahaṇaṃ = prihvatanje, primanje

Ima, monasi, nekih asketa i brahmana koji uzimaju zlato i srebro, ne uzdržavaju se od primanja zlata i srebra.

-------------
Ayaṃ, bhikkhave, tatiyo samaṇabrāhmaṇānaṃ upakkileso, yena upakkilesena upakkiliṭṭhā eke samaṇabrāhmaṇā na tapanti na bhāsanti na virocanti.

Ovo je, monasi, treća nečistoća asketa i brahmana kojom (kada su) uprljani, neke askete i brahmani ne blistaju, ne sjaje, ne zrače.

-------------
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā micchājīvena jīvanti, micchājīvā appaṭiviratā.

micchā = pogrešno, neispravno // sammā = ispravno
jīvati = živi
jīva = život
ājīva = zarađivanje za život // sammā-ājīva

Ima, monasi, nekih asketa i brahmana koji na pogrešan način zarađuju za život, ne uzdržavaju se od pogrešnog načina zarađivanja za život

-------------
Ayaṃ, bhikkhave, catuttho samaṇabrāhmaṇānaṃ upakkileso, yena upakkilesena upakkiliṭṭhā eke samaṇabrāhmaṇā na tapanti na bhāsanti na virocanti.

Ovo je, monasi, četvrta nečistoća asketa i brahmana kojom (kada su) uprljani, neke askete i brahmani ne blistaju, ne sjaje, ne zrače.

-------------
Ime kho, bhikkhave, cattāro samaṇabrāhmaṇānaṃ upakkilesā, yehi upakkilesehi upakkiliṭṭhā eke samaṇabrāhmaṇā na tapanti na bhāsanti na virocantī”ti.

Ovo su, monasi, četiri mentalne nečistoće kod asketa i brahmana kojima (kada su) uprljani, neke askete i brahmani ne blistaju, ne sjaje, ne zrače.

-------------
Suraṃ pivanti merayaṃ,
   paṭisevanti methunaṃ.
rajataṃ jātarūpañca,
   sādiyanti aviddasū.
micchājīvena jīvanti,
   eke samaṇabrāhmaṇā.

Rakiju i vino piju,
   upuštaju se u seksualni odnos,
srebro i zlato
   primaju neznalice.
žive pogrešno zarađujući,
   neki askete i brahmani.

[Sati]

Na današnjem času smo bili vrlo vredni i efikasni, pošto ste unapred uradili domaći zadatak. Tako smo završili vežbe sa početka lekcije i uradili prvu vežbu sa kraja.
Dajem ovde prevode koje smo uradili:

2. Bhojanaṃ, Suppavāse, dentī ariyasāvikā paṭiggāhakānaṃ cattāri ṭhānāni deti. Katamāni cattāri?

bhojanaṃ = obrok, hrana
Koliyadhītā = kći iz plemena Koliya
dentī = ona koji daje, darovateljka
ariyasāvikā = plemenita (nezaređena) sledbenica
paṭiggāhako = onaj koji prima, primalac
ṭhānaṃ = mesto, lokacija; stanje, uzrok
deti = daje, poklanja

Suppavāsa, dajući hranu, plemenita nezaređena sledbenica onome ko je prima daje četiri stvari. Koje četiri?

--------------------
Āyuṃ deti, vaṇṇaṃ deti, sukhaṃ deti, balaṃ deti.

āyuṃ = dug život, vitalnost, dugovečnost
vaṇṇo = boja, boja kože, ten, lepota
balaṃ = snaga, moć, sila

Daje dug život, daje lepotu, daje sreću, daje snagu.

--------------------
Āyuṃ kho pana datvā āyussa bhāginī hoti dibbassa vā mānusassa vā.

datvā = davši (vidi gramatiku 3)
bhāginī = učesnica, baštinik (nečega, ženski rod, to što se deli je u genitivu)
dibba = božansko
mānusa = ljudsko biće

Zaista, dug život davši, ona je (i sama) baštinik dugog života, božanskog ili ljudskog.

--------------------
Vaṇṇaṃ datvā vaṇṇassa bhāginī hoti dibbassa vā mānusassa vā.
Zaista, lepotu davši, ona je (i sama) baštinik lepote, božanske ili ljudske.

Sukhaṃ datvā sukhassa bhāginī hoti dibbassa vā mānusassa vā.
Zaista, sreću davši, ona je (i sama) baštinik sreće, božanske ili ljudske.

Balaṃ datvā balassa bhāginī hoti dibbassa vā mānusassa vā.
Zaista, snagu davši, ona je (i sama) baštinik snage, božanske ili ljudske.

Bhojanaṃ, suppavāse, dentī ariyasāvikā paṭiggāhakānaṃ imāni cattāri ṭhānāni detī”ti
Suppavāsa, dajući hranu, plemenita nezaređena sledbenica onome ko je prima daje ove četiri stvari.


3.    Na bhaje pāpake mitte, na bhaje purisādhame.
   Bhajetha mitte kalyāṇe, bhajetha purisuttame.

bhajati = druži se sa (ide sa akuzativom) // bhaje (optativ, 3. lice jedn.) = ne druži se  // Lekc. III.4.2, str. 35 skroz dole = optativ može imati značenje blage naredbe: „Bilo bi dobro ako bi...“
mitto = drug, prijatelj // mitte (akuzativ množ.)
puriso = čovek, osoba
adhama = nisko, pokvareno
kalyāṇa = dobro
uttama = plemenit, najbolji, najviši

Nemojte se družiti sa lošim drugovima, nemojte se družiti sa pokvarenim ljudima;
družite se sa dobrim drugovima, družite se sa najboljim ljudima.

--------------------
Sabbe tasanti daṇḍassa, sabbe bhāyanti maccuno.
attānaṃ upamaṃ katvā, na haneyya na ghātaye.

sabbesaṃ = dativ/genitiv od sabbe = svi (vidi gramatiku 8, str. 55)
tasati = plaši se, strahuje (ide sa genitivom, vidi gramatiku 9)
daṇḍa = štap, batina, kazna
bhayam = strah; bhayati = bojati se
maccu (m.) = smrt, bog smrti / menja se kao bhikkhu (II.1.2, str.18); maccuno (gen/dat jed.)
attan = sebe, sopstvo / attanaṃ = akuz.
upamā = primer, analogija, poređenje // Milinda: opammaṃ karohi
uzevši sebe kao primer
haneyya = optativ od hanati = ubijati, povređivati
ghātayati = čini da neko bude ubijen // ghātaye = uzročni glagol od hanati

Svako od batine strahuje, svako od smrti strepi,
pošavši od samoga sebe, ne ubijaj, niti ubijanju uzrok budi.  (Dhp 129)

--------------------
Sabbe tasanti daṇḍassa, sabbesaṃ jīvitaṃ piyaṃ.
attānaṃ upamaṃ katvā, na haneyya na ghātaye.

Svako od batine strahuje, svakome je život drag,
pošavši od samoga sebe, ne ubijaj, niti ubijanju uzrok budi.  (Dhp 130)

--------------------
Bahuṃ pi ce saṃhitaṃ bhāsamāno, na takkaro hoti, naro pamatto.
gopo‘va1 gāvo gaṇayaṃ paresaṃ, na bhāgavā sāmaññassa hoti.

pi ce = čak i ako
bahuṃ = mnogo
saṃhitaṃ = sveti tekstovi (uzeti kao celina), kanon
bhāsamāno = recitujući, onaj koji recituje (particip prezenta od bhāsati = kaže, govori, recituje – videti gramatiku 4)
takkara = koji čini tako, radi u skladu
gopo = pastir, kravar, čuvar krava // iva = kao, nalik
gāvo = akuzativ množine (nepravilni) od go = krava
gaṇayaṃ = brojeći (nom. jed., particip prezenta od gaṇeti = broji, prebrojava)
paresaṃ (gen. pl.) = od drugih
bhāgavā = učesnik, delitelj (nečega, nominativ jednine od bhāgavant) // slično po značenju kao bhāginī
sāmaññaṃ = stanje askete ili monaha, svetački život // od samaṇa = asketa

Čak i ako mnogo svetih stihova recitovati zna,
ali u skladu sa njima ne živi, lakomislen,
takav je nalik pastiru što tuđe krave broji,
takav ne ubira plodove asketskog života. (Dhp 19)

--------------------
Appam pi ce saṃhita bhāsamāno, dhammassa hoti anudhammacārī
rāgañ ca dosañca pahāya mohaṃ, sammappajāno suvimuttacitto
anupādiyāno idha vā huraṃ vā, sa bhāgavā sāmaññassa hoti.

anudhammacārī = nominativ jednine od anudhammacārin = onaj koji postupa u skladu sa Dhammom
pahāya (gerund sa -āya (gram. 3.12, str 52) = odustavši (od nečega), napustivši, ostavivši (nešto)  // od pajahati = ostaviti, napustiti (koren je hā-)
sammappajāno = onaj ko ispravno razume
suvimuttacitto = onaj sa dobro oslobođenim umom
anupādiyāno = oslobođen od vezanosti (particip prezenta od anupādiyati = ne vezuje se (za materijalne stvari) // upādāna = gorivo; vezivanje

Čak i ako malo svetih stihova recitovati zna, ali u skladu sa Dhammom živi,
strast, mržnju i obmanu napustivši, ispravnog razumevanja, dobro oslobođenog uma,
oslobođen vezanosti u svetu ovom i drugom, takav ubira plodove asketskog života. (Dhp 20)

--------------------
Piyato jāyatī soko, piyato jāyatī bhayaṃ.
Piyato vippamuttassa, n‘atthi soko, kuto bhayaṃ?

piyato (ablativ sa -to) = od dragog, voljenog
vippamutto = onaj ko je oslobođen
naro = čovek

Iz voljenog tuga se rađa, iz voljenog strah se rađa,
za onoga ko se voljenog oslobodi, bola nema, a otkud bi strah? (Dhp 212)

Vimutti+magga = Put oslobođenja, budistički priručnik koji se pripisuje arahantu Upatissi (I-II vek). Nastao verovatno u Indiji, na paliju ili budističkom hibridnom sanskritu, ali je sačuvan samo prevod na kineski iz VI veka. Postupno vežbanje, počev od vrline, zatim 13 asketskih vežbi (dhuta), koncentracija, kako steći duhovnog prijatelja i učitelja, objekti meditacije itd.
Visuddhi+magga = Put pročišćenja (Buddhaghosa, V vek)

--------------------
Pemato jāyatī soko, pemato jāyatī bhayaṃ.
Pemato vippamuttassa, natthi soko, kuto bhayaṃ?

pemaṃ = ljubav, privrženost

Iz privrženosti tuga se rađa,  iz privrženosti strah se rađa,
za onoga ko se privrženosti oslobodi, bola nema, a otkud bi strah? (Dhp 213)

--------------------
Ratiyā jāyatī soko, ratiyā jāyatī bhayaṃ.
Ratiyā vippamuttassa, natthi soko kuto bhayaṃ.

rati = uživanje, ushićenje, nalaženje zadovoljstva; sklonost nečemu, ljubav, vezanost
           imenica ženskog roda, kao ratti = noć, ablativ nadiyā; ratiyā – vidi str. 6 tabela

Iz ushićenja tuga se rađa, iz ushićenja strah se rađa,
za onoga ko se ushićenja oslobodi, bola nema, a otkud bi strah? (Dhp 214)

--------------------
Kāmato jāyatī soko, kāmato jāyatī bhayaṃ.
Kāmato vippamuttassa, n‘atthi soko, kuto bhayaṃ?

kāma = čulna želja, čulno zadovoljstvo

Iz čulne želje bol se rađa, iz čulne želje strah se rađa,
za onoga ko se čulne želje oslobodi, bola nema, a otkud bi strah? (Dhp 215)

--------------------
Taṇhāya jāyatī soko, taṇhāya jāyatī bhayaṃ.
Taṇhāya vippamuttassa, n‘atthi soko, kuto bhayaṃ?

taṇhā (fem.) = žudnja, žeđ (imenica ženskog roda na -ā, kao sālā (nom.), sālāyā (abl.) – vidi str. 18

Iz žudnje bol se rađa, iz žudnje strah se rađa,
za onoga ko se žudnje oslobodi, bola nema, a otkud bi strah? (Dhp 216)

--------------------

DODATNE VEŽBE IV

1. Dve‘mā, bhikkhave, parisā. Katamā dve? Uttānā ca parisā gambhīrā ca parisā.

parisā = zajednica, grupa, skup, pratnja
uttāna = otvoreno, očigledno, površno, plićak
gambhīra = duboko

Monasi, postoje dve zajednice. Koje dve? Plitka zajednica i duboka zajednica.

--------------------
Katamā ca, bhikkhave, uttānā parisā?
Idha, bhikkhave, yassaṃ parisāyaṃ bhikkhū uddhatā honti unnaḷā capalā mukharā vikiṇṇavācā... asampajānā asamāhitā vibbhantacittā pākatindriyā. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, uttānā parisā.

yassaṃ = u kojoj / lokativ jednine od yā = koja. Videti gramatiku II.2.13, str. 20.
uddhata = poremećen, uznemiren, uzrujan
unnala = arogantan, ohol, razmetljiv
capala = nestabilno, nepostojano; beskorisno
mukhara = brbljiv, bučan // vikkiṇṇavāca = naklapanje
sampajāna = promišljen, pažljiv, oprezan  //  samāhita = sabran, smiren, pažljiv
vibbhantacitta = uma koji luta ili je konfuzan
pākata = nisko, vulgarno, neobuzdano // pākatindriya = neobuzdanih čula

A kakva je to, monasi, plitka zajednica? Ona, monasi, u kojoj zajednici su monasi uznemireni, razmetljivi, nepostojani, brbljivi, naklapaju… nepromišljeni, nepažljivi, konfuznog uma, neobuzdanih čula. To se, monasi, zove plitka zajednica.

 

[Sati]

Rešenja vežbi sa poslednjeg, 11. časa, 2. februara:

2. Katamā ca, bhikkhave, gambhīrā parisā?

Kakva je, monasi, to duboka zajednica?

Idha, bhikkhave, yassaṃ parisāyaṃ bhikkhū anuddhatā honti anunnaḷā acapalā amukharā avikiṇṇavācā... sampajānā samāhitā ekaggacittā saṃvutindriyā. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, gambhīrā parisā. Imā kho, bhikkhave, dve parisā.

yassaṃ = u kojoj / lokativ jednine od yā = koja.

Tako, monasi, zajednici u kojoj su monasi smireni, skromni, postojani, ćutljivi, ne naklapaju… promišljeni, pažljivi, skoncentrisanog uma, obuzdanih čula. To s emonasi naziva duboka zajednica. Ovo su, monasi, dve zajednice.

-----------------------------------

Dve‘mā, bhikkhave, parisā.
Katamā dve?
Vaggā ca parisā samaggā ca parisā.
Katamā ca, bhikkhave, vaggā parisā?
Idha, bhikkhave, yassaṃ parisāyaṃ bhikkhū bhaṇḍanajātā kalahajātā vivādāpannā… viharanti.
Ayaṃ vuccati, bhikkhave, vaggā parisā.

Monasi, postoje dve zajednice. Koje dve? Razjedinjena zajednica i ujedinjena zajednica.
A kakva je to, monasi, razjedinjena zajednica?
Ona, monasi, u kojoj zajednici monasi žive svadljivi, prepiru se, raspravljaju. To se, monasi, zove razjedinjena zajednica.


Katamā ca, bhikkhave, samaggā parisā?
Idha, bhikkhave, yassaṃ parisāyaṃ bhikkhū samaggā sammodamānā avivadamānā khīrodakībhūtā... viharanti.
Ayaṃ vuccati, bhikkhave, samaggā parisā.
Imā kho, bhikkhave, dve parisā.

sammodamāna = u saglasju, u prijateljskom odnosu, radovati se zajedno
      (-māna, particip sadašnji od sammodati = raduje se)
vivadamāna = svađajući (-māna, particip sadašnji od vivadati = svađa se)

A kakva je to, monasi, ujedinjena zajednica?
Ona, monasi, u kojoj zajednici monasi žive ujedinjeni, u saglasju, bez svađa, kao mleko i voda. To se, monasi, zove ujedinjena zajednica. To su, monasi, dve zajednice.

------------------------
Dve‘mā, bhikkhave, parisā.
Katamā dve?
Visamā ca parisā samā ca parisā.

visama = nejednak; neharmoničan
sama = jednako, skladno

Monasi, postoje dve zajednice. Koje dve? Neharmonična i harmonična zajednica.


Katamā ca, bhikkhave, visamā parisā?
Idha, bhikkhave, yassaṃ parisāyaṃ
adhammakammāni pavattanti dhammakammāni nappavattanti,
avinayakammāni pavattanti vinayakammāni nappavattanti,
adhammakammāni dippanti dhammakammāni na dippanti,
avinayakammāni dippanti vinayakammāni na dippanti.
Ayaṃ vuccati, bhikkhave, visamā parisā.

pavattati = dešava se, odvija se; postoji
dippati = sija, gori; nešto što je lako vidljivo

Kakva je to, monasi, neharmonična zajednica?
Tako, monasi, u toj se zajednici dešavaju postupci koji nisu u skladu sa Dhammom, a ne dešavaju postupci koji jesu u skladu sa Dhammom,
dešavaju postupci koji nisu u skladu sa Vinayom (pravilima), a ne dešavaju postupci koji jesu u skladu sa Vinayom,
ističu se postupci koji nisu u skladu sa Dhammom, a ne ističu se postupci koji jesu u skladu sa Dhammom,
ističu se postupci koji nisu u skladu sa Vinayom, a ne ističu se postupci koji jesu u skladu sa Vinayom.
To se, monasi, zove neharmonična zajednica.


Katamā ca, bhikkhave, samā parisā?
Idha, bhikkhave, yassaṃ parisāyaṃ dhammakammāni pavattanti adhammakammāni nappavattanti,
vinayakammāni pavattanti avinayakammāni nappavattanti,
dhammakammāni dippanti adhammakammāni na dippanti,
vinayakammāni dippanti avinayakammāni na dippanti.
Ayaṃ vuccati, bhikkhave, samā parisā.
Imā kho, bhikkhave, dve parisā.

Kakva je to, monasi, harmonična zajednica?
Tako, monasi, u toj se zajednici dešavaju postupci koji su u skladu sa Dhammom, a ne dešavaju postupci koji nisu u skladu sa Dhammom,
dešavaju postupci koji su u skladu sa Vinayom (pravilima), a ne dešavaju postupci koji nisu u skladu sa Vinayom,
ističu se postupci koji su u skladu sa Dhammom, a ne ističu se postupci koji nisu u skladu sa Dhammom,
ističu se postupci koji su u skladu sa Vinayom, a ne ističu se postupci koji nisu u skladu sa Vinayom.
To se, monasi, zove harmonična zajednica.
To su, monasi, dve zajednice.


---------------------------------------

2. Appamādo amatapadaṃ, pamādo maccuno padaṃ.
appamattā na mīyanti, ye pamattā yathā matā.

Pažnja je put u besmrtnost, nepažnja put u smrt.
Gde pažljivi ne umiru, nepažljivi su već mrtvacu nalik. (Dhp 21)


Etaṃ visesato ñatvā, appamādamhi paṇḍitā
appamāde pamodanti, ariyānaṃ gocare ratā.

etaṃ = ovo (odnosi se na konstataciju iz prethodne strofe)
ñatvā = saznavši, razumevši
rata = ushićen, predan, posvećen nečemu, vezan za nešto

Kad sasvim razumeju pažnje važnost, mudraci se
pažljivosti vesele, ushićeni u svetu plemenitih. (Dhp 22)

Yathā pi rahado gambhīro, vippasanno anāvilo
evaṃ dhammāni sutvāna, vippasīdanti paṇḍitā.

Kao što je jezero duboko, prozirno i neuznemireno,
tako i mudri kad reči istine čuju, smireni postaju. (Dhp 82)

Selo yathā ekaghano, vātena na samīrati
evaṃ nindāpasaṃsāsu, na samiñjanti paṇḍitā.

selo = stena
ekaghana = kompaktan, čvrst, tvrd; masivno (u jednom komadu)
vāto = vetar
samīrati = pomerati; uznemiren
nindā = kritika, uvreda
pasaṃsā = pohvala
samiñjati = uznemiri, uzdrma

Kao što veliku stenu vetar pomeriti ne može,
tako ni mudraca bilo čija pohvala ili prekor. (Dhp 81)

Andhabhūto ayaṃ loko, tanukettha vipassati
sakuṇto jālamuttova, appo saggāya gacchati.

andhabhūta = zaslepljen, mentalno slep, neznalica
tanuko    = malo + ettha = ovde
vipassati = jasno vidi, proniče, uviđa
sakunto = ptica
jālaṃ = mreža + mutta = oslobođen + eva = kao
appo = malo

Slep je zaista ovaj svet, retki su oni koji vide.
K’o i ptice što iz mreže umaknu, malo je onih što do neba stignu. (Dhp 174)

Udakaṃ hi nayanti nettikā, usukārā namayanti tejanaṃ
dāruṃ namayanti tacchakā, attānaṃ damayanti panditā.

Graditelji kanala usmeravaju vodu, oružari strele prave,
drvodelje drvo tešu, a mudraci sami sebe krote. (Dhp 80)

 

[Sati]

Ovo su poslednje dve vežbe iz lekcije 4, koje smo uradili na današnjem času:

3. Dvemāni, bhikkhave, sukhāni.
Katamāni dve?
Gīhisukhaṃ ca pabbajitasukhaṃ ca.
Imāni kho, bhikkhave, dve sukhāni.
Etadaggaṃ, bhikkhave, imesaṃ dvinnaṃ sukhānaṃ yadidaṃ pabbajitasukhaṃ ti.

gihi = koren od gihin u složenicama
gihin = domaćin, nezaređeni
etad = ovo + agga = najveće
imesam (gen. množ.  od ayaṃ = ovo) = od ove (dve sreće)
pabbajito = beskućnik, begunac, onaj koji je napustio dom radi zamonašenja, asketa
etadaggaṃ... yadidaṃ…   ovo je najbolje… a to je…

Monasi, dve su ove sreće. Koje dve? Sreća domaćina i sreća beskućnika. To su, monasi, dve sreće. Ovo je, monasi, najbolja sreća među te dve, naime sreća beskućnika.

--------------------------
Dvemāni, bhikkhave, sukhāni.
Katamāni dve?
Kāmasukhaṃ ca nekkhammasukhaṃ ca.
Imāni kho, bhikkhave, dve sukhāni.
Etadaggaṃ, bhikkhave, imesaṃ dvinnaṃ sukhānaṃ yadidaṃ nekkhammasukhaṃ ti.

nekkhammaṃ = obuzdanost, sloboda od požude ili želja

Monasi, dve su ove sreće. Koje dve? Sreća užitaka čula i sreća obuzdanosti. To su, monasi, dve sreće. Ovo je, monasi, najbolja sreća među te dve, naime sreća obuzdanosti.

--------------------------
Dvemāni, bhikkhave, sukhāni.
Katamāni dve?
Upadhisukhaṃ ca nirupadhisukhaṃ ca.
Imāni kho, bhikkhave, dve sukhāni.
Etadaggaṃ, bhikkhave, imesaṃ dvinnaṃ sukhānaṃ yadidaṃ nirupadhisukhaṃ ti.

upadhi = podloga (za preporađanje), prianjanje, vezanost za preporađanje
nirupadhi = oslobođen vezanosti ili strasti

Monasi, dve su ove sreće. Koje dve? Sreća prianjanja i sreća nevezanosti. To su, monasi, dve sreće. Ovo je, monasi, najbolja sreća među te dve, naime sreća nevezanosti.

--------------------------
Dvemāni, bhikkhave, sukhāni.
Katamāni dve?
Sāmisaṃ ca sukhaṃ nirāmisaṃ ca sukhaṃ.
Imāni kho, bhikkhave, dve sukhāni.
Etadaggaṃ, bhikkhave, imesaṃ dvinnaṃ sukhānaṃ yadidaṃ nirāmisaṃ sukhaṃ ti.

sāmisa = ima karakteristiko od āmisaṃ
   āmisaṃ = materija, hrana, meso, pohlepa, požuda, seksualna želja
nirāmisa = ono što nema karakteristike ili ne pripada u āmisaṃ

Monasi, dve su ove sreće. Koje dve? Sreća tela i sreća duha. To su, monasi, dve sreće. Ovo je, monasi, najbolja sreća među te dve, naime sreća duha.

--------------------------
Dvemāni, bhikkhave, sukhāni.
Katamāni dve?
Ariyasukhaṃ ca anariyasukhaṃ ca.
Imāni kho, bhikkhave, dve sukhāni.
Etadaggaṃ, bhikkhave, imesaṃ dvinnaṃ sukhānaṃ yadidaṃ ariyasukhaṃ ti.

Monasi, dve su ove sreće. Koje dve? Plemenita sreća i neplemenita sreća. To su, monasi, dve sreće. Ovo je, monasi, najbolja sreća među te dve, naime plemenita sreća.

--------------------------
Dvemāni, bhikkhave, sukhāni.
Katamāni dve?
Kāyikaṃ ca sukhaṃ cetasikaṃ ca sukhaṃ.
Imāni kho, bhikkhave, dve sukhāni.
Etadaggaṃ, bhikkhave, imesaṃ dvinnaṃ sukhānaṃ yadidaṃ cetasikaṃ sukhaṃ ti.

kāyika = ono što pripada telu, fizičko
cetasika = ono što pripada umu, mentalno

Monasi, dve su ove sreće. Koje dve? Telesna sreća i mentalna sreća . To su, monasi, dve sreće. Ovo je, monasi, najbolja sreća među te dve, naime mentalna sreća.


4. Pañcahi, bhikkhave, aṃgehi samannāgato rājā cakkavattī dhammeneva cakkaṃ pavatteti taṃ hoti cakkaṃ appaṭivattiyaṃ kenaci1 manussabhūtena paccatthikena pāṇinā.

cakkavatti = nom. jedn. od cakkavattin = univerzalni kralj, vladar sveta
dhammeneva = dhammena + eva = samo dhammom (eva = poseban naglasak)
taṃ… cakkaṃ = taj točak
appaṭivattiya = ono što se ne može vratiti unatrag, nezaustavljivo (a+paṭvattiya)
kenaci (instr.) = bilo kojim
manussabhūta   = ljudsko biće, biće u ljudskom obliku
paccatthika(o) = oponent, protivnik
pāṇin = živo biće

Monasi, vladar sveta koji poseduje pet kvaliteta samo dhammom pokreće točak; taj točak ne može zaustaviti bilo koje ljudsko biće, protivnik ili živo biće.

--------------------------
Katamehi pañcahi?
Sa kojih pet (kvaliteta)?

Idha, bhikkhave, rājā cakkavattī atthaññū ca hoti, dhammaññū ca, mattaññū ca, kālaññū ca, parisaññū ca.
atthaññū = onaj ko zna šta je korisno, onaj ko zna pravo značenje ili pravi cilj
mattā = mera, količina, prava mera
   mattaññu = koji zna pravu meru, umeren
kālaññu = onaj ko zna pravo vreme (za nešto)
parisaññū = poznavanje ili poznavalac zajednice

Tako, monasi, vladar sveta je onaj koji zna šta je korisno, zna šta je ispravno, zna šta je mera, zna kad je pravi trenutak, zna svoje podanike.

--------------------------
Imehi kho, bhikkhave, pañcahi aṃgehi samannāgato rājā cakkavattī dhammeneva cakkaṃ pavatteti; taṃ hoti cakkaṃ appaṭivattiyaṃ kenaci manussabhūtena paccatthikena pāṇinā.

Monasi, vladar sveta koji poseduje ovih pet kvaliteta samo dhammom pokreće točak; taj točak ne može zaustaviti bilo koje ljudsko biće, protivnik ili živo biće.

Evameva kho, bhikkhave, pañcahi dhammehi samannāgato tathāgato arahaṃ sammāsambuddho dhammen‘eva anuttaraṃ dhammacakkaṃ pavatteti; taṃ hoti cakkaṃ appaṭivattiyaṃ samaṇena vā brāhmaṇena vā devena vā mārena vā brahmunā vā kenaci vā lokasmiṃ.

Isto tako, monasi, Tathāgata, Dostojni, Potpuno probuđeni, koji poseduje pet kvaliteta samo dhammom pokreće nenadmašni točak Dhamme; taj točak ne može zaustaviti ni asketa ni brahman, božanstvo ili Māra, ili Brahma ili bilo ko na ovom svetu.

--------------------------
Katamehi pañcahi?

Sa kojih pet (kvaliteta)?

--------------------------
Idha, bhikkhave, tathāgato arahaṃ sammāsambuddho atthaññū, dhammaññū, mattaññū, kālaññū, parisaññū.

Kojih pet? Tako, monasi, Tathāgata, Dostojni, Potpuno probuđeni, je onaj koji zna šta je korisno, zna šta je ispravno, zna šta je mera, zna kad je pravi trenutak, zna svoje učenike.

 

Imehi kho, bhikkhave, pañcahi dhammehi samannāgato tathāgato arahaṃ sammāsambuddho dhammeneva anuttaraṃ dhammacakkaṃ pavatteti; taṃ hoti dhammacakkaṃ appaṭivattiyaṃ samaṇena vā brāhmaṇena vā devena vā mārena vā brahmunā vā kenaci vā lokasmin”ti.

Monasi, Tathāgata, Dostojni, Potpuno probuđeni koji poseduje ovih pet kvaliteta samo dhammom pokreće nenadmašni točak Dhamme; taj točak ne može zaustaviti ni asketa ni brahman, božanstvo ili Māra, ili Brahma ili bilo ko na ovom svetu.