Rešenja vežbi koje smo uradili na današnjem, 13. času Uvoda u pali:
2. Yo hi koci manussesu, gorakkhaṃ upajīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘kassako‘ so na brāhmaṇo.
koci = bilo ko
upajīvati = živi od, zavisi od (videti gramatiku V.10, str. 73)
gorakkhā = čuvanje krava, uzgoj stoke (go = krava + rakkhā = zaštita, sklonište)
kassako = seljak, poljoprivrednik, ratar
Ko god među ljudima živi od uzgoja krava,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „seljak“ je on, a ne brahman.-------------------------------
Yo hi koci manussesu, puthusippena jīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘sippiko‘ so na brāhmaṇo.
puthu = mnogo, razno + sippaṃ = zanat, tehničko znanje, veština
Ko god među ljudima živi od mnoštva zanata,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „zanatlija“ je on, a ne brahman.-------------------------------
Yo hi koci manussesu, vohāraṃ upajīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘vāṇijo‘ so na brāhmaṇo.
vohāro = trgovina, posao
vāṇijo = trgovac
Ko god među ljudima živi od trgovine,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „trgovac“ je on, a ne brahman.-------------------------------
Yo hi koci manussesu, parapessena jīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘pessako‘ so na brāhmaṇo.
parapessa = služenje drugih
Ko god među ljudima živi od služenja drugima,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „sluga“ je on, a ne brahman.-------------------------------
Yo hi koci manussesu, adinnaṃ upajīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘coro‘ eso na brāhmaṇo.
coro = lopov, pljačkaš
Ko god među ljudima živi od onoga što mu nije dato (od krađe),
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „lopov“ je on, a ne brahman.-------------------------------
Yo hi koci manussesu, issatthaṃ upajīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘yodhājīvo‘ na brāhmaṇo.
issatthaṃ = luk, streljaštvo
yodhājīvo = ratnik, vojnik
Ko god među ljudima živi od luka i strele,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „vojnik“ je on, a ne brahman.-------------------------------
Yo hi koci manussesu, porohiccena jīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘yājako‘ so na brāhmaṇo.
porohiccaṃ = sveštenička služba
yājako = onaj koji prinosi žrtvu (pri obredu), sveštenik
Ko god među ljudima živi od svešteničke službe,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „sveštenik“ je on, a ne brahman.-------------------------------
Yo hi koci manussesu, gāmaṃ raṭṭhañca bhuñjati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘rājā‘ eso na brāhmaṇo.
raṭṭhaṃ = kraljevstvo, zemlja, oblast vladanja
bhuñjati = jede, služi se (nekim jelom); uživa
Ko god među ljudima u selu i zemlji uživa,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „kralj“ je on, a ne brahman.-------------------------------
Na cāhaṃ brāhmaṇaṃ brūmi, yonijaṃ mattisambhavaṃ.
bhovādi nāma so hoti, sa ve hoti sakiñcano.
Akiñcanaṃ anādānaṃ, tamahaṃ1 brūmi brāhmaṇaṃ.
brūti = kaže, govori, zove, pokazuje, objašnjava (brūhi =imperativ. kaži!)
yonija = iz materice rođen
mattisambhava = od majke rođen
bhovadi = nominativ jednine od bhovādin = brahman
nāma = upravo, zaista, zasigurno,
ve = zaista, uistinu
sakiñcano = onaj koji ima nešto, ko je pun vezanosti za obične stvari
akiñcano = onaj koji nema ništa, bez imovine; oslobođen od vezanosti za materijalne stvari
anādāno = onaj ko je nevezan
Ja brahmanom ne zovem onoga ko je iz majčine materice rođen,
on zapravo „bho“-govornik jeste, sve dok je vezanosti u njemu.
Onoga ko je bez ičega, nevezan (ili: onaj ko ne grabi), toga ja zovem brahmanom.-------------------------------
Sabbasaṃyojanaṃ chetvā, yo ve na paritassati.
saṃgātigaṃ visaṃyuttaṃ, taṃ ahaṃ brūmi brāhmaṇaṃ.
saṃyojanaṃ = veza, okov
chetvā = presekavši, razorivši, uklonivši
paritassati = brine, nervira se, muči ga (strah, žudnja)
saṃgātigo = onaj ko je prevazišao vezanost
visaṃyutto = onaj ko je nevezan
Sve veze presekavši, onaj ko zaista ne strepi,
prevazišao vezanosti, oslobođen, toga ja zovem brahmanom.-------------------------------
3. Appamādena maghavā, devānaṃ seṭṭhataṃ gato.
appamādaṃ pasaṃsanti, pamādo garahito sadā.
maghavā = nominativ jednine od maghavant = Sakka
devānaṃ indo = kralj bogova
seṭṭhatā = izvrsnost; istaknutost; prvenstvo, prevlast
manopubbaṅgamā dhammā, manoseṭṭhā manomayā (Dhp. 1)
pasaṃsati = hvali
sadā = uvek, zauvek
Pažljivošću Sakka među bogovima postade prvi,
pažljivost se hvali, a nepažnja oduvek kudi.-------------------------------
Yathāpi ruciraṃ pupphaṃ, vaṇṇavantaṃ agandhakaṃ.
evaṃ subhāsitā vācā, aphalā hoti akubbato.
rucira = privlačno, prijatno
pupphaṃ = cvet // agandhaka = ono što je bez mirisa
phala = plod
Baš kao divan cvet – šaren, ali bez ikakvog mirisa,
takve su, jalove, i dobre reči onoga ko po njima ne postupa.-------------------------------
Yathāpi ruciraṃ pupphaṃ, vaṇṇavantaṃ sagandhakaṃ.
evaṃ subhāsitā vācā, saphalā hoti sakubbato.
Baš kao divan cvet – šaren i prekrasnog mirisa,
takve su, plodne, i dobre reči onoga ko po njima postupa.-------------------------------
dīghā jāgarato ratti, dīghaṃ santassa yojanaṃ.
dīgho bālānaṃ saṃsāro, saddhammaṃ avijānataṃ.
jāgarato = onaj koji je budan
santo = umoran; miran, smiren
Duga je noć budnome, dug je put umornome,
duga je saṃsāra neznalicama, slepima za istinu Budnih.-------------------------------
Slede stihovi iz čuvene Mahāmaṅgala sutte, čiji prevod je moguće
pronaći ovde:
4. Asevanā ca bālānaṃ, paṇḍitānañca sevanā,
pūjā ca pūjaniyyānaṃ, etaṃ maṅgalamuttamaṃ.
Ne družiti se za budalama, već biti u društvu mudrih,
poštovati one koji su toga dostojni: to je najveći blagoslov.-------------------------------
Bāhusaccañca sippañca, vinayo ca susikkhito,
subhāsitā ca yā vācā, etaṃ maṅgalamuttamaṃ.
bāhusaccaṃ = učenost, veliko znanje (abstraktna imenica od bahu + suta = mnogo + čuto)
sippaṃ = zanat, tehničko znanje, veština // vinayo = pravila, disciplina
susikkhita = dobro uvežban // subhāsita = dobro izrečeno // vācā = reč, govor
Mnogo znanja i veština, biti disciplinovan i dobro uvežban,
pažljivo odmeravati svoje reči: to je najveći blagoslov.-------------------------------
Dānañca dhammacariyā ca, ñātakānañca saṅgaho,
anavajjāni kammāni, etaṃ maṅgalamuttamaṃ.
dānaṃ = davanje, dobročinstvo, milosrđe; dar
dhammacariyā = življenje u vrlini, u istini
ñātako = rođak, srodnik
saṃgaho = pomoć, zaštita, blagonaklonost (prema nekome)
anavajja = što nije za kritiku; dobro
Davati, u skladu sa istinom živeti, srodnike svoje pomagati,
samo ono što je ispravno činiti: to je najveći blagoslov