Meditacija

[oblica]

Yuttadhammo-Pet razloga zašto bi svako trebalo da meditira 2

[wannabe]

A šta da radimo mi kojima ni polu-lotus nije u opciji? 

[oblica]

Pa ne znam...  ja sedim na klupici... 

[Vladimir Simović]

Moze turski sed, moze sedenje na stolici (uslov da ledjima ne dodirujes naslon vec da je kicma prava i sedis na ivici), moze mala stolicica koja se rucno pravi za meditaciju....itd. Ono sto je vazno a vezano za polozaj tela, to je da kicma bude prava, slobodni disajni putevi, telo opusteno ali ne i previse mlitavo. Glava blago pognuta napred...skoro neprimetno. Ostalo je stvar tvojih mogucnosti. Mozes naci mnogo toga o meditaciji za pocetnike ovde http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Gunaratana.pdf

[Ex01]

Ja san pocea sa svojih 110 i to onako "po turski" ili "indijanski" kako god se to zove u zargonu.
Polu lotus je hit. Bol je u pocetku ali samo radi nerazgibanosti. Ja san je promatra i gleda dok mi nije izgledalo ka da ce mi glava puknit od boli i dok se noga nesvjesno nije pocela sama trzat i micat. Onda maknem. Onda za sekund i po ne boli uopce.
Onda se pitan ko je ovde lud i sta se zapravo dogadja.
Onda sljedeci put opet sjednem, kad dodje bol opet gledam. Kakva je. Jeli žari i pali, ili boli kao slomivena. Jeli imam osjecaj tu ili je totalno tupo. Nekad prodje bol odma. Nekad ta moja zelja za gledanjem boli poveca bol onda se izerviram =)

Kako je receno vec, glavno da je kicma ravna. Ali nemoj se ni tu "ubijat" drzajuci se ravno. Kazu ravna kicma ali ne i napeta. znaci opusteno.

[Sati]

Za one koji nemaju vremena da na miru odgledaju svih šest nastavaka Uvoda u meditaciju Šravasti Dhammike, rešio sam da ovde postavim transkripte tih govora, tako da možete da ih odštampate i na miru iščitate, jer su zaista vrlo pristupačni i korisni.

Pa da krenemo sa prvim delom...

[Sati]

Deo 1: Početak

Dobar dan i dobrodošli! Danas i narednih nekoliko nedelja govorićemo o meditaciji. To je tema za koju su svi zainteresovani i mnogi žele i da je praktično istraže. I zato sam smatrao da bi dobro bilo govoriti o meditaciji iz čisto praktičnog ugla. Tako da oni od vas koji žele da se oprobaju u ovoj vežbi mogu to i da učine.

Verujem da najbolja polazna tačka za govor o ovoj temi jeste razmatranje razloga zbog kojih neko želi da praktikuje meditaciju. Vrlo je važno da u svojoj glavi sasvim jasno razlučimo zašto uopšte želimo da meditiramo. Razlog zbog kojem kažem da je ovo važno leži u tome što postoje mnoge vrste meditacije i mnogo različitih ciljeva, pa je otuda bitno da odaberete onu vrstu vežbanja koja odgovara vašem cilju, kakav god da je on.

Dalje, meni se čini da ljudi koji meditiraju, ili su barem za to zainteresovani, imaju na umu barem jedan od sledeća tri razloga. Prvi je praktičan razlog, drugi ono što bih nazvao terapeutski razlog i na kraju, u nedostatku boljeg termina, ono što bih nazvao transcendentalni razlog. Verujem da je većina ljudi zainteresovana za meditaciju zbog praktičnog razloga. To znači da im se čini da je njihov život veoma stresan, da imaju mnogo briga ili da nisu srećni onoliko koliko bi želeli da budu. Tako, smatraju da će im meditacija u tome pomoći i kreću da meditiraju kako bi popravili kvalitet svoga života.

Sva istraživanja, a istraživanja o meditaciji je zaista mnogo, ukazuju da meditacija veoma dobro služi za ovu svrhu, da zaista pomaže u oslobađanju od stresa, da zaista uvećava kvalitet života. Dakle, to bi bio prvi razlog zašto se ljudi odlučuju da meditiraju. Drugi razlog zbog kojeg ljudi meditiraju je terapeutski razlog. Ljudi koji imaju ozbiljne psihičke probleme, pate od klinički dijagnostikovane depresije, zaista prekomerne uznemirenosti, čak možda i od šizofrenije ili nečeg sličnog, misle da će ih meditacija izlečiti. Misle da će ih meditacija vratiti u stanje normalnosti.

Zaista, u određenim okolnostima, meditacija se pokazala sposobnom da pomogne ljudima sa ozbiljnim mentalnim poremećajima i psihološkim problemima. I to bi dakle bio drugi razlog zašto se neko odluči da meditira. Treći razlog je ono što sam nazvao transcendentalnim razlogom. U tom slučaju ljudi žele da dostignu spajanje sa bogom, žele da dostignu nirvanu ili pak prvi stupanj probuđenja. Zaista, čitav smisao meditacije posmatrano iz budističkog ugla i jeste u ovome. Poslednja dva elementa Plemenitog osmostrukog puta jesu samma sati i samma samadhi. To su dve vežbe koje nas okreću ka i pomažu da dostignemo ono stanje koje nazivamo probuđenjem. Dakle, to bi bio treći razlog za meditaciju.

E sad, moj je osećaj da drugi i treći razlog za meditiranje, o kojima sam upravo govorio, jesu problematični. Iako meditacija može biti vrlo korisna kao pomoć nekome u terapeutskom smislu, činjenica je da većina učitelja meditacije nema iskustva u radu sa nekim ko ima psihičke probleme. I otuda meditacija može zapravo da uveća te probleme, umesto da ih izleči. Zato, ako meditirate ili želite da meditirate iz terapeutskih razloga, savetovao bih vam da to ne činite. Savetovao bih vam da odete do svog psihoanalitičara, psihoterapeuta, psihijatra ili već kako god da se zove i sa njime rešite svoj problem.

A kada povratite stanje normalnosti, tek tada počnite da meditirate. Savetovao bih svakome da ne kreće da meditira iz terapeutskih razloga, sem ukoliko sam terapeut nije ujedno i onaj ko ih podučava meditaciji. Dalje, onima koji bi da meditiraju iz transcendentalnih razloga, rekao bih da i tu postoji jedan problem. Naime, činjenica je da većina ljudi nema pojma o čemu govori kada govore o prvom stupnju probuđenja ili o nirvani. Otuda oni meditaciji prilaze sa sasvim idealističkim, možda čak romantičarskim idejama. Njihova želja da meditiraju zaista nije zasnovana na stvarnosti.

I moje je iskustvo da ljudi koji zbog ovakvih razloga meditiraju takođe ponekad dovedu sami sebe u probleme. Glavni od njih je da postanu opsednuti takozvanim koracima ili stupnjevima koje pretpostavljaju da treba da dostignu ili se nadaju da će ih dostići, zapletu se u teorijska razmatranja o tim koracima i stupnjevima ili sa druge strane postanu vrlo frustrirani: "Meditiram već tri godine i još uvek nisam probuđen!"; postanu vrlo uznemireni.

Zato je moj osećaj da najbolji razlog zbog kojeg možete početi da meditirate jeste onaj čisto praktični: da psihološki sebe "dovedete u red", da dostignete određen stupanj mentalne jasnoće i smirenosti, tako da ste u stanju da bolje funkcionišete u ovom svetu. I logično je, naravno, da čak i ako se odlučite na meditaciju iz transcendentalnih razloga, svakako ćete morati da prođete kroz ovu prvu fazu. Zato, danas i ubuduće, govoriću o meditaciji iz čisto praktičnog ugla.

Dakle, pretpostavimo da cilj našeg praktikovanja meditacije, za sada, jeste čisto praktični, da nam pomogne da bolje funkcionišemo u ovom svetu, da postanemo opuštenija, srećnija, smirenija osoba. Neko ko je u stanju da se nosi sa svim usponima i padovima koje donosi život.

Druga stvar koju treba da razmotrimo kada govorimo o meditaciji, naročito budističkoj meditaciji, jeste sledeće. Budistička meditacija je deo čitavog sistema. Ona je deo budističkog Plemenitog osmostrukog puta.

Buda nije podučavao Plemeniti jednostruki put – ispravnu meditaciju. On je podučavao Plemeniti osmostruki put, u kojem stvari koje se tiču meditacije jesu tek dva njegova elementa. Tako, na primer, ako uzmemo akumulator, on će pokrenuti kola. Ali ako od čitavih kola imate samo akumulator, nećete nikuda stići. Akumulator je ključni deo da bi se kola pokrenula, ali isto tako su ključni i svi drugi delovi tih kola.

Zato, svako ko razmišlja da počne da meditira, mora uzeti u obzir svoje pridržavanje pet pravila morala, praktikovanje ispravnog govora, izbegavanje droga ili alkohola i slične stvari. Ako je meditacija odvojena od ostalih koraka na Plemenitom osmostrukom putu, malo je verovatno da će biti onoliko blagotvorna koliko bi inače bila. Drugim rečima, praktikovanje meditacije, a da u isto vreme ni na koji način ne menjate svoj način života, ponašanje, stavove, verovatno neće biti od velike pomoći.

Zato, kao prvo, moramo biti načisto zašto hoćemo da meditiramo. Drugo, mora nam biti jasno da je meditacija tek deo jedne veće celine. Ona ne može biti izdvojena iz te celine i da očekujemo da nam kao takva donese rezultat.

Posle svega ovoga što smo rekli i pošto smo sve to razmotrili, postavlja se pitanje: Kako počinjemo? To je zaista vrlo jednostavno. Buda govori o nekoliko osnovnih koraka u praktikovanju meditacije. Zapravo, o četiri. U Satipatthana sutti i nekoliko drugih svojih govora on govori pre svega o mestu na kojem meditiramo. Zatim o položaju u kojem meditiramo. Dalje, o samom načinu vežbanja.

Zato, pretpostavimo da želite da meditirate. Prva stvar o kojoj morate razmisliti je: "Gde ću ja to da radim?" I u Satipatthana sutti Buda kaže: "Idi u šumu, u podnožje drveta ili praznu kolibu" (araññagato, rukkhamulagato, suññagaragato). Danas ne moramo da idemo u šumu, ali moramo, i u tome je sutta jasna, pronaći mesto koje je usamljeno i relativno tiho.

Znači, to može biti vaša soba, čitava kuća ili stan, a umesto šume može biti recimo vrt. Pre svega, pronađite mesto na kojem je malo verovatno da će vas drugi uznemiravati. Ako je ono u vašoj sobi ili domu, isključite telefon, isključite TV i radio, učinite i sve drugo što je potrebno kako biste otklonili mogućnost da vas neko ili nešto ometa dok meditirate.

Sledeće pitanje je – položaj. "Idi na usamljeno mestu, u šumu, podnožje drveta i sedi na tlo sa nogama ukrštenim" (nisidati pallankam abhuđitva).

Dakle, stavite jastuče pod stražnjicu. Možda stavite ćebe na pod, na njega jastuče i zatim sednete, a noge savijete jednu pored druge ili jednu preko druge. Šake stavite u krilo ili na kolena. I važno je da na početku i kako nastavljate da vežbate, na početku i više godina kasnije, najvažnija stvar je da vam je zauzeti položaj udoban, da se dobro u njemu osećate.

Čini se da su mnogi skloni da misle kako je znak da se vaša meditacija razvija u dobrom pravcu to da se ne pomerate. Ljudi postanu opsednuti nepomeranjem. A zapravo je sasvim u redu da se pomerate. Činjenica je da ako vam je ugodno, ako vam je telo opušteno i nema tenzija, uznemirenosti, zgrčenih mišića, vrlo je verovatno da ćete biti nepomični. Ne zato što se upinjete da budete, već zato što vam je udobno i otuda nemate potrebu za pomeranjem.

Zato, kad god vežbate, potrudite se da vam je telo u udobnom i opuštenom položaju. I onda se u govoru kaže: "Drži telo uspravnim" (uđum kayam), što znači da kičmu držite pravom. Održavajte je uspravnom, ali ne ukočenom. I naravno ne morate sedeti na podu, možete sedeti na stolici, ali u oba slučaja nastojte da su leđa prava.

Treći korak je "parimukham satim upatthapetva", "uspostavi ili usmeri svoju svesnost pred sobom".

"pari" (kao u našoj reči "perimetar - obim") znači "okolo"
"mukha" je "lice" ili "usta"
"upatthapetva" - "uspostaviti"

Dakle, "uspostavi svesnost ispred sebe" i ovo se obično tumači, ja verujem ispravno, da svoju pažnju usmeravate negde u predelu lica ili usta. A pošto je reč o pažnji usmerenoj na disanje, anapanasati, onda mora značiti u delu lica ispod nosa.

Nažalost ljudi postanu vrlo opsednuti samom tehnikom meditacije. Neki podučavaju do najsitnijeg detalja i kažu da sve mora biti učinjeno tačno tako. Neki kažu da pažnju morate vezati za ovo mesto. Drugi kažu da treba da pratite izdizanje i spuštanje stomaka. Treći govore o tački ovde... ili ovde... neki da morate da brojite... i na kraju ljudi postanu zaista opsednuti svim tim tehnikama.

Ali fakat je da se u Budinim govorima ne navode ovi detalji, sem ovih opštih, ali dovoljno jasnih instrukcija: "parimukham satimm upatthapetva". Radi se o tome da zaista nije presudno je li fokus vaše pažnje ovde... ili ovde... već je svemu tome cilj da razvijete svesnost u odnosu na sopstveni proces disanja.

Zato ja ljudima savetujem da rade upravo to. Zauzmu udoban položaj, smeste šake u krilo, zatvore oči i postanu svesni sopstvenog disanja. I tada sasvim prirodno vaš fokus pažnje se zaustavi ovde... ili je za vas prirodno da se pažnja veže za izdizanje i spuštanje stomaka pri disanju... ili možda otkrijete da vam je najlakše da brojite dah. Koji god način da vam se čini najboljim za vas, tako vežbajte.

I još bih vam savetovao da možda tokom prve nedelje eksperimentišete sa različitim načinima. Istražujte i otkrijte koji način vežbanja je najugodniji, naprikladniji i najkorisniji za vas. A kada se jednom odlučite za određeni metod, pridržavajte ga se.

Tako možete odlučiti da brojite dah od 1 do 10. Ili da osećate dah, kako topao vazduh izlazi iz nozdrva i hladan ulazi. Možete motriti na izdizanje i spuštanje svog stomaka. Nije uopšte bitno. Onaj način koji vam pomaže da razvijate svoju pažnju, taj je za vas najbolji.

I to je ono što je i Buda rekao: "parimukham satim upatthapetva"... "uspostavivši svesnost ispred sebe"

"So satova assasati, sato passasati"... "svestan, on udiše i, svestan, on izdiše"

Ovo je vrlo važno. Ljudi misle da cilj ovakvog vežbanja jeste da se koncentrišu, da razvijaju koncentraciju, samadhi. A zapravo, ni u nazivu ovog Budinog govora, Anapana sutta, a ni u sintagni "parimukham satim upatthapetva" Buda ne govori o "samadhiju", već o "sati"... o sposobnosti da budemo prisutni, da smo u stanju da posmatramo ono što se događa, dok se događa, Buda govori o sposobnosti da budemo svesni onoga što se događa.

Kada sednemo udobno i na prirodan način, naše telo se umiri. Kada stavimo šake u krilo i zatvorimo oči preostaće ograničen broj stvari koje će se i dalje događati, možda određeni osećaji u telu, mada ne mnogo. A neće biti ni mnogo zvukova, jer ste na mirnom mestu. Najuočljivija stvar koja se događa je upravo vaše disanje.

Sve vreme dišemo... od trenutka kad smo se rodili... ali mi smo jedva svesni tog divnog, ritmičnog, blagog procesa.

I šta ovde radimo? Ostavimo po strani svu žurbu i brige svakodnevnog života, sednemo mirno i počinjemo da budemo svesni samih sebe, možda po prvi put u životu. Oči su zatvorene... sedimo u tihoj prostoriji... i postanemo svesni činjenice da dišemo.

Neminovno, počećemo da budemo svesni i drugih stvari. Dolaze nam misli... verovatno mnogo njih. Pažnju nam možda odvuku neki zvukovi spolja, neizbežno je da ćemo ubrzo osetiti i neku fizičku nelagodu, golicanje ili žuljanje... ali ništa od toga nije bitno... ništa od ovoga ne treba smatrati preprekom, ništa od ovoga ne treba nazvati nepažljivošću.

Jednostavno registrujte ta iskustva, uočite da više niste svesno sopstvenog disanja. A onda, sve što treba da uradite je da ponovo uspostavite svesnost disanja. Budite ovde i sada. I u tome sada, odabrao sam da budem svestan blagog strujanja vazduha tokom udaha i izdaha. To je sve što treba da uradite.

Ne smatrajte zvukove, misli ili osećaje... za svoje neprijatelje... jer oni to nisu. Zato, svaki put kada postanete svesni da vam je pažnja odlutala za nekim zvukom, mišlju ili osećajem, samo registrujte da se to dogodilo i vratite se dahu... povratite, ponovo uspostavite svesnost u odnosu na disanje.

Dalje, sledeće pitanje je: Koliko dugo bi trebalo da meditiram? Koliko dugo bi sve ovo trebalo da radim? Koliko dugo bi trebalo da sedim na stolici ili ukrštenih nogu na podu?

Preporučujem vam sledeće: Prve nedelje meditirajte barem jednom dnevno i to po 15 minuta. Danas većina satova ima neku vrstu alarma, podesite ga na 15 minuta i onda stavite sat iza sebe, tako da ne gledate u njega svaki čas. I odlučite: "Tokom narednih 15 minuta bez obzira šta se događalo, posvećujem se tome da budem svestan sopstvenog daha." Tako i uradite.

Dakle, prve nedelje radite ovo po 15 minuta. Naredne produžite za 5 minuta, isto toliko i one nedelje iza nje, tako sve dok ne stignete do 45 minuta. I onda se držite te dužine. Dakle, počinjemo sa 15 minuta, postepeno dodajemo po pet minuta, sve dok vreme meditacije ne dostigne 45 minuta.

Sledeće pitanje koje ljudi postavljaju je: "Šta da radim kad se pojavi neki iritirajući osećaj, kad me zabole noge ili mi utrne stražnjica?"

Kao što smo već rekli, ne prosuđujte uspešnost meditacije po tome koliko ste nepomični. Prosuđujte uspešnost meditacije po tome koliko ste svesni. Meditacija nije takmičenje u nepomičnom sedenju.

Zato, ako se dok meditirate dogodi da noga počne da vam trne ili bilo šta drugo, opet to registrujete i vratite se fokus pažnje na dah. Ako vam se pažnja neprekidno vraća na taj osećaj u nozi, ako bol postane zaista neprijatan, tada se jednostavno pomerite. Nikakav problem. To nije nikakav poraz, pošto se pomerite i onda se vratite svojoj tački pažnje.

Međutim, ima nekoliko načina na koji možete da se pomerite. Jedan način je da se pomerite onako kako to uvek činimo, a to je bez bilo kakve svesnosti,
kao automatska, čak mehanička reakcija na neki doživljaj. Ali pošto je cilj našeg vežbanja jačanje svesnosti, onda kada odlučite da je neophodno da reagujete na neki osećaj utrnulosti ili bola, tada u sebi kažete: "Sada ću reagovati na taj osećaj."

Potpuno svesni, pomerate ruku, potpuno svesno se češete ili popravljate svoj položaj tela, vraćate ruku na staro mesto, isto tako i fokus pažnje usmeravate ponovo na dah. Ako se na taj način pomerate, ako se pomerate sa punom svesnošću, tada zapravo i niste prekidali vežbanje. Samo ste objekat vežbanja promenili na kratko, tako da ste održali kontinuitet i tada nemate bilo kakav problem.

Ne pravite od meditacije nadmetanje u nepomičnom sedenju. Uspeh vežbanja ne odmeravate prema tome koliko mirno sedite, niti koliko dugo sedite, već jedino po tome koliko ste sabrani ili svesni. I ako jeste sabrani, vaša meditacije doneće rezultat. I pomoći će vam

Tako, naredne nedelje počećemo da govorimo o drugom stupnju u praktikovanju meditacije.

Ove smo govorili prvo o tome zašto bi trebalo meditirati, zbog čisto praktičnih razloga. Zatim smo govorili o četiri stupnja: nalaženju prikladnog mesta, zauzimanju odgovarajućeg položaja tela, onome što zapravo treba da radite i kako da se odnosite prema problemima koji iskrsnu. Dakle, mesto na kojem meditirate, u kojem položaju meditirate, kako meditirate i koji se problemi javljaju.

Sledeće nedelje nastavljamo o narednoj fazi u vašem praktikovanju meditacije.

 

[Sati]

Bhante Dhammika
Uvod u meditaciju

Deo 2: Čemu služi svesnost


Dobar dan, još jednom, i dobrodošli. Nastavaljamo naše govore o meditaciji i setićete se da sam vas prošloga puta zamolio da razmislite o mestu na kojem meditirate i o položaju tela. Govorili smo zatim o tome kako vežbate, šta i kako da radite, i o nekim manjim problemima na koje možete da naiđete. Takođe sam vam savetovao da usvojite sledeću strategiju: prve nedelje meditirajte svega 15 minuta i potrudite se da to bude barem jednom na dan.

Dakle, protekle nedelje, nadam se, sedeli ste u udobnom položaju, sa šakama opuštenim u krilu ili na kolenima, zatvorenih očiju i 15 minuta ste bili svesni, posmatrali ste kako udišete i izdišete. Ako ste to radili, time ste već položili temelje za dobru, solidnu praksu meditacije, a ona će vremenom sazreti u
vežbanje koje će ubrzo imati na vas takve efekte koje ćete lako moći da uočite.

Danas bih želeo da govorim o samoj suštini meditacije, a to je svesnost ili pažljivost. Prošli put smo govorili o fokusiranju vaše pažnje na dah. I neizbežno se javlja pitanje: Zašto? Zašto baš na dah? I koji je smisao svega toga?

Da bismo odgovorili na to pitanje, moraćemo se vratiti na ono o čemu smo govorili prošle nedelje, a to je: Zašto uopšte meditiramo? Šta se nadamo da ćemo postići zahvaljujući meditaciji? Kao što smo rekli, najbolji cilj, najrealističniji cilj meditacije jeste koristiti je da postanemo smireniji, opušteniji, sposobniji da se nosimo sa uobičajenim usponima i padovima koje nosi sam život. Tako, za sada, to je cilj meditacije. Naučiti da budemo opušteni, mirni, unutar našeg svakodnevnog života.

Pa kakve veze onda sa svim tim ima fiksiranje pažnje na dah?

Odlično pitanje! I nastojaću da na njega odgovorim najbolje što mogu.

Naše razumevanje je sledeće: jedan od glavnih uzroka uznemirenosti, problema, konfuzije i na osnovu svega toga nastalih problema u svakodnevnom životu je da mi nismo svesni mnogih svojih reakcija. Često mislimo da nešto radimo zbog jednog razloga, a zapravo je u pitanju neki sasvim drugi razlog. Ukratko, prosečna osoba je, da tako kažem, tek periferno svesna sebe i svog okruženja. I meditacija bi trebalo da poveća količinu svesnosti koju posedujemo, da poveća količinu pažnje koju imamo iz trenutka u trenutak, tako da JESMO svesni onoga što radimo, JESMO svesni kako se osećamo, JESMO svesni onoga što govorimo i to u trenutku dok govorimo, a ne tek kasnije, kada je već gotovo. Recimo, uvredili smo nekoga, shvatimo da smo sami sebi stvorili problem, i sad nam je žao. Dakle, ne kasnije, već dok nešto radimo.

Da se sada možda vratimo malo i objasnimo šta je to „svesnost“. Radi se o jasnom opažanju svojih doživljaja i iskustava. Kineski znak za „svesnost“ može se prevesti kao „srce-sada“. Kakvo je naše srce/um u ovom trenutku? U klasičnom budizmu se na jeziku pali koristi reč „sati“ ili na sanskritu „smrti“, što zapravo znači „sećanje (samoga sebe)“. Zanimljivo je primetiti ovde da veliki ruski mistik Gurđajev koristi isti princip u svom učenju, on ga tako i naziva, „sećanje samoga sebe“. Znati, biti svestan sebe, iz trenutka u trenutak, biti u sadašnjem trenutku.

Mi imamo periode dana kada jesmo svesni. Na primer kad neko želi da nas slika i kaže: „Ponašaj se prirodno“. Odjednom postajemo vrlo svesni sami sebe, i to je obično malo zbunjujuće, ali jeste jedna vrsta samosvesnosti.

Ali u normalnim okolnostima, informacije koje nam stižu preko čula, slike, zvuci, mirisi i tako dalje, kao i naše mentalne reakcije na njih, sviđanje i nesviđanje, sanjarenje i fantaziranje, toliko nas sve to obuzima, toliko je to veliki deo našeg uobičajenog polja svesti, da su mogućnosti za svesnost ograničene.

A kada nam manjka svesnosti, kada nam manjka pažljivosti. Kao što smo rekli, obično tada stvaramo sami sebi probleme, jer u izvesnom smislu mi tada na situacije u kojima se nađemo reagujemo automatski, polusvesno, gotovo mehanički, mogli bismo reći.

I kako to promeniti? Šta možemo uraditi da postanemo svesniji, da uvećamo kvalitet i dužinu trajanja svesnosti u našem svakodnevnom životu? Tako se ponovo vraćamo na meditaciju.

Zato, sedamo na mirno mesto, na kojem postoji ograničen broj stvari koje će nam odvlačiti pažnju, sednemo u udoban položaj i uzimamo vrlo obično iskustvo -- udah i izdah i odlučujemo da budemo svesni, ako ničeg drugog, barem da budemo svesni činjenice da dišemo.

Svako od nas diše od trenutka kada smo se rodili. Ali skoro da nikada nismo toga svesni. I tako uzimamo upravo to iskustvo, zanemarujući za to vreme bilo koje drugo, i donosimo odluku: „Od trenutka kad sednem i zatvorim oči, do trenutka kad se uključi alarm, za 15 ili 20 minuta, biću svestan, koliko god mi je to moguće, sopstvenog daha.“

Ono što će se neizbežno dogoditi, jednostavno usled sile navike, jeste da će našem umu objekat pažnje postati dosadan, taj ritam udaha i izdaha, postaće mu dosadan taj osećaj hladnog vazduha koji ulazi u nozdrve i toplog vazduha koji iz njih izlazi, više neće biti zainteresovan za osećaj na stomaku, osećaj kaiša koji pritiska stomak kako udišemo  i popušta kako izdišemo, neće više biti zainteresovan ni za zvuk pri disanju, šum pri udisanju i izdisanju, i pažnja će krenuti negde drugde.

Počinjete da razmišljate o onome što ste radili ranije, počinjete da maštate šta ćete raditi kasnije, namerno ćete stvoriti neku vrstu fantazije kako biste pobegli od dosade. Zapravo, običan um će pokušati da uradi sve drugo samo da ne bude jednostavno svestan sada. Ako ste protekle nedelje vežbali tokom 15 minuta, uverili ste se da je to lutanje već jedna vrlo ukorenjena navika u vašem umu.

Ali tu je i dobra vest. Jedini razlog zašto vaš um luta, jedini razlog zašto se javljaju sve te misli, jeste isključivo navika. I jeidni problem je to što ovako nešto nikada niste vežbali ranije. Navika koju smo u sebi izgradili jeste da dopuštamo svojoj svesti, našoj pažnji da  luta kuda god joj se prohte. Ako imamo 20, 30 ili 40 godina, tada je to naša svest radila tokom svih tih 20, 30 ili 40 godina.

Naravno, potrebno je izvesno vreme za promenu. Ali promena jeste moguća. Baš kao što se nezdrava ili negativna navika razvija već time što je često ponavljamo, time što njome gonjeni činimo uvek istu stvar, isto tako se i one povoljnije, zdravije, korisnije navike mogu razvijati njihovim češćim  ponavljanjem. I to je razlog zašto se savetuje  da meditiramo barem jednom dnevno.

Dakle, razlog zašto fokusiramo pažnju na dah jeste u tome što je to prvi korak ka povećanju stepena naše svesnosti. I dok sedite i meditirate uočićete da ne samo da nam pažnja skreće na misli i slike ideje o prošlosti i budućnosti, sanjarenje i fantazije, već da se u svemu tome i sami angažujemo, skoro kao da sebe potpuno izgubimo u svemu tome.

Zapravo, dok meditiramo, nekada se dogodi da sednemo odlučni da pažnju vežemo za dah, nekoliko minuta kasnije pažnja odluta, neko zanimljivo sećanje i maštanje naiđe, osetimo zadovoljstvo i nekoliko sekundi zatim začujemo alarm. Iako to nismo znali, bili smo zavedeni, da tako kažem, odsutni čitavih petnaest minuta.

Svesnost nam pomaže da postepeno prekinemo tu negativnu naviku i uspostavimo pozitivnu. A kako se nosimo sa tim, vrlo upornim, sanjarenjima, fantazijama i mislima? Zamislite da radite u kancelariji, na trećem spratu zgrade koja je u sred grada i da je vaš sto odmah do prozora. Radite tako za kompjuterom i onda čujete tresak tamo dole na ulici. Pogledate dole i vidite da su se dvoje kola sudarila. Jedna kola su odnazad naletela na druga. Posmatrate dalje i vidite ta kola, vidite kako vozač prvih kola izlazi, za njim i vozač drugih kola, ne možete da ih čujete, ali ih vidite. Prvi vozač je izgleda vrlo ljut, obojica nešto gestikuliraju, raspravljaju se međusobno. Prvi vozač udara drugog i vidite gomilu ljudi oko njih. Sve to posmatrate, ali ste potpuno odvojeni od toga. Niste deo toga. To je zanimljiv događaj za vas, ali ništa više od toga.

Ali oni ljudi dole, oni su vrlo uzbuđeni. Ljuti su. Posmatrači staju na stranu jednog ili drugog vozača. Svi su oni vrlo uključeni u to što se događa, ali vi sve to posmatrate izdaleka. To se vas ne tiče. Samo jedan zanimljiv prizor, koji posmatrate neko vreme, možda se čak i smeškate, i onda se vraćate svom kompjuteru.

To je upravo stav nepristasnog posmatrača, „ađđhupekkhati“ (posmatrati nepristrasno). Ako ste u stanju da u sebi razvijete taj stav nepristasnog posmatrača, tada će vaša meditacija biti uspešna. Sednete, usmerite pažnju na dah i postajete nepristrasni posmatrač tog iskustva.

A onda prestanete da budete nepristrasni posmatrač, već postajete uključeni, zavedeni nekom zalutalom mišlju, osećanjem, fantazijom i sećanjem. I čim uočite da se to događa, uočite da ste time obuzeti, iskoračite iz svega toga i posmatrajte ga kao sa odstojanja, postanite ponovo nepristrasni posmatrač tog doživljaja. Zatim se vratite svom dahu.

Kada primetite da vas je odvukla misao, neko maštanje ili šta god da je, upravo zato što nastojite da budete nepristrasni posmatrač i zato što nemate bilo kakav drugi cilj sem tog jednostavnog cilja da budete svesni, nema razloga da se ljutite, da budete frustrirani, ne morate da se zbog toga nervirate, ne morate da mislite kako vas je vaš um pobedio. Sve što treba da radite jeste da i dalje razvijate u sebi taj stav nepristrasnog posmatrača. Vidite to iskustvo kao da ga posmatrate iz daljine, nema potrebe da ga na bilo koji način komentarišete, nema potrebe da se emocionalno angažujete oko njega, jednostavno se vratite svom dahu.

E sad, ovo je vrlo važno zapamtiti. Cilj našeg vežbanja za sada jeste da razvijemo svesnost, pažljivost, ostajanje u sadašnjem trenutku. Ono što se često događa je da ljudi smatraju kako svrha ovog vežbanja nije da budu svesni, već da se skoncentrišu. Ono što se na jeziku pali zove „samadhi“. Ali ja bih vas zamolio da za sada tu ideju ostavite po strani. Jer kada pokušavate da se skoncentrišete, svaki trenutak kada niste skoncentrisani obično smatrate neuspehom. I da biste uspostavili koncentraciju, morate da vrlo odlučno odgurnete u stranu ono što vas sprečava u toj koncentraciji. Time ste zapravo svoja iskustva podelili na dva dela: dobra iskustva, onda kada ste u stanju da se skoncentrišete, i negativna iskustva, kada niste skoncentrisani. Obično je posledica ovoga velika napetost i frustracija. Sve drugo, samo ne spokojstvo i mir.

Naravno, koncentracija ima svoje mesto u okviru meditacije, o tome možemo razgovarati kasnije, ali za sada mi govorimo o „anapanasati“, „sati“ - svesnost udaha i izdaha (anapana). Otuda, u ovoj vrsti vežbanja, svesni sve svega što se dogodi, kakvo god da je to iskustvo. Ali dajete pri tome prednost iskustvu disanja. Usmeravate više pažnje ka iskustvu disanja.

Dakle, ako vašu pažnju odvuče neka misao ili fantazija i vi postanete toga svesni, ako ste u stanju da to što vas je omelo posmatrate sa stavom nepristrasnog posmatrača, tada nema nikakvog problema. To je samo još jedno iskustvo kojeg ste u stanju da budete svesni. Registrujte to u sebi: „Svestan sam tog iskustva“, i vratite se na dah. Ako tako vežbate, uspećete. Vaša meditacija doneće plod. I to u relativno kratkom roku.

To je razlog zašto se ova praksa sastoji od toga da sedimo, svesni smo udaha i izdaha. A u narednim izlaganjima objasnićemo kako ta svesnost može postepeno da se proširuje, postaje obuhvatnija, tako da postajemo svesni i drugih aspekata našeg iskustva. Ali za sada, budite pažljivi, svesni svog daha.

Sada bih voleo da nešto kažem o jednoj drugoj stvari. Mnogi počnu da meditiraju. Ali mnogi vrlo brzo i odustanu. To nije slučaj samo sa meditacijom. Kažu da mnogi krenu sa kurom za mršavljenje, ali broj onih koji je i završe je vrlo mali. Mnogi se pretplate na teretanu, ali broj onih koji je redovno i koriste je vrlo, vrlo mali. Danas, kada nam toliko stvari odvlači pažnju, kada nam je toliko stvari nadohvat ruke, tendencija je da osetimo želju, reagujemo na nju, ali ubrzo zatim nas odvuče neka druga želja. Kao i sa programima za mršavljenje, sa sistemima telesnog vežbanja, isto je tako i sa meditacijom.

Zato je važno znati šta treba da radimo kako bismo izbegli da brzo dignemo ruke od svega, da odustanemo ili tek izgubimo interesovanje. A to se događa zato što ljudi smatraju da je to što rade vrlo teško, kažu vam da je oko njih suviše bučno, ili da nemaju vremena. Ali pravi razlog u najvećem broju slučajeva  jeste to što ih frustriraju misli koje ima stalno odvlače pažnju.

Ali ja bih voleo da vam saopštim i jednu dobru vest. Ta dobra vest je sledeća: buka zaista nije problem, ako ste zainteresovani, pronaći ćete vreme,  a ni ometajuće misli ne bi trebalo da budu problem. Potrebna vam je jedna jedina stvar. I ako imate tu jednu, običnu stvar, uveravam vas da će vaša meditacija biti uspešna, sazrevaće i požnjećete sve njene plodove. A šta je ta jedna stvar?
Samo to da u sebi razvijete naviku da sednete i vežbate svakoga dana. To je sve što treba da uradite. Jer ako vežbate svaki dan, tada ćete uspeti.

I tako, možda razmišljate: „Uh, sedeo sam danas, ali je bilo tako teško, um mi je stalno nekuda lutao“. Sve to nije bitno.  Sve je to od drugorazrednog značaja. Ukoliko ste istrajno sedeli po 15 minuta, ili, za sledeću nedelju, ukoliko budete sedeli po dvadeset minuta, i to svaki dan, nema apsolutno bilo kakve sumnje  da će se vaša praksa razvijati, sazrevati, i njen rezultat će doći.

Zato bih voleo da vas ohrabrim da vrlo brzo razvijete u sebi naviku vežbanja, možda tako što ćete vežbati uvek u isto vreme. Promenite, prilagodite svoj dnevni raspored kako biste obezbedili vreme, baš kao što nađete vremena da se svaki dan istuširate ili da jedete, baš kao što uvek nađete vremena da spavate, zato što je to postalo deo vašeg dnevnog rasporeda, isto tako ako vežbate svakoga dana, vrlo brzo to će postati redovan deo vašeg dana, i biće zaista lako da to radite.

Za uspeh u meditaciji ne trebaju vam idealni uslovi, niti da uklonite svaku misao. Ne, to vam neće pomoći u meditaciji. Jedino odluka da sedite, čitavo planirano vreme, nedelju za nedeljom, i uveravam vas da ćete uspeti.

 

[Sati]

Bhante Dhammika
Uvod u meditaciju

3. Proširivanje svesnosti

Dobar dan i dobrodošli! Nastavljamo našu seriju govora o meditaciji. Sada smo u trećoj nedelji kako praktikujemo meditaciju. I prisetićete se da smo zapravo govorili o svesnosti u odnosu na dah. O tome da smo svesni, pažljivi i svesni činjenice da dišemo. I rekli smo da je cilj svega toga da nam postepeno omogući da osetimo sami sebe, u većoj meri nego što smo to inače u stanju. Jer ako nismo, tada smo lak plen svim onim spoljašnjim silama koje utiču na nas.

Rekli smo da kada smo pažljiviji i svesniji, tada smo u boljoj situaciji da znamo šta se događa u nama i oko nas, tada smo u boljoj situaciji da donosimo inteligentnije odluke, umesto da nas pokreću impulsi, emocije. Takođe smo rekli da na početku ovog procesa postajanja svesnim odabiramo jedan objekat, u ovom slučaju dah, i jednostavno počnemo da ga budemo svesni. Proveravamo jesmo li u stanju da budemo svesni jednog običnog, svakodnevnog iskustva kakvo je disanje. Jer ako smo u stanju da budemo svesni toga, verovatno ćemo biti u stanju da proširujemo svoje polje svesnosti i na druge stvari.

Za sada, naša svesnost je ograničena, uglavnom ignorišemo druga iskustva i usmeravamo svoju svesnost na dah. Danas bih zato želeo da govorim o onim stvarima uz pomoć kojih tako suženu svesnost možete postepeno da transformišete i učinite je sveobuhvatnijom. Tako se njezine granice postepeni šire da bi uključile sve više iskustava.

Dakle, protekle nedelje vi ste radili otprilike sledeće: sedeli ste u ugodnom položaju, sa nogama ukrštenim ili savijenim jedna pored druge. Šake su vam ležale u krilu, oči zatvorene, i pažnju ste fokusirali, bili ste svesni činjenice da dišete. Možda vam je pažnja bila usmerena na izdizanje i spuštanje trbuha ili na osećaj svežina dok udišete i osećaj toplote dok izdišete, širenje i skupljanje grudnog koša, a možda ste brojali udahe i izdahe, nije važno, Bilo koja od tehnika koju ste odabrali u redu je, ukoliko vam pomaže da postane svesniji sopstvenog disanja.

I tokom poslednje nedelje uočili ste da je bilo dosta kolebanja. Na jednoj strani je želja da budete svesni daha, a na drugoj strani kao da je um išao kuda on hoće. Uprkos što ste želeli da vaš um bude svestan disanja, um bi rekao: ne, ja hoću da budem svestan tog zvuka napolju, tog osećaja ili hoću da se setim tog iskustva iz prošlosti. Otkrili ste da vaš um kao da je podeljen između dve stvari: željenog cilja i cilja koji se čini kao da je izvan vaše želje, izvan vaše kontrole... izvan vaše volje.

Ali mi smo rekili, i nadam se da ste to shvatili ozbiljno, da ne treba da se brinete, da ne treba da se uznemirite, ako vaša svesnost krene ka drugim stvarima, jer poslednja stvar koju želimo od ove vežbe da načinimo jeste da je pretvorimo u bitku, u borbu, to nam najmanje treba. To će nas samo iscrpeti, a bez nekog rezultata.

Dakle, to ste radili poslednjih nedelju dana i ove bih želeo da govorim o dve stvari koje možete da dodate svom vežbanju, te pomognete da svesnost postepene sve šira, sve obuhvatnija. A od sada pa do našeg narednog susreta zamolio bih vas da radite sledeće. Jednom dnevno, barem jednom dnevno, sedite na mesto na kojem meditirate, na pod ukrštenih nogu ili na stolicu, sa rukama u krilu ili na kolenima. Zatvorite oči, proverite da vam je udobno i da ste opušteni, te postanite svesni svog daha. Dugog udaha i izdaha, kratkog udaha i izdaha, osećaja topline i osećaja svežine izazvanog strujanjem vazduha tik ispod nozdrva, širenja grudnog koša i njegovim skupljanjem, izdizanja i spuštanja stomaka, jednostavno budite svesni da se to događa. Budite svesni da ste ovde, sada, da udišete i izdišete, da komunicirate sa spoljašnjim svetom, univerzumom, tako što dah unosite u sebe i dopuštate da izađe iz vas.

Već kroz nekoliko trenutaka, čućete neki zvuk spolja ili će negde početi da vas svrbi, ili ćete možda početi da se sećate nečega što se dogodilo pre nekoliko sati, ili ćete možda početi da misliti o nečemu što treba da obavite kad završite meditaciju. To je ono što ste obično doživljavali tokom protekle nedelje i to će ostati i dalje dobar deo vašeg iskustva i određeno vreme u budućnosti.

Tako, sedite, registrujete sve te stvari kad se jave i onda vratite pažnju na disanje, dakle ponovo uspostavljate svoju svesnost daha. Ali ovoga puta bih voleo da probate sledeće: kada uočite da vam je pažnja odlutala, kada više ne počiva na dahu, već na nečem drugom, probajte da istražite taj objekat, šta god da je, i to na nekoliko trenutaka. I tek onda se vratite na dah, ponovo uspostavite svesnost daha.

A kako to možete da uradite? Uporedio bih to sa kupovanjem voća. Odete na pijacu i kupite recimo jabuke ili mango. I šta radite kad idete u piljarnicu ili na pijacu da biste kupili nekoliko jabuka ili mangoa. Odete tamo, pogledate izloženo voće, uzmete jedan plod, držite ga u ruci i istražujete ga, razgledate, da proverite ima li na sebi neke rupice, je li ugnječen, i onda ga spustite. Ne uzmete ga i odmah spustite. Ne, razgledate ga nekoliko trenutaka. Zatim uzmete sledeći plod, pomirišete ga, i spustite.

Ako to možete da uradite sa objektom koji vam je odvukao pažnju sa daha, to bi bilo vrlo korisno. I ako to možete da radite u kontinuitetu, vi time proširujete svoje polje svesnosti i na druga iskustva. No ako sedite u mirnoj sobi, sa zatvorenim očima, tada imate samo ograničen broj iskustava. Tu je iskustvo slušanja – zvukovi, tu je iskustvo razmišljanja – sanjarenje, fantazije, sećanja, sanjarenja, planovi, i tu je iskustvo telesnih osećaja – odeća vas zateže ispod pazuha ili vas steže kaiš ili osećate odeću koja dodiruje kožu, osećate kragnu oko vrata. Ili ako ste u prostoriji za klimom ili ventilatorom, možda osećate strujanje hladnog vazduha sa jedne strane i malo drugačiji osećaj sa druge strane tela.

Ili možda osećate golicanje, svrab, pritisak i takve stvari. Nije bitno o čemu je reč. Ako sedite u udobnom položaju, sa zatvorenim očima, onda su to sva iskustva koja imate. Iskustvo slušanja, iskustvo razmišljanja, iskustvo osećaja. Dakle, evo šta treba da uradite. Sedite i pažnja vam negde odluta. Uočavate da pažnja umesto da je na dahu zapravo je otišla negde drugde. Pre svega, uočite koja je to vrsta iskustva. Je li to iskustvo razmišljanja, je li iskustvo osećaja ili iskustvo slušanja.

Recimo da se radi o buci saobraćaja spolja. Dakle, pažnja je odlutala, slušate zvukove kola, čujete njihovu buku. Čim to zapazite, samo u sebi recite: „Slušanje“. I tokom nekoliko trenutaka posmatrajte tu situaciju, budite svesni zvukova, budite svesni činjenice da je vaša pažnja na njima. I kad ste to uradili, uspostaviti ponovo svesnost u odnosu na disanje.

Ovo je naredni korak u procesu meditacije, postepeno proširivanje granica vaše svesnosti. Dakle, prošle nedelje, cilj vašeg vežbanja bio je da budete svesni jedino daha. Sada se od vas traži da budete svesni svakog iskustva, uključujući i dah, pri čemu je dah koristite kao tačku fokusa, koristite zapravo dah kao lenger. Svesni ste neke druge stvari – i vratite se u središte. Svesni ste nekog zvuka – i vratite se u središte. Svesni ste osećaja – i vratite se u središte. Svesni ste misli, maštanja, ideje – i vratite se u središte.

Tako sada svom vežbanju dodajete i disciplinovanost u posmatranju. To je prva stvar. Takođe bih voleo da od sada pa do naredne nedelje vreme meditiranja produžite za pet minuta. Sve u svemu vežbanju koje ste radili do sada dodajte i disciplinovanost u posmatranju. Dakle, to je prva stvar.

Postoji još jedna stvar koju možete učiniti kako biste proširili granice svesnosti. Od sada pa do našeg narednog susreta voleo bih da među stvarima koje svakodnevno obavljate odaberete jednu, neki postupak, neku aktivnost, neki zadatak koju radite barem jednom ili dva puta na dan. Na primer, to može biti jedenje, što verovatno radite tri puta na dan, najmanje. To može biti odlazak u toalet, što možda takođe radite dva-tri puta na dan. To može biti pešačenje na posao i natrag. Ili odlazak do stanice, sa koje odlazite na posao. I vraćanje sa te stanice kad završite radni dan. Može biti umivanje ili pranje ruku. Može biti oblačenje ujutru i skidanje uveče. Uopšte nije važno šta ste odabrali. Odaberite određenu aktivnost koju obavljate barem dva-tri puta na dan, svakoga dana.

Tako, pretpostavimo da se odabrali oblačenje i skidanje odeće. I evo šta radite. Pre nego što večeras odete na počinak, pribeležite na papir i stavite pored kreveta. I kad se ujutro probudite, sačekajte nekoliko trenutaka da se sasvim razbudite. Možda obično prvo idete u kupatilo, umivate se, i onda se spremate za posao. I odabrali ste zadatak oblačenja i skidanja odeće.

Tako, od trenutka kad pružite ruku da biste uzeli odelo, vidite da li ste u stanju da do trenutka dok se ne obučete, učinite to sa pažnjom, svesnošću i prisutnošću. Ništa vas drugo ne zanima, samo da budete tu sa tim jednostavnim zadatkom. Dakle, uzmete košulju, osećate hladnoću platna, svesni ste dok je stavljate na telo, dok ruku provlačite kroz rukav, svesni ste osećaja dugmadi pod prstima, kako ih provlačite kroz rupice, svesni ste dok povlačite košulju nadole, upasujete je, dok oblačite pantalone, zatežete kaiš,
obuvate čarape i cipele, vezujete pertle.

Probajte da ovaj zadatak, nijedan drugi, samo ovaj, obavite sa što je moguće više svesnosti i pažnje. Budite potpuno sa tim zadatkom. A onda uveče, kada se vratite kući i krenete na spavanje, nadam se da ćete zapaziti onu cedulju koju ste stavili pored kreveta, i onda se setite: „Ah da, moj zadatak kao meditanta je da se skinem što je moguće svesnije.“ Ta cedulja vam pomaže da se setite toga. I onda radite potpuno istu stvar, sa potpunom pažnjom, samo ovoga puta sasvim svesni dok skidate odeću.

Ili, recimo, odlučili ste se za jedan drugi zadatak. Pranje sudova. Verovatno to morate da radite barem dva puta na dan ili nekoliko puta na dan, a možda ste se odlučili za bilo kakvo pranje, tanjira ili šolje, jer ponekad smo toliko nesvesni da zaboravimo da se pridržavamo zadatka koji smo sami sebi zadali. Zato, možete staviti natpis pored sudopere. „Budi svestan!“

I kada uveče završite večeru, donesete odluku, od trenutka kad pružim ruku da odvrnem slavinu do trenutka kad na kraju zavrnem slavinu pokušaću da bude potpuno sa ovim poslom. Neću ga smandrljati kako bih što pre seo pred TV. Jednostavno ću ga raditi i biti potpuno sa tim poslom. Osećam hladnoću ili toplotu vode, svestan sam dok posežem za suđem, dok okrećem tanjir da vidim da li je dobro opran, izvlačim čep i čujem šum vode koja otiče. Samo sam sa tim što radim i ni sa čim drugim.

Ili ste recimo odabrali jedenje. Moja odluka je da od trenutka kad povučem stolicu da bih seo za sto pa to trenutka kad ustanem pošto sam završio obrok, moja odluka, moja vežba biće da što je moguće pažljivije i svesnije pojedem svoj obrok. Neću čitati novine, neću slušati radio, samo ću posmatrati hranu, osećati njen miris, biti svestan teksture hrane u mojim ustima, do kraja je sažvakati, osetiti ukus, svesno pružati ruku ako hoću da sipam još, slušati zvuk kašike ili šolje kad je vraćam na sto. Šta god da je, moja je odluka da taj zadatak radim sa punom pažnjom i svesnošću. Koliko god da sam to u stanju.

I ako ove dve dimenzije dodate svom vežbanju, videćete da, pre svega, kroz prvu vežbu, disciplinovanost u posmatranju, postepeno postajete svesni mnogostrukosti vaših iskustava. Počeli ste sa jednim iskustvom, blagim kretanje udaha i izdaha, i sada to proširujete na mnoga druga iskustva: zvukove, osećaje, misli i tako dalje.

Ali, činjenica je da ako meditirate dvadeset minuta na dan, dvadeset minuta nije suviše velik deo vaših ukupnih iskustava, to je tek njegov manji deo. I to je možda najmanje zanimljiv deo vaših iskustava. I zato, za ono vreme kada ne meditirate, odabrali ste neko drugo iskustvo, odlazak na toalet, pranje sudova, odlačenje i svlačenje, jedenje, nešto drugo. I taj posao postaje za vas meditacija.

I najlepša stvar u vezi sa ovim jeste da ako ovako vežbate, jedna uobičajena radnja, situacija, postaje specijalna, može postati specijalna. Nešto što radite i radili ste godinama može postati prolaz ka jednoj duhovnoj dimenziji.

Da ponovimo. Od sada pa do naredne nedelje radite sledeće. Prvo, produžite vreme meditacije za pet minuta. Drugo, vežbi koju ste već do sada radili, dodajte i to da na nekoliko trenutaka pažljivo posmatrate, u sebi klasifikujete kao iskustvo mišljenja, iskustvo slušanja ili iskustvo osećaja, označite kojoj od ove tri grupe pripada to što vam je odvuklo pažnju, istražujte ga nekoliko trenutaka, prepoznajte ga, a onda se vratite disanju. To je jedno.

A drugo je da odaberete neku radnju, sasvim jednostavnu, koju obavljate možda dva ili tri puta na dan i donesite odluku da je obavljate sa što je moguće više sabranosti, što je moguće više svesnosti. I kao što smo već rekli, svrha svega ovoga je ne samo da produbi, već i da proširi domen vaše svesnosti.

Sa ovim ćemo završiti i vidimo se naredne nedelje.

 

[Ex01]

Nema smajlija sa dovoljno dubokim naklonom 
Ako ima jos nastavi. Jako jako me se dojmio dio sa odabiranjem jedne stvari i radenje te stvari potpuno svjesno. To radim s hranom vec malo duze i vidim da sam sit mnogo ranije.
Gubitak kilograma je dosao usputno, ja sam bio zadovoljan sta sam shvatio da sam pola hrane trpao cisto reda radi.

Oce li bit jos? 

[Sati]

Bhante Dhammika
Uvod u meditaciju

4. Radost, balans i prirodnost

Dobar dan svima! Danas nastavljamo sa četvrtim u nizu govora o meditaciji. Kao što se sećate, prošli put govorili smo o onim stvarima uz pomoć kojih svoju svesnost (sati), pažljivost, možete da učinite sveobuhvatnijom. Kao što smo rekli, ideja je da počnemo sa jednim objektom kao što je dah, i da postepeno postajemo sve više svesni i drugih stvar, drugih iskustava. Druga stvar bila je da odaberete neku aktivnost u svakodnevnom životu, neku običnu radnju koju obavljate, kao što je pranje sudova, odlazak u toalet, oblačenje i skidanje odeće. Dakle, opredeliti se za određenu aktivnost i onda vežbati tako da je obavljamo sa što je moguće više svesnosti.

Ono o čemu bih želeo da govorim danas ne odnosi se toliko na to kako da proširite svesnost tako što ćete raditi nešto posebno, već kako da u isto vreme proširujete i da integrišete svoju svesnost, razvijajući jednu posebnu vrstu mentalnog stava, pogleda na stvari, jednu naročitu vrstu meditacije, kao i načina razmišljanja o meditaciji.

Kao i kod svake iole vredne aktivnosti, postoje i oni načini da je obavljamo koji nisu od velike pomoći. I mogu vam reći, posle mnogo godina vežbanja meditacije, vežbanja i sa drugima, kao i podučavanja drugih meditaciji, da sam često nailazio, često sretao ljude koji su meditirali neko vreme, katkad i po više godina, i da se ili nisu nimalo izmenili u odnosu na to kakvi su bili ranije. Neki od njih ipak jesu postali drugačiji, ali su sada bili mnogo negativniji, dok se kod nekih dešavalo i da su razvili neki ozbiljniji poremećaj ličnosti.

I zanimljivo je da postoji mnogo tehnika meditacije čak i u okviru jedne iste škole Dhamme, recimo u okviru theravada tradicije. Čak i u okviru theravada tradicije mnogo je različitih tehnika meditacije. Zapravo, možda bi bilo preciznije reći da svako ko podučava meditaciju ima svoj specifičan ugao, svoju specifičnu tehniku. Ali ono što sam primetio srećući ljude koji su zaista imali koristi od vežbanja, jeste da svi oni nisu koristili jednu istu tehniku, već dolaze sa različitih strana. Neki sledbenici Goenke su fantastični, isto je sa učenicima koje je podučavao Mahasi Sajado, neki od učitelja koji podučavaju meditaciju uvida ili neki od burmanskih "sajado" ili tajlandskih "ađana".

Ali i suprotno je istina. Kada posmatram ljude koji kao da se nisu uopšte promenili iako meditiraju, odnosno čini se da nisu imali bilo kakve koristi od meditacije, vidim da ih ima u svakoj od nabrojanih tehnika. Doduše, u nekima više nego u drugima. To me navodi na pomisao da nije tehnika ta koja je toliko važna, već stav i polazna tačka sa koje prilazite praksi. Kako gledate na to što radite, a ne toliko na koji način to radite. To kako meditirate, ne u smislu tehnike, već sa kojim stavom krećete da meditirate jeste ono što će vam u životu doneti nešto zaista lepo i dobro, pravu blagodet.

Moj osećaj je da postoje tri stvari. I ako imate te tri stvari, ako u svojoj praksi sa blagonaklonošću gledate na te tri stvari, ako integrišete te tri stvari ili ih uzmete u obzir dok meditirate, vaše vežbanje će biti uspešno, ono će vas transformisati na način koji je za vas zaista blagotvoran.

A koje su to te tri stvari? Piti, samatha i dhammatha

piti = radost, radostan pogled na stvari, radostan stav,
samatha = balans i
dhammata = prirodnost.



O ove tri stvari bih želeo da govorim danas.

Kada sedite i meditirate, kao i kad pokušavate da meditaciju integrišete u svoj svakodnevni život, kao što je pažljivo pranje sudova, odlazak u toalet, čišćenje cipela ili usisavanje, čak i kada uopšte ne meditirate, imajte na umu važnost ove tri stvari: radost, balans i prirodnost.

A zašto je radost važna? Do sada ste već uočili da razvijanje redovnosti u vežbanju, sedenje svakoga dana, i sedenje puno predviđeno vreme, barem u početku predstavlja izazov. Možete smisliti mnoštvo izgovora da ne sedite i meditirate toga dana ili da počnete, ali da meditaciju završite ranije. Možete smisliti vrlo dobar razlog zašto da je ne radite danas, već sutra.

Ali pre ili kasnije iz te faze u kojoj meditacija predstavlja dužnost prelazite u fazu gde meditirate jer osećate da je to dobro za vas, jer uživate u tome. Užitak je onda to što vam donosi radost. Kada dođete do tog nivoa, ne morate da ulažete više veliki napor, radite to zato što vam se to dopada. Tako su radost, sreća, blaženstvo, zapravo vrlo važni u meditaciji. Jednom kada stignete u fazu radosti, dobili ste bitku. I sama radost ima niz pozitivnih efekata, nezavisno od toga što je meditacija sama po sebi dragocena, vredna sama po sebi.

No, čini se da nije ovako sa svima. Sretao sam meditante, zapravo često sam sretao meditante koji kao da su postali suviše strogi, bez osmeha, rigidni i ne izgledaju srećni. Izgledaju suviše ozbiljni. Jedan razlog je da su celu stvar shvatili pogrešno, misle da biti ozbiljan znači izgledati ozbiljan, a drugi razlog je da meditacija nije u njima donela istinsku promenu.

Kada me ljudi pitaju, koji je kriterijum na osnovu kojeg mogu razlučiti da li moja praksa deluje ili ne, ja uvek uzvratim: Ako možete da se osvrnete unazad i za sebe kažete: "Sada sam srećniji, radosniji nego što sam bio nekada", tada vaša praksa sigurno deluje. Ovim ne želim da kažem da ste, ako meditirate, srećni sve vreme, da nemate bilo kakvih problema, da nikada nećete biti loše raspoloženi. Ne, to nikako ne tvrdim. Ali, uzevši sve u obzir, srećniji ste nego što ste bili ranije.

Još jedna vrednost radosti jeste da vremenom to što ste radosni, to što vam je život radosniji, doprinosi da se rastvore, da se razvežu i neki u vama duboko skriveni čvorovi ili problemi koji su bili potisnuti u nesvesno. Radost ima tu izvanrednu sposobnost da zaceli neke od dubokih rana koje ste možda zadobili u životu. Pa kako da razvijete tu radost? To nije tako lako objasniti, ali možete početi sa time da se potrudite da vam je telo uvek opušteno. Nikada ne naprežite i ne napinjite svoje telo, uvek ga održavajte relaksiranim. Zato vežbanje joge ili ta-čija ili neke druge vrste svesnog vežbanja pre nego što sednete da meditirate može biti vrlo korisno.

Isto tako, dok meditirate, s vremena na vreme usmerite pažnju da pojedinim delovima tela da biste proverili da nisu napeti. To je takođe vrlo korisno. Ali više nego bilo šta drugo, važan je vaš mentalni stav: "Meditiram zato što volim sebe", "Moja meditacija je čin blagonaklonosti prema samome sebi", "Neka moja meditacija bude uspešna", "Neka se sve strasti u meni smire", "Neka vrline ojačaju". Sa takvim stavom, vi prirodno postajete radosniji.

Još jedna stvar koja pomaže jeste da pet pravila morala shvatate ozbiljno. A pravila su: izbegavanje namernog povređivanja živih bića i umesto toga potpomagati život. Drugo pravilo je ne uzimati ono što pripada drugima i umesto toga deliti sa drugima ono što pripada vama. Treće pravilo je poštovati dostojanstvo drugih, ne zavoditi ih i iskorišćavati radi sopstvenog zadovoljstva. Četvrto pravilo je da umesto da saopštavamo laži, saopštavamo istinu; biti istinoljubiv u komunikaciji sa drugima. I peto pravilo je poštovati sopstveni um, tako što ćemo ga uvek održavati prirodno budnim, u njegovom prirodnom stanju, a ne zamagljivati drogama ili alkoholom.

To su pret pravila i ako ih se pridržavamo time umanjujemo konflikte koje imamo u svakodnevnom životu i uvećavamo radost. Tako u slučaju prvog pravila, ono mi omogućuje da poštujem život drugih. Drugim pravilom razvijam poštovanje za svojinu drugih. Trećim pravilom poštujem dostojanstvo drugih. Četvrtim pravilom poštujem pravo drugih da znaju istinu, da im se obraćamo istinitim rečima. A petim pravilom poštujem jasnoću sopstvenog uma.

Tako, kada se prema drugima odnosim sa više ovakvog poštovanja, u skoro svim slučajevima i oni će se prema meni odnositi sa sličnim poštovanjem i time moj život postaje lakši, sa manje napetosti, sa manje konflikta. A kad je tako, prirodno je da ću se osećati i srećnijim. To su neke od stvari kojima uvećavate radost. A što više radosti imate, to vam je lakše da meditirate, više želite da meditirate.

Balans – samatha. Ponekad pomislim da jedina stvar koja ljude sprečava da imaju koristi od meditacije jeste jednostavno pomanjkanje balansa, osećaja za meru. Tipičan meditant obično sledi ovakav put. Postaje vrlo zainteresovan za meditaciju, zatim je nadahnut, želi da meditira sve vreme. Prirodno, ubrzo postaje iscrpljen i onda odustaje, u njemu nije preostalo energije. A onda nedelju dana kasnije počne da oseća grižu savesti. "O bože, već nedelju dana nisam meditirao!" I, kao za kaznu, grozničavo kreće ponovo da meditira. I tako kreće, prestaje, kreće, prestaje, nema u njemu balansa.

Drugi problem može biti da ljudi potpuno razdvoje meditaciju od celokupne Dhamme. Smatraju da je Buda podučavao plemeniti jednostruki put, umesto Plemenitog osmostrukog puta. Misle: "Meditiraću, ali će sve ostalo ostati kao što je bilo i ranije". Ali činjenica je da to nije moguće. Meditacija je samo jedan deo čitavog sistema. Drugi delovi sistema su razvijanje razumevanja, zatim razvijanje morala... morala i integriteta, i takve stvari.

To sve ukazuje da takva osoba nema balans. Meditaciju je istrgla iz konteksta i vežba je nezavisno od ostatka Učenja. Da bi meditacija bila uspešna, neophodan je osećaj balansa, proporcije i ravnoteže u svim elementima duhovnog života. Na primer, neophodan je balan između samoće i druželjubivosti. Ako uvek maštamo da budemo sami, da pobegnemo u džunglu ili Himalaje, kako bismo živeli u pećini, to je tek maštanje. Da, provodite vreme u samoći, ali ne zaboravite i svoje prijatelje i porodicu, provodite vreme i sa njima.

Potreban je takođe balans između meditacije i intelektualnog razumevanja Dharme. Treba da čitate, jer vam to daje osećaj za pravac u kojem se krećete. Budini govori su prepuni korisnih naznaka i uputstava o tome kako da praktikujete meditaciju. Zato, ako ste dobro upućeni u teoriju, a to je izbalansirano sa praksom, ništa bolje od toga. Zatim je neophodan balans između tela i uma. Ovo može biti problem u nekim od tradicionalno budističkih zemalja, jer monasi ponekad nemaju dovoljno fizičkog napora, a ponegde ni ne rade bilo kakav fizički posao.

Zdravo telo ne znači i zdrav um. Ali isto tako, zdrav ume ne mora da automatski znači i zdravo telo. Vodite računa o svom fizičkom stanju, obratite pažnju na svoju ishranu, vežbajte telo, odnosite se prema njemu sa ljubavlju, i ono će postati prikladno mesto na kojem vaš uma može da boravi. Zato je balans između te dve stvari vrlo važan.

Zatim je važan balans između napora i odmora. Buda je rekao da uspeh u meditaciji, kada je u pitanju energija, količina energije koju ulažete, liči na držanje prepelice u rukama. Kao što znate, prepelica je mala ptica, i zato je rekao da je to kao kad čovek obuhvati prepelicu rukama. Ako je ne drži dovoljno čvrsto, ona će mu se izmigoljiti kroz prste. Ali ako je drži suviše čvrsta, možda će je ugušiti. Dakle, mora da zna koja je prava mera, da pronađe balans. Isto je sa meditacijom. Ako ste budni i prijemčivi za svoja stanja, tada ćete znati kada treba da malo pojačate pritisak, a kada da ga malo olabavite. Zato, balansiranje energije je vrlo, vrlo korisno. Izuzetno korisno za vašu praksu.

Ovo je druga stvar koju treba da unesete u svoju praksu. Osećaj balansa u svemu što radite.

I poslednja stvar – dhammata. To znači prirodnost, biti prirodan. Ponekad ljudi meditiraju i umesto da su svesni, postaju ono što bismo mogli nazvati "mučno samosvesnim". Mučno su svesni sebe, mučno su svesni i raznih drugi stvari. Recimo, posmatrajte kako se neki ljudi pridržavaju pravila morala. Neprekidno su u panici da slučajno ne stanu na nekog mrava, neprekidno strepe da li su se obratili učitelju na pravi način, uvek zabrinuti da li to što rade rade na ispravan način i tako dalje. Sve u svemu, oni jesu postali svesni, ali to je nekako pogrešan tip svesnosti.

Druga stvar jeste da dođe trenutak kada vaša praksa treba da postane prirodan deo vašeg ukupnog života. Zato, u početku, ali i dosta vremena posle toga, odabiranje vremena i mesta, kao i korišćenje određene tehnike, ne samo da pomaže, već bih rekao da predstavlja ključnu stvar. Ali ako to i ostane tako, onda možda i neće više biti toliko korisno. Dođe trenutak kada, pošto ste se popeli, možete da odgurnete merdevine, pošto ste prešli reku, možete ostaviti za sobom splav. Istina, mnogi ljudi žele da odgurnu merdevine ili odbace splav znatno pre vremena kada bi to treba učiniti. Međutim, postajati sve prirodniji, opušteniji, izuzetno je korisno. I kad meditirate i kad ne meditirate. Dopustite praksi da bude tek normalan deo vašeg života. Nema oko nje ničeg grandioznog, ničeg specijalnog.

To je jedan stav koji je na tako lep i precizan način izražen sledećim rečima: "Sedim mirno, ne radim ništa, a proleće dolazi i trava raste sama od sebe." Vrlo lep način da se to kaže. Ako se neprekidno osvrćemo da bismo videli koliko smo odmakli, ako uvek gledamo tamo negde napred da vidimo koliko nam je još ostalo, ako svaki put kad razgovaramo sa drugim meditantima strastveno diskutujemo o tome na kojem se od različitih stupnjeva sada nalazimo, to onda nije jako dobar znak. Dopustite svojoj meditaciji da se razvija prirodno.

Kada je svesnost spremna, ona će doći. Vaš je zadatak da sve delove stavite na svoje mesto, sednete i vežbate, a cvetovi će procvetati kad budu spremni. I tako, ako ove tri stvari dodate svojoj meditaciji, nema nikakve sumnje da će ona biti korisna. Dopustite meditaciji... zapravo dopustite čitavom svom životu da postepeno postane sve plodonosniji. Sve što činite, činite sa osećajem balansa i mere i što je moguće više, pustite stvarima da se razvijaju na svoj prirodan način. I ako tako radite, vaša meditacija će se razvijati zaista dobro.

Sledeće nedelje, sledeći put, želeo bih da vam predstavim jedan drugi tip meditacije, koji ide ruku pod ruku sa ovim o kojem smo do sada govorili. Tako, ovim završavamo za danas i zahvaljujem vam se na pažnji.

 

[Sati]

Nema smajlija sa dovoljno dubokim naklonom 
Ako ima jos nastavi. Jako jako me se dojmio dio sa odabiranjem jedne stvari i radenje te stvari potpuno svjesno. To radim s hranom vec malo duze i vidim da sam sit mnogo ranije.
Gubitak kilograma je dosao usputno, ja sam bio zadovoljan sta sam shvatio da sam pola hrane trpao cisto reda radi.

Oce li bit jos? 

Drago mi je da ti prija. 
Mene Dhammika opet oduševljava dok ga sad čitam i ispravljam malo prevod. :

Evo i četvrti deo.

Ima još dva dela. Al to sutra verovatno. Da možeš lagano sve da "svariš". 
Napravću i knjižicu od ovoga, pa ćeš moći da se vraćaš kad ti bude trebalo

[Ex01]

Imam jednu situaciju s ovim cetvrtim.
svi mi kazu da sam dosta potišteniji nego sta sam bio.

E ali evo u cemu je kvaka.
Ja sam, u nedostatku pristojnije rijeci ili bolje rjeci, fakin bio. Tj primjecivao sam stvari koje ljudima fale ili ne fale i na nekad ugodan, nekad neugodan i grub ali uvjek saljiv nacin to isticao kod njih. Isto tako sam se salio i na svoj racun a to mi je pomoglo (ili sada odmoglo) da sakrijem svoje prave probleme dublje dok na povrsini stoje jednostavne stvari. Neuredan, debeo itd.

Istina je da u zadnje vrijeme ne pruzam ljudima istu kolicinu srece koju sam pruzao prije. Ali moja sreca i sreca drugih oko mene su se krsili sa pet pravila morala. Ja se ne osjecam tuznije. Niposto. Ne osjecam se ni sretnije nemam problema to priznati. Ali se osjecam dosta mirnije.

Primjecujem svoje mane. Imao sam prekid veze od dvije godine malo prije nego sta sam upoznao vas. Nisam bio tuzan, ali sam u glavi stvarao hipotetske situacije o kojima sam razmisljao intezivno. To mi nikad ne donosi nista dobro, ali sada sam svjestan da krecem razmisljat o necemu sta ne postoji, sta je situacija iscenirana u mojoj glavi. Nema natjecanja nema pobjednika i pobjeđenog sve su to samo misli.

mislim da sam zbog primjecivanja stvari u koje bi se prije uvukao bez razmisljanja malo nesretniji ali to je samo jer san svjestan koliko ih ima (a koliko ih je tek kojih jos nisam svjestan!)
Ali kad razmislim o tome malo, gledam to sa pozitivne strane i kazem sebi "covice ako svacan koliko su glupe neke stvari koje san radija znaci da san pametniji tj mudriji nego sta sam bija a to nije nesto zbog cega bi treba bit potisten"

eto na

[Sati]

Ali kad razmislim o tome malo, gledam to sa pozitivne strane i kazem sebi "covice ako svacan koliko su glupe neke stvari koje san radija znaci da san pametniji tj mudriji nego sta sam bija a to nije nesto zbog cega bi treba bit potisten"

Pravi stav 

Sem toga, to što vidiš svoje mane ne bi trebalo da te čini potištenim (pa ko je na ovom svetu bez mana), već upravo suprotno. Jer kako ćeš ih se osloboditi, ako ih prvo ne uočiš. Zato, kad si već napravio prvi korak, to je samo razlog za zadovoljtvo, ali... pazi... ne i za samozadovoljstvo, zbog kojeg bi mogao ponovo zadremati 

[Ex01]

ma naravno da ne. ali tesko je cut od ljudi do kojih ti je stalo da ponavljaju recenicu "nisi vise zabavan kao prije, jesi li uredu?" a ja miran i opusten (ne od biljke nego od sebe)