Beleške
Dolazimo do krajnjeg dela sutte, paragraf 29. Imamo grupu praksi i postignuća koja se objedinjeno zovu osam viših znanja (abhiññā). Tih osam znanja u sebi sadrži grupu od šest direktnih znanja (ćhalabhiññā) – šest superznanja (paragrafi od 14 do 19). Ponekad njima prethode dva viša znanja (znanje uvida I umom stvoreno telo). Kada razmatramo ova znanja pojedinačno, moramo dodati par preliminarnih zapažanja.
Obično kada čitamo o ranom budizmu kroz tekstove zapadnih pisaca srećemo se sa racionalnom, direktnom, pravolinijskom interpretacijom oslobođenja od patnje, očišćenom od svih vrsta mističnih, magičnih, natprirodnih elemenata. Kao da nam kažu: „Budi svestan tela, osećaja, uma i objekata uma, to će dovesti do mudrosti uvida, pročišćenja nečistoća uma i doći češ do oslobođenja“.
Ako čitamo budističke tekstove, sutte, vidimo nanovo i nanovo pominjanje ovih viših znanja,
natprirodnih moći, superznanja i ako čitamo pripovednu literaturu budizma, odvojenu od sutta (narativni deo), velika pažnja je posvećena ovim sposobnostima. U tradicionalno budističkim zemljama obeležje pravog arahanta je sposobnost letenja; ako svi postanemo prosvetljeni pokvarićemo posao avio-kompanijama :-)
Ciljevi ranog budizma poređani po relativnoj važnosti:
1) Krajnji, najviši cilj: ovladavanje saṁsārom, preporađanjem, tj. oslobađanje od procesa
preporađanja. To se postiže eliminisanjem, iskorenjivanjem nečistoća uma.
2) Ovladavanje svetom uma: ovo znači da postoji mnogo različitih dimenzija, domena svesti,
domena meditativnih iskustava na polju samadhija. Naročito se pominju četiri đhāne, četiri
arūpa đhāne i stanje prestanka osećaja i opažaja – ova se grupa zajedno ponekad zove osam
postignuća ili osam oslobođenja (paragraf 8).
3) Ovladavanje prirodnim fenomenima i procesima. Ovo znači da meditant poseduje takvu veštinu uma da može da je koristi za kontrolisanje i tranformisanje prirodnih procesa (o tome ćemo čitati u narednim odeljcima). I ova veština je moguća zbog ovladavanja umom koje otvara vrlo duboko razumevanje određenih skrivenih znanja koja vladaju materjalnim svetom, zakona koji su obično skriveni od nas, neotkrivenih od strane naučnika. Kroz postignuće dubokih stanja samadhija meditant može da direktno pristupi ovim skrivenim zakonima koji vladaju materjalnim svetom i može dalje manipulisati i operisati njima, koristiti ih, izvrtati na način koji se kosi sa uobičajenim konceptualnim umom.
Meditant ne mora da postigne sve iz kategorija 2 i 3 da bi stigao do krajnjeg cilja Budinog učenja. Ono prepoznaje da različiti ljudi imaju različite kapacitete, različite sklonosti i Buda ne očekuje od svih da postignu majstorstvo u sve tri oblasti. Njegov krajnji cilj je oslobođenje od dukkhe, dostizanje nibbāne i neko ko postigne prvi cilj bez druga dva zove se onaj koji je oslobođen kroz mudrost - paññā-vimutta. Taj učenik može razviti jednu od četiri đhāne ili, po komentarima, moguće je i bez bilo koje đhāne, jednostavno na osnovu pristupne koncentracije koju koristi da razvije paññā - mudrost. Kroz tu mudrost iskorenjuje nečistoće i dolazi do oslobođenja.
Ima učenika koji dostižu potpunije ovladavanje umom, sposobni su da postignu i vešti su u razvijanju svih ovih različitih postignuća u oštrenju samadhija. Postignu četiri đhāne, četiri nematerijalna zadubljenja čak i prestanak osećaja i opažaja, konačno oslobođenje i majstorstvo nad carstvom uma. Poznati su kao oni koji su oslobođeni na oba načina - ubhato-bhāga-vimutta.
Visok nivo postignuća u samadhiju i čak postignuće svih osam zadubljenja preduslov je za ovladavanje prirodnim fenomenima, za natprirodne duhovne moći. Oni koji su njima ovladali nekad se nazivaju arahantima sa šest direktnih znanja (ćhalabhiññā).
Možemo se zapitati kakva je svrha ovih superznanja bez pročišćenja uma, što jeste moguće, ali vrlo riskantno i opasno. Neko ko razvija znanja uz pogrešnu motivaciju može se preporoditi u nižim svetovima. Poznat je slučaj Devadatte, Budinog ambicioznog rođaka. Razvio je superznanja, neka od njih već vrlo rano u svojoj karijeri, ali zbog toga postaje uobražen. Smatrao je sebe duhovno vrlo razvijenom osobom i želeo je da preuzme Budinu zajednicu, hteo da ubedi Budu da se ranije penzioniše da bi sam preuzeo saṇghu. Kada Buda nije pokazao nameru za tim, Devadatta je pokušao da ga ubije.
U indijskoj duhovnoj literaturi pomenuti su mnogi slučajevi kako su jogiji razvili svoje moći I koristili ih u loše svrhe. Takođe, bez loših namera ali i bez pročišćenog uma, može se lako pasti u duhovnom traganju. Poznata je priča o mladom učeniku koji je rano kao meditant razvio natprirodne moći kao što je letenje. Jednog dana je uzleteo i čuo pesmu koju je pevala mlada seljanka radeći u polju. Privukla ga je slatka melodija, zapitao je kakav je to zvuk i sleteo da istraži. Onda je video seosku devojku, zaljubio se i vratio svom učitelju rekavši: “Poštovani gospodine, odustajem od monaškog života, želeo bih da se oženim tom
devojkom”.
Dakle, dostizanje natprirodnih moći samo po sebi nije oznaka savršenog postignuća, nije oznaka svetosti. Budistički tekstovi razmatraju ih kao oznaku duhovnog postignuća, ne nužno punog oslobođenja. U Indiji toga vremena mnogi jogiji su ovladali duhovnim sposobnostima, a obeležje visokih postignuća je posedovanje superznanja. Za samog Budu ljudi su mislili: kako pretenduje na zvanje potpuno prosvetljenog ako ne leti u nebesa, ne umnožava telo, ne čita um drugih? I Buda je dostigao ove natprirodne moći, a i mnogi njegovi učenici. Pomenute moći omogućavaju im da deluju na neke načine koji su efikasniji za širenje Dhamme, ali uopšteno govoreći govoreći delovanjem na skriven način, bez prikazivanja tih moći.
U DN11 domaćin Kevatta ubeđuje Budu da koristi svoje psihičke moći i telepatiju da bi podstakao poverenje stanovnika Nalande. Buda to odbija i navodi treće čudo koje zaista poštuje, a to je čudo poduke – sposobnost da se podučavaju ljudi, to je korisno, ako poslušate te savete dovešće vas do okončanja patnje, vodiće vas ka korisnom, ka cilju. To smatra pravim čudom.
To je ono što kaže ovom prilikom. Ako čitamo druge tekstove videćemo da Buda povremeno koristi natprirodne moći ne da preobrati ljude, već u druge svrhe. Postoje prilike kada se Buda sreće sa važnim učiteljima drugih tradicija i oni upotrebljavaju duhovne sposobnosti kako bi pokazali koliko su sami moćni, ali ih Buda nadmaši svojim postignućima koja su značajnija.
Pogledajmo sada viša znanja. Prvo dolazimo do znanja uvida, ono ne izgleda mnogo natprirodno. Buda govori učenicima da je to način da se razume telo načinjeno od materije, četiri elementa, poteklo od majke i oca, izgrađeno hranom, sve to podložno nestalnosti, promenljivosti, podložno raspadanju i svest podržanu telom i vezanu za telo. Daje primer dragog kamena sa nitima, žilicama kroz njega. I onda čovek dobrog vida uzima dragulj i uočava: ovo je dragi kamen visokog kvaliteta, a ovo su niti koje se provlače kroz njega: plava, bela, žuta, braon… dragulj predstavlja telo, a niti svest. Po Komentarima ovo više znanje, znanje uvida vipassana ñana opisano je prosto kao razlikovanje tela iz četiri elementa i svesti.
BB:lično sam malo zbunjen da ovako treba shvatiti znanje uvida jer kasnije, na samom kraju pominje se znanje o uništenju nečistoća, gde možemo shvatiti da je znanje uvida uključeno. Zato mi je zbunjujuće da se znanje uvida posebno navodi. Može jednostavno biti da je to stabilno korišćenje moći samadhija kada pogledamo u telo i vidimo vrlo jasno, skoro vizuelnu razliku između tela i svesti. To se može smatrati superiornim znanjem – znanjem uvida.
Obično je znanje uvida objašnjeno kao znanje o pet sastojaka i da su podložni nastajanju i propadanju. Ovde ta znanja nisu objašnjena u tim terminima. Ali nema ničega u ovim znanjima po sebi naročito natprirodnog ili izvan dometa savremenog shvatanja šta je moguće. Izgleda da je visoko prefinjeno znanje moguće kada je um jako skoncentrisan.
Idemo dalje do odeljka 13 „umom stvoreno telo“ manomaya-kaya:
(13. Umom stvoreno telo)
30. I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put da stvore od ovoga tela drugo telo koje
ima oblik, umom stvoreno, sa svim svojim udovima, sa svim sposobnostima. Baš kao kada bi
neki čovek izvukao trsku iz njezine ljušure i pomislio ovako: 'Ovo je ljuštura, ovo je trska; ljuštura je jedno, a trska je drugo; iz ljušture je trska bila izvučena'; ili kao kada bi neki čovek izvukao mač iz korica I pomislio ovako: 'Ovo je mač, ovo su korice; mač je jedno, a korice su drugo; iz korica je mač bio izvučen'; ili kao kada bi neki čovek izvukao zmiju iz njezine košuljice i pomislio ovako: 'Ovo je zmija, ovo je košuljica; zmija je jedno, a košuljica je drugo; iz košuljice je zmija bila izvučena'. Isto tako, svojim sam učenicima objavio put da stvore od ovoga tela drugo telo koje ima oblik, umom stvoreno, sa svim svojim udovima, sa svim sposobnostima. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.
Ovo umom stvoreno telo ima isti oblik, to je tačna replika fizičkog tela i od njega je stvoreno. Kako je objašnjeno u Komentarima jogi je u stanju da upravlja njime mentalno pa može izgledati da ono dela samo, može se pomerati, putovati u daleke krajeve, obavljati razne stvari; sve vreme ne posedujući svoj um, uvek mentalno kontrolisano od strane meditanta koji je upoznat sa time šta se dešava u umom stvorenom telu. Na neki način jogijev um funkcioniše u oba tela istovremeno ili možda um razvija u sebi samadhi - obustavlja funkcije u svom normalnom telu i operiše u umom stvorenom. Naravno, pripada fizičkom telu, samo privremeno koristi ovo drugo telo u posebne svrhe. Recimo, putujući na daleke lokacije može
da podučava ljude Dhammi sedeći na svom mestu za meditaciju. A kada umom stvoreno telo obavi svoju svrhu, onda ga jogi povlači nazad i zatim nastavlja svoje uobičajene aktivnosti.
Dolazimo do odeljka „vrste natprirodnih moći“ (iddhi). Kada čitate ovo možete pomisliti da je stvarno nemoguće da ljudsko biće razvije ovakve moći, da su to samo legende drevne Indije.
(14. Vrste natprirodne moći)
31. I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put do posedovanja natprirodne moći: od
jednog tela da postanu mnoga; od mnogih tela da postanu jedno; da se pojavljuju i nestaju; da prolaze kroz zidove, ograde i planine, kao da prolaze kroz vazduh; da uranjaju i izranjaju iz
zemlje kao da je voda; da hodaju po vodi a da ne potonu, kao da je zemlja; prekrštenih nogu, da lete poput ptica; rukom dodiruju i miluju i Mesec i Sunce tako silno i moćno; vladaju svojim telom čak sve do sveta Brame. Kao kad bi vešti grnčar ili njegov šegrt od dobro pripremljenog komada gline načinio I oblikovao posudu oblika kakvog god poželi; ili kao kada bi vešti duborezac ili njegov šegrt od dobro pripremljenog komada slonovače načinio umetnički predmet kakav god poželi; ili kao kada bi vešti zlatar ili njegov šegrt od dobro pripremljenog komada zlata načinio umetnički predmet kakav god poželi; isto tako svojim sam učenicima objavio put do posedovanja natprirodne moći… da vladaju svojim telom čak sve do sveta Brame. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu I savršenstvo neposrednog znanja.
Sve ovo može izgledati kao mit, ali u Visuddhimaggi opisuju se tehnike gde um koji je razvijen na određen način postaje ekstremno moćan do stepena da ovlada prirodom. U ranijim lekcijama već smo obrađivali neka natprirodna iskustva: prošli smo kroz đhāne i nematerijalna zadubljenja, takođe i kasine.
Ovo je priprema za razvijane natprirodnih moći po sistemu navedenom u komentarskoj literaturi, Visuddhimaggi:
Prvo imamo osam kasina: zemljanu, vodenu, vatrenu, vazdušnu, plavu, crvenu, žutu, belu. Ono što treba raditi je postići prvu đhānu kroz svaku od ovih osam kasina. Prvo uzeti zemljanu kasinu i postići prvu đhānu, zatim vodenu itd. sve do bele, a potom u obrnutom redosledu sve do zemljane, tako prolazeći napred-nazad sve vreme koristeći prvu đhānu. Nakon toga se uzima pojedinačni kasina objekat počevši od zemljanog a zatim se razvija osam đhāna (četiri rūpa + četiri arūpa đhanne) zasnovane na tom zemljanom kasina –objektu; kroz takav pojedinačni objekat dostiže se osam postignuća i to u direktnom poretku: od prve đhāne sve do osnove ni-percepcije-ni-nepercepcije. Zatim se počinje od osnove ni-percepcije-ni-nepercepcije zasnovane na zemljinoj kasini i vraća nazad do prve đhāne. Onda vrlo brzo
prolazi u oba smera kroz sva postignuća zasnovana na zemljinoj kasini. Tako je ovladao sa svih osam đhāna zasnovanih na svih osam kasina. Zatim preskače đhāne ne preskačući kasine: prva đhāna na osnovu zemljane; treća đhāna na osnovu zemljane; osnova beskonačnog prostora; osnova ništavila.
Na ovaj način nekoliko paragrafa opisuje sve ove sposobnosti sve dok meditant nije u stanju da vrlo brzo stigne u bilo koju đhānu preko bilo koje kasine i da preskače đhāne ne preskačući kasine i obrnuto. Na ovaj način gradi se nezamislivo majstorstvo uma. Sve se ovo odvija jako brzo, ceo proces u par sekundi.
Nakon što prođe kroz sve ove pripremne radnje, jogi je sposoban da pristupa nepreglednom rezervoaru mentalnih moći i zatim može usmeravati um da uvežbava pomenute natprirodne moći i to kroz snagu namere, snagu volje zasnovane na samadhiju.
U paragrafu 15 dolazimo do duhovnog uha, pročišćeno, ono prevazilazi normalno ljudsko uho. To je sposobnost da čuje zvuke božanske i ljudske, u nebeskom svetu kao i u ovom našem, zvukove koji su daleko, čak na drugom kraju sveta kao da su blizu (bez telefona, samo kroz svoje natprirodne moći).
Zatim se u paragrafu 16 opisuje razumevanje uma drugih, sposobnost da zna stanja uma kod drugih osoba. Nije objašnjeno kao čitanje misli, mada pretpostavljamo da se i ta sposobnost pojavljuje, nego mogućnost da se razume konkretno stanje uma drugih. Opis je u terminima 16 stanja uma od kojih su najvažnija: poznavanje uma koji je ispunjen pohlepom, um bez pohlepe, um ispunjen mržnjom, um oslobođen mržnje, zamagljen neznanjem, slobodan od neznanja i još nekoliko drugih parova stanja uma.
Dato je poređenje sa čovekom koji može da vidi odraz svog lica u ogledalu; ako vidi mrlju u ogledalu, čovek zna: to je mrlja na mom licu, ako je nema, čovek zna: nema mrlje. Tako Budini učenici mogu da znaju umove drugih bića.
U paragrafu 17 srećemo se sa sećanjem na prošle živote, sposobnošću da se jogi seti mnogih prošlih života: jednog rođenja, dva, tri…vraćajući se u svoje prošle živote čak kroz mnogo eona i može da zna specifične detalje iz nekog od prošlih života. Poređenje je sa čovekom koji ide iz jednog sela u drugo i vraća se, a kasnije može da se priseti svog putovanja i šta je radio u kojim prilikama.
Visuddhimagga objašnjava metod razvijanja ovog znanja vrlo kratko – obuhvata veštinu dostizanja četvrte đhāne; iz te svesti četvrte đhāne izranja i zatim se priseća šta se odigravalo baš neposredno pre nego što je seo da meditira: pripremanje sedišta, spuštanje, ulazak u četvrtu đhānu. Tada širi znanje na ono što se dešavalo pre toga, ranije tog dana, a zatim prethodnog, nekoliko dana ranije, prošle nedelje, mesec dana ranije, prošle godine i na sve dužim intervalima. Kada sećanje postane maglovito, vraća se u četvrtu đhānu ojačava, smiruje, prečišćava um, izlazi i zatim se opet priseća šta se dešavalo u ranijim vremenskim periodima. I kako to čini, stiže do vremena rođenja u ovom svetu, zatim šalje um nazad
prolazeći trenutak rođenja do vremena kada je u majčinoj utrobi. Počinje da se seća perioda razvoja u materici, prolazi sve dalje nazad do momenta povezivanja preporađanja, prvog momenta svesti u ovom životu. Zatim pokušava da se priseti šta se odigravalo pre toga i onda kao da dolazi do kamenog zida. Ali ne odustaje vraća se u četvrtu đhānu smirujući um, fokusirajući ga da bude vrlo jak i oštar, zatim izlazi I pokušava da se priseti šta se dešava pre tog momenta, prvog trenutka preporađanja. Koristi takav um kao opsadnu spravu za probijanje, da sruši taj snažni zid koji blokira sećanje i kako nastavlja da pokušava
na kraju kroz snagu koncentrisanog uma taj utvrđeni zid zaborava se urušava i meditantu biva moguće da se priseti poslednjih trenutaka svog prethodnog života. Zatim šalje um da se priseti događaja tokom tog života sve dok se vrlo jasno ne uspeva vratiti sve do prvih trenutaka egzistencije. Ponavlja se isto na granici drugog po redu prethodnog života. Naposletku je moguće prolaziti kroz mnoge prethodne živote bez mnogo prepreka i može se prisetiti stotina i hiljada prošlih egzistencija.
Sledeće je duhovno oko (paragraf 18), ono ima nekoliko funkcija. Jedna je da je moguće videti druge svetove. Po metodi Visudhimagge meditant koristi svetlosnu kasinu, razvija četvrtu đhānu i upotrebljava ovu kasinu da zrači jaku svetlost koja može da se širi i osvetljava ogromna rastojanja. Ako je dovoljno moćna svetlost će se proširiti u druge svetove i može se videti šta se odigrava u nebeskim svetovima, paklu ili svetu duhova. Jedna od specifičnih funkcija duhovnog oka je da vidi svest bića kako umiru, prelaze iz jednog sveta egzistencije sadašnjeg stanja, preporađaju se u druga stanja i da vidi kako se preporađaju shodno svojim
postupcima, kammi u ovoj egzistenciji.
To je ono što se opisuje u paragrafu 35:
Baš kao kada bi bile dve kuće sa vratima i čovek dobrog vida stoji između njih, te
gleda ljude koji ulaze u te kuće, iz njih izlaze, te idu u onu drugu.
I tako meditant sa duhovnim okom sposoban je da vidi ljude kako izlaze iz jednog sveta postojanja i prelaze u drugi i razume zašto prelaze iz jednog u drugi, kako je njihovo preporađanje usmeravano kammom, delima.
U paragrafu 19 obrađuje se uništavanje nečistoća i ovo direktno znanje za razliku od drugih ne zahteva pun razvoj svih moći samadhija. Ovo posebno direktno znanje-oslobođenost može se postići na osnovu bilo koje od četiri đhāne, a po suttama i komentarima i samo na osnovu tzv. pristupne koncentracije (upaćara samadhi).
(19. Uklanjanje nečistoća)
36. I opet, Udāyine, svojim sam učenicima objavio put da, tako što će razumeti sami za sebe
putem neposrednog znanja, ovde i sada uđu i borave u oslobođenosti uma i oslobođenosti
mudrošću, koje su čiste, sa svim nečistoćama uklonjenim. Baš kao kada bi bilo jezero čisto,
providno i nezamućeno, tako da čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj ivici, može da vidi
školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. I on bi mogao pomisliti: 'Vidim ovo jezero, čisto, providno i nezamućeno, i vidim školjke, šljunak i kamenčići na dnu, kao i jata riba koja u njemu plivaju ili plutaju'. Isto tako, svojim sam učenicima objavio put da, tako što će razumeti sami za sebe putem neposrednog znanja, ovde i sada uđu i borave u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su čiste, sa svim nečistoćama uklonjenim. Otuda mnogi moji učenici žive dosegavši izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja.
Ovo je u stvari jedno oslobođenje, oslobođenje mudrošću (prevod malo zbunjuje-nisu dva oslobođenja
nego jedno) ćettovimutti paññavimutti. To je oslobođenje kroz uništenje fundamentalnih nečistoća: senzualnost, žudnja za postojanjem i neznanje. Kada su iskorenjeni tada smo u stanju da boravimo u ovom vrlo posebnom stanju oslobođenog uma postignutom kroz pun razvoj mudrosti. Poređenje je dato: jezero koje je čisto, mirno i čovek dobrog vida stojeći na obali u stanju je da gledajući u jezero vidi školjke, kamičke, ribe i da identifikuje sve ovo.
Zatim Buda (paragraf 37) zaključuje peti kvalitet, a u sledećem prolazi kroz sva ova korisna stanja,korisne prakse koje podučava učenike:
To su, Udāyine, tih pet kvaliteta zbog kojih me moji učenici poštuju i obožavaju, dive mi se i
klanjaju; zbog kojih, poštujući me i obožavajući, žive s pouzdanjem u mene.
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, lutalica Udāyin se obradova rečima Blaženog.
Za razliku od mnogih drugih sabesednika, Udāyin ne napušta prethodni život i ne traži od Blaženog da ga prihvati kao sledbenika. On je vođa svoje sopstvene grupe i ne želi da napusti svoj status učitelja. Samo se obraduje Budinim rečima i time zaključuje ovu suttu.
završetak sutte
