Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

[vasilije]

(AN 1.298-307) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 16. ekadhammapāḷi, 2. dutiyavaggo

♦ 298. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā akusalā dhammā uppajjanti uppannā vā akusalā dhammā bhiyyobhāvāya vepullāya saṃvattanti yathayidaṃ, bhikkhave, micchādiṭṭhi.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastala štetna stanja nastaju i usled koje već nastala štetna stanja rastu i potpuno se razvijaju, kao što je to, monasi, pogrešno gledište.

micchādiṭṭhikassa, bhikkhave, anuppannā ceva akusalā dhammā uppajjanti uppannā ca akusalā dhammā bhiyyobhāvāya vepullāya saṃvattantī”ti.

Kod nekoga sa pogrešnim gledištem, monasi, još nenastala štetna stanja nastaju i već nastala štetna stanja rastu i potpuno se razvijaju.

♦ 299. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā kusalā dhammā uppajjanti uppannā vā kusalā dhammā bhiyyobhāvāya vepullāya saṃvattanti yathayidaṃ, bhikkhave, sammādiṭṭhi.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastala korisna stanja nastaju i usled koje već nastala korisna stanja rastu i potpuno se razvijaju, kao što je to, monasi, ispravno razumevanje.

sammādiṭṭhikassa, bhikkhave, anuppannā ceva kusalā dhammā uppajjanti uppannā ca kusalā dhammā bhiyyobhāvāya vepullāya saṃvattantī”ti.

Kod nekoga sa ispravnim razumevanjem, monasi, još nenastala korisna stanja nastaju i već nastala korisna stanja rastu i potpuno se razvijaju.

♦ 300. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā kusalā dhammā nuppajjanti uppannā vā kusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, micchādiṭṭhi.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala korisna stanja ne nastaju i nastala korisna stanja prestaju kao što je to, monasi, pogrešno gledište.

micchādiṭṭhikassa, bhikkhave, anuppannā ceva kusalā dhammā nuppajjanti uppannā ca kusalā dhammā parihāyantī”ti.

Kod nekoga sa pogrešnim gledištem, monasi, još nenastala korisna stanja ne nastaju i nastala korisna stanja prestaju.

♦ 301. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā akusalā dhammā nuppajjanti uppannā vā akusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, sammādiṭṭhi.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje još nenastala štetna stanja ne nastaju i nastala štetna stanja prestaju kao što je to, monasi, ispravno razumevanje.

  sammādiṭṭhikassa, bhikkhave, anuppannā ceva akusalā dhammā nuppajjanti uppannā ca akusalā dhammā parihāyantī”ti.

Kod nekoga sa ispravnim razumevanjem, monasi, još nenastala štetna stanja ne nastaju i nastala štetna stanja prestaju.

♦ 302. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā micchādiṭṭhi uppajjati uppannā vā micchādiṭṭhi pavaḍḍhati yathayidaṃ, bhikkhave, ayonisomanasikāro.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje još nenastalo pogrešno gledište nastaje i već nastalo pogrešno gledište raste kao što je to, monasi, površno razmatranje.

ayoniso, bhikkhave, manasi karoto anuppannā ceva micchādiṭṭhi uppajjati uppannā ca micchādiṭṭhi pavaḍḍhatī”ti.

Kod onoga ko površno promišlja, monasi, još nenastalo pogrešno gledište nastaje i već nastalo pogrešno gledište raste.

♦ 303. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā sammādiṭṭhi uppajjati uppannā vā sammādiṭṭhi pavaḍḍhati yathayidaṃ, bhikkhave, yonisomanasikāro.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje još nenastalo ispravno razumevanje nastaje i već nastalo ispravno razumevanje raste kao što je to, monasi, pomno razmatranje.

yoniso, bhikkhave, manasi karoto anuppannā ceva sammādiṭṭhi uppajjati uppannā ca sammādiṭṭhi pavaḍḍhatī”ti.

Kod onoga ko pomno promišlja, monasi, još nenastalo ispravno razumevanje nastaje i već nastalo ispravno razumevanje raste.

♦ 304. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjanti yathayidaṃ, bhikkhave, micchādiṭṭhi.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje se bića nakon sloma tela, nakon smrti preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu, kao što je to, monasi, pogrešno gledište.

micchādiṭṭhiyā, bhikkhave, samannāgatā sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjantī”ti.

Bića sa pogrešnim gledištem, monasi, nakon sloma tela, nakon smrti preporađaju se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu.

♦ 305. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjanti yathayidaṃ, bhikkhave, sammādiṭṭhi.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje se bića nakon sloma tela, nakon smrti preporođaju na dobrom odredištu, u nebeskom svetu, kao što je to, monasi, ispravno razumevanje.

sammādiṭṭhiyā, bhikkhave, samannāgatā sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjantī”ti.

Bića sa ispravnim razumevanjem, monasi, nakon sloma tela, nakon smrti preporađaju se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.

♦ 306. “micchādiṭṭhikassa, bhikkhave, purisapuggalassa yañceva kāyakammaṃ yathādiṭṭhi samattaṃ samādinnaṃ yañca vacīkammaṃ

Monasi, kod osobe sa pogrešnim gledištem, koji god da je telesni postupak preduzet u vezi sa tim gledištem i koji god verbalni postupak

... pe

...isto

... yañca manokammaṃ yathādiṭṭhi samattaṃ samādinnaṃ yā ca cetanā yā ca patthanā yo ca paṇidhi ye ca saṅkhārā sabbe te dhammā aniṭṭhāya akantāya amanāpāya ahitāya dukkhāya saṃvattanti.

i koji god mentalni postupak da je preduzet u vezi sa tim gledištem i koja god da je volja, namera, rešenost i izraz volje, sve te stvari vode ka neprijatnom, neugodnom, mrskom, štetnom, ka bolnom.

taṃ kissa hetu?

Koji je tome razlog?

diṭṭhi hissa, bhikkhave, pāpikā.

Njegovo, monasi, loše gledište.

seyyathāpi, bhikkhave, nimbabījaṃ vā kosātakibījaṃ vā tittakalābubījaṃ vā allāya pathaviyā  nikkhittaṃ yañceva pathavirasaṃ upādiyati yañca āporasaṃ upādiyati sabbaṃ taṃ tittakattāya kaṭukattāya asātattāya saṃvattati.

Kao kada bi, monasi, seme biljke nim ili seme rebraste lufe ili seme gorke tikve u vlažno tlo bilo posađeno; sve materije što ono uzima iz zemlje i vode, sve to vodi ka gorkom, kiselom, neprijatnom ukusu.

taṃ kissa hetu?

Koji je tome razlog?

bījaṃ hissa, bhikkhave, pāpakaṃ.

Negovo, monasi, loše seme.

evamevaṃ kho, bhikkhave, micchādiṭṭhikassa purisapuggalassa yañceva kāyakammaṃ yathādiṭṭhi samattaṃ samādinnaṃ yañca vacīkammaṃ

Isto tako, monasi, kod osobe sa pogrešnim gledištem, koji god da je telesni postupak preduzet u vezi sa tim gledištem i koji god verbalni postupak

... pe

...isto

... yañca manokammaṃ yathādiṭṭhi samattaṃ samādinnaṃ yā ca cetanā yā ca patthanā yo ca paṇidhi ye ca saṅkhārā sabbe te dhammā aniṭṭhāya akantāya amanāpāya ahitāya dukkhāya saṃvattanti.

i koji god da je mentalni postupak preduzet u vezi sa tim gledištem i koja god da je volja, namera, rešenost i izraz volje, sve te stvari vode ka neprijatnom, neugodnom, mrskom, štetnom, ka bolnom.

taṃ kissa hetu?

Koji je tome razlog?

diṭṭhi hissa, bhikkhave, pāpikā”ti.

Njegovo, monasi, loše gledište.

♦ 307. “sammādiṭṭhikassa, bhikkhave, purisapuggalassa yañceva kāyakammaṃ yathādiṭṭhi samattaṃ samādinnaṃ yañca vacīkammaṃ

Monasi, kod osobe sa ispravnim razumevanjem, koji god da je telesni postupak preduzet u vezi sa tim gledištem i koji god da je verbalni postupak

... pe

...isto

... yañca manokammaṃ yathādiṭṭhi samattaṃ samādinnaṃ yā ca cetanā yā ca patthanā yo ca paṇidhi ye ca saṅkhārā sabbe te dhammā iṭṭhāya kantāya manāpāya hitāya sukhāya saṃvattanti.

i koji god da je mentalni postupak preduzet u vezi sa tim gledištem i koja god da je volja, namera, rešenost i izraz volje, sve te stvari vode ka prijatnom, ugodnom, dopadljivom, korisnom, ka zadovoljstvu.

taṃ kissa hetu?

Koji je tome razlog?

diṭṭhi hissa, bhikkhave, bhaddikā.

Njegovo, monasi, dobro gledište.

seyyathāpi, bhikkhave, ucchubījaṃ vā sālibījaṃ vā muddikābījaṃ vā allāya pathaviyā nikkhittaṃ yañceva pathavirasaṃ upādiyati yañca āporasaṃ upādiyati sabbaṃ taṃ madhurattāya sātattāya asecanakattāya saṃvattati.

Kako kada bi, monasi, seme šećerne trske ili pirinča ili seme vinove loze u vlažno tlo bilo posađeno; sve materije što ono uzima iz zemlje i vode, sve to vodi ka slatkom, prijatnom, izvrsnom ukusu.

taṃ kissa hetu?

Koji je tome razlog?

bījaṃ hissa, bhikkhave, bhaddakaṃ.

Njegovo, monasi, dobro seme.


evamevaṃ kho, bhikkhave, sammādiṭṭhikassa purisapuggalassa yañceva kāyakammaṃ yathādiṭṭhi samattaṃ samādinnaṃ yañca vacīkammaṃ

Isto tako, monasi, kod osobe sa ispravnim razumevanjem, koji god da je telesni postupak preduzet u vezi sa tim gledištem i koji god da je verbalni postupak

... pe

...isto

... yañca manokammaṃ yathādiṭṭhi samattaṃ samādinnaṃ yā ca cetanā yā ca patthanā yo ca paṇidhi ye ca saṅkhārā sabbe te dhammā iṭṭhāya kantāya manāpāya hitāya sukhāya saṃvattanti.

i koji god da je mentalni postupak preduzet u vezi sa tim gledištem i koja god da je volja, namera, rešenost i izraz volje, sve te stvari vode ka prijatnom, ugodnom, dopadljivom, korisnom, ka zadovoljstvu.

taṃ kissa hetu?

koji je tome razlog?

diṭṭhi hissa, bhikkhave, bhaddikā”ti.

Njegovo, monasi, dobro gledište.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U suttama 306 i 307 sam za saṅkhārā odabrao prevod koji ima u sebi izraz "volja" jer se bolje uklapalo u niz: volja, namera, rešenost, umesto češćeg "mentalni obrasci", što zvuči peviše uopšteno.

[vasilije]

(AN 1.308-321) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 16. ekadhammapāḷi, 3. tatiyavaggo

♦ 308. “ekapuggalo, bhikkhave, loke uppajjamāno uppajjati bahujanāhitāya bahujanāsukhāya, bahuno janassa anatthāya ahitāya dukkhāya devamanussānaṃ.

Monasi, jedna osoba na ovome svetu rodila se na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi.

katamo ekapuggalo?

Koja je to osoba?

micchādiṭṭhiko hoti viparītadassano.

Osoba sa pogrešnim gledištem i iskrivljenim posmatranjem.

so bahujanaṃ saddhammā vuṭṭhāpetvā asaddhamme patiṭṭhāpeti.

On mnoge od pravog učenja odvraća i u pogrešnom učenju utvrđuje.

ayaṃ kho, bhikkhave, ekapuggalo loke uppajjamāno uppajjati bahujanāhitāya bahujanāsukhāya, bahuno janassa anatthāya ahitāya dukkhāya devamanussānan”ti.

Monasi, to je ta osoba na ovome svetu koja se rodila na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi.


♦ 309. “ekapuggalo, bhikkhave, loke uppajjamāno uppajjati bahujanahitāya bahujanasukhāya, bahuno janassa atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṃ.

Monasi, jedna osoba na ovome svetu rodila se na korist mnogih, na sreću mnogih, na dobrobit, dobitak i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi.

katamo ekapuggalo?

Koja je to osoba?

sammādiṭṭhiko hoti aviparītadassano.

Osoba sa ispravnim razumevanjem i neiskrivljenim posmatranjem.

so bahujanaṃ asaddhammā vuṭṭhāpetvā saddhamme patiṭṭhāpeti.

On mnoge od pogrešnog učenja odvraća i u ispravnom učenju utvrđuje.

ayaṃ kho, bhikkhave, ekapuggalo loke upapajjamāno uppajjati bahujanahitāya bahujanasukhāya, bahuno janassa atthāya hitāya sukhāya devamanussānan”ti.

Monasi, to je ta osoba na ovome svetu koja se rodila na korist mnogih, na sreću mnogih, na dobrobit, dobitak i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi.

♦ 310. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yaṃ evaṃ mahāsāvajjaṃ yathayidaṃ, bhikkhave, micchādiṭṭhi.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja je tako vredna pokude kao što je to, monasi, pogrešno gledište.

micchādiṭṭhiparamāni, bhikkhave, mahāsāvajjānī”ti

Pogrešno gledište, monasi, jeste najvrednije pokude.

♦ 311. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekapuggalampi samanupassāmi yo evaṃ bahujanāhitāya paṭipanno bahujanāsukhāya, bahuno janassa anatthāya ahitāya dukkhāya devamanussānaṃ yathayidaṃ, bhikkhave, makkhali moghapuriso.

Monasi, ne vidim nijednu drugu osobu koja je toliko doprinela šteti mnogih, nesreći mnogih, propasti, gubitku i patnji mnogih osoba - bogova i ljudi, kao što je to, monasi, neznalica Makkhali.

seyyathāpi, bhikkhave, nadīmukhe khippaṃ uḍḍeyya bahūnaṃ macchānaṃ ahitāya dukkhāya anayāya byasanāya;

Kao što bi, monasi, ribareva mreža na ušću reke donela mnogim ribama štetu, patnju, nesreću i propast;

evamevaṃ kho, bhikkhave, makkhali moghapuriso manussakhippaṃ maññe loke uppanno bahūnaṃ sattānaṃ ahitāya dukkhāya anayāya byasanāyā”ti.

Isto tako je, monasi, neznalica Makkhali "zamka za ljude", u ovom svetu rođen mnogim bićima na štetu, patnju, nesreću i propast.


♦ 312. “durakkhāte, bhikkhave, dhammavinaye yo ca samādapeti yañca samādapeti yo ca samādapito tathattāya paṭipajjati sabbe te bahuṃ apuññaṃ pasavanti.

Monasi, ko god da ohrabruje nekoga u loše izloženom učenju i disciplini, onaj koji je tako ohrabrivan i onaj ko se tako vežba, svi oni mogo loših dela gomilaju.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome uzrok?

durakkhātattā, bhikkhave, dhammassā”ti.

Loše propovedano učenje.

♦ 313. “svākkhāte, bhikkhave, dhammavinaye yo ca samādapeti yañca samādapeti yo ca samādapito tathattāya paṭipajjati sabbe te bahuṃ puññaṃ pasavanti.

Monasi, ko god da ohrabruje nekoga u dobro izloženom učenju i disciplini, onaj koji je tako ohrabrivan i onaj ko se tako vežba, svi oni mnogo dobrih dela gomilaju.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome uzrok?

svākkhātattā, bhikkhave, dhammassā”ti.

Dobro izloženo učenje.

♦ 314. “durakkhāte, bhikkhave, dhammavinaye dāyakena mattā jānitabbā, no paṭiggāhakena.

Monasi, kod loše izloženog učenja i discipline, meru darivanja treba da poznaje darodavac, a ne primalac.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome uzrok?

durakkhātattā, bhikkhave, dhammassā”ti.

Loše izloženo učenje.

♦ 315. “svākkhāte, bhikkhave, dhammavinaye paṭiggāhakena mattā jānitabbā, no dāyakena.

Monasi, kod dobro izloženog učenja i discipline, meru darivanja treba da poznaje primalac, a ne darodavac.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome uzrok?

svākkhātattā, bhikkhave, dhammassā”ti.

Dobro izloženo učenje.

♦ 316. “durakkhāte, bhikkhave, dhammavinaye yo āraddhavīriyo so dukkhaṃ viharati.

Monasi, ko god da je vredan u loše izloženom učenju i disciplini, taj u patnji boravi.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome uzrok?

durakkhātattā, bhikkhave, dhammassā”ti.

Loše izloženo učenje.

♦ 317. “svākkhāte, bhikkhave, dhammavinaye yo kusīto so dukkhaṃ viharati.

Monasi, ko god da je lenj u dobro izloženom učenju i disciplini, taj u patnji boravi.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome uzrok?

svākkhātattā, bhikkhave, dhammassā”ti.

Dobro izloženo učenje.

♦ 318. “durakkhāte, bhikkhave, dhammavinaye yo kusīto so sukhaṃ viharati.

Monasi, ko god da je lenj u loše izloženom učenju i disciplini, taj u sreći boravi.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome uzrok?

durakkhātattā, bhikkhave, dhammassā”ti.

Loše izloženo učenje.

♦ 319. “svākkhāte, bhikkhave, dhammavinaye yo āraddhavīriyo so sukhaṃ viharati.

Monasi, ko god da je vredan u dobro izloženom učenju i disciplini, taj u sreći boravi.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome uzrok?

svākkhātattā, bhikkhave, dhammassā”ti.

Dobro izloženo učenje.

♦ 320. “seyyathāpi, bhikkhave, appamattakopi gūtho duggandho hoti; evamevaṃ kho ahaṃ, bhikkhave, appamattakampi bhavaṃ na vaṇṇemi, antamaso accharāsaṅghātamattampi”.

Baš kao što, monasi, mala količina izmeta ima neprijatan miris, isto tako, monasi, ne hvalim čak ni malu količinu bivanja, kratku makar koliko i pucketanje prstima.

♦ 321. “seyyathāpi, bhikkhave, appamattakampi muttaṃ duggandhaṃ hoti...

Baš kao što, monasi, mala količina urina ima neprijatan miris

appamattakopi kheḷo duggandho hoti...

mala količina pljuvačke ima neprijatan miris

appamattakopi pubbo duggandho hoti...

mala količina gnoja ima neprijatan miris

appamattakampi lohitaṃ duggandhaṃ hoti;

mala količina krvi ima neprijatan miris

evamevaṃ kho ahaṃ, bhikkhave, appamattakampi bhavaṃ na vaṇṇemi, antamaso accharāsaṅghātamattampi”.

isto tako, monasi, ne hvalim čak ni malu količinu bivanja, kratku makar koliko i pucketanje prstima.

[vasilije]

(AN 1.322-363-365) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 16. ekadhammapāḷi, 4. catutthavaggo

♦ 322. “seyyathāpi, bhikkhave, appamattakaṃ imasmiṃ jambudīpe ārāmarāmaṇeyyakaṃ vanarāmaṇeyyakaṃ bhūmirāmaṇeyyakaṃ pokkharaṇirāmaṇeyyakaṃ;

Baš kao što je, monasi, zanemarljivo malo u ovoj Đambudīpi prijatnih parkova, gajeva, ravnica i jezera

atha kho etadeva bahutaraṃ yadidaṃ ukkūlavikūlaṃ nadīviduggaṃ khāṇukaṇṭakaṭṭhānaṃ pabbatavisamaṃ;

a zaista mnogo više strmih litica, neprelaznih reka, neprohodnih područja i nedostupnih planina;

evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye thalajā, atha kho eteva sattā bahutarā ye odakā”.

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se rađaju na suvom, a mnogo je više bića koja se rađaju u vodi.

♦ 323. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye manussesu paccājāyanti; atha kho eteva sattā bahutarā ye aññatra manussehi paccājāyanti.

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se preporađaju među ljudima;

atha kho eteva sattā bahutarā ye aññatra manussehi paccājāyanti.

a mnogo je više bića koja se drugde preporađaju.

♦ ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye majjhimesu janapadesu paccājāyanti;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se preporađaju u centralnoj oblasti;

atha kho eteva sattā bahutarā ye paccantimesu janapadesu paccājāyanti aviññātāresu milakkhesu.

a mnogo je više bića koja se preporađaju u okolnim područjima, među strancima i varvarima.

♦ 324. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye paññavanto ajaḷā aneḷamūgā paṭibalā subhāsitadubbhāsitassa atthamaññātuṃ;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja su mudra, pametna, bistra, sposobna da razumeju ono što je dobro rečeno i ono što je loše rečeno;

atha kho eteva sattā bahutarā ye duppaññā jaḷā eḷamūgā na paṭibalā subhāsitadubbhāsitassa atthamaññātuṃ.

a mnogo je više bića koja su glupa, tupa, nesposobna da razumeju ono što je dobro rečeno i ono što je loše rečeno.


♦ 325. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye ariyena paññācakkhunā samannāgatā;


...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja su obdarena plemenitim okom mudrosti;

atha kho eteva sattā bahutarā ye avijjāgatā sammūḷhā.

a mnogo je više bića koja su bez znanja i zbunjena.

♦ 326. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye labhanti tathāgataṃ dassanāya;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja uspeju da vide Tathāgatu;

atha kho eteva sattā bahutarā ye na labhanti tathāgataṃ dassanāya.

a mnogo je više bića koja ne uspeju da vide Tathāgatu.

♦ 327. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye labhanti tathāgatappaveditaṃ dhammavinayaṃ savanāya;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja uspeju da čuju učenje i disciplinu koje je Tathāgata propovedao;

atha kho eteva sattā bahutarā ye na labhanti tathāgatappaveditaṃ dhammavinayaṃ savanāya.

a mnogo je više bića koja ne uspeju da čuju učenje i disciplinu koje je Tathāgata propovedao.

♦ 328. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye sutvā dhammaṃ dhārenti;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja nakon što su čula učenje, učenje i zapamte;

atha kho eteva sattā bahutarā ye sutvā dhammaṃ na dhārenti.

a mnogo je više bića koja, nakon što su čula učenje, učenje ne zapamte.

♦ 329. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye dhātānaṃ  dhammānaṃ atthaṃ upaparikkhanti;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja zapamćenom učenju istražuju smisao;

atha kho eteva sattā bahutarā ye dhātānaṃ dhammānaṃ atthaṃ na upaparikkhanti.

a mnogo je više bića koja zapamćenom učenju ne istražuju smisao.

♦ 330. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye atthamaññāya dhammamaññāya dhammānudhammaṃ paṭipajjanti;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja razumeju smisao i učenje u potpunosti i vežbaju u skladu sa tim.

atha kho eteva sattā bahutarā ye atthamaññāya dhammamaññāya dhammānudhammaṃ na paṭipajjanti.

a mnogo je više bića koja razumeju smisao i učenje u potpunosti, ali ne vežbaju u skladu sa tim.

♦ 331. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye saṃvejaniyesu ṭhānesu saṃvijjanti;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja pokrene osećaj neodložnosti;

atha kho eteva sattā bahutarā ye saṃvejaniyesu ṭhānesu na saṃvijjanti.

a mnogo je više bića koja ne pokrene osećaj neodložnosti.

♦ 332. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye saṃviggā yoniso padahanti;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja pokrenuta osećajem neodložnosti ulažu temeljan napor;

atha kho eteva sattā bahutarā ye saṃviggā yoniso na padahanti.

a mnogo je više bića koja pokrenuta osećajem neodložnosti ne ulažu temeljan napor.

♦ 333. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye vavassaggārammaṇaṃ karitvā labhanti samādhiṃ labhanti cittassekaggataṃ;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja na temelju obuzdavanja postižu koncentraciju, sažmu um u jednu tačku;

atha kho eteva sattā bahutarā ye vavassaggārammaṇaṃ karitvā na labhanti samādhiṃ na labhanti cittassekaggataṃ.

a mnogo je više bića koja na temelju obuzdavanja ne postižu koncentraciju, ne sažmu um u jednu tačku;

♦ 334. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye annaggarasaggānaṃ lābhino;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja dobiju hranu najboljeg ukusa;

atha kho eteva sattā bahutarā ye annaggarasaggānaṃ na lābhino, uñchena kapālābhatena yāpenti.

a mnogo je više bića koja ne dobiju hranu najboljeg ukusa, hrane se bilo čime iz prosjačke zdele.

♦ 335. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye attharasassa dhammarasassa vimuttirasassa lābhino;

...isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja dobiju ukus smisla, ukus učenja, ukus oslobođenja;

atha kho eteva sattā bahutarā ye attharasassa dhammarasassa vimuttirasassa na lābhino.

a mnogo je više bića koja ne dobiju ukus smisla, ukus učenja, ukus oslobođenja.

tasmātiha, bhikkhave, evaṃ sikkhitabbaṃ — attharasassa dhammarasassa vimuttirasassa lābhino bhavissāmāti.

Stoga, monasi, ovako treba da vežbate: "Bićemo oni koji dobijaju ukus smisla, ukus učenja, ukus oslobođenja."

evañhi vo, bhikkhave, sikkhitabbanti.

Tako, monasi, treba da vežbate.

♦ 336-338. “seyyathāpi, bhikkhave, appamattakaṃ imasmiṃ jambudīpe ārāmarāmaṇeyyakaṃ vanarāmaṇeyyakaṃ bhūmirāmaṇeyyakaṃ pokkharaṇirāmaṇeyyakaṃ;

Baš kao što je, monasi, zanemarljivo malo u ovoj Đambudīpi prijatnih parkova, gajeva, ravnica i jezera;

atha kho etadeva bahutaraṃ yadidaṃ ukkūlavikūlaṃ nadīviduggaṃ khāṇukaṇṭakaṭṭhānaṃ pabbatavisamaṃ.

a zaista mnogo više strmih litica, neprelaznih reka, neprohodnih područja i nedostupnih planina.

evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye manussā cutā manussesu paccājāyanti, atha kho eteva sattā bahutarā ye manussā cutā niraye paccājāyanti

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao ljudi, među ljudima preporađaju

a mnogo je više bića koja se, kada umru kao ljudi, u čistilištu preporađaju

... pe

...isto

... tiracchānayoniyā paccājāyanti

... u životinjskoj materici preporađaju

... pe

...isto

... pettivisaye paccājāyanti”.

...u svetu gladnih duhova preporađaju."


♦ 339-341. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye manussā cutā devesu paccājāyanti;

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao ljudi, među božanstvima preporađaju

atha kho eteva sattā bahutarā ye manussā cutā niraye paccājāyanti...

a mnogo je više bića koja se, kada umru kao ljudi, u čistilištu preporađaju...

tiracchānayoniyā paccājāyanti...

... u životinjskoj materici preporađaju

pettivisaye paccājāyanti.

...u svetu gladnih duhova preporađaju."


♦ 342-344. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye devā cutā devesu paccājāyanti;

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao božanstva, među božanstvima preporađaju

atha kho eteva sattā bahutarā ye devā cutā niraye paccājāyanti...

a mnogo je više bića koja se, kada umru kao božanstva, u čistilištu preporađaju...

tiracchānayoniyā paccājāyanti...

... u životinjskoj materici preporađaju

pettivisaye paccājāyanti.

...u svetu gladnih duhova preporađaju."

♦ 345-347. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye devā cutā manussesu paccājāyanti;

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao božanstva, među ljudima preporađaju

atha kho eteva sattā bahutarā ye devā cutā niraye paccājāyanti...

a mnogo je više bića koja se, kada umru kao božanstva, u čistilištu preporađaju...

tiracchānayoniyā paccājāyanti...

... u životinjskoj materici preporađaju

pettivisaye paccājāyanti.

...u svetu gladnih duhova preporađaju."

♦ 348-350. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye nirayā cutā manussesu paccājāyanti;

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao božanstva, među ljudima preporađaju

atha kho eteva sattā bahutarā ye nirayā cutā niraye paccājāyanti...

a mnogo je više bića koja se, koja umru u čistilištu, u čistilištu preporađaju...

tiracchānayoniyā paccājāyanti...

... u životinjskoj materici preporađaju

pettivisaye paccājāyanti.

...u svetu gladnih duhova preporađaju."

♦ 351-353. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye nirayā cutā devesu paccājāyanti;

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru u čistilištu, među božanstvima preporađaju

atha kho eteva sattā bahutarā ye nirayā cutā niraye paccājāyanti...

a mnogo je više bića koja se, kada umru u čistilištu, u čistilištu preporađaju...

tiracchānayoniyā paccājāyanti...

... u životinjskoj materici preporađaju

pettivisaye paccājāyanti.

...u svetu gladnih duhova preporađaju."

♦ 354-356. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye tiracchānayoniyā cutā manussesu paccājāyanti;

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao životinje, među ljudima preporađaju

atha kho eteva sattā bahutarā ye tiracchānayoniyā cutā niraye paccājāyanti...

a mnogo je više bića koja se, kada umru kao životinje, u čistilištu preporađaju...

tiracchānayoniyā paccājāyanti...

... u životinjskoj materici preporađaju

pettivisaye paccājāyanti.

...u svetu gladnih duhova preporađaju."

♦ 357-359. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye tiracchānayoniyā cutā devesu paccājāyanti;

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao životinje, među božanstvima preporađaju

atha kho eteva sattā bahutarā ye tiracchānayoniyā cutā niraye paccājāyanti...

a mnogo je više bića koja se, kada umru kao životinje, u čistilištu preporađaju...

tiracchānayoniyā paccājāyanti...

... u životinjskoj materici preporađaju

pettivisaye paccājāyanti.

...u svetu gladnih duhova preporađaju."

♦ 360-362. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye pettivisayā cutā manussesu paccājāyanti;

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, među ljudima preporađaju

atha kho eteva sattā bahutarā ye pettivisayā cutā niraye paccājāyanti...

a mnogo je više bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, u čistilištu preporađaju...

tiracchānayoniyā paccājāyanti...

... u životinjskoj materici preporađaju

pettivisaye paccājāyanti.

...u svetu gladnih duhova preporađaju."

♦ 363-365. ... evamevaṃ kho, bhikkhave, appakā te sattā ye pettivisayā cutā devesu paccājāyanti;

isto tako su, monasi, malobrojna ta bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, među božanstvima preporađaju;

atha kho eteva sattā bahutarā ye pettivisayā cutā niraye paccājāyanti...

a mnogo je više bića koja se, kada umru kao gladni duhovi, u čistilištu preporađaju...

tiracchānayoniyā paccājāyanti...

... u životinjskoj materici preporađaju

pettivisaye paccājāyanti.

...u svetu gladnih duhova preporađaju."

[vasilije]

(AN 1.366-381) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 17. pasādakaradhammavaggo

♦ 366-381. “addhamidaṃ, bhikkhave, lābhānaṃ yadidaṃ āraññikattaṃ...

Dobitak je ovo, monasi, naime, život u šumi...

pe...

isto...

piṇḍapātikattaṃ...

prošnja hrane...

paṃsukūlikattaṃ...

nošenje ogrtača od odbačenih krpa...

tecīvarikattaṃ...

posedovanje samo tri ogrtača...

dhammakathikattaṃ...

izlaganje učenja...

vinayadharattaṃ...

poznavanje monaških pravila...

bāhusaccaṃ...

velika učenost...

thāvareyyaṃ...

dug monaški staž...

ākappasampadā...

usavršenost u ponašanju...

parivārasampadā...

okupljanje sledbenika...

mahāparivāratā...

mnoštvo sledbenika...

kolaputti...

dobro poreklo...

vaṇṇapokkharatā...

dobar društveni položaj...

kalyāṇavākkaraṇatā...

veština govorništva...

appicchatā...

biti zadovoljan malim...

appābādhatā”ti.

dobro zdravlje."

[Sati]

296. “ekadhammo, bhikkhave, bhāvito bahulīkato ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṃvattati.

Monasi, jedna stvar razvijena i uvežbavana sigurno vodi otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.


Vasilije, gde je reč "sigurno" u pali tekstu?

bahulīkato = mnogo (ili često) vežbana (ili praktikovana; činjena)

ekantanibbidā = potpuno otrežnjenje

[vasilije]

Kada sam razlomio ekantanibbidā, prvi deo je ekanta: sure; unfailing; extreme. (adj.)

Vidim sada da sam preveo kao prilog, a trebalo je kao pridev, npr. "vodi sigurnom otrežnjenju" ili "vodi potpunom otrežnjenju".

Hvala
 

[vasilije]

(AN 1.382-493-562) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 18. aparāccharāsaṅghātavaggo


♦ 382. “accharāsaṅghātamattampi ce, bhikkhave, bhikkhu paṭhamaṃ jhānaṃ bhāveti, ayaṃ vuccati, bhikkhave — ‘bhikkhu arittajjhāno viharati, satthusāsanakaro ovādapatikaro, amoghaṃ raṭṭhapiṇḍaṃ bhuñjati’.

Monasi, ako makar na momenat monah razvije prvo zadubljenje, za njega kažu: "Monah koji živi ne zanemarujući zadubljenja, sledi poduku Učitelja, sluša savete, on ne dobija hranu uzalud."

ko pana vādo ye naṃ bahulīkarontī”ti!

A šta tek reći za one koji to često čine!"

♦ 383-389. “accharāsaṅghātamattampi ce, bhikkhave, bhikkhu dutiyaṃ jhānaṃ bhāveti ...

Monasi, ako makar na momenat monah razvije drugo zadubljenje...

pe ...

isto...

tatiyaṃ jhānaṃ bhāveti ...

razvije treće zadubljenje...

pe ...

isto...

catutthaṃ jhānaṃ bhāveti ...

razvije četvrto zadubljenje...

pe ...

isto...

mettaṃ cetovimuttiṃ bhāveti ...

razvije oslobođenje uma prijateljskom ljubavlju...

pe ...

isto...

karuṇaṃ cetovimuttiṃ bhāveti ...

razvije oslobođenje uma saosećanjem...

pe ...

isto...

muditaṃ cetovimuttiṃ bhāveti ...

razvije oslobođenje uma radošću zbog sreće drugih...

pe ...

isto...

upekkhaṃ cetovimuttiṃ bhāveti ...

razvije oslobođenje uma spokojstvom...

pe ....

isto...

♦ 390-393. kāye kāyānupassī viharati ātāpī sampajāno satimā vineyya loke abhijjhādomanassaṃ;

Boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu;

vedanāsu vedanānupassī viharati ...

boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje...

pe ...

isto...

citte cittānupassī viharati ...

boravi kontemplirajući um kao um...

pe ...

isto...

dhammesu dhammānupassī viharati ātāpī sampajāno satimā vineyya loke abhijjhādomanassaṃ.

Boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.

♦ 394-397. anuppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ anuppādāya chandaṃ janeti vāyamati vīriyaṃ ārabhati cittaṃ paggaṇhāti padahati;

Stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i  stremi ka tome da se nenastala nepovoljna stanja ne pojave;

uppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ pahānāya chandaṃ janeti vāyamati vīriyaṃ ārabhati cittaṃ paggaṇhāti padahati.

Stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i  stremi ka tome da se nastala nepovoljna stanja napuste.

anuppannānaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ uppādāya chandaṃ janeti vāyamati vīriyaṃ ārabhati cittaṃ paggaṇhāti padahati;

Stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i  stremi ka tome da se nenastala povoljna stanja pojave;

uppannānaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ ṭhitiyā asammosāya bhiyyobhāvāya vepullāya bhāvanāya pāripūriyā chandaṃ janeti vāyamati vīriyaṃ ārabhati cittaṃ paggaṇhāti padahati.

Stvara želju, trudi se, ulaže napor, usmerava um i  stremi ka tome da se nastala povoljna  stanja održavaju, ne iščezavaju, jačaju, uvećavaju i potpuno ispunjavaju.

♦ 398-401. chandasamādhipadhānasaṅkhārasamannāgataṃ iddhipādaṃ bhāveti...

Razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na odlučnosti i odlučnom nastojanju.

vīriyasamādhipadhānasaṅkhārasamannāgataṃ iddhipādaṃ bhāveti...

Razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na energičnosti i odlučnom nastojanju.

cittasamādhipadhānasaṅkhārasamannāgataṃ iddhipādaṃ bhāveti...

Razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na [čistoti] uma i odlučnom nastojanju.

vīmaṃsāsamādhipadhānasaṅkhārasamannāgataṃ iddhipādaṃ bhāveti....

Razvija osnovu duhovne moći čija je osobina koncentracija, zasnovana na istraživanju i odlučnom nastojanju.


♦ 402-406. saddhindriyaṃ bhāveti...

razvija sposobnost poverenja...

vīriyindriyaṃ bhāveti...

razvija sposobnost energičnosti...

satindriyaṃ bhāveti...

razvija sposobnost svesnosti...

samādhindriyaṃ bhāveti...

razvija sposobnost koncentracije...

paññindriyaṃ bhāveti....

razvija sposobnost mudrosti...

♦ 407-411. saddhābalaṃ bhāveti...

razvija snagu poverenja...

vīriyabalaṃ bhāveti...

razvija snagu energičnosti...

satibalaṃ bhāveti...

razvija snagu svesnosti...

samādhibalaṃ bhāveti...

razvija snagu koncentracije...

paññābalaṃ bhāveti....

razvija snagu mudrosti...

♦ 412-418. satisambojjhaṅgaṃ bhāveti...

razvija svesnost kao elemenat probuđenja...

dhammavicayasambojjhaṅgaṃ bhāveti...

razvija istraživanje pojava kao elemenat probuđenja...

vīriyasambojjhaṅgaṃ bhāveti...

razvija energičnost kao elemenat probuđenja...

pītisambojjhaṅgaṃ bhāveti...

razvija ushićenje kao elemenat probuđenja...

passaddhisambojjhaṅgaṃ bhāveti...

razvija smirenje kao elemenat probuđenja...

samādhisambojjhaṅgaṃ bhāveti...

razvija koncentraciju kao elemenat probuđenja...

upekkhāsambojjhaṅgaṃ bhāveti....

razvija spokojstvo kao elemenat probuđenja...


♦ 419-426. sammādiṭṭhiṃ bhāveti...

razvija ispravno razumevanje...

sammāsaṅkappaṃ bhāveti...

razvija ispravnu nameru...

sammāvācaṃ bhāveti...

razvija ispravan govor...

sammākammantaṃ bhāveti...

razvija ispravne postupke...

sammāājīvaṃ bhāveti...

razvija ispravno življenje...

sammāvāyāmaṃ bhāveti...

razvija ispravan napor...

sammāsatiṃ bhāveti...

razvija ispravnu svesnost...

sammāsamādhiṃ bhāveti....

razvija ispravnu koncentraciju...

♦ 427-434. ajjhattaṃ rūpasaññī bahiddhā rūpāni passati parittāni suvaṇṇadubbaṇṇāni.

Interno oblike opažajući, spolja oblike vidi, ograničene, lepe i ružne.

‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti — evaṃsaññī hoti...

Nadvladavši ih, ovako opaža - "Znam i vidim"...

ajjhattaṃ rūpasaññī bahiddhā rūpāni passati appamāṇāni suvaṇṇadubbaṇṇāni.

Interno oblike opažajući, spolja oblike vidi, bezgranične, lepe i ružne.

‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti — evaṃsaññī hoti...

Nadvladavši ih, ovako opaža - "Znam i vidim"...

ajjhattaṃ arūpasaññī bahiddhā rūpāni passati parittāni suvaṇṇadubbaṇṇāni.

Interno oblike ne opažajući, spolja oblike vidi, ograničene, lepe i ružne.

‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti — evaṃsaññī hoti...

Nadvladavši ih, ovako opaža - "Znam i vidim"...

ajjhattaṃ arūpasaññī bahiddhā rūpāni passati appamāṇāni suvaṇṇadubbaṇṇāni.

Interno oblike ne opažajući, spolja oblike vidi, bezgranične, lepe i ružne.

‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti — evaṃsaññī hoti...

Nadvladavši ih, ovako opaža - "Znam i vidim"...

ajjhattaṃ arūpasaññī bahiddhā rūpāni passati nīlāni nīlavaṇṇāni nīlanidassanāni nīlanibhāsāni.

Interno oblike ne opažajući, spolja oblike vidi plave, plave boje, plave nijanse, plavih tonova.

‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti — evaṃsaññī hoti...

Nadvladavši ih, ovako opaža - "Znam i vidim"...

ajjhattaṃ arūpasaññī bahiddhā rūpāni passati pītāni pītavaṇṇāni pītanidassanāni pītanibhāsāni.

Interno oblike ne opažajući, spolja oblike vidi žute, žute boje, žute nijanse, žutih tonova.

‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti — evaṃsaññī hoti...

Nadvladavši ih, ovako opaža - "Znam i vidim"...

ajjhattaṃ arūpasaññī bahiddhā rūpāni passati lohitakāni lohitakavaṇṇāni lohitakanidassanāni lohitakanibhāsāni.

Interno oblike ne opažajući, spolja oblike vidi crvene, crvene boje, crvene nijanse, crvenih tonova.

‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṃsaññī hoti...

Nadvladavši ih, ovako opaža - "Znam i vidim"...

ajjhattaṃ arūpasaññī bahiddhā rūpāni passati odātāni odātavaṇṇāni odātanidassanāni odātanibhāsāni.

Interno oblike ne opažajući, spolja oblike vidi bele, bele boje, bele nijanse, belih tonova.

‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti — evaṃsaññī hoti....

Nadvladavši ih, ovako opaža - "Znam i vidim"...

♦ 435-442. rūpī rūpāni passati...

Posedujući telo, vidi oblike...

ajjhattaṃ arūpasaññī bahiddhā rūpāni passati subhanteva adhimutto hoti...

Interno oblike ne opažajući, spolja oblike vidi, usmeren samo na lepo...

sabbaso rūpasaññānaṃ samatikkamā paṭighasaññānaṃ atthaṅgamā nānattasaññānaṃ amanasikārā ananto ākāsoti ākāsānañcāyatanaṃ upasampajja viharati...

Sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, sa nestankom opažanja čulnih utisaka, sa neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskonačan’, monah ulazi i ostaje u području beskonačnog prostora...

sabbaso ākāsānañcāyatanaṃ samatikkamma anantaṃ viññāṇanti viññāṇañcāyatanaṃ upasampajja viharati...

Sa potpunim nadilaženjem područja beskonačnog prostora, svestan da ‘svest jeste bezgranična’, monah ulazi i ostaje u području bezgranične svesti...

sabbaso viññāṇañcāyatanaṃ samatikkamma natthi kiñcīti ākiñcaññāyatanaṃ upasampajja viharati...

Sa potpunim nadilaženjem područja bezgranične svesti, svestan da ‘nema ničega’, monah ulazi i ostaje u području ničega...

sabbaso ākiñcaññāyatanaṃ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanaṃ upasampajja viharati...

Sa potpunim nadilaženjem područja ničega, monah ulazi i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja...

sabbaso nevasaññānāsaññāyatanaṃ samatikkamma saññāvedayitanirodhaṃ upasampajja viharati....

Sa potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i ostaje u prestanku opažaja i osećaja...

♦ 443-452. pathavīkasiṇaṃ bhāveti...

razvija zemljanu kasiṇu...

āpokasiṇaṃ bhāveti...

razvija vodenu kasiṇu...

tejokasiṇaṃ bhāveti...

razvija vatrenu kasiṇu...

vāyokasiṇaṃ bhāveti...

razvija vazdušnu kasiṇu...

nīlakasiṇaṃ bhāveti...

razvija plavu kasiṇu...

pītakasiṇaṃ bhāveti...

razvija žutu kasiṇu...

lohitakasiṇaṃ bhāveti...

razvija crvenu kasiṇu...

odātakasiṇaṃ bhāveti...

razvija belu kasiṇu...

ākāsakasiṇaṃ bhāveti...

razvija kasiṇu prostora...

viññāṇakasiṇaṃ bhāveti....

razvija kasiṇu svesti...

♦ 453-462. asubhasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje neprivlačnosti...

maraṇasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje smrti...

āhāre paṭikūlasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje odbojnosti hrane...

sabbaloke anabhiratisaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje nezadovoljenosti svima svetovima...

aniccasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje prolaznosti...

anicce dukkhasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje patnje u prolaznom...

dukkhe anattasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje nepostojanja trajnog sopstva u patnji...

pahānasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje napuštanja...

virāgasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje hlađenja strasti...

nirodhasaññaṃ bhāveti....

razvija opažanje prestanka...

♦ 463-472. aniccasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje prolaznosti...

anattasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje nepostojanja trajnog sopstva...

maraṇasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje smrti...

āhāre paṭikūlasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje odbojnosti hrane...

sabbaloke anabhiratisaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje nezadovoljenosti svima svetovima...

aṭṭhikasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje kostura...

puḷavakasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje leša izjedenog crvima...

vinīlakasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje pomodrelog leša...

vicchiddakasaññaṃ bhāveti...

razvija opažanje raskomadanog leša...

uddhumātakasaññaṃ bhāveti....

razvija opažanje nadutog leša...

♦ 473-482. buddhānussatiṃ bhāveti...

razvija podsećanje na Budu...

dhammānussatiṃ bhāveti...

razvija podsećanje na Dhammu...

saṅghānussatiṃ bhāveti...

razvija podsećanje na Sanghu...

sīlānussatiṃ bhāveti...

razvija podsećanje na vrline...

cāgānussatiṃ bhāveti...

razvija podsećanje na darežljivost...

devatānussatiṃ bhāveti...

razvija podsećanje na božanstva...

ānāpānassatiṃ bhāveti...

razvija svesnost disanja...

maraṇassatiṃ bhāveti...

razvija svesnost smrti...

kāyagatāsatiṃ bhāveti...

svesnost zasnovanu na telu...

upasamānussatiṃ bhāveti....

razvija podsećanje na smirenje...

♦ 483-492. paṭhamajjhānasahagataṃ saddhindriyaṃ bhāveti...

zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost poverenja...

vīriyindriyaṃ bhāveti...

zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost energičnosti...

satindriyaṃ bhāveti...

zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost svesnosti...

samādhindriyaṃ bhāveti...

zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost koncentracije...

paññindriyaṃ bhāveti...

zajedno sa prvim zadubljenjem razvija sposobnost mudrosti...

saddhābalaṃ bhāveti...

razvija snagu poverenja...

vīriyabalaṃ bhāveti...

razvija snagu energičnosti...

satibalaṃ bhāveti...

razvija snagu svesnosti...

samādhibalaṃ bhāveti...

razvija snagu koncentracije...

paññābalaṃ bhāveti....

razvija snagu mudrosti...

♦ 493-562. “dutiyajjhānasahagataṃ ...

zajedno sa drugim zadubljenjem...

pe ...

isto...

tatiyajjhānasahagataṃ ...

zajedno sa trećim zadubljenjem...

pe ...

isto...

catutthajjhānasahagataṃ ...

zajedno sa četvrtim zadubljenjem...

pe ...

isto...

mettāsahagataṃ ...

zajedno sa prijateljskom ljubavlju...

pe ...

isto...

karuṇāsahagataṃ ...

zajedno sa saosećanjem...

pe ...

isto...

muditāsahagataṃ ...

zajedno sa radošću zbog sreće drugih...

pe ...

isto...

upekkhāsahagataṃ saddhindriyaṃ bhāveti...

zajedno sa spokojstvom razvija sposobnost poverenja...

vīriyindriyaṃ bhāveti...

razvija sposobnost energičnosti...

satindriyaṃ bhāveti...

razvija sposobnost svesnosti...

samādhindriyaṃ bhāveti...

razvija sposobnost koncentracije...

paññindriyaṃ bhāveti...

razvija sposobnost mudrosti...

saddhābalaṃ bhāveti...

razvija snagu poverenja...

vīriyabalaṃ bhāveti...

razvija snagu energičnosti...

satibalaṃ bhāveti...

razvija snagu svesnosti...

samādhibalaṃ bhāveti...

razvija snagu koncentracije...

paññābalaṃ bhāveti.

razvija snagu mudrosti.

ayaṃ vuccati, bhikkhave — ‘bhikkhu arittajjhāno viharati satthusāsanakaro ovādapatikaro, amoghaṃ raṭṭhapiṇḍaṃ bhuñjati’.

Za njega kažu: "Monah koji živi ne zanemarujući zadubljenja, sledi poduku Učitelja, sluša savete, on ne dobija hranu uzalud."

ko pana vādo ye naṃ bahulīkarontī”ti!

A šta tek reći za one koji to često čine!"

[vasilije]

Napomene uz prethodni prevod:


♦ 390-393. korišćen je već postojeći prevod ove formule iz MN10.


♦ 398-401. izraz chandasamādhipadhānasaṅkhārasamannāgataṃ i sl. bilo je teško prevesti koristeći se samo jezičkim metodama.
Recimo, nakon razbijanja reči na chanda + samādhi + padhāna + saṅkhāra + samannāgataṃ, nije očigledno da je "osobina" (tj. da je obdareno: samannāgataṃ) toga o čemu se govori (duhovne moći) - baš "koncentracija" (samādhi), a da reči: chanda, padhāna i saṅkhāra ulaze u njen opis kao: "zasnovana na odlučnosti i odlučnom nastojanju."
Konsultovao sam druge prevode i druga mesta u Kanonu gde se pominju osnove duhovne moći i zadržao ovo kao konačnu verziju.


♦ 427-434. Još jedno teško mesto. Rečenice su kriptične, a tiču se osam osnova prevazilaženja (abhibhāyatana) kao u AN 8:65. Fusnote i objašnjenja uz pomenutu suttu mogu se naći u Bhikkhu Boddhijevom prevodu AN.


♦ 435-442. U prvoj sutti moguće je da bi trebalo: "Posedujući oblik, vidi oblike... "
U ostalim suttama sam koristio već postojeće prevode za formule kojima se opisuju arūpa đhāne.


♦ 443-452. Reč kasiṇa nisam prevodio.

[Fazlija]

Vasilije, legendo 

[vasilije]

 

[vasilije]

(AN 1.563-584-599) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 19. kāyagatāsativaggo

♦ 563. “yassa kassaci, bhikkhave, mahāsamuddo cetasā phuṭo antogadhā tassa kunnadiyo yā kāci samuddaṅgamā;

Monasi, kao što neko ko umom obuhvati veliki okean, tako obuhvati i sve rečice koje se u njega ulivaju;

evamevaṃ, bhikkhave, yassa kassaci kāyagatā sati bhāvitā bahulīkatā antogadhā tassa kusalā dhammā ye keci vijjābhāgiyā”ti.

isto tako, monasi, neko ko razvije i gaji svesnost tela, obuhvata i sva povoljna stanja koja vode istinskom znanju.

♦ 564-570. “ekadhammo, bhikkhave, bhāvito bahulīkato mahato saṃvegāya saṃvattati...

Monasi, jedna stvar razvijena i uvežbavana velikoj neodložnosti vodi...

mahato atthāya saṃvattati...

velikoj koristi vodi...

mahato yogakkhemāya saṃvattati...

velikoj slobodi od okova vodi...

satisampajaññāya saṃvattati...

svesnosti i jasnom razumevanju vodi...

ñāṇadassanappaṭilābhāya saṃvattati...

postizanju znanja i viđenja vodi...

diṭṭhadhammasukhavihārāya saṃvattati...

prijatnom boravištu u ovom životu vodi...

vijjāvimuttiphalasacchikiriyāya saṃvattati.

postignuću ploda oslobođenja mudrošću  vodi.

katamo ekadhammo?

Koja je to stvar?

kāyagatā sati.

Svesnost tela.

ayaṃ kho, bhikkhave, ekadhammo bhāvito bahulīkato mahato saṃvegāya saṃvattati...

Monasi, ovo je ta stvar koja razvijena i uvežbavana velikoj neodložnosti vodi...

mahato atthāya saṃvattati...

velikoj koristi vodi...

mahato yogakkhemāya saṃvattati...

velikoj slobodi od okova vodi...

satisampajaññāya saṃvattati...

svesnosti i jasnom razumevanju vodi...

ñāṇadassanappaṭilābhāya saṃvattati...

postizanju znanja i viđenja vodi...

diṭṭhadhammasukhavihārāya saṃvattati...

prijatnom boravištu u ovom životu vodi...

vijjāvimuttiphalasacchikiriyāya saṃvattatī”ti.

postignuću ploda oslobođenja mudrošću  vodi.

♦ 571. “ekadhamme, bhikkhave, bhāvite bahulīkate kāyopi passambhati, cittampi passambhati, vitakkavicārāpi vūpasammanti, kevalāpi vijjābhāgiyā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti.

Monasi, u jednoj stvari razvijenoj i uvežbavanoj telo se smiruje, um se smiruje, usmerena misao i istraživanje gase se, svi kvaliteti koji vode do istinskog znanja su razvijen i dovedeni do ispunjenja.

katamasmiṃ ekadhamme?

U kojoj stvari?

kāyagatāya satiyā.

U svesnosti tela.

imasmiṃ kho, bhikkhave, ekadhamme bhāvite bahulīkate kāyopi passambhati, cittampi passambhati, vitakkavicārāpi vūpasammanti, kevalāpi vijjābhāgiyā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchantī”ti.

U ovoj stvari, monasi, razvijenoj i uvežbavanoj telo se smiruje, um se smiruje, usmerena misao i istraživanje gase se, svi kvaliteti koji vode do istinskog znanja su razvijen i dovedeni do ispunjenja.


♦ 572. “ekadhamme, bhikkhave, bhāvite bahulīkate anuppannā ceva akusalā dhammā nuppajjanti, uppannā ca akusalā dhammā pahīyanti.

Monasi, u jednoj stvari razvijenoj i uvežbavanoj nenastala štetna stanja ne nastaju i nastala štetna stanja nestaju.

katamasmiṃ ekadhamme?

U kojoj stvari?

kāyagatāya satiyā.

U svesnosti tela.

imasmiṃ kho, bhikkhave, ekadhamme bhāvite bahulīkate anuppannā ceva akusalā dhammā nuppajjanti, uppannā ca akusalā dhammā pahīyantī”ti.

U ovoj stvari, monasi, razvijenoj i uvežbavanoj nenastala štetna stanja ne nastaju i nastala štetna stanja nestaju.


♦ 573. “ekadhamme, bhikkhave, bhāvite bahulīkate anuppannā ceva kusalā dhammā uppajjanti, uppannā ca kusalā dhammā bhiyyobhāvāya vepullāya saṃvattanti.

Monasi, u jednoj stvari razvijenoj i uvežbavanoj nenastala korisna stanja nastaju, a nastala korisna stanja rastu i potpuno se razvijaju.

katamasmiṃ ekadhamme?

U kojoj stvari?

kāyagatāya satiyā.

U svesnosti tela.

imasmiṃ kho, bhikkhave, ekadhamme bhāvite bahulīkate anuppannā ceva kusalā dhammā uppajjanti, uppannā ca kusalā dhammā bhiyyobhāvāya vepullāya saṃvattantī”ti.

U ovoj stvari, monasi, razvijenoj i uvežbavanoj nenastala korisna stanja nastaju, a nastala korisna stanja rastu i potpuno se razvijaju.

♦ 574. “ekadhamme, bhikkhave, bhāvite bahulīkate avijjā pahīyati, vijjā uppajjati, asmimāno pahīyati, anusayā samugghātaṃ gacchanti, saṃyojanā pahīyanti.

Monasi, u jednoj stvari razvijenoj i uvežbavanoj neznanje nestaje, istinsko znanje nastaje, obmana "ja sam" nestaje, prikrivene sklonosti se iskorenjuju, okovi se raskidaju.

katamasmiṃ ekadhamme?

U kojoj stvari?

kāyagatāya satiyā.

U svesnosti tela.

imasmiṃ kho, bhikkhave, ekadhamme bhāvite bahulīkate avijjā pahīyati, vijjā uppajjati, asmimāno pahīyati, anusayā samugghātaṃ gacchanti, saṃyojanā pahīyantī”ti.

U ovoj stvari, monasi, razvijenoj i uvežbavanoj neznanje nestaje, istinsko znanje nastaje, obmana "ja sam" nestaje, prikrivene sklonosti se iskorenjuju, okovi se raskidaju.

♦ 575-576. “ekadhammo, bhikkhave, bhāvito bahulīkato paññāpabhedāya saṃvattati...

Monasi, jedna stvar razvijena i uvežbavana do proboja mudrošću vodi...

anupādāparinibbānāya saṃvattati.

nibbāni kroz nevezivanje vodi...

katamo ekadhammo?

Koja je to stvar?

kāyagatā sati.

Svesnost tela.

ayaṃ kho, bhikkhave, ekadhammo bhāvito bahulīkato paññāpabhedāya saṃvattati... anupādāparinibbānāya saṃvattatī”ti.

Monasi, ovo je ta stvar koja razvijena i uvežbavana do proboja mudrošću vodi... nibbāni kroz nevezivanje vodi.

♦ 577-579. “ekadhamme, bhikkhave, bhāvite bahulīkate anekadhātupaṭivedho hoti...

Monasi, u jednoj stvari razvijenoj i uvežbavanoj postoji spoznaja mnoštva elemenata...

nānādhātupaṭivedho hoti...

postoji spoznaja različitih elemenata...

anekadhātupaṭisambhidā hoti.

postoji analitičko znanje mnoštva elemenata.

katamasmiṃ ekadhamme?

U kojoj stvari?

kāyagatāya satiyā.

U svesnosti tela.

imasmiṃ kho, bhikkhave, ekadhamme bhāvite bahulīkate anekadhātupaṭivedho hoti...

U ovoj stvari, monasi, razvijenoj i uvežbavanoj postoji spoznaja mnoštva elemenata...

nānādhātupaṭivedho hoti...

postoji spoznaja različitih elemenata...

anekadhātupaṭisambhidā hotī”ti.

postoji analitičko znanje mnoštva elemenata.

♦ 580-583. “ekadhammo, bhikkhave, bhāvito bahulīkato sotāpattiphalasacchikiriyāya saṃvattati...

Monasi, jedna stvar razvijena i uvežbavana postignuću ploda ulaska u tok vodi...

sakadāgāmiphalasacchikiriyāya saṃvattati...

postignuću ploda jednom povratnika vodi...

anāgāmiphalasacchikiriyāya saṃvattati...

postignuću ploda nepovratnika vodi...

arahattaphalasacchikiriyāya saṃvattati.

postignuću ploda arahanta vodi.

katamo ekadhammo?

Koja je to stvar?

kāyagatā sati.

Svesnost tela.

ayaṃ kho, bhikkhave, ekadhammo bhāvito bahulīkato sotāpattiphalasacchikiriyāya saṃvattati...

Monasi, ovo je ta stvar koja razvijena i uvežbavana postignuću ploda ulaska u tok vodi...

sakadāgāmiphalasacchikiriyāya saṃvattati...

postignuću ploda jednom povratnika vodi...

anāgāmiphalasacchikiriyāya saṃvattati...

postignuću ploda nepovratnika vodi...

arahattaphalasacchikiriyāya saṃvattatī”ti.

postignuću ploda arahanta vodi.

♦ 584-599. “ekadhammo, bhikkhave, bhāvito bahulīkato paññāpaṭilābhāya saṃvattati...

Monasi, jedna stvar razvijena i uvežbavana dostizanju mudrosti vodi...

paññāvuddhiyā saṃvattati...

rastu mudrosti vodi...

paññāvepullāya saṃvattati...

punom razvoju mudrosti vodi...

mahāpaññatāya saṃvattati...

veličini mudrosti vodi...


puthupaññatāya saṃvattati...

širini mudrosti vodi...

vipulapaññatāya saṃvattati...

ogromnosti mudrosti vodi...

gambhīrapaññatāya saṃvattati...

dubini mudrosti vodi...

asāmantapaññatāya saṃvattati...

neograničenosti mudrosti vodi...

bhūripaññatāya saṃvattati...

obilju mudrosti vodi...

paññābāhullāya saṃvattati...

obilnoj mudrosti vodi...

sīghapaññatāya saṃvattati...

brzini mudrosti vodi...

lahupaññatāya saṃvattati...

lakoći mudrosti vodi...

hāsapaññatāya saṃvattati...

radosti mudrosti vodi...

javanapaññatāya saṃvattati...

munjevitosti mudrosti vodi...

tikkhapaññatāya saṃvattati...

oštrini mudrosti vodi...

nibbedhikapaññatāya saṃvattati.

prodornosti mudrosti vodi.

katamo ekadhammo?

Koja je to stvar?

kāyagatā sati.

Svesnost tela.

ayaṃ kho, bhikkhave, ekadhammo bhāvito bahulīkato paññāpaṭilābhāya saṃvattati...

Monasi, ovo je ta stvar koja razvijena i uvežbavana dostizanju mudrosti vodi...

paññāvuddhiyā saṃvattati...

rastu mudrosti vodi...

paññāvepullāya saṃvattati...

punom razvoju mudrosti vodi...

mahāpaññatāya saṃvattati...

veličini mudrosti vodi...

puthupaññatāya saṃvattati...

širini mudrosti vodi...

vipulapaññatāya saṃvattati...

ogromnosti mudrosti vodi...

gambhīrapaññatāya saṃvattati...

dubini mudrosti vodi...

asāmantapaññatāya saṃvattati...

neograničenosti mudrosti vodi...

bhūripaññatāya saṃvattati...

obilju mudrosti vodi...

paññābāhullāya saṃvattati...

obilnoj mudrosti vodi...

sīghapaññatāya saṃvattati...

brzini mudrosti vodi...

lahupaññatāya saṃvattati...

vodi lakoći mudrosti...

hāsapaññatāya saṃvattati...

radosti mudrosti vodi...

javanapaññatāya saṃvattati...

munjevitosti mudrosti vodi...

tikkhapaññatāya saṃvattati...

oštrini mudrosti vodi...

nibbedhikapaññatāya saṃvattati.

prodornosti mudrosti vodi.

[vasilije]

(AN 1.600-611) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 20. amatavaggo


♦ 600. “amataṃ te, bhikkhave, na paribhuñjanti ye kāyagatāsatiṃ na paribhuñjanti.

Monasi, ne uživaju/(ne služe se) u besmrtnom oni koji ne uživaju u svesnosti tela.

amataṃ te, bhikkhave, paribhuñjanti ye kāyagatāsatiṃ paribhuñjantī”ti.

Monasi, uživaju/(ne služe se) u besmrtnom oni koji uživaju u svesnosti tela.

♦ 601. “amataṃ tesaṃ, bhikkhave, aparibhuttaṃ yesaṃ kāyagatāsati aparibhuttā.

Monasi, nisu uživali u besmrtnom oni koji nisu uživali u svesnosti tela.

amataṃ tesaṃ, bhikkhave, paribhuttaṃ yesaṃ kāyagatāsati paribhuttā”ti.

Monasi, uživali su u besmrtnom oni koji su uživali u svesnosti tela.

♦ 602. “amataṃ tesaṃ, bhikkhave, parihīnaṃ yesaṃ kāyagatāsati parihīnā.

Monasi, odbacili su besmrtno oni koji su odbacili svesnost tela.

amataṃ tesaṃ, bhikkhave, aparihīnaṃ yesaṃ kāyagatāsati aparihīnā”ti.

Monasi, nisu odbacili besmrtno oni koji nisu odbacili svesnost tela.

♦ 603. “amataṃ tesaṃ, bhikkhave, viraddhaṃ yesaṃ kāyagatāsati viraddhā.

Monasi, zapostavili su besmrtno oni koji su zapostavili svesnost tela.

amataṃ tesaṃ, bhikkhave, āraddhaṃ yesaṃ kāyagatāsati āraddhā”ti.

Monasi, držali su se besmrtnog oni koji su se držali svesnosti tela.

♦ 604. “amataṃ te, bhikkhave, pamādiṃsu ye kāyagatāsatiṃ pamādiṃsu.

Monasi, nemarni su oko besmrtnog oni koji su nemarni oko svesnosti tela.

amataṃ te, bhikkhave, na pamādiṃsu ye kāyagatāsatiṃ na pamādiṃsu”.

Monasi, nisu nemarni oko besmrtnog oni koji nisu nemarni oko svesnosti tela.

♦ 605. “amataṃ tesaṃ, bhikkhave, pamuṭṭhaṃ yesaṃ kāyagatāsati pamuṭṭhā.

Monasi, zaboravili su besmrtno oni koji su zaboravili svesnost tela.

amataṃ tesaṃ, bhikkhave, appamuṭṭhaṃ yesaṃ kāyagatāsati appamuṭṭhā”ti.

Monasi, nisu zaboravili besmrtno oni koji nisu zaboravili svesnost tela.

♦ 606. “amataṃ tesaṃ, bhikkhave, anāsevitaṃ yesaṃ kāyagatāsati anāsevitā.

Monasi, nisu se vežbali u besmrtnom, oni koji se nisu vežbali u svesnosti tela.

amataṃ tesaṃ, bhikkhave, āsevitaṃ yesaṃ kāyagatāsati āsevitā”ti.

Monasi, vežbali su se u besmrtnom, oni koji su se vežbali u svesnosti tela.

♦ 607. “amataṃ tesaṃ, bhikkhave, abhāvitaṃ yesaṃ kāyagatāsati abhāvitā.

Monasi, nisu razvili besmrtno oni koji nisu razvili svesnost tela.

amataṃ tesaṃ, bhikkhave, bhāvitaṃ yesaṃ kāyagatāsati bhāvitā”ti.

Monasi, razvili su besmrtno oni koji su razvili svesnost tela.

♦ 608. “amataṃ tesaṃ, bhikkhave, abahulīkataṃ yesaṃ kāyagatāsati abahulīkatā.

Monasi, nisu se uvežbavali u besmrtnom oni koji se nisu uvežbavali u svesnosti tela.

amataṃ tesaṃ, bhikkhave, bahulīkataṃ yesaṃ kāyagatāsati bahulīkatā”ti.

Monasi, uvežbavali su se u besmrtnom oni koji su se uvežbavali u svesnosti tela.

♦ 609. “amataṃ tesaṃ, bhikkhave, anabhiññātaṃ yesaṃ kāyagatāsati anabhiññātā.

Monasi, nisu neposredno spoznali besmrtno oni koji nisu neposredno spoznali svesnost tela.

amataṃ tesaṃ, bhikkhave, abhiññātaṃ yesaṃ kāyagatāsati abhiññātā”ti.

Monasi, neposredno su spoznali besmrtno oni koji su neposredno spoznali svesnost tela.

♦ 610. “amataṃ tesaṃ, bhikkhave, apariññātaṃ yesaṃ kāyagatāsati apariññātā.

Monasi, nisu potpuno razumeli besmrtno oni koji nisu potpuno razumeli svesnost tela.

amataṃ tesaṃ, bhikkhave, pariññātaṃ yesaṃ kāyagatāsati pariññātā”ti.

Monasi, potpuno su razumeli besmrtno oni koji su potpuno razumeli svesnost tela.

♦ 611. “amataṃ tesaṃ, bhikkhave, asacchikataṃ yesaṃ kāyagatāsati asacchikatā.

Monasi, nisu ostvarili besmrtno oni koji nisu ostvarili svesnost tela.

amataṃ tesaṃ, bhikkhave, sacchikataṃ yesaṃ kāyagatāsati sacchikatā”ti.

Monasi, ostvarili su besmrtno oni koji su ostvarili svesnost tela.

♦ (idamavoca bhagavā. attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṃ abhinandunti.)

(Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.)

♦ ekakanipātapāḷi niṭṭhitā.

Knjiga Jedinica je završena.

 

[vasilije]

 Konačna verzija (zbog dužine teksta biće razlomljena na nekoliko delova):






                                                    Brojčano grupisani Budini govori
                                                 -Knjiga Jedinica-

                                                Aṅguttara Nikāya
                                                 -Ekakanipāta-                                       
                                           


I Poglavlje o oblicima

♦ 1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi“.  – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi: „Monasi, ne vidim nijedan drugi oblik koji tako zaokupi um muškarca i u njemu ostaje kao što je to, monasi, telo žene. Telo žene, monasi, zaokupi um muškarca i u njemu ostaje.“
♦ 2. „Monasi, ne vidim nijedan drugi zvuk koji tako zaokupi um muškarca i u njemu ostaje kao što je to, monasi, glas žene. Glas žene, monasi, zaokupi um muškarca i u njemu ostaje.“
♦ 3. „Monasi, ne vidim nijedan drugi miris koji tako zaokupi um muškarca i u njemu ostaje kao što je to, monasi, miris žene. Miris žene, monasi, zaokupi um muškarca i u njemu ostaje.“
♦ 4. „Monasi, ne vidim nijedan drugi ukus koji tako zaokupi um muškarca i u njemu ostaje kao što je to, monasi, ukus žene. Ukus žene, monasi, zaokupi um muškarca i u njemu ostaje.“
♦ 5. „Monasi, ne vidim nijedan drugi dodir koji tako zaokupi um muškarca i u njemu ostaje kao što je to, monasi, dodir žene. Dodir žene, monasi, zaokupi um muškarca i u njemu ostaje.“
♦ 6. „Monasi, ne vidim nijedan drugi oblik koji tako zaokupi um žene i u njemu ostaje kao što je to, monasi, telo muškarca. Telo muškarca, monasi, zaokupi um žene i u njemu ostaje.“
♦ 7. „Monasi, ne vidim nijedan drugi zvuk koji tako zaokupi um žene i u njemu ostaje kao što je to, monasi, glas muškarca. Glas muškarca, monasi, zaokupi um žene i u njemu ostaje.“
♦ 8. „Monasi, ne vidim nijedan drugi miris koji tako zaokupi um žene i u njemu ostaje kao što je to, monasi, miris muškarca. Miris muškarca, monasi, zaokupi um žene i u njemu ostaje.“
♦ 9. „Monasi, ne vidim nijedan drugi ukus koji tako zaokupi um žene i u njemu ostaje kao što je to, monasi, ukus muškarca. Ukus muškarca, monasi, zaokupi um žene i u njemu ostaje.“
♦ 10. „Monasi, ne vidim nijedan drugi dodir koji tako zaokupi um žene i u njemu ostaje kao što je to, monasi, dodir muškarca. Dodir muškarca, monasi, zaokupi um žene i u njemu ostaje.“




II Poglavlje o napuštanju prepreka

♦ 11. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastala želja za zadovoljstvima čula nastaje i usled koje već nastala želja za zadovoljstvima čula raste i potpuno se razvija, kao što je to, monasi, privlačno obeležje. Privlačno obeležje, monasi, kada je površno razmotreno, još nenastala želja za zadovoljstvima čula nastaje i već nastala želja za zadovoljstvima čula raste i potpuno se razvija.“   
♦ 12. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastala zlovolja nastaje i usled koje već nastala zlovolja raste i potpuno se razvija, kao što je to, monasi, odbojno obeležje.  Odbojno obeležje, monasi, kada je površno razmotreno, još nenastala zlovolja nastaje i već nastala zlovolja raste i potpuno se razvija.“ 
♦ 13. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastali tromost i tupost nastaju i usled koje već nastali tromost i tupost rastu i potpuno se razvijaju, kao što je to, monasi, ravnodušnost, lenjost, dremljivost, pospanost nakon obroka, sporost uma. Zbog sporog uma, monasi, još nenastali tromost i tupost nastaju i već nastali tromost i tupost rastu i potpuno se razvijaju.“ 
♦ 14. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastali uznemirenost i kajanje nastaju i usled koje već nastali uznemirenost i kajanje rastu i potpuno se razvijaju, kao što je to, monasi, nemir uma. Zbog nemirnog uma, monasi, još nenastali uznemirenost i kajanje nastaju i već nastali uznemirenost i kajanje rastu i potpuno se razvijaju.“
♦ 15. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastala sumnjičavost nastaje i usled koje već nastala sumnjičavost raste i potpuno se razvija, kao što je to, monasi, površno razmatranje. Površnim razmatranjem, monasi, još nenastala sumnjičavost nastaje i već nastala sumnjičavost raste i potpuno se razvija.“
♦ 16.  „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastala želja za zadovoljstvima čula ne nastaje i usled koje već nastala želja za zadovoljstvima čula nestaje, kao što je to, monasi, neprivlačno obeležje. Neprivlačno obeležje, monasi, kada je temeljno razmotreno, još nenastala želja za zadovoljstvima čula ne nastaje i već nastala želja za zadovoljstvima čula nestaje.“
♦ 17.  „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastala zlovolja ne nastaje i usled koje već nastala zlovolja nestaje, kao što je to, monasi, um oslobođen prijateljskom ljubavlju. Um oslobođen prijateljskom ljubavlju, monasi, kada je mudro razmotren, još nenastala zlovolja ne nastaje i već nastala zlovolja nestaje.“
♦ 18.  „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastali tromost i tupost ne nastaju i usled koje već nastali tromost i tupost nestaju, kao što je to, monasi, činilac buđenja energije, činilac izdržljivosti, činilac nastojanja. Zbog buđenja energije, monasi, još nenastali tromost i tupost ne nastaju i već nastali tromost i tupost nestaju.“   
♦ 19. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastali nemir i briga ne nastaju i usled koje već nastali nemir i briga nestaju, kao što je to, monasi, smirenost uma. Zbog smirenog uma, monasi, još nenastali nemir i briga ne nastaju i već nastali nemir i briga nestaju.“   
♦ 20. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar usled koje još nenastala sumnjičavost ne nastaje i usled koje već nastala sumnjičavost nestaje, kao što je to, monasi, temeljno razmatranje. Kada je nešto temeljno razmotreno, monasi, još nenastala sumnjičavost ne nastaje i već nastala sumnjičavost nestaje.“ 



III Poglavlje o neupotrebljivom

♦ 21. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je nerazvijena jeste tako neupotrebljiva, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je nerazvijen jeste neupotrebljiv.“
♦ 22. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je razvijena jeste tako upotrebljiva, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je razvijen jeste upotrebljiv.“
♦ 23. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je nerazvijena tako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je nerazvijen velikoj šteti vodi.“
♦ 24. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je razvijena tako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je razvijen velikoj koristi vodi.“
♦ 25. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je nerazvijena i neispoljena tako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je nerazvijen i neispoljen velikoj šteti vodi.“
♦ 26. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je razvijena i ispoljena tako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je razvijen i ispoljen velikoj koristi vodi.“
♦ 27. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je nerazvijena i neuvežbavana tako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je nerazvijen i neuvežbavan velikoj šteti vodi.“
♦ 28. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je razvijena i uvežbavana tako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je razvijen i uvežbavan velikoj koristi vodi.“
♦ 29. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je nerazvijena i neuvežbavana tako donosi patnju, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je nerazvijen i neuvežbavan donosi patnju.“
♦ 30. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je razvijena i uvežbavana tako donosi sreću, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je razvijen i uvežbavan donosi sreću.“




IV Poglavlje o neukroćenom

♦ 31. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je neukroćena ovako velikoj šteti vodi, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je neukroćen, velikoj šteti vodi.“
♦ 32. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je ukroćena ovako velikoj koristi vodi, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je ukroćen, velikoj koristi vodi.“
♦ 33. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je nenadzirana ovako velikoj šteti vodi, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je nenadziran, velikoj šteti vodi.“
♦ 34. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je nadzirana ovako velikoj koristi vodi, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je nadziran, velikoj koristi vodi.“
♦ 35. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je nečuvana ovako velikoj šteti vodi, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je nečuvan, velikoj šteti vodi.“
♦ 36. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je čuvana ovako velikoj koristi vodi, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je čuvan, velikoj koristi vodi.“
♦ 37. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je neobuzdana ovako velikoj šteti vodi, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je neobuzdan, velikoj šteti vodi.“
♦ 38. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je obuzdana ovako velikoj koristi vodi, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je obuzdan, velikoj koristi vodi.“
♦ 39. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je neukroćena, nenadzirana, nečuvana, neobuzdana ovako velikoj šteti vodi, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je neukroćen, nenadziran, nečuvan, neobuzdan, velikoj šteti vodi.“
♦ 40. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja kada je ukroćena, nadzirana, čuvana, obuzdana ovako velikoj koristi vodi, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, kada je ukroćen, nadziran, čuvan, obuzdan, velikoj koristi vodi.“
 


V Poglavlje o loše okrenutom

♦ 41. „Monasi, baš kao kada bi neko uhvatio ili nagazio klas pirinča ili ječma okrenut na pogrešnu stranu, nemoguće je da bi ruku ili nogu posekao, niti  bi iz njih krvario. A šta je tome uzrok? Na pogrešnu stranu okrenut klas, monasi. Isto tako, monasi, onaj monah sa umom na pogrešnu stranu okrenutim ne može neznanje poseći, ne može istinsko znanje pobuditi, niti je moguće da će nibbānu postići. A šta je tome uzrok? Na pogrešnu stranu okrenut um, monasi.“
♦ 42. „Monasi, baš kao kada bi neko uhvatio ili nagazio klas pirinča ili ječma okrenut na ispravnu stranu, moguće je da bi ruku ili nogu posekao, da bi bi iz njih krvario. A šta je tome uzrok? Na ispravnu stranu okrenut klas, monasi. Isto tako, monasi, onaj monah sa umom na ispravnu stranu okrenutim može neznanje poseći, može istinsko znanje pobuditi i moguće je da će nibbānu postići. A šta je tome uzrok? Na ispravnu stranu okrenut um, monasi.“
♦ 43. „Monasi, obuhvativši svojim umom um neke osobe ispunjen iskvarenošću jasno vidim: ,Ako bi sada ova osoba preminula, našla bi se u paklu kao da je tamo preneta.' A šta je tome razlog? Njen um pun iskvarenosti, monasi. Monasi, iskvarenost uma jeste razlog što se neka bića posle sloma tela, posle smrti preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.“
♦ 44. „Monasi, obuhvativši svojim umom um neke osobe ispunjen predanošću jasno vidim: ,Ako bi sada ova osoba preminula, našla bi se u nebeskom svetu kao da je tamo preneta.' A šta je tome uzrok? Njen um ispunjen predanošću, monasi. Monasi, predanost uma jeste razlog što se neka bića posle sloma tela, posle smrti preporađaju na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.“
♦ 45. „Monasi, baš kao kada bi voda jezera bila zamućena, uzburkana, blatnjava, a onda čovek dobrog vida stojeći na obali ne bi video ni školjke, ni pesak, ni šljunak, ni jata riba što plivaju ili plutaju. A šta je tome uzrok? Zamućenost vode, monasi. Isto tako, monasi, onaj monah sa zamućenim umom neće znati šta je dobro za njega samog, šta je dobro za drugoga, šta je dobro za obojicu, neće moći da iskusi viša ljudska stanja ni isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih. A šta je tome uzrok? Zamućenost uma, monasi.“
♦ 46. „Monasi, baš kao kada bi voda jezera bila nezamućena, neuzburkana, providna, a onda bi čovek dobrog vida stojeći na obali video i školjke i pesak i šljunak i jata riba što plivaju ili plutaju. A šta je tome uzrok? Nezamućenost vode, monasi. Isto tako, monasi, onaj monah sa nezamućenim umom znaće šta je dobro za njega samog, šta je dobro za drugoga, šta je dobro za obojicu, moći će da iskusi viša ljudska stanja i isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih. A šta je tome uzrok? Nezamućenost uma, monasi.“
♦ 47. „Monasi, baš kao što se drvo jasike među svim drvećem ističe po mekoći i prilagodljivosti,  isto tako, ne vidim nijednu drugu stvar koja je, kada je negovana i uvežbavana, ovako meka i prilagodljiva, kao što je to, monasi, um. Um, monasi, razvijen i uvežbavana, jeste mek i prilagodljiv.“
♦ 48. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja se tako lako može preokrenuti kao što je to um.  To je tako da nema pravog poređenja za to koliko se um lako može preokrenuti.“
♦ 49.  „Blistav je, monasi, ovaj um. I prlja se nadolazećim nečistoćama.“
♦ 50.  „Blistav je, monasi, ovaj um. I oslobađa se nadolazećih nečistoća.“



VI Poglavlje o trenutku (kratkom koliko i pucketanje prstom)

♦ 51. „Blistav je, monasi, ovaj um. I prlja se nadolazećim nečistoćama. Neuk prost čovek ne vidi ovo kako zaista jeste. I zato kažem: ,Za neukog prostog čoveka ne postoji negovanje uma!' “
♦ 52.  „Blistav je, monasi, ovaj um. I oslobađa se nadolazećih nečistoća. Dobro upućeni plemeniti učenik vidi ovo kako zaista jeste. I zato kažem: ,Za dobro upućenog plemenitog učenika postoji negovanje uma!' “
♦ 53. „Monasi, ako makar na trenutak monah bude uma ispunjenog prijateljskom ljubavlju, za njega kažu: ,Monah koji živi ne zanemarujući zadubljenja, sledi poduku učitelja, sluša savete, on ne dobija hranu uzalud.' A šta tek reći  za one koji to često čine!“
♦ 54. „Monasi, ako makar na trenutak monah gaji um ispunjen prijateljskom ljubavlju, za njega kažu: ,Monah koji živi ne zanemarujući zadubljenja, sledi poduku učitelja, sluša savete, on ne dobija hranu uzalud.' A šta tek reći za one koji to često čine!“
♦ 55. „Monasi, ako se makar na trenutak monah pažljivo usredsredi na um ispunjen prijateljskom ljubavlju, za njega kažu: ,Monah koji živi ne zanemarujući zadubljenja, sledi poduku učitelja, sluša savete, on ne dobija hranu uzalud.' A šta tek reći za one koji to često čine!“
♦ 56. „Monasi, koja god da su štetna stanja, bilo šta što je povezano ili pripada štetnim stanjima -  svima njima um upravlja. Um prethodi tim stanjima, a zatim i ona slede.“
♦ 57. „Monasi, koje god da su korisna stanja, bilo šta što je povezano ili pripada korisnim stanjima -  svima njima um upravlja. Um prethodi tim stanjima, a zatim i ona slede.“
♦ 58. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju kao što je to, monasi, nemar. Kod onoga ko je nemaran, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju.“
♦ 59. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju kao što je to, monasi, marljivost. Kod onoga ko je marljiv, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju.“
♦ 60. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju kao što je to, monasi, lenjost. Kod onoga ko je lenj, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju.“



VII Poglavlje o buđenju energije

♦ 61. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju kao što je to, monasi, buđenje energije. Kod onoga ko je pobudio energiju, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju.“
♦ 62.  „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju kao što je to, monasi, mnogo želja. Kod onoga ko mnogo želja ima, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju.“
♦ 63. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju kao što je to, monasi, malo želja. Kod onoga ko malo želja ima, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju.“
♦ 64. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju kao što je to, monasi, nezadovoljenost. Kod onoga ko je nezadovoljan, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju. “
♦ 65. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju kao što je to, monasi, zadovoljenost malim.  Kod onoga ko je malim zadovoljan, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju.“
♦ 66. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju kao što je to, monasi, površno razmatranje. Kod onoga ko površno razmatra, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju.“
♦ 67. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju kao što je to, monasi, temeljno razmatranje. Kod onoga ko temeljno razmatra, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju.“
♦ 68. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju kao što je to, monasi, nedostatak jasnog razumevanja. Kod onoga bez jasnog razumevanja, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju.“ 
♦ 69. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju kao što je to, monasi, jasno razumevanje. Kod onoga sa jasnim razumevanjem, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju.“
♦ 70. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju kao što je to, monasi, loše društvo. Kod onoga ko loše društvo ima, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju.“



VIII Poglavlje o dobrim prijateljima

♦ 71. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju kao što su to, monasi, dobri prijatelji. Kod onoga ko dobre prijatelje ima, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju.“
♦ 72. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju kao što je to, monasi, težnja ka štetnim stvarima i izbegavanje korisnih stvari. Od težnje ka štetnim stvarima i izbegavanja korisnih stvari, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja propadaju.“
♦ 73. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju kao što je to, monasi, težnja ka korisnim stvarima i izbegavanje štetnih.  Od težnje ka korisnim stvarima i izbegavanja štetnih, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja propadaju.“
♦ 74. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastali elementi probuđenja ne nastaju i nastali elementi probuđenja ne rastu do potpunog ispunjenja kao što je to, monasi, površno razmatranje. Kod onoga ko površno razmatra, nenastali elementi probuđenja ne nastaju i nastali elementi probuđenja ne rastu do potpunog ispunjenja.“
♦ 75. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastali elementi probuđenja nastaju i nastali elementi probuđenja rastu do potpunog ispunjenja kao što je to, monasi, temeljno razmatranje. Kod onoga ko temeljno razmatra, nenastali elementi probuđenja nastaju i nastali elementi probuđenja rastu do potpunog ispunjenja.“
♦ 76. „Monasi, zanemarljiv je ovaj gubitak, a to je gubitak srodnika.  Najveći je među gubicima, monasi, gubitak mudrosti.“
♦ 77. „Monasi, zanemarljiv je ovaj dobitak, a to je dobitak srodnika. Najviši je među dobicima, monasi, dobitak mudrosti. I zato, monasi, ovako treba vežbati: ,Uvećavaćemo mudrost.' Ovako, monasi, treba vežbati.“
♦ 78. „Monasi, zanemarljiv je ovaj gubitak, a to je gubitak bogatstva. Najveći je među gubicima, monasi, gubitak mudrosti.“
♦ 79. „Monasi, zanemarljiv je ovaj dobitak, a to je dobitak bogatstva. Najviši je među dobicima, monasi, dobitak mudrosti. I zato, monasi, ovako treba vežbati: ,Uvećavaćemo mudrost.' Ovako, monasi, treba vežbati.“
♦ 80. „Monasi, zanemarljiv je ovaj gubitak, a to je gubitak slave. Najveći je među gubicima, monasi, gubitak mudrosti.“




IX Poglavlje o nemaru

♦ 81.  „Monasi, zanemarljiv je ovaj dobitak, a to je dobitak slave. Najviši je među dobicima, monasi, dobitak mudrosti. I zato, monasi, ovako treba vežbati: ,Uvećavaćemo mudrost.' Ovako, monasi, treba vežbati.“
♦ 82. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, nemar. Nemar, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 83. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, marljivost. Marljivost, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 84. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, lenjost. Lenjost, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 85. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, buđenje energije. Buđenje energije, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 86. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, mnogo želja. Mnogo želja, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 87. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, malo želja. Malo želja, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 88. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, nezadovoljenost. Nezadovoljenost, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 89. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, zadovoljenost malim. Zadovoljenost malim, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 90. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, površno razmatranje. Površno razmatranje, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 91. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, temeljno razmatranje. Temeljno razmatranje, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 92. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, nedostatak jasnog razumevanja. Nedostatak jasnog razumevanja, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 93. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, jasno razumevanje. Jasno razumevanje, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 94. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, loše društvo. Druženje sa lošim društvom, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 95. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što su to, monasi, dobri prijatelji. Druženje sa dobrim prijateljima, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 96. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, težnja ka štetnim stvarima i izbegavanje korisnih stvari. Težnja ka štetnim stvarima i izbegavanje korisnih stvari, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 97. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, težnja ka korisnim stvarima i izbegavanje štetnih. Težnja ka korisnim stvarima i izbegavanje štetnih, monasi, velikoj koristi vodi.“

[vasilije]

 
X Drugo poglavlje o nemaru

♦ 98. „Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, nemar. Nemar, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 99. „Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, marljivost. Marljivost, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 100. „Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, lenjost. Lenjost, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 101. „Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, buđenje energije. Buđenje energije, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 102-109.  „Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, mnogo želja... isto... malo želja... nezadovoljenost... zadovoljenost malim... površno razmatranje... temeljno razmatranje... nedostatak jasnog razumevanja... jasno razumevanje...“
♦ 110.  „Monasi, među spoljašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, loše društvo. Druženje sa lošim društvom, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 111. „Monasi, među spoljašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj koristi vodi kao što su to, monasi, dobri prijatelji. Druženje sa dobrim prijateljima, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 112. „Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, težnja ka štetnim stvarima i izbegavanje korisnih stvari. Težnja ka štetnim stvarima i izbegavanje korisnih stvari, monasi, velikoj šteti vodi.“
♦ 113.  „Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, težnja ka korisnim stvarima i izbegavanje štetnih. Težnja ka korisnim stvarima i izbegavanje štetnih, monasi, velikoj koristi vodi.“
♦ 114. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja kao što je to, monasi, nemar. Nemar, monasi, vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja.“
♦ 115. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja kao što je to, monasi, marljivost. Marljivost, monasi, vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja.“
♦ 116. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja kao što je to, monasi, lenjost. Lenjost, monasi, vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja.“
♦ 117. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja kao što je to, monasi, buđenje energije. Buđenje energije, monasi, vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja.“
♦ 118-128. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja kao što je to, monasi, mnogo želja... isto... malo želja... nezadovoljenost... zadovoljenost malim... površno razmatranje... temeljno razmatranje... nedostatak jasnog razumevanja... jasno razumevanje... loše društvo... druženje sa dobrim prijateljima... težnja ka štetnim stvarima i izbegavanje korisnih stvari. Težnja ka štetnim stvarima i izbegavanje korisnih stvari, monasi, vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja.“
♦ 129. „Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja kao što je to, monasi, težnja ka korisnim stvarima i izbegavanje štetnih. Težnja ka korisnim stvarima i izbegavanje štetnih, monasi, vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja.“
♦ 130. „Monasi, oni od vas koji ono što nije pravo učenje predstavljaju kao pravo učenje, ti monasi to čine na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga loša dela gomilaju i vode ka propasti ovo istinsko učenje.“
♦ 131. „Monasi, oni od vas koji pravo učenje predstavljaju kao ono što nije pravo učenje, ti monasi to čine na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga loša dela gomilaju i vode ka propasti ovo istinsko učenje.“
♦ 132-139. „Monasi, oni od vas koji nešto što nisu monaška pravila predstavljaju kao monaška pravila... isto... monaška pravila predstavljaju kao nešto što nisu monaška pravila... isto... nešto što nije rekao ni izjavio Tathāgata predstavljaju kao nešto je Tathāgata rekao i izjavio... isto... nešto što je Tathāgata rekao i izjavio predstavljaju kao nešto što nije rekao ni izjavio Tathāgata... isto... nešto što Tathāgata nije činio predstavljaju kao nešto što je Tathāgata činio... isto... nešto što je Tathāgata činio predstavljaju kao nešto što Tathāgata nije činio... isto... nešto što nije propisao Tathāgata predstavljaju kao nešto što je Tathāgata propisao... isto... nešto što je propisao Tathāgata predstavljaju kao nešto što Tathāgata nije propisao, ti monasi to čine na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga loša dela gomilaju i vode ka propasti ovo istinsko učenje.“




XI Poglavlje o onome što nije pravo učenje

♦ 140. „Monasi, oni od vas koji ono što nije pravo učenje predstavljaju kao ono što nije pravo učenje, ti monasi to čine na korist mnogih, radi sreće mnogih, na dobitak, korist i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga dobra dela gomilaju i vode učvršćivanju ovog istinskog učenja.“
♦ 141. „Monasi, oni od vas koji pravo učenje predstavljaju kao pravo učenje, ti monasi to čine na korist mnogih, radi sreće mnogih, na dobitak, korist i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga dobra dela gomilaju i vode učvršćivanju ovog istinskog učenja.“
♦ 142-149.  „Monasi, oni od vas koji nešto što nisu monaška pravila predstavljaju kao ono što nisu monaška pravila... isto... monaška pravila predstavljaju kao monaška pravila... isto... nešto što nije rekao ni izjavio Tathāgata predstavljaju kao ono što Tathāgata nije ni rekao ni izjavio... isto... nešto što je Tathāgata rekao i izjavio predstavljaju kao ono što je rekao i izjavio Tathāgata... isto... nešto što Tathāgata nije činio predstavljaju kao ono što nije činio Tathāgata... isto...  nešto što je Tathāgata činio predstavljaju kao ono što  jeste činio Tathāgata... isto... nešto što nije propisao Tathāgata predstavljaju kao ono što Tathāgata nije propisao... isto... nešto što je propisao Tathāgata predstavljaju kao ono što Tathāgata jeste propisao, ti monasi to čine na korist mnogih, radi sreće mnogih, na dobitak, korist i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga dobra dela gomilaju i vode učvršćivanju ovog istinskog učenja.“




XII Poglavlje o onome što nije prekršaj monaških pravila

♦ 150. „Monasi, oni od vas koji ono što nije prekršaj monaških pravila predstavljaju kao prekršaj monaških pravila, ti monasi to čine na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga loša dela gomilaju i vode ka propasti ovo istinsko učenje.“
♦ 151. „Monasi, oni od vas koji prekršaj monaških pravila predstavljaju kao ono što nije prekršaj monaških pravila, ti monasi to čine na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga loša dela gomilaju i vode ka propasti ovo istinsko učenje.“
♦ 152-159. „Monasi, oni od vas koji blagi prekršaj monaških pravila predstavljaju kao ozbiljan prekršaj monaških pravila... isto... ozbiljan prekršaj monaških pravila predstavljaju kao blag prekršaj monaških pravila... isto... najozbiljniji prestup predstavljaju kao nešto što nije najozbiljniji prestup u monaškim pravilima... isto... nešto što nije najozbiljniji prestup predstavljaju kao nešto što je najozbiljniji prestup u monaškim pravilima... isto... otklonjiv prekršaj predstavljaju kao nešto što nije otklonjiv prekršaj... isto... nešto što nije otklonjiv prekršaj predstavljaju kao otklonjiv prekršaj  ...isto ...prekršaj koji se ispravlja kajanjem predstavljaju kao prekršaj koji se ne ispravlja kajanjem... isto ...prekršaj koji se ne ispravlja kajanjem predstavljaju kao prekršaj koji se ispravlja kajanjem, ti monasi to čine na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, gubitak i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga loša dela gomilaju i vode ka propasti ovo istinsko učenje.“
♦ 160. „Monasi, oni od vas koji ono što nije prekršaj monaških pravila predstavljaju kao ono što nije prekršaj monaških pravila, ti monasi to čine na korist mnogih, radi sreće mnogih, na dobitak, korist i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga dobra dela gomilaju i vode učvršćivanju ovog istinskog učenja.“
♦ 161. „Monasi, oni od vas koji prekršaj monaških pravila predstavljaju prekršaj monaških pravila, ti monasi to čine na korist mnogih, radi sreće mnogih, na dobitak, korist i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga dobra dela gomilaju i vode učvršćivanju ovog istinskog učenja.“
♦ 162-169. „Monasi, oni od vas koji blagi prekršaj monaških pravila predstavljaju kao blag prekršaj monaških pravila... ozbiljan prekršaj monaških pravila predstavljaju kao ozbiljan prekršaj monaških pravila... najozbiljniji prestup predstavljaju kao najozbiljniji prestup u monaškim pravilima... nešto što nije najozbiljniji prestup predstavljaju kao nešto što nije najozbiljniji prestup u monaškim pravilima... otklonjiv prekršaj predstavljaju kao otklonjiv prekršaj... nešto što nije otklonjiv prekršaj predstavljaju kao nešto što nije otklonjiv prekršaj...  prekršaj koji se ispravlja kajanjem predstavljaju kao prekršaj koji se ispravlja kajanjem... prekršaj koji se ne ispravlja kajanjem predstavljaju kao prekršaj koji se ne ispravlja kajanjem, ti monasi to čine na korist mnogih, radi sreće mnogih, na dobitak, korist i sreću mnogih osoba - bogova i ljudi. Oni mnoga dobra dela gomilaju i vode učvršćivanju ovog istinskog učenja.“




XIII Poglavlje o jednoj osobi

♦ 170. „Monasi, jedna osoba koja se pojavila na ovome svetu rodila se se na korist mnogih, radi sreće mnogih, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobitak, korist i sreću bogova i ljudi.
Koja je to osoba?
Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni.
To je ta osoba, monasi, koja se pojavila na ovome svetu što se rodila na korist mnogih, radi sreće mnogih, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobitak, korist i sreću bogova i ljudi.“
♦ 171. „Monasi, pojavljivanje jedne osobe retko je u ovom svetu.
Koje osobe?
Tathāgate, plemenitog i potpuno probuđenog.
To je ta osoba, monasi, čije je pojavljivanje retko u ovom svetu.“
♦ 172. „Monasi, jedna osoba koja se pojavila na ovome svetu rodila se se kao izuzetno ljudsko biće.
Koja je to osoba?
Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni.
To je ta osoba, monasi, koja se pojavila na ovome svetu, što se rodila kao izuzetno ljudsko biće.“
♦ 173. „Smrt jedne osobe, monasi, jeste žalost za mnoge ljude.
Koja je to osoba?
Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni.
Smrt ove osobe, monasi, jeste žalost za mnoge ljude.“
♦ 174. „Monasi, jedna osoba koja se pojavila na ovome svetu rodila se jedinstvena, nezavisna, neprocenljiva, neuporediva, bez premca, nenadmašna, bez sebi ravnog, bez takmaca, najviša među ljudima.
Koja je to osoba?
Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni.
To je ta osoba, monasi, koja se pojavila na ovome svetu što se rodila jedinstvena, nezavisna, neprocenljiva, neuporediva, bez premca, nenadmašna, bez sebi ravnog, bez takmaca, najviša među ljudima.“
♦ 175-186. „Monasi, pojava jedne osobe znači pojavu velikog uvida, znači pojavu velike svetlosti, znači pojavu velikog sjaja, znači pojavu šest nenadmašnih stvari, znači postignuće četiri analitička znanja, znači pronicanje mnogo vrsta elemenata, znači pronicanje različitih vrsta elemenata, znači dostizanje ploda oslobođenja putem mudrosti, znači dostizanje ploda ulaska u tok, znači dostizanje ploda jednom-povratnika, znači dostizanje ploda ne-povratnika, znači dostizanje ploda arahanta.
Koje osobe?
Tathāgate, plemenitog i potpuno probuđenog.
 Monasi, pojava te osobe znači pojavu velikog uvida, znači pojavu velike svetlosti, znači pojavu velikog sjaja, znači pojavu šest nenadmašnih stvari, znači postignuće četiri analitička znanja, znači pronicanje mnogo vrsta elemenata, znači pronicanje različitih vrsta elemenata, dostizanje ploda oslobođenja putem mudrosti, znači dostizanje ploda ulaska u tok, znači dostizanje ploda jednom-povratnika, znači dostizanje ploda ne-povratnika, znači dostizanje ploda arahanta.“
♦ 187. „Monasi, ne vidim nijednu drugu osobu koja na tako savršen način nastavlja da okreće nenadmašni točak učenja što ga je pokrenuo Tathāgata, kao što je to, monasi, Sāriputta. Sāriputta, monasi, na tako savršen način nastavlja da okreće nenadmašni točak učenja što ga je pokrenuo Tathāgata.“

[vasilije]

 
XIV Poglavlje o najistaknutijem


Prvi odeljak
♦ 188. „Monasi, od mojih učenika najistaknutiji po starešinstvu jeste Aññāsikoṇḍañña.“
♦ 189. „...među onima sa velikom mudrošću Sāriputta.“
♦ 190. „...među onima sa psihičkim moćima Mahāmoggallāna.“
♦ 191. „...među onima koji se strogo pridržavaju asketskih praksi Mahākassapa.“
♦ 192. „... među onima sa duhovnim okom Anuruddha.“
♦ 193. „...među onima plemenitog roda Bhaddiya Kāḷigodhāyaputta.“
♦ 194. „...među onima sa divnim glasom Lakuṇḍaka Bhaddiya.“
♦ 195. „...među onima sa ,lavljim rikom' Piṇḍolabhāradvāđa.“
♦ 196. „...među onima koji izlažu učenje Puṇṇa Mantāṇiputta.“
♦ 197. „...među onima koji detaljno raščlanjuju ono što je ukratko izloženo Mahākaććāna.“


Drugi odeljak
♦ 198. „Monasi, od mojih učenika najistaknutiji među onima koji umom stvaraju telo jeste Ćūḷapanthaka.“
♦ 199. „...među onima koji su vešti u transformisanju uma Ćūḷapanthaka.“
♦ 200. „...među onima koji su vešti u transformisanju opažaja Mahāpanthaka.“
♦ 201. „...među onima koji mirno borave u osami Subhūti.“
♦ 202. „...među onima koji zaslužuju darove Subhūti.“
♦ 203. „...među onima koji žive u divljini Revata Khadiravaniya.“
♦ 204. „...među onima sa meditativnim zadubljenjima Kaṅkhārevata.“
♦ 205. „...među onima koji su pobudili energiju Soṇa Koḷivisa.“
♦ 206. „...među onima koji dobro recituju Soṇa Kuṭikaṇṇa.“
♦ 207. „...među onima sa obiljem primljenih darova Sīvali.“
♦ 208. „...među onima koji su odlučni na temelju poverenja Vakkali.“


Treći odeljak
♦ 209. „Monasi, od mojih učenika najistaknutiji među onima koji su željni vežbanja jeste Rāhula.“
♦ 210. „...među onima koji su se zamonašili iz poverenja Raṭṭhapāla. “
♦ 211. „...među onima koji imaju prvenstvo pri obedu Kuṇḍadhāna.“
♦ 212. „...među elokventnima Vaṅgīsa.“
♦ 213. „...među onima koji odaju prijatan utisak Upasena Vaṅgantaputta.“
♦ 214. „...među onima koji uređuju prenoćišta Dabba Mallaputta.“
♦ 215. „...među onima koji su dragi božanstvima Pilindavaććha.“
♦ 216. „...među onima sa munjevitim neposrednim znanjem Bāhiya Dārucīriya.“
♦ 217. „...među veštim govornicima Kumārakassapa.“
♦ 218. „...među onima koji su postigli analitička znanja Mahākoṭṭhita.“


Četvrti odeljak
♦ 219. „Monasi, od mojih učenika najistaknutiji među onima koji su učeni jeste Ānanda.“
♦ 220. „...među onima sa dobrim pamćenjem Ānanda.“
♦ 221. „...među onima koji se savršeno ponašaju Ānanda.“
♦ 222. „...među onima koji su odlučni Ānanda.“
♦ 223. „...među ličnim pratiocima Ānanda.“
♦ 224. „...među onima sa velikom grupom sledbenika Uruvelakassapa.“
♦ 225. „...među onima koji pobuđuju poverenje kod laika Kāḷudāyī.“
♦ 226. „...među onima sa dobrim zdravljem Bākula.“
♦ 227. „...među onima koji se prisećaju prošlih života Sobhita.“
♦ 228. „...među onima koji znaju monaška pravila Upāli.“
♦ 229. „...među onima koji podučavaju monahinje Nandaka.“
♦ 230. „...među onima koji stražare na vratima čula Nanda.“
♦ 231. „...među onima koji podučavaju monahe Mahākappina.“
♦ 232. „...među onima koji su vešti sa elementom vatre Sāgata.“
♦ 233. „...među onima koji podstiču učene govore Rādha.“
♦ 234. „...među onima koji nose grube odore Mogharāđa.“

Peti odeljak
♦ 235. „Monasi, od mojih učenica najistaknutija po starešinstvu jeste Mahāpajāpatigotamī.“
♦ 236. „...među onima sa velikom mudrošću Khemā.“
♦ 237. „...među onima sa psihičkim moćima Uppalavaṇṇā.“
♦ 238. „...među onima koji znaju monaška pravila Paṭācārā.“
♦ 239. „...među onima koji izlažu učenje Dhammadinnā.“
♦ 240. „...među onima sa meditativnim zadubljenjima Nandā.“
♦ 241. „...među onima koji su pobudili energiju Soṇā.“
♦ 242. „...među onima sa duhovnim okom Bakulā.“
♦ 243. „...među onima sa munjevitim neposrednim znanjem Bhaddā Kuṇḍalakesā.“
♦ 244. „...među onima koji se prisećaju prošlih života Bhaddā Kāpilānī.“
♦ 245. „...među onima koji su postigli veliko neposredno znanje Bhaddakaccānā.“
♦ 246. „...među onima koji nose grube odore Kisāgotamī.“
♦ 247. „...među onima koji su odlučni na temelju poverenja Siṅgālakamātā.“


Šesti odeljak
 ♦ 248. „Monasi, od mojih nezaređenih sledbenika najistaknutiji po tome što su prvi uzeli utočište jesu trgovci Tapussa i Bhallika.“
♦ 249. „...među darodavcima domaćin Sudatta, zvani Anāthapiṇḍika.“
♦ 250. „...među onima koji objašnjavaju učenje domaćin Ćitta iz Maććhikāsaṇḍe.“
♦ 251.  „...među onima koji pomoću četiri vrste zajedništva pomažu grupi Hatthaka iz Āḷavija.“
♦ 252. „...među onima koji poklanjaju izvrsne stvari Mahānāma iz plemena Sakya.“
♦ 253. „...među onima koji poklanjaju prijatne stvari domaćin Ugga iz Vesālija.“
♦ 254. „...među onima koji služe saṇghi domaćin Uggata iz Hatthigāme.“
♦ 255. „...među onima sa savršenom posvećenošću Sūrambaṭṭha.“
♦ 256. „...među onima koji su posvećeni drugima Đīvaka Komārabhaćća.“
♦ 257. „...među odanim supružnicima domaćin Nakulapitā.“


Sedmi odeljak
 ♦ 258. „Monasi, od mojih nezaređenih sledbenica najistaknutija po tome što je prva uzela utočište jeste Suđātā, Senānījeva ćerka.“
♦ 259. „...među darodavcima Visākhā, Migārina majka.“
♦ 260. „...među učenima Khuđđuttarā.“
♦ 261. „...među onima koji borave u prijateljskoj ljubavi Sāmāvatī.“
♦ 262. „...među onima sa meditativnim zadubljenjima Uttarānandamātā.“
♦ 263. „...među onima koji poklanjaju izvrsne stvari Suppavāsā iz plemena Koliya.“
♦ 264. „...među onima koji se brinu za bolesne laička sledbenica Suppiyā.“
♦ 265. „...među onima sa savršenom posvećenošću Kātiyānī.“
♦ 266. „...među odanim suprugama domaćica Nakulamātā.“
♦ 267. „...među onima koji imaju poverenje u učenje nakon što su ga posredno čuli laička sledbenica Kāḷī iz Kururaghare.“




XV Poglavlje o nemogućem

Prvi odeljak
♦268. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da osoba koja je postigla ispravno razumevanje smatra bilo koji uslovljeni fenomen trajnim. Takva mogućnost ne postoji.
 Monasi, moguće je da prost čovek smatra neki uslovljeni fenomen trajnim. Takva mogućnost postoji.“
♦ 269. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da osoba koja je postigla ispravno razumevanje smatra bilo koji uslovljeni fenomen zadovoljavajućim. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da prost čovek smatra neki uslovljeni fenomen zadovoljavajućim. Takva mogućnost postoji.“
♦ 270. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da osoba koja je postigla ispravno razumevanje smatra bilo koju stvar trajnim sopstvom. Takva mogućnost ne postoji.
 Monasi, moguće je da prost čovek smatra neku stvar trajnim sopstvom. Takva mogućnost postoji.“
♦ 271. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da osoba koja je postigla ispravno razumevanje oduzme život svojoj majci. Takva mogućnost ne postoji.
 Monasi, moguće je da prost čovek oduzme život svojoj majci. Takva mogućnost postoji.“
♦ 272. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da osoba koja je postigla ispravno razumevanje oduzme život svome ocu. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da prost čovek oduzme život svome ocu. Takva mogućnost postoji.“
♦ 273. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da osoba koja je postigla ispravno razumevanje oduzme život arahantu. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da prost čovek oduzme život arahantu. Takva mogućnost postoji.“
♦ 274. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da osoba koja je postigla ispravno razumevanje sa zlom namerom prolije krv Tathāgati. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da prost čovek sa zlom namerom prolije krv Tathāgati. Takva mogućnost postoji.“
♦ 275. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da osoba koja je postigla ispravno razumevanje izazove razdor u monaškoj zajednici. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da prost čovek izazove razdor u monaškoj zajednici. Takva mogućnost postoji.“
♦ 276. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da osoba koja je postigla ispravno razumevanje uzme nekoga drugoga [osim Tathāgate] za učitelja. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da prost čovek uzme nekoga drugoga [osim Tathāgate] za učitelja. Takva mogućnost postoji.“
♦ 277. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da se u istom svetu istovremeno rode dva plemenita i potpuno probuđena. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da se u jednom svetu rodi jedan plemeniti i potpuno probuđeni. Takva mogućnost postoji.“


Drugi odeljak
♦ 278. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da se u istom svetu istovremeno rode dva vladara koji pokreću točak istine. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da se u jednom svetu rodi jedan vladar koji pokreće točak istine. Takva mogućnost postoji.“
♦ 279. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da žena bude plemeniti, potpuno probuđeni.  Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da muškarac bude plemeniti, potpuno probuđeni. Takva mogućnost postoji.“
♦ 280. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da žena bude vladar koji pokreće točak istine. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da muškarac bude vladar koji pokreće točak istine. Takva mogućnost postoji.“
♦ 281-283. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da žena bude na položaju Sakke... isto... Māre... isto... Brahme. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da muškarac bude na položaju Sakke... isto... Māre... isto... Brahme. Takva mogućnost postoji.“
♦ 284. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da se kao rezultat loših telesnih postupaka javi prijatan, poželjan, dopadljiv rezultat. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da se kao rezultat loših telesnih postupaka javi neprijatan, nepoželjan, nedopadljiv rezultat. Takva mogućnost postoji.“
♦ 285-286. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da se kao rezultat loših verbalnih postupaka javi prijatan, poželjan, dopadljiv rezultat... isto... kao rezultat loših mentalnih postupaka javi prijatan, poželjan, dopadljiv rezultat. Takva mogućnost ne postoji.
 Monasi, moguće je da se kao rezultat loših verbalnih postupaka javi neprijatan, nepoželjan, nedopadljiv rezultat. Takva mogućnost postoji.“


Treći odeljak
♦ 287. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da se kao rezultat dobrih telesnih postupaka javi neprijatan, nepoželjan, nedopadljiv rezultat. Takva mogućnost ne postoji.
 Monasi, moguće je da se kao rezultat dobrih telesnih postupaka javi prijatan, poželjan, dopadljiv rezultat. Takva mogućnost postoji.“
♦ 288-289. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da se kao rezultat dobrih verbalnih postupaka... isto... dobrih mentalnih postupaka javi neprijatan, nepoželjan, nedopadljiv rezultat. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da se kao rezultat dobrih mentanih postupaka javi prijatan, poželjan, dopadljiv rezultat. Takva mogućnost postoji.“
♦ 290. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da se onaj ko se upušta u loše telesne postupke iz tog razloga, na osnovu toga nakon sloma tela, nakon smrti preporodi na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. Takva mogućnost ne postoji.“
Monasi, moguće je da se onaj ko se upušta u loše telesne postupke iz tog razloga, na osnovu toga nakon sloma tela, nakon smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Takva mogućnost postoji.“
♦ 291-292. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da onaj ko se upušta u loše verbalne postupke... isto... loše telesne postupke iz tog razloga, na osnovu toga nakon sloma tela, nakon smrti preporodi na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da se onaj ko se upušta u loše mentalne postupke iz tog razloga, na osnovu toga nakon sloma tela, nakon smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Takva mogućnost postoji.“
♦ 293. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da se onaj ko se upušta u dobre telesne postupke iz tog razloga, na osnovu toga nakon sloma tela, nakon smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da se onaj ko se upušta u dobre telesne postupke iz tog razloga, na osnovu toga nakon sloma tela, nakon smrti preporodi na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. Takva mogućnost postoji.“
♦ 294-295. „Monasi, nemoguće je, ne može se desiti da se onaj ko se upušta u dobre verbalne postupke... isto... dobre mentalne postupke iz tog razloga, na osnovu toga nakon sloma tela, nakon smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Takva mogućnost ne postoji.
Monasi, moguće je da se onaj ko se upušta u dobre mentalne postupke iz tog razloga, na osnovu toga nakon sloma tela, nakon smrti preporodi na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. Takva mogućnost postoji.“