Završili smo sa odeljkom o dva tipa gledišta: postojanja i nepostojanja. Buda kaže da bilo koji
asketa ili brahman koji ne razume poreklo, nestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi sa ova dva gledišta nije oslobođen rođenja, starenja, smrti, nije slobodan od patnje, a askete i brahmani koji razumeju sve ovo bivaju oslobođeni patnje.
Da bismo razjasnili prirodu ovih gledišta napravićemo digresiju i pogledati malu suttu iz
Khuddaka nikāye, zbirke kraćih knjiga, konkretno iz Itivuttake (Tako bi rečeno), kolekcije 112
kratkih sutta, u prozi i stihu, od kojih svaka dotiče jedan vid Dhamme. Itivuttaka je dobila ime po pali frazi kojom počinje svaka od sutta: iti vuttam Bhagavata, “Ovako reče Buda".
Itivuttaka 49. Diṭṭhigata sutta – Pogrešno gledište
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, ubeđena u dva pogrešna gledišta, neka ljudska i božanska bića uzmiču, druga
prenagljuju; samo oni kojima su otvorene oči jasno vide.
A kako to, monasi, neka uzmiču? Kada ljudska i božanska koja bića uživaju u rađanju, ushićena su rođenjem, zadovoljna rođenjem, podučavaju Dhammi radi prestanka preporađanja, njihovi umovi je ne primaju, nisu njome umireni, ne zadržavaju se na njoj, niti bivaju privučeni. Tako neka bića uzmiču.
A kako neka prenagljuju? Neka, osetivši se zgrožena, ponižena i zgađena upravo preporađanjem, priklanjaju se ne-rađanju: ‘Kada ovo sopstvo, posle sloma tela, posle smrti, nestane, biva uništeno i ne postoji posle smrti, to je mir, to je izvanredno!’ Tako neka prenagljuju.
A kako oni kojima su otvorene oči jasno vide? Ima slučajeva kada monah ono što je nastalo vidi kao nešto što je nastalo. Uviđajući to što je nastalo kao nešto što je nastalo, praktikuje on
nevezivanje uz to što je nastalo, vežba hlađenje strasti prema tome što je nastalo, utrnuće onoga što je nastalo. Tako oni kojima su otvorene oči jasno vide.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Koji za to što je nastalo uvide da je nešto što je nastalo
i za ono što je izvan tog kruga da nastati više neće
oslobođeni su pre svega zahvaljujući tome što je nastalo,
iskorenjujući želju za daljim nastajanjem.
Ako su razumeli to što je nastalo i oslobođeni su
želje sa ponovnim nastajanjem ili nestajanjem
upravo toga što je nastalo, na taj način
monasi do prestanka novog nastajanja stižu.
To su reči Blaženog koje sam čula.
Reč "uzmiču" oliyantī može značiti i "zalepiti se čvrsto, zaglaviti se" a reč "prenagljuju"
atidhāvanti može značiti "odmaći predaleko"."Uživaju u rađanju, ushićena su rođenjem,
zadovoljna rođenjem": termini su bhavārāmā, bhavaratā i bhavasammuditā.
Pomenuta bića uživaju u tome da budu nešto, a kada se ovaj život završi, žele da budu nešto drugo npr. da se preporode u nekom višem stanju u odnosu na ovaj život - kao kralj, bogataš u ljudskom svetu ili nebesko biće. Kada ih podučavaju Dhammi radi prestanka preporađanja (bhava-nirodha), to učenje ne pada na plodno tlo. U ovom pasusu "uživaju u rađanju, ushićena su rođenjem" to je bhavataṇhā, žudnja za postojanjem. Na osnovu ove žudnje za postojanjem ljudi koji naginju intelektualizaciji oblikuju gledište o postojanju: bhava-diṭṭhi. To su vrste gledišta o trajnoj, večitoj egzistenciji sopstva, duše, duha... Na ovaj način imaju zadovoljenje u saznanju da će nastaviti dalje postojanje u ovoj ili onoj formi zauvek. I gledište o postojanju biva način veličanja žudnje za postojanjem, kao pojačanje te žudnje, njen intelektualni izraz. Uobičajeno mislioci daju neku vrstu konceptualnu formulacije, a zatim većina ljudi iz ranijih vremena prihvata ideju večnog postojanja.
Ali ima i nekih koji prebace metu. U Budino vreme, pet vekova pre nove ere, većina ljudi je prihvatala ideju atmana, ali bilo je nekih koji su se grozili, odbacivali postojanje i radovali se nepostojanju, vibhava. Ova odvratnost prema postojanju je izraz žudnje za nepostojanjem, vibhavataṇhā. Iz te žudnje proizilaze gledišta o nepostojanju: Kada ovo sopstvo, posle sloma tela, posle smrti, nestane, biva uništeno i ne postoji posle smrti, to je mir, to je izvanredno!’
Dakle, imamo privremeno postojanje, a zatim je to sopstvo uništeno i nema nastavka, svi počivaju u miru i kada svi umru, svi će naći mir, što je odlično.
Treća mogućnost je Budino shvatanje da oni koji imaju uvid, ispravno razumeju: Ima slučajeva
kada monah ono što je nastalo vidi kao nešto što je nastalo. Uviđajući to što je nastalo kao nešto što je nastalo, praktikuje on nevezivanje uz to što je nastalo, vežba hlađenje strasti prema tome to je nastalo, utrnuće onoga što je nastalo(nibbida, virāga, nārodha). Ovaj kratki paragraf izražava uslovljeni nastanak i prestanak uslovljenog nastanka.
Vratimo se sada na našu izvornu suttu i paragraf 9, o četiri načina vezivanja, upādāna.
9. Monasi, postoje četiri vrste vezivanja. Koje četiri? Vezivanje za zadovoljstva čula,
vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za učenje o sopstvu.
Sa njima smo se sreli i ranije. Ovde ih Buda nabraja: ka čulnim zadovoljstvima, ka gledištima
(spekulativnim i filozofskim) uključujući i ova dva: sīlabbata pravila i rituale i doktrinu o sopstvu sakkāyadiṭṭhi. Kritika vezivanja za pravila i rituale specijalno je usmerena protiv verovanja da praktikovanje unapred zapisanih pravila ponašanja vodi do pročišćenja i oslobođenja, recimo, kupanje u svetim rekama, prakse poput dužeg gladovanja i mučenja tela... Možemo uključiti i šire psihološke tendencije da je samo praćenje nekih pravila dovoljno da se postigne prosvetljenje, oslobođenje. U širem smislu sve ovo pripada vezivanju za gledišta, ali zbog svog značaja Buda ga je izdvojio kao poseban tip. Poslednje je vezivanje za učenje o sopstvu, a uključuje sve tipove konceptualno formulisanih gledišta o sopstvu iz Budinog vremena, preko 60 njih eleboranih u Brahmađāla sutti. Ono što leži ispod svih njih je 20 vrsta sakkāyadiṭṭhi (gledišta o identitetu), koje možemo takođe naći u MN 44. I vezivanje za doktrinu o sopstvu opet je vezivanje za gledišta, ali su ona tako važna da ih je Buda izvukao i napravio od njih posebnu grupu.
Sa paragrafom 10 počinjemo vrlo zanimljiv proces sužavanja svih ovih tipova vezivanja kako bismo pronašli koje vrste sledbenici drugih škola takođe odbacuju kao što i Buda čini, a koje tipove vezivanja odbacuje samo Budino učenje.
10. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje svih
vrsta vezivanja, oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta
vezivanja. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, bez opisivanja
potpunog razumevanja vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i
vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ova tri načina
vezivanja kakvi oni zaista jesu. I zato, iako tvrde da tumače potpuno razumevanje svih
vrsta vezivanja, oni opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula,
bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila
i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.
Komentari daju zanimljivu napomenu: uz reč koja je ovde prevedena kao "potpuno razumevanje"pariñña, komentari navode i drugu reč samatikkama: prevazilaženje, transcendiranje. Da bismo potpuno razumeli određen tip vezivanja komentari podvlače da ga moramo transcedentirati, prevladati, ići iza njega.
Sada Buda kaže da je učenje pomenutih dobrih učitelja nepotpuno. Opisuju puno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva bez opisivanja potpunog razumevanja ostala tri. Tako imamo neke duhovne učitelje koji mogu biti vrlo svesni nedostataka čulnih zadovoljstava i oni podučavaju doktrini o uzdržavanju, možda i prakse poput meditacije, ali još nisu prevladali vezivanje za rituale, još imaju neko vezivanje za ideju o postojanju/nepostojanju i doktrini o sopstvu. Zašto je to tako, pita Buda. Razlog je što ovi dobri askete i brahmani ne razumeju ova tri tipa vezivanja kakva su u stvari. Čak i ako tvrde da izlažu puno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni opisuju samo puno razumevanje vezivanja za čulna zadovoljstva, a ne i razumevanje vezivanja za gledišta, pravila i rituale i učenje o sopstvu.
11. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje
svih vrsta vezivanja… oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula i
vezivanja za gledišta, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za pravila i rituale
i vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ova
dva načina vezivanja… i zato opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula i vezivanja za gledišta, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.
Vide da su čulna zadovoljstva prepreka duhovnom životu, takođe i držanje za gledišta. I zato
kažu: "Odustanite od gledišta, ne vezujte se za mišljenja, stavove, odustanite od ideja, koncepata o onome što znate. Ne postavljajte konceptualne zaklone između sebe i realnosti, samo znajte realnost kakva jeste." Ali još uvek imaju neka pravila, recimo ritualna pranja. Kažu: "I ako odustanete od svih čulnih vezivanja, odustanete od gledišta i ispunite sva ova pravila i rituale savršeno, vaše sopstvo će biti oslobođeno i spojeno sa trajnim nepromenljivim entitetom." Kažu da odustanemo od svih vezivanja za gledišta, ali tu je još vezivanje za doktrinu o sopstvu. Zašto je to tako? Oni ne razumeju ova druga dva tipa vezivanja, opisuju samo puno razumevanje prva dva.
12. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje
svih vrsta vezivanja… oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva
čula, vezivanja za gledišta i vezivanja za pravila i rituale, bez opisivanja potpunog
razumevanja vezivanja za učenje o sopstvu. Ti dobri askete i brahmani ne
razumeju ovaj jedan način vezivanja… i zato opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja
za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta i vezivanja za pravila i rituale, bez
opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za učenje o sopstvu.
Ovaj tip učitelja ima vrlo duboko razumevanje opasnosti vezivanja i rekli bismo daleko su
uznapredovali duhovno. Mnogi od njih su postigli vrlo visoke stadijume samādhi i ñāṇa
(mudrosti/razumevanja). Oni znaju da se treba osloboditi gledišta. Čak i neki brahmanski
sledbenici kada postignu visok nivo realizacije vide da ih pravila i rituali zasnovani na vedama, a koje inače brahmani smatraju vrlo svetim, više ne vezuju. Saṃnyāsa na poslednjim stupnjevima postignuća može zaći iza svih pravila i regulacija brahmanskog zakona, ali još uvek ima duboko uverenje o realnosti večnog, trajnog, suštinskog sopstva. I tako opisuje tri tipa vezivanja, ali jedno ne - doktrinu o sopstvu.
13. Monasi, u takvom učenju i pravilima očigledno je da pouzdanje u učitelja nije dobro usmereno, da pouzdanje u učenje nije dobro usmereno, da pridržavanje pravila vrline nije dobro usmereno i da ljubav među saputnicima u učenju nije dobro usmerena. A zašto? Zato što tako stoje stvari kada su Dhamma i praksa loše objavljeni i loše izloženi, ne oslobađaju, ne vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko nije potpuno probuđen.
I tako Buda izjavljuje nešto što može izgledati vrlo uskogrudo i pristrasno. Zašto je nečija verzija istine više ispravna od neke tuđe?
BB: Kada sam prvi put čitao ovo imao sam neki otpor. Nije trebalo to da kaže, postoje određeni učitelji čije ideje su poštovane i koje ljudi poštuju. Ali, na kraju, njihove doktrine neće voditi do konačnog oslobođenja. Buda u sledećoj rečenici daje razlog zašto je to tako. Tako je jer su učenje i pravila pogrešno izloženi, što ne znači da su potpuno loši. Ima brojnih dobrih stvari u sferi moralnosti, uče nas mudrom treningu u domenu odricanja, pročišćavanja, vode nas ka samādhiju. Čak neka učenja vode i do pripremnih stanja mudrosti. Ali da se dosegne konačno, oštro i precizno ispravno razumevanje neophodno je da imamo ispravno razumevanje nepostojanja trajnog sopstva i uslovljenog nastanka. Sve dok je gledište o sopstvu prisutno, to će praviti smetnje razumevanju ne-sopstva, to će smetati razumevanju uslovljenog nastanka i tako će učenje i pravila biti neoslobađajuća (aniyyānike), neće voditi ka konačnom miru (upasama), tada kada ih je izložio neko ko nije potpuno probuđen.
Sledeća dva paragrafa daju nam izjavu kakvo je stanje u Budinom učenju. Ponovo, ako pogledamo ova dva paragrafa površno, izgleda kao da Buda kaže: "Moje učenje je savršeno." Ali ako prihvatimo da je Buda potpuno prevazišao osećaj sopstva, razumemo da on prosto konstatuje kakvo je stanje stvari što se tiče njegovog učenja. Ne pokušava da postigne poene na račun tuđih doktrina, već pokušava da razjasni precizno šta su osnove učenja koje vodi do konačnog oslobođenja. Pa kaže:
14. Monasi, kada Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, tvrdi da tumači potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, on opisuje do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja: on opisuje potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.
Ovde je ključna tačka. Buda opisuje razumevanje prva tri tipa vezivanja koja su zajednička i za ostala učenja (na širi i dublji način), a ono što je specijalno i jedinstveno za njegovo učenje jeste fokusiranje na razumevanje vezivanja za doktrinu o sopstvu. I to je zato što je u Budinom učenju anattā, nepostojanje trajnog sopstva dragulj u kruni u celoj strukturi učenja.
15. Monasi, u takvom učenju i pravilima jasno je da pouzdanje u učitelja jeste dobro
usmereno, da pouzdanje u učenje jeste dobro usmereno, da pridržavanje pravila vrline
jeste dobro usmereno i da ljubav među saputnicima u učenju jeste dobro usmerena. A
zašto? Zato što tako stoje stvari kada su Dhamma i praksa dobro objavljeni i dobro izloženi, kada oslobađaju, vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko je potpuno probuđen.
Ako se sećate, ova četiri pouzdanja, pomenuta u paragrafima 13 i 15, vraćaju nas na početak
sutte gde se budistički monasi i lutalice drugih sekti sreću u imaginarnoj dijalogu i obe strane
izjavljuju da imaju poverenje u svog učitelja, učenje itd. Lutalice zatim pitaju šta je razlika između budističkih monaha i njih. Evo sada Buda kroz ovu meandrirajuću analizu dovodi diskusiju do klimaksa, ključne tačke da postoji suštinska razlika između drugih lutalica i Budinih sledbenika. U osnovi toga je da njegovi sledbenici mogu tvrditi da imaju ispravno usmereno poverenje u učitelja, učenje itd. što ne bi moglo u potpunosti da se kaže za one druge.
BB: Moramo se prisetiti da je ovo izgovoreno u vreme kada je Budino učenje došlo do najveće ekspanzije. Ako pogledamo Vinaya Piṭaku, tamo nalazimo svađe među monasima, grupe monaha čije razmirice treba razrešiti, što je nekada neuspešno. Ponekad je ponašanje monaha takvo da moraju da se uvode nova pravila. Nemojte uzeti da ovaj paragraf znači da je u istorijskoj i socijalnoj dimenziji njegovo učenje savršeno.
Od ove tačke vidimo zanimljiv razvoj govora. Kada Buda razreši pitanje kojim sutta originalno
počinje, uzima ova četiri tipa vezivanja i koristi ih kao početnu tačku za novu temu da bi pokazao kako ta vezivanja istražiti unazad do njihovog uzroka i zatim pokazati kako na osnovu njihove eliminacije monah oslobađa um od svih tipova vezivanja i postiže konačan cilj u svom duhovnom životu: stupanj arahanta i nibbānu. I tada može ispustiti pravi lavlji rik oslobođenja od rođenja i smrti.
16. A šta je izvor, šta je poreklo te četiri vrste vezivanja, kako su ona rođena, kako su nastala? Te četiri vrste vezivanja imaju žudnju kao svoj izvor, žudnju kao svoje poreklo, one su rođene i nastale iz žudnje. A šta je izvor žudnje…? Žudnja kao svoj izvor ima osećaj… A šta je izvor osećaja…? Osećaj kao svoj izvor ima kontakt… A šta je izvor kontakta…? Kontakt kao svoj izvor ima šest područja čula… A šta je izvor šest područja čula…? Šest područja čula kao svoj izvor ima mentalno-materijalno… A šta je izvor mentalno-materijalnog…? Mentalno-materijalno kao svoj izvor ima svest… A šta je izvor svesti…? Svest kao svoj izvor ima mentalne obrasce… A šta je izvor mentalnih obrazaca…? Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj izvor, neznanje kao svoje poreklo, oni su rođeni i nastali iz neznanja.
Ovde ide unazad u shemi uslovljenog nastanka koju smo u prošloj sutti proučavali detaljno. Do vezivanja vodi osećaj, do njega kontakt, uzrok za kontakt je šest područja čula, za njih mentalno-materjalno, čiji je uzrok svest, a do nje vode mentalni obrasci sa neznanjem kao uzrokom. Sa ovim Buda je pokazao da je najdublje razumeo ne samo četiri tipa vezivanja, već idući kroz ceo proces uslovljenog nastanka, da razume kako ova četiri vezivanja na kraju potiču od neznanja! I sada će pokazati da njegov učenik treba da eliminiše to neznanje. Kad je neznanje napušteno i istinsko znanje se pojavljuje, sa slabljenjem neznanja i pojavom istinskog znanja monah se više ne vezuje za zadovoljstva čula itd.
17. Monasi, kada je u monahu neznanje napušteno i nastalo istinsko znanje, tada – slabljenjem neznanja i nastankom istinskog znanja – on se više ne vezuje za zadovoljstva čula, za gledišta, za pravila i rituale, za učenje o sopstvu. A kad se ne vezuje, tada nije uznemiren. Kada nije uznemiren, tada i sam dostiže nibbānu.
Ovde Buda pokazuje svojim sledbenicima da prevazilaženje i potpuno razumevanje vezivanja nije samo teorijsko, već je to, u stvari, prevazilaženje četiri tipa vezivanja. To prevazilaženje pojavljuje se kroz generisanje istinskog znanja (viđđā) koje eliminiše neznanje (aviđđā). Generisanjem ovog istinskog znanja neznanje bledi i sa njim otpada i žudnja. A žudnja je uslov za vezivanje. Sa njenim nestankom nema više vezivanja za ova četiri objekta vezivanja. Kada se ne vezuje, nije uznemiren, kada nije uznemiren, tada sam postiže nibānnu.
(Na) paritassati znači (ne) žudi, iz tog glagola taṇhā je izvedena; veza između ovih reči evidentna je u sanskritu. Nekada znači i plašiti se, tako da prevod "nije uznemiren" hvata oba ova značenja.
Prisutna je još jedna igra rečima: upādāna (vezivanje) ima i smisao goriva. Onaj ko se više ne
vezuje za četiri tipa vezivanja, tj. više ne gori kroz čulna zadovoljstva kao gorivo, gledišta kao
gorivo itd. sam dostiže nibānnu koje ima značenje ugasnuća. Ideja da je vatra ugašena dolazi da podvuče, simbolizuje postignuće nibānne.
Sa tim postignućem on razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život,
učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’
Praksa
Razmislimo da li zadovoljavamo pomenuta četiri kriterijuma da ispustimo lavlji rik?
Od četiri stvari koje obezbeđuju ovaj autoritet koje oblasti zahtevaju najviše pažnje?
