Obnovićemo šta smo obrađivali prošlog puta.
Sutta počinje kada monah po imenu Ariṭṭha proširi gledište opisano u sutti kao "pogubno". Kaže:
„Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, stvari koje Blaženi naziva prepreke nisu u
stanju da ometu one koji ih praktikuju.” Drugim rečima, kao da kaže da je ono što Buda podučava
je samoprotivrečno, da prepreke nisu stvarno prepreke. Kako Ariṭṭha širi ovo gledište okolo,
drugi monasi pokušaju da ga odvrate od toga, ali ne uspeju i obrate se Budi. Važna stvar u vezi sa
ovim gledištem, je da ono čega se specifično drži nije izneto u samoj sutti. Kada monasi pokušaju
da ga odvrate, ponavljaju da je Buda objasnio kako čulna zadovoljstva donose malo zadovoljenja,
mnogo patnje i očaja i velika je opasnost u njima. Ono što komentari dodaju je da je Ariṭṭhino
gledište da nema štete i opasnosti ako zaređena osoba upusti se u seksualni čin. Kada monasi ne
uspeju da odvrate Ariṭṭhu od njegovog viđenja, dovode ga kod Bude, koji ponavlja da su
prepreke stvarno u stanju da ometaju onoga ko se u njih upusti, kako je na razne načine već više
puta objasnio. Poziva se na seriju poređenja koje je ranije koristio. Zatim Buda uvodi poređenje
po kome je sutta i naslovljena, o otrovnoj vodenoj zmiji - kako nepromišljen čovek ("zabludeli,
budalast čovek") uči Dhammu ali ne izučava njeno značenje sa mudrošću. Umesto toga, uči samo
radi raspravljanja sa drugima, upuštanje u debate i takvi ljudi pogrešno hvataju učenje, što ih
vodi do štete i patnje za dugo vremena.
Zamislite čoveka kojem treba zmija, koji traži zmiju, ide u potragu za zmijom. Ugleda veliku zmiju
i uzme je za telo ili rep. Zmija se izvije i ugrize ga za šaku, ruku ili drugi deo tela i zbog toga čovek
umre ili je u užasnim bolovima. A zašto? Zato što je na pogrešan način uzeo zmiju.
Nasuprot tome:
Zamislite čoveka kojem treba zmija, koji traži zmiju, ide u potragu za zmijom. Ugleda veliku
zmiju, pritisne je rašljastim štapom pa pošto je tako učinio, uzme je na ispravan način, za vrat.
Iako se zmija možda obavila oko njegove šake, ruke ili nekog drugog dela tela, ipak zbog toga
čovek ne umre, niti je u užasnim bolovima.
Onda može da ekstrahuju otrov i koristi ga za lek. To su monasi koji uče učenje i koriste ga na
pravi način, razumeju značenje učenja sa mudrošću.
Dotle smo stigli prošlog puta, dolazimo do sledećeg poređenja.
Opet, ovo je vrlo značajno i vrlo poznato poređenje, čak su i neke knjige o budizmu naslovljene po njemu.
(POREĐENJE SA SPLAVOM)
13. Monasi, pokazaću vam na koji način je ovo učenje slično splavu, jer služi za
prelazak, a ne za vezivanje. Monasi, slušajte i dobro zapamtite šta ću reći.” – „Da,
poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi: „Zamislite, monasi,
čoveka koji ide putem i naiđe na ogromnu vodu, čija je ova obala strma i opasna, dok je
druga obala sigurna i bez ikakve opasnosti. Ali nema nikakvog plovila ili mosta da tu
vodu pređe. I čovek pomisli: ‘Ovo je ogromna voda, čija je ova obala strma i opasna, dok je
druga obala sigurna i bez ikakve opasnosti. Ali nema nikakvog plovila ili mosta da tu vodu
pređem. Kako bi bilo kad bih nakupio trske, pruća, granja i lišća pa od njih napravio
splav, te nošen tim splavom, veslajući i rukama i nogama, bezbedno stignem na drugu
obalu?’ I tako čovek nakupi trske, pruća, granja i lišća, pa od njih napravi splav. Nošen tim
splavom, veslajući i rukama i nogama, on bezbedno stigne na drugu obalu. Pošto je pre-
šao vodu i stigao na drugu obalu, možda pomisli: ‘Ovaj mi je splav zaista mnogo
pomogao. Nošen njime, veslajući i rukama i nogama, bezbedno sam stigao na drugu obalu.
Kako bi bilo da ga natovarim na leđa ili rame i ponesem sa sobom?’ Šta mislite o tome,
monasi? Ako tako uradi, hoće li čovek postupiti s tim splavom onako kako bi trebalo?”
„Zaista neće.”
„A šta bi onda, monasi, trebalo da učini kako bi sa tim splavom postupio onako kako bi
trebalo? Pošto je, monasi, prešao vodu i stigao na drugu obalu, možda pomisli: ‘Ovaj mi
je splav zaista mnogo pomogao. Nošen njime, veslajući i rukama i nogama, bezbedno
sam stigao na drugu obalu. Kako bi bilo da ga izvučem na obalu ili pustim niz vodu, a
zatim krenem dalje?’ Ako tako uradi, hoće li taj čovek postupiti s tim splavom onako kako bi
trebalo? Isto tako, monasi, pokazao sam vam na koji način je ovo učenje slično splavu, jer
služi za prelazak, a ne za vezivanje.
14. Monasi, kada razumete da je ovo učenje slično splavu, treba da napustite čak i
to učenje, a kamoli stvari suprotne tom učenju.
Ovde je zanimljiva poenta. Imamo frazu: "ne u svrhu držanja (ne za vezivanje)" i čini se da
objašnjava zašto je poređenje stavljeno ovde, kao da je poređenje o splavu na neki način
nastavak i ispravka mogućem pogrešnom razumevanju za analogiju sa vodenom zmijom. Jer
prethodno poređenje završava se u paragrafu 11: zato što su učenje uzeli na ispravan način,
zbog ispravnog držanja za učenje, suggahitattā (od glagola gaṇhāti: hvatati). Ako neko pogrešno
razume ili ako razume samo intelektualno, ali nema ispravan pristup, onda će misliti da je
Dhamma nešto za šta se treba držati i vezivati se za nju kao za posed ili nešto sa čime se identifikujemo,
nešto što se koristi za intelektualna postignuća, ali to bi bio slučaj duggahitattā, pogrešnog
hvatanja Dhamme, čaki i ako ta osoba misli da je dobro uhvatila Dhammu. Sada Buda kaže: ako
dobro uhvatite Dhammu, to znači da je ne držite, već je koristite da pređete na drugu stranu.
Drugim rečima, ako koristite Dhammu ne da pređete, već da se vežete za nju, to je samo po sebi
pogrešno hvatanje učenja. Buda ilustruje poentu poređenjem sa splavom.
BB: Poređenje baš i ne radi na doslovnom nivou.
Pojmovi: ova opasna obala, bujice, prelazak na drugu obalu imaju reference u još jednoj drugoj
sutti koja dolazi iz SN (Saḷāyatanasaṁyutta), kada čoveka gone četiri zmije (četiri elementa), pet
ubica i grupa opasnih životinja. Dolazi do vode i pravi splav da bi prešao na drugu obalu. Buda
objašnjava da ova obala, to je obala saṃsāre, a druga obala je nibbāna. Splav je osmostruki
plemeniti put. U poređenju za koje rekoh da se baš i ne poklapa, ako uzmemo tekst suviše
bukvalno - čovek koji pređe na drugu stranu bio bi arahant, a kod njega nema zaostalog
vezivanja, ima savršeno razumevanje svrhe puta i ne vezuje se za Put, ne vezuje se za Učenje.
Uobičajeno se dešava jedna od dve stvari. Ljudi koji, još uvek na ovoj obali, nose splav na glavi
okolo, to je poređenje sa ljudima koji uhvate zmiju na pogrešan način. Uzimaju Učenje samo u svrhu debate i čisto
intelektualno, memorišu, obožavaju, smatraju ga prelepim, ali i ne pokušavaju
da stave učenje u praksu. Možda ponekad stave splav u plićak, testiraju splav da bi znali da u
nekom od budućih života možda mogu preći, a zatim se vrate na ovu obalu.
Druga mogućnost, koja se se često dešava je da ljudi samo rasformiraju splav na obali i kažu da im ne treba, mogu
postići probuđenje i bez njega. Ne prave neki napor da pređu preko jer su već probuđeni.
Zašto činiti napor sa splavom? Misle da su na drugoj obali, dok su još vrlo ukorenjeni na ovoj. Ne
koriste Dhammu uopšte.
Za one koji koriste Dhammu i pređu na drugu obalu, a vrlo ih je malo, ali to čine uz mudrost, oni
neće staviti Dhammu na glavu i nositi je okolo.
Ne moramo uzeti ovo poređenje suviše bukvalno već samo shvatiti na šta cilja, koju poentu
iznosi. A to je ono rečeno u poslednjoj rečenici: "služi za prelazak, a ne za vezivanje". Dhammu
treba koristiti da bi se prešao ovaj vodeni tok, struja neznanja, žudnje, pogrešnih gledišta.
Zatim je u paragrafu 14 data vrlo kratka izjava, ali vrlo bitna i moćna:
"Monasi, kada razumete da
je ovo učenje slično splavu, treba da napustite čak i to učenje, a kamoli stvari suprotne tom
učenju."
Bilo koji prevod je neadekvatan ovde, zato prevod ne odgovara strogo tekstu koji glasi:
Kullūpamaṁ vo, bhikkhave, dhammaṁ desitaṁ, ājānantehi dhammāpi vo pahātabbā pageva
adhammā.
Reč prevedena kao učenje (jednina) ovde je dhammā u množini, a reč koja je prevedena
sa "stvari suprotne tom učenju": adhammā, ne-dhamme. Pa kada shvatite sličnost sa
splavom tada i dhamme treba napustiti, a kamoli ne-dhamme.
Ova izjava se može razumeti na raznim nivoima. Zato kada prevodimo "učenja" na jednom nivou,
propuštamo drugi nivo. Na ovom prvom nivou, kada uzimamo da reč dhammā označava učenja,
možemo da se pozovemo nazad na poređenje sa zmijom. "Sinovi dobrih porodica" uče Dhammu
ispravno, istražuju značenje učenja, ispravno hvataju učenje; ovo je prvi stupanj - da uče
Dhammu ispravno tako što ispituju značenje sa mudrošću. To znači na ispravan način uzeti
učenje.
Ali onda razumemo da učenja nisu za držanje/hvatanje. Ako ispravno uzmemo učenje i ispravno
ga razumemo, tada primenjujemo učenje, koristimo ga kao splav da pređemo preko, na drugu
obalu. Jednom kada dospemo na drugu obalu (ovde treba biti vrlo pažljiv u tumačenju), kada se
kaže da se napušta učenje, ne znači da se odustaje od Budinog učenja. Ne znači da kao već
probuđena osoba arahant odlazi na divlji odmor, da uživa i radi šta god mu je volja, da je sada s one strane
dobra i zla, već znači da sada postaje gospodar učenja, ne mora više da vozi vozilo učenja, koristi
učenje da vodi druge, ali više ne zavisi od učenja usled ličnog probuđenja i oslobođenja. Probuđena osoba
još uvek ima ispravno razumevanje, ispravnu nameru, ispravan život, govor i
postupke, određeni tip ispravnog napora (nije onaj koji treba da se reši štetnog i razvije korisno,
već samo prirodna energija te osobe kao bazični ispravni napor). Prirodno ima ispravnu
sabranost i jednom kada uđe u samādhi, prirodno ima ispravnu koncentraciju. Uvek ima ispravno
oslobođenje i ispravno znanje.
Komentari daju jedan drugi zanimljivi aspekt izraza "napusti dhamme". Možda je previše
specifično da se uzme kao originalna namera izraza, ali daje zanimljivu perspektivu. Kaže da pod
"dhamme" možemo razumeti smirenje i uvid (samatha i vipassanā). To se odnosi na neke izraze
iz tekstova gde Buda objašnjava monasima kako da razviju svaku od đhāna i onda kaže: čak i prva
đhāna treba da bude napuštena i treba ići na drugu. I nju treba napustiti i ići ka trećoj itd. Čak i
najvišu treba napustiti i ući u stanje konačnog oslobođenja. To se zove napuštanje dhamma,
napuštanje vezivanja za samādhi. Zatim napustiti vezivanje za vipassanu. Kada postigneš tu čistu
blistavu mudrost uvida, čak i za tu mudrost ne treba da se vežeš i smatraš je svojom, već je koristi
samo u cilju prelaska preko.
Sve dublji i dublji nivoi se pomaljaju, Buda nas uči principima nevezivanja, napuštanja, specijalno
nevezivanja za bilo koje gledište. Sada uzima šest osnova za gledišta diṭṭhiṭṭhānāni. On će nam ih
objasniti, praveći kontrast između dve vrste osoba:
1) neupućena prosta osoba (uljudno rečeno) puthujjano
2) dobro upućen plemeniti učenik
Prvi je opisan kao neko ko nema poštovanja prema plemenitima (sappurisa - istinske osobe, tako
se takođe nazivaju plemeniti), neupućena u učenju plemenitih, nema razumevanje ni uvid u učenje
plemenitih, nema disciplinu u učenju plemenitih, nema praktičnog treninga... Takva osoba
pada kao žrtva raznih tipova gledišta u vezi sa 5 sastojaka.
Uobičajeno, ova gledišta se iznose kao skup od 20 tipova gledišta o sopstvu. Ovde će Buda
objasniti način na koji im obična osoba podleže u skladu sa pet sastojaka na nešto drugačiji
način. Prema svakom sastojku uzeće tri stava/odnosa koja obična osoba usvaja. Izraženi su
rečima: "ovo je moje; ovo sam ja; ovo je moje sopstvo". I ova tri izraza reprezentuju ono što
zovemo tri opsesije. Svaka opsesija proizilazi od različitih nečistoća. "Ovo je moje" iz taṇhā,
žudnje; "ovo sam ja" iz obmanutosti: "ja sam"; "ovo je moje sopstvo" - iz formulacije spekulativnih
gledišta o sopstvu. Naravno, ove 3 opsesije imaju poreklo u neznanju, aviđđā.
BB: Ovde postoji jedan problem: fraza "ja sam" na nekim mestima se uzima da pokrije gledište o
identitetu. Nekada je stavljeno na mesto obmanutosti, nekad na mesto gledišta o identitetu. Ali,
ako imate sva ova tri zajedno: "ja sam" označava obmanu, a "moje sopstvo" gledište o identitetu.
Sada se sva ova tri izraza primenjuju na svih pet sastojaka. Vidimo ovaj šablon razvijen nekad u
drugim suttama MN, vrlo često u SN. U ovom konkretnom pasusu je očigledno u vezi sa
materijalnim oblikom, zatim osećajem pa opažajem i mentalnim obrascima, ali zatim kada treba
da dođemo do sastojaka svesti čitamo: "Ono što vidi, čuje, oseti i spozna, ono sa čime
se susretne, za čim traga i premišlja u umu."
Shodno komentarima ova fraza uzeta je da predstavi sastojak svesti, a prema svojim objektima.
BB: Ako me pitate zašto tekst ne kaže jednostavno: "svest", zašto koristi zaobilazan način, ne
znam :-) Ni komentari ne daju jasno objašnjenje što ova konkretna sutta bira ovakav pristup.
Možda treba pogledati potkomentare i tražiti odgovor 11-12 vekova nakon Budinog vremena :-)
"Ono što vidi" reprezentuje svest oka, "čuje" - svest uha, "oseti" može predstavljati nos, jezik i
svest tela. "Ono što spozna, ono sa čime se susretne, za čim traga i premišlja u umu"
je interna mentalna svest (manoviññāṇa).
Zatim kao šest temelja za gledišta imamo nešto zanimljivo. ‘Ono što je sopstvo jeste ovaj
svet' (so loko so attā: taj svet-to sopstvo, bukvalno). Način uspostavljanja identiteta: to što je
svet, to je sopstvo.
"Posle smrti biću trajan, nepromenjiv, večan, neću podleći
promeni; trajaću koliko i večnost".
Ovo gledište izgleda da je sofisticiranije nego samo obična identifikacija sa nekim od
pet sastojaka, čini se da je filozofski razvijenije - eternalizam koji podseća na tipove gledišta
diskutovana u upanišadama. Nije egzaktno formulisan kao u upanišadama, ali liči. Važno je da
ovo gledište o trajnom, nepromenljivom, večnom sopstvu postaje objektom vezivanja. Izgleda
teško shvatiti da neko kaže: "ja sam gledište, to je moje sopstvo", ali može se vezati smatrajući: "ovo
je moje gledište i sviđa mi se, držim ga se vrlo emotivno, ulažući energiju u njega" (to može biti i
sa budističkog gledišta, u okviru jedne grane budizma, nasuprot ostalima). U svakom slučaju,
ljudi postaju vezani za gledišta.
Zatim imamo kontrast: stav koji uzimaju dobro upućeni plemeniti učenici, koji poštuju plemenite,
upućeni u njihovo učenje i u njemu uvežbani, koji poštuju istinske ljude, upućeni je u njihovo
učenje i u njemu uvežbani.
BB: Ranije sam mislio kao i neki interpretatori da su dobro upućeni plemeniti učenici oni koji su
dostigli najmanje stupanj ulaska u tok. Sada ne mislim da je to slučaj, smatram da su to oni koji
imaju korektno razumevanje Dhamme i praktikuju ispravno.
Takva osoba gleda na svaki od pet sastojaka kao: "nije moje, nisam ja, nije moje sopstvo". Na taj
način ovaj učenik može otpustiti vezivanje za pet sastojaka. Kao da su ove tri izjave mač koji
preseca svu užad vezivanja za sastojke. Koristeći ovu kontemplaciju može se preseći žudnja,
obmanutost i pogrešno gledište u kontekstu pet sastojaka bića. Eliminišući ove tri opsesije on
"kad tako razmišlja, nije uznemiren zbog onog što ne postoji".
Izgleda da kada Buda iznosi ovu izjavu o tome šta ne postoji, ono što se implicira je nepostojanje
bilo kakvog sopstva u vezi sa sastojcima bića. Ovde dolazimo do važne reči, pominjana je u vezi
sa prethodnom suttom MN11. Ponovo ćemo je objasniti. Glagol ovde preveden kao: "(ne)
uznemiruje", biće naslov sledećeg odeljka: (Na) paritassati, odakle dobijamo imenicu
paritassana. Originalno, ovo je bilo etimološki u vezi sa rečju taṇhā, žudnja. Iz sanskrita je to
lako uočljivo. Alternativni pāli termin koji se pojavljuje u SN: tasiṇā (možda je tu evidentnija veza).
Tako paritassana originalno ima smisao žudnje, ali vremenom ova reč je do Budinog perioda
izmešana sa još jednim glagolom: tasati (plašiti se). Tako reč paritassana ima dva značenja.
Komentari koriste ove fraze: bhaya-paritassana i taṇhā-paritassana. I prevodilac kada se sretne
sa paritassana mora da nađe reč koja fino usklađuje oba značenja: žudnja i strah.
(Ñm: anxiety/anguish; BB: agitation; u srpskom prevodu: uznemirenost)
Ali o tom odeljku sledeći put.
(nastaviće se...)
