Pomenuli smo da različite tradicije, iako razdvojene velikim geografskim područjima, objašnjavaju
uslovljeni nastanak na vrlo sličan način, tako da možemo pretpostaviti da je osnovni metod za
objašnjavanje došao iz zajedničkog izvora, očuvan, prenesen i zatim samo elaboriran od strane
učitelja u različitim tradicijama. Postoje neke male razlike ali ključni principi su isti.
[Kao primer možemo uzeti Sarvāstivāda školu Abhidharme, koja je procvetala u severozapadnoj
Indiji, regionu Kašmira.]
Stigosmo do paragrafa 20 o direktnom izlaganju prestanka. Nakon što smo došli do kraja niza o
nastanku cele ove mase patnje, Buda nastavlja:
(DIREKTNI SMER IZLAGANJA O NESTANKU)
20. Ali potpunim gubitkom i nestankom neznanja dolazi i nestanak mentalnih obrazaca;
nestankom mentalnih obrazaca, nestanak svesti; nestankom svesti, nestanak
mentalnomaterijalnog; nestankom mentalno-materijalno, nestanak šest područja čula;
nestankom šest područja čula, nestanak kontakta; nestankom kontakta, nestanak osećaja;
nestankom osećaja, nestanak žudnje; nestankom žudnje, nestanak vezivanja; nestankom
vezivanja, nestanak bivanja; nestankom bivanja, nestanak rođenja; nestankom rođenja, starost i
smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.
Kako shvatiti celu ovu formulu o prestanku? Ovde treba ispravno razumeti da je ono što se prvo
javlja - to je pojavljivanje mudrosti i istinskog razumevanja. U nekim suttama u KN govori se o
"vijjuppādā avijjānirodho", sa pojavljivanjem mudrosti (pravog znanja) tu je prestanak neznanja.
Zatim sa bleđenjem neznanja dolazi do prestanka voljnih formacija. U okviru jednog životnog
veka oslobođene, probuđene osobe kada neznanje potpuno prestane, nema više nikakvog
kreiranja (u umu te osobe) novih karmičkih aktivnosti. Osoba nastavlja da deluje i pojavljuju se
volje kod te osobe, ali te volje ne ostavljaju nikakve tragove u umu, metaforično govoreći ne
deponuju bilo kakvo seme karme sa kapacitetom da sazri u budućnosti. Lepo je poređenje u
Dhammapadi, akcije probuđene osobe ne ostavljaju nikakav trag poput ptica na nebu:
...praznina, beozoblično, sloboda, njihovo je polje,
poput leta ptica na nebu, teško ih je pratiti.
Kada nema neznanja, samo korisne aktivnosti se obavljaju, ali te aktivnosti ne ostavljaju bilo
kakve karmičke/voljne formacije. Ne može se reći da prestankom voljnih formacija (mentalnih
obrazaca) odmah prestaje i svest, prosvetljena osoba nastavlja da bude svesna. Ali ono na šta se
ovde misli je da tekuća svest ove osobe neće voditi nastanku bilo koje nove svesti u bilo kojoj
budućoj egzistenciji. Nema više voljnih aktivnosti koje se pojavljuju u toj svesti pa ona nije u stanju
da se širi dalje kao početak neke buduće svesti. Ali, ono što se dešava je da sa prestankom
neznanja i voljnih formacija u isto vreme dolazi do prestanka žudnje i vezivanja. Ova dva
prestanka javljaju se simultano sa prestankom neznanja. A simultano sa prestankom voljnih
formacija tu je i prestanak bivanja/egzistencije/postajanja, te strane bivanja kojom kreiramo
aktivnosti koje će voditi novoj egzistenciji.
U stvari, u sadašnjosti imamo pet prestanaka (tri nečistoće: neznanje, žudnja i vezivanje + dva
prestanka koji pripadaju strani karme: voljnih formacija i bivanja). Kada sve ovo prestane sada i ovde,
ono donosi prestanak pet faktora u budućnosti (od svesti do osećaja u nizu). Ovo je, kako ja
razumem (BB), niz od 12 prekida, jedan za drugim, kako nalazimo u formuli tj. 11 prestanaka. Ovo je
očigledno sredstvo za prikaz procesa koji od prestanka nečistoća vodi do prestanka karmičkih
aktivnosti, a zatim do prekida rezultata.
Zatim idući odeljci rekapituliraju prestanak. Možemo ih proći svako ponaosob.
Paragraf 23 ima nameru da pokaže kako neko ko razume uslovljeni nastanak postaje oslobođen
od sumnje u odnosu na tri vremenska perioda. Ovde Buda govori onima koji znaju i vide
uslovljeni nastanak (očigledno učenicima koji su najmanje ušli u tok).
24. „Monasi, kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li ovako govoriti: ‘Poštujemo svog
Učitelja. Govorimo ovako iz poštovanja prema svom Učitelju?’” – „Ne, nećemo.” – Kad znate i
vidite na ovakav način, hoćete li ovako govoriti: ‘Asketa kaže ovako, pa zato isto tako i mi
govorimo?’”– „Nećemo.” – „Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li priznati nekog
drugog učitelja?” –„Ne, poštovani gospodine.” – „Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li se
vratiti ritualima, burnim debatama i znamenjima običnih asketa i brahmana, uzimajući sve to
kao suštinu [svetačkog života]?” – „Zaista nećemo.” – „Govorite li jedino o onome što ste saznali,
videli i razumeli svako za sebe?” – „Da, poštovani gospodine.”
Svi ovi tipovi sumnje imaju zajednički centar u ideji "ja" - trajnog "ja" kroz tri vremenska perioda.
23. Monasi, kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li se vraćati prošlosti ovako: ‘Je li nas bilo
u prošlosti? Ili nas nije bilo u prošlosti? Šta smo bili u prošlosti? Kako nam je bilo u prošlosti? Šta
smo bili pre nego što smo postali nešto drugo u prošlosti?’” – „Ne, nećemo.” – Kad znate i vidite
na ovakav način, hoćete li ići u budućnost ovako: ‘Hoće li nas biti u budućnosti? Ili nas neće biti u
budućnosti? Šta ćemo biti u budućnosti? Kako će nam biti u budućnosti? Šta ćemo biti pre nego
što postanemo nešto drugo u budućnosti?’” – „Nećemo.” – Kad znate i vidite na ovakav način,
hoćete li biti zbunjeni o sadašnjosti: ‘Jesam li? Nisam li? Kako sam? Odakle ovo biće dolazi? Kuda
će otići?’” – „Zaista nećemo.”
Neko ko ispravno razume uslovljeni nastanak na način na koji funkcioniše kroz tri vremenska
perioda, zna da nema potrebe da ulaže u "ja i moje". Pre shvata ciklus postojanja samo kao
proces uslovljavanja kojim faktori u prošlosti uslovljavaju i proizvode faktore u sadašnjosti a ovi
dalje faktore u budućnosti.
Oni iz prošlosti su uslovi za one u sadašnjosti. Nisu isti kao ovi u sadašnjosti, ali nisu ni skroz
nepovezani - kroz prošle faktore, sadašnji se javljaju. Kroz sadašnje budući vode poreklo. Kroz neznanje i
karmičke formacije iz prošlosti svest, mentalno-materjalno, dolaze u sadašnjost. Kroz svest,
mentalno-materjalno i druge faktore u sadašnjosti - rođenje, starenje, smrt se dešavaju u
budućnosti.
U budućnosti, kroz neznanje, voljne formacije, žudnju, vezivanje, doneće novu svest,
mentalno-materjalno i novu buduću egzistenciju itd. Možemo se zagledati u stazu bez početka i u
budućnost bez kraja, uvek neki faktori uslovljavaju druge faktore. Nema sopstva iz koga sve izvire
ili oko koga se sve vrti i kada se razume kako ovi faktori uslovljavanja operišu u prošlosti,
sadašnjosti i budućnosti, na ovaj način smo slobodni od sumnje.
Da bi Buda ponovo podvukao direktno iskustvo učenika kaže:
25. „Dobro je, monasi. Vodio sam vas pomoću ove Dhamme, koja je vidljiva ovde i sada,
vanvremena, poziva da je lično istražite, praktikujete i postanete mudri svako sam za sebe. U vezi
s tim je rečeno: ‘Monasi, ova Dhamma je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično
istražite, praktikujete i postanete mudri razumevši je svako sam za sebe.'
[Sandiṭṭhiko ayaṁ, bhikkhave, dhammo akāliko ehipassiko opaneyyiko
paccattaṁ veditabbo viññūhi]
Dolazimo sada da nečeg što izgleda kao novi segment sutte, a taj novi segment će nam dati
konkretno predstavljanje uslovljenog nastanka, jer nam ga je do sada Buda pokazivao preko
apstraktne formule. To je odeljak o ciklusu egzistencija koji pokazuje u konkretnom obliku niz procesa
uslovljenog nastanka. Ovo će sada biti objašnjeno u terminima začeća embriona
(gabbhass'avakkanti). Buda kaže da se to začeće odigrava kroz spoj tri stvari. Koje su to tri stvari?
26. Monasi, začeće ploda u materici dešava se kroz sjedinjavanje tri elementa. Tako, sjedine
se majka i otac, ali ako to nisu plodni dani za majku i gandhabba nije tu – u tom slučaju
nema začetka ploda u materici. Takođe, ako se sjedine majka i otac, ako su to plodni dani za
majku, ali gandhabba nije tu – u tom slučaju nema začetka ploda u materici. Ali ako
se sjedine majka i otac, ako su to plodni dani za majku i gandhabba je tu, kroz sjedinjavanje ta tri
elementa začinje se plod u materici.
Postavlja se pitanje značenja reči gandhabba. Nije objašnjena nigde u suttama, izgleda da je ta
reč bila poznata u Budino vreme i podrazumevalo se njeno značenje. U sanskritu gandharva se odnosi na klasu
bića, polubožanskih poput duhova koji naseljavaju šume, drveće i biljke; takođe tip nebeskih
muzičara, što očigledno ovde nije slučaj.
Buddhaghosa objašnjava da gandhabba znači: biće koje treba da se preporodi. To izgleda da je
značenje na koje se mislilo u sutti, to je najbolji smisao u ovom kontekstu.
BB: Kako bih ja razumeo to bi bila svest bića koje je preminulo u stanju koje je pogodno da
preduzme preporađanje. Biće koje je na neki način karmički povezano sa ovim konkretnim ocem
i majkom i ima odgovarajuću karmičku priliku da se preporodi pod datim uslovima. Ako se dešava
seksualni spoj među roditeljima, ako je majka plodna, ali nema bića koje ima karmički afinitet
prema datim uslovima preporađanja, začeće se neće desiti.
[Ian Stevenson sa Univerziteta u Virdžiniji godinama je u Aziji skupljao svedočanstva ljudi o
njihovim iskustvima sa preporađanjem; objavljena su u knjizi britanskog autora
Francis Story: "Rebirth as Doctrine and Experience: Essays and Case Studies"]
