Kratak sadržaj sutte
Ovaj je govor važan po onome što sadrži, a opet je jasan i precizan. Poštovani Sāriputta počinje
izjavom o četiri plemenite istine i nastavlja sa objašnjenjem bezličnog (ne-sopstvo) aspekta
svakog od četiri elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh), pokazujući u kakvoj su oni vezi sa pet
sastojaka bića koji su objekti vezivanja.
Beleške
Sada počinjemo novu suttu MN28, Maha-hatthipadopama sutta - Dugi govor o poređenju sa
otiskom stope slona. Već smo ranije obradili kraću suttu istog naziva, MN27.
Ovaj govor nije održao Buda već Sāriputta, glavni njegov učenik i najistaknutiji po mudrosti,
paññā. Početak nas vodi u vreme kad Buda živi u Đetinom gaju, Sāvatthī.
Tu se poštovani Sāriputta ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi.” – „Prijatelju”, odgovoriše
oni. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:
2. „Prijatelji, baš kao što otisak stope bilo kojeg živog bića staje unutar stope slona, te se za
otisak slonove stope kaže da je predvodnik među njima zbog svoje veličine, isto tako sva povoljna
stanja mogu da stanu u četiri plemenite istine.
kusalā dhammā - uobičajeno znači korisne kvalitete, povoljna stanja. Međutim u formulaciji
plemenitih istina pojavljuju se i štetna mentalna stanja, npr. u drugoj - taṇhā. Izgleda da ovde
kusalā dhammā ne označava korisne mentalne kvalitete, već dobra učenja, korisna učenja.
Možemo reći, a po implikacijama iznetim kasnije u govoru, da sva dobra učenja jesu na neki
način povezana, izvedena iz učenja o četiri plemenite istine. Iz ovog razloga, kada Buda počinje
svoju karijeru učitelja, počinje govorom o četiri plemenite istine. I mnoga druga učenja izneta
tokom 45 godina podučavanja - jesu razvoj i elaboracija ovih istina.
Često kada se sretnemo sa učenjem koje površno gledano nema nikakve veze sa njima, kada
pohvatamo neke ključne termine i istražimo kako su ovi termini upotrebljavani, videćemo da
potpadaju u domet četiri plemenite istine. Prošlog puta, u objašnjenju MN149, to smo i učinili.
Recimo, učenje o uslovljenom nastanku jeste elaboracija druge, a učenje o pet sastojaka, šest
osnova čula, vezujemo za prvu plemenitu istinu. Možemo reći da su učenja koja se tiču raznih
modova prakse (4 temelja svesnosti, 5 sposobnosti, 7 elemenata pobuđenja) - različiti metodi
objašnjavanja četvrte plemenite istine.
Sāriputta daje uvodnu izjavu, vrlo značajnu, da sva korisna učenja kojima nas Buda podučava
mogu biti uključena u četiri plemenite istine, baš kao što tragovi bilo koje životinje ma koliko ona
bila velika, mogu stati u otisak stope slona.
Treba ispratiti samu strukturu predavanja, biće izneta na vrlo pametan način. Seciraće početnu
izjavu na sve finije i finije delove, dok ne popunimo četiri plemenite istine. Primarni elementi će
biti uzeti kao objekti meditacije i Sāriputta će izgraditi, na osnovu svakog od njih, ceo obiman
pristup razvoju, praksi Budinog puta.
Počinjemo sa četiri plemenite istine: Koje četiri? U plemenitu istinu o patnji, u plemenitu istinu o
nastanku patnje, u plemenitu istinu o prestanku patnje i u plemenitu istinu o putu koji vodi
prestanku patnje.
Zatim razmatra prvu:
Rođenje je patnja, starost je patnja, smrt je patnja. To su tri tipa telesne patnje.
Žalost, naricanje, bol, tuga i očaj su patnja; pet aspekata na mentalnom nivou.
Ne dobiti ono što želimo je patnja.
Ukratko, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja.
Ovo je način da se sumira prva plemenita istina. Kada Sariputta pominje pet sastojaka, tada
uzima plemenitu istinu o patnji na nešto drugačijem nivou. U ovom slučaju nije to osećanje bola,
tuge i očaja, već ceo sastav našeg iskustva jeste na neki način povezan sa nezadovoljstvom. Ovde
reč dukkha ne znači patnja u smislu bola i jada, već pre u smislu defektnosti, manjkavosti,
neadekvatnosti.
Ovih pet sastojaka su osnovni konstituenti, osnovne komponente, faktori iskustva. Možemo reći
da su to niti koje čine tkanje iskustva. Ponekad se kaže, u popularnim knjigama o budizmu, da
ono što Buda naziva osobom jeste samo zbirka, smesa pet sastojaka.
BB: Ne mislim da je ovo baš zadovoljavajuć izraz. Kada imate nešto što je sastav, smesa - to znači
da ove stvari postoje nezavisno. Ako ih sastavimo, tada postoje u ovom složenom stanju. A kada
ih opet razdvojite, onda ponovo postoje nezavisno.
Ali ovih pet sastojaka ne možete razdvojiti! Možete ih analizirati i secirati intelektualno, ali ne
možete uzeti osećaj, opažaj itd. i razdvojiti ih tako da postoje nezavisno. Uvek su isprepleteni kao
faktori koji stvaraju iskustvo. Možemo samo promišljajući istraživati iskustvo i videti ga iz ovih pet
različitih uglova, dimenzija iskustva.
Zanimljivo je razmotriti ceo izraz pañćupādānakkhandhā.
Na jednom nivou možemo ga prevesti bukvalno: pet+vezivanje+sastojci. Rani prevodioci su
prevodili: agregati, a nemački prevodioci: Gruppe. Pāli komentatori objašnjavaju sinonimom
gomila/hrpa (rāsi).
Ali postoje zanimljive metafore koje nalazimo prateći pāli reči kako su korišćene kroz sutte. Reč
khandha se često upotrebljava da označi cepanicu, stablo drveta, hrpu drva za potpalu. Takođe
postoji izraz aggikhandha, masa plamenova, ogromna vatra. A reč upādāna može značiti i
gorivo. Tako se ovih pet sastojaka mogu videti kao pet tipova stvari koje služe kao gorivo, pet
tipova drveta za potpalu da se održava vatra. A šta je vatra? Vatra pohlepe, mržnje i obmane.
Šta su ovih pet sastojaka za koje se kaže da su upādāna? U ovom slučaju ih možemo videti kao
gorivo za vezivanje; da je ovih pet sastojaka, pet aspekata iskustva stvari za koje se vežemo. Za
šta god da se vežemo, držimo se za to i za šta postajemo vezani, potpada pod jednu ili drugu od
ovih pet grupa, skupova elemenata.
4. A koji su to pet sastojaka bića kao objekti vezivanja? To su: materijalni oblik kao sastojak koji je
objekat vezivanja, osećaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, opažaj kao sastojak koji je
objekat vezivanja, mentalni obrasci kao sastojak koji je objekat vezivanja i svest kao sastojak koji
je objekat vezivanja.
Nećemo ići u detaljno objašnjenje svih njih, vratićemo im se kasnije u sutti. Postaće
interesantnije kada ih sretnemo na kraju govora. Od ovih pet Sāriputta uzima samo materijalni
oblik, deli ga na četiri velika elementa i izvodi ga iz četiri velika elementa.
[To je telesni oblik, fizički, na pāliju je prosto rūpa, ali u prevodu moramo koristiti složenije
pojmove.]
Imamo dvostruki aspekt ovog sastojka: 4 velika primarna elementa, a zatim tipove materijalnog
oblika zasnovane na primarnim elementima, izvedene iz njih.
U suttama ne nalazimo objašnjenja šta se zapravo smatra materijalnim oblikom izvedenim iz
četiri osnovna elementa. Imamo samo ovaj pojam upādāya rūpaṃ, ali u tekstovima
Abhidhamme učinjen je pokušaj da se klasifikuju različiti tipovi u ovoj kategoriji izvedene
materije.
Evo nekoliko primera: pet fizičkih osnova čula. Pominjano je u ranijim predavanjima da unutar
pet čulnih organa postoji tip materije koja je posebno receptivna za specijalan tip čulnih
objekata. U fizičkom oku prisutna je vrlo suptilna materija koja prima svetlost. Unutar uha je
izvedena materija osetljiva na mehaničke vibracije. Takođe i objekti čula mogu se smatrati
tipovima izvedene materije - objekti vida, sluha... Objekti vida kao oblik i boja, zatim zvukovi,
mirisi, ukusi. Za objekat dodira kaže se da su primarni elementi sami po sebi. Doći ćemo do toga
kasnije.
A sada dolazimo do glavnog predmeta razmatranja u ovom govoru, a to su sama četiri velika
elementa:
A koja su to četiri velika elementa? To su zemlja kao element, voda kao element, vatra kao
element i vazduh kao element.
Buda koristi ove izraze koji su bili u svakodnevnoj upotrebi u to vreme. Kada čujemo same izraze,
ne treba da zamislimo da se jednostavno misli na grube elemente, kao da su to osnovni gradivni
blokovi bilo koje materije. On koristi ove termine iz običnog govora da ukaže na ono što možemo
zvati četiri oblika ponašanja materijalnih fenomena, četiri različita aspekta materijalnih
fenomena. Na više filozofskom nivou mogli bismo reći da bilo koji materijalni fenomen jeste
kombinacija sva četiri aspekta, u jednom slučaju određeni aspekt dominira nad ostalima, ali su
svi prisutni.
Element zemlje označava aspekt čvrstoće, otpornosti - onaj aspekt kojim materija zauzima
prostor i pruža otpor da drugi fizički entitet zauzme isti taj prostor. A element zemlje postaje nam
poznat, postaje iskustveno uočljiv kao mera tvrdoće/mekoće fizičkog objekta. Čak i fizički entiteti
koje dodirom ne osetimo vrlo jasno npr. vazduh oko nas, takođe sadrže neki stepen elementa
zemlje, tvrdoće. Vazduh je sastavljen od atoma/molekula i oni zauzimaju prostor, a otpor koji
pružaju da nešto drugo zauzme njihovo mesto - to je elemenat zemlje.
Elemenat vode - to je osobina fluidnosti, tečenja. A u kasnijim, filozofskim tekstovima objašnjava
se kao povezujuće svojstvo materije, kohezija. Kao kada dodamo vodu brašnu i ono postaje
kompaktno testo. Sličnu silu kohezije koja vezuje delove u celinu imamo i kod cementa. U
modernom pristupu, možemo ići i do sitnijih čestica: u tom slučaju bi to bilo privlačenje koje
vezuje subatomske čestice u atom, atome u molekul, a zatim i međumolekulske sile privlačenja...
Element vatre jeste aspekt kinetičke energije, toplotne energije i ima osobinu sazrevanja/zrenja.
Kada se nešto zagreva, brže će sazreti; npr. kada ostavimo voće napolju brže će sazreti, nego kada
ga stavimo u frižider. Kada je voće izloženo toploti, ona podstiče oksidaciju sastojaka voća.
Element vatre možemo iskusiti kao toplotu ili njeno relativno odsustvo kao hladnoću.
Element vazduha je osobina pritiska i širenja. Setimo se iskustva kada nam vetar duva u lice i
osećamo njegov pritisak. Za širenje/skupljanje je verovatno iskustvo povezano sa procesom
disanja. Udah - širenje pluća, izdah - skupljanje. Slično je i za balon.
Sada imamo ove četiri osobine i po Budinom učenju, one su sadržane u bilo kom materijalnom
fenomenu. Recimo, kreda ima dominantan element zemlje-čvrstoću, element vode koji drži
deliće na okupu, neki stepen toplote na sobnoj temperaturi i termalno širenje/ skupljanje usled
fluktuacije temperature, kao elemenat vazduha.
Počećemo sa posmatranjem grubljih nivoa i radićemo naniže do suptilnijih. Možemo pokušati da
rekonstruišemo obrazac koji je Sāriputta postavio. Počinje sa 4 plemenite istine. U okviru njih
uzima prvu (nabraja 11 tipova patnje), ali zaustavlja se na poslednjem - pet sastojaka bića koji su
objekti vezivanja. U okviru njih uzima samo materijalni oblik, a zatim ga deli na dva tipa: četiri
primarna elementa i izvedene oblike. Potom se fokusira na primarne elementa, a u okviru njih
samo zemljani. Njega deli na dva tipa: unutrašnji i spoljašnji. Sve drugo stavlja sa strane, ali na
kraju sve će skupiti zajedno kako se sutta primiče kraju.
Počinje uzimajući elemenat zemlje i to unutrašnji. A šta se pod tim podrazumeva?
Šta god da je unutrašnje, u osobi, čvrsto, stvrdnuto i za njega smo vezani, dakle kosa, malje,
nokti, zubi, koža, mišići, tetive, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća,
debelo crevo, tanko crevo, želudac i njegov sadržaj, izmet ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi,
što je čvrsto, stvrdnuto i za njega smo vezani: to se zove zemlja kao unutrašnji element.
Navedeno je 20 delova tela u kojima preovladava elemenat zemlje. A kada kaže: ili bilo šta drugo
unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, stvrdnuto i za njega smo vezani: to se zove zemlja kao
unutrašnji element; ovo ukazuje na bilo šta drugo u telu što ima bilo koji stepen čvrstoće. Čak i u
onim delovima tela koji su preovlađujuće tečni npr. krv bismo klasifikovali kao element vode, ali i
u njima postoji čvrstoća. Znamo da se sastoji od krvnih ćelija i plazme, a same ćelije su pretežno
čvrste. Recimo, u urinu ima teških elemenata u tragovima.
BB: Ne kažem da se u budističkim tekstovima to imalo u vidu, ali znalo se i za aspekte čvrstoće u
tečnim delovima. Na to se mislilo pri kraju nabrajanja.
Sada dolazi vrlo značajna rečenica:
Unutrašnji i spoljašnji element zemlje zajedno čine element zemlje.
Uobičajeno smatramo da je ovo telo moje, pravimo podelu na nas i ono što nismo mi sami. I
osećaj "ja i moje" vezan je za telo. Kada neko vidi ovo telo u terminima elemenata (to je
unutrašnji elemenat zemlje, a ono u prirodi je spoljašnji), tada vidi i razume oba aspekta.
Unutrašnji i spoljašnji, oba imaju karakteristike elementa zemlje, oba su čvrsta materija, oba
imaju osobinu tvrdoće, čvrstoće, otpora da se zauzme prostor na kome se nalaze.
I tako, uzimamo hranu kao spoljašnju čvrstu materiju, sažvaćemo, progutamo, ona dolazi do
želuca, svari se, metaboliše, hranljive materije izvuku i preuzmu ih ćelije, ugrade ih u svoju
membranu, plazmu i organele. Tako postaju deo "mene".
Delovi ćelija propadaju, odbacuju se. Ako odsečemo nokat, nešto što je do malopre bilo deo
"mene" prestaje to biti. Ćelije kože propadaju, setimo se šišanja, brijanja... Pre je bilo "ja", sada
je "ne-ja".
Ali zbog duboko ukorenjene navike, osećaj "ja i moje" je uvek fokusirano na nešto "ovde". I ljudi
postaju tako zaluđeni osećajem "ja" vezanim za "ovo ovde". Zbog boje kože, mesta, zemlje gde su
se pojavili na ovom svetu, oblika očiju, nosa... zbog svega toga spremni su da ubiju, ratuju,
uništavaju. I kada se vidi spoljašnji elemenat zemlje, unutrašnji elemenat zemlje - sve to nije ništa
drugo već elemenat zemlje.
I tako, Sāriputta kaže:
I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije
moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od
opčinjenosti elementom zemlje i u umu nestaje strast prema elementu zemlje.
[sammappaññāya - sa pravom mudrošću]
Element zemlje u telu je samo element zemlje. Nemamo više nikakvu iluziju o ja, moje, moje
sopstvo. A onda, postajemo oslobođeni strasti, vezanosti prema elementu zemlje.
(nastaviće se...)
