Kratak sadržaj sutte
Ovo je dubok i dirljiv izveštaj o Budinom susretu sa Pukkusātijem (bivšim kraljem), koji je otišao u
beskućnike, ali nikada nije sreo Budu. Blaženi je procenio da je asketa zreo za probuđenje, pa ga je lično
podučio bez Pukkusātijevog znanja da razgovara sa Budom. Pre svega, govor se tiče četiri temelja:
mudrosti, istine, obuzdavanja i mira. Takođe uključuje sjajan odeljak o osećajima (vedanā). Poslednji deo
je o mentalnim obmanama. Kada je Pukkusāti izašao da potraži ogrtač i prosjačku zdelu da bi dobio puno
zaređenje, jedno zalutalo govedo nasrnu na njega i ubi ga, a on se preporodi u Avihā čistom boravištu kao ne-povratnik.
Beleške
Na programu nam je MN 140 o razjašnjenju elemenata, vrlo lepa i duboka sutta. Počinje u vreme kada
Buda putuje Magadha oblašću. To je centralna država severoistočne Indije, danas odgovara državi Bihar.
Stiže do predgrađa Rāđagahe, do kolibe jednog grnčara. Njegovo ime je Bhaggava, tj. to je ime klana
grnčara, u budističkim tekstovima skoro svi grnčari se zovu tako. A zatim traži dozvolu da ostane jednu
noć u njegovoj radionici. Ovo je uobičajena praksa među lutajućim asketama koji se kreću putevima.
Kada se približi noć, potraže zaklon u nekoj šupi ili kolibi i ljubazno upitaju vlasnika da tu prenoće. U
drevnoj Indiji, pa i u skorašnja vremena svaka varoš ili selo imali su grnčarsku radionicu koja je proizvodila
svo potrebno posuđe za to naselje. Na takvom mestu počinje sutta.
Buda je pomalo začuđen jer ga je preduhitrio neki drugi lutajući asketa. U tekstu se kaže kulaputta,
doslovno: pripadnik klana, sin porodice. Njegovo ime je Pukkusāti. Taj mladi čovek je otišao u beskućnike
iz poverenja u Budu. Nije opisan kao bhikkhu, monah sa punim zaređenjem.
Buda ne zna da je ovaj mladi čovek otišao u beskućnike iz poverenja u njega, samo vidi mladića koji nosi
odoru askete, ogrtač boje šafrana kao i svaki pripadnik bilo koje škole. Ogrnut u oker ili smeđu odoru,
obrijane glave, bez brade, sa štapom za hodanje i torbom preko ramena. I tako Buda odlazi do ovog
mladića koji je opisan kao poštovani Pukkusāti. Bhikkhu je bilo uobičajeno označavanje korišćeno u Indiji
onoga doba za one koji žive od prošnje hrane. Označava onoga koji živi od bhikkhā, tj. isprošene hrane. To
je neko ko skuplja hranu obilazeći okolinu, dobijajući je od ljudi.
Mladić mu kaže: "Radionica je dovoljno prostrana, prijatelju. Neka poštovani ostane koliko želi.”
āvuso = prijateljsko neformalno obraćanje među monasima, "brate".
āyasmā = obraćanje starijem monahu, "poštovani".
Onda Buda odlazi u radionicu, pripremi sedište i seda u meditaciju. Provodi veći deo noći u meditaciji, a
tako čini i asketa Pukkusāti. Dok sedi Buda, duhovnim okom ispituje mentalne sposobnosti ovog askete. I
impresioniran je ponašanjem ovog mladića. Kada su izašli iz meditacije, Buda započinje razgovor. Pita ga
ko mu je učitelj i čije učenje sledi. Ovo su pitanja koja lutajući askete postavljaju kada žele da započnu
konverzaciju. Sada će Pukkusāti otkriti svoje poverenje i lojalnost. Odgovara starijem asketi:
„Postoji, prijatelju, asketa Gotama, sin naroda Sakya, koji napusti pleme Sakya. I onda se ovakav glas
raširi o poštovanom Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i
ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj
božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ Dom napustih iz predanosti Blaženome. Blaženi je moj
učitelj. I ja sledim učenje tog Blaženog.”
(Koristi se standrdni izraz poštovanja prema Budi, tj. podsećanje na devet kvaliteta Budinih.)
Tada Buda pita još nešto o tome šta mladi asketa zna. "Gde je taj Blaženi, gde sada živi?" Ovo se dešava u
Rāđagahi (možemo pogledati mapu Indije toga doba) u kraljevstvu Magadha daleko na
istoku. I mladić kaže da Buda sada živi u Sāvatthīju, u državi Kosala, blizu Himalaja. Vrlo je
daleko od mesta dešavanja sutte, oko 450 km. A onda Buda postavlja novo pitanje, kaže: "Asketo, jesi li
ikada video Blaženog? Da li bi ga prepoznao da ga vidiš?" Mi, naravno, znamo odgovor na to pitanje.
Mladić odgovara odrično.
Ovo liči na uobičajeni razgovor dvojice lutajućih asketa. Komentari daju pozadinsku priču da objasne šta
leži iza ovog susreta. Iznećemo je ovde. Deo ove priče sadrži se u jednoj verziji sutte koja je preneta u
Kinu i prevedena na kineski. Verzija koja nije uključena u bilo koju od Āgama (zbirki) već je sačuvana u
kineskom kanonu kao nezavisan, vrlo rani prevod.
BB: Preuzeo sam ovu informaciju iz proučavanja mog prijatelja poštovanog Anālaya.
Po ovom kazivanju, Pukkusāti je bio kralj države Gandhara sa prestonicom u Takkasili/Takksili. Položaj te
države odgovara jednom delu Pakistana i istočnog Avganistana. Još uvek postoje ostaci Takkasile u Pakistanu
(Taxila ili Takshashila). Mora da je postao kralj u mladosti jer ga tekst opisuje kao kulaputta, sin porodice,
mlad čovek. A kako to da se ovaj kralj pojavljuje kao budistički asketa?
Postojala su tri puta od moćne države Magadha do države Gandhara. Takkasila je bio vrlo prosperitetan i
moćan grad i trgovci su stalno putovali ka Rāđagahi. Tako su stizali glasovi o državi Magadha i njenom
kralju Bimbisāri, pravednom i poštenom vladaru. Vrlo rano Bimbisāra je postao Budin posvećen sledbenik
i ušao je u tok. On je donirao i čuveni Bambusov gaj. Pukkusāti bejaše vrlo impresioniran izveštajima i
započe prijateljstvo na daljinu sa kraljem Magadhe. Nikada se nisu sreli, ali su po trgovcima stalno slali
pozdrave jedan drugome.
Jednom je kao zalog prijateljstva Pukkusāti poslao vredan poklon drugom kralju. Gandhara je bila
poznata po svojoj vuni i osam dragocenih ćilima urolanih i zapečaćenih dragim kamenjem krenuše put
Magadha kraljevstva. Kralj Bimbisāra bejaše zatečen ovim činom darežljivosti svog prijatelja kojeg nikada
nije sreo. Razmišljao je kako da uzvrati. Bilo kakva vrsta materijalnog davanja bila bi ograničene
vrednosti, ali u njegovom kraljevstvu su cvetali plodovi mnogo vredniji od svakog dragog kamena. To su
tri dragulja! I onda je na zlatnim listićima ispisao stihove koji obaveštavaju da na ovom svetu postoji
Buda, Dhamma i Sangha, iznoseći vrline svakog od ovih dragulja. Jedan od ovih listića sadržao je
instrukcije o vežbanju svesnosti disanja - ānāpānasati. Zapečatio ih je i po kuriru poslao da lično budu
isporučeni mladom kralju.
Pukkusāti dobija poklon, odlazi u unutrašnje odaje svoje palate gde ga otvara. Čita stihove i njegove
vrline pāramī iz prošlih života sazrevaju; kako čita o veličanju Bude, o osobinama Dhamme i plemenite
saṇghe, momentalno biva preplavljen pīti, velikom radošću i sukha, srećom. Zatim čita opis prakse
disanja i pomisli da i sam pokuša. Seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i vrlo brzo njegove prethodne
prakse dolaze na mesto, 5 prepreka otpadaju i postiže sve 4 đhāne jednu za drugom. Nekoliko narednih
sedmica sedeo je u dubokom spokojstvu četvrte đhāne i samo mu je jedan verni sluga donosio hranu i
vodu.
Nakon dve nedelje počinje da razmišlja: šta sada da radim? U međuvremenu, ljudi su se okupili na dvoru
pitajući se šta se dešava sa njihovim kraljem. Ima političkih odluka koje treba doneti, stvari koje treba
rešiti, diplomate čekaju... Kralj pomisli: "Da li stvarno želim da radim sve ove stvari?"
Gledajući odlomke koje mu je Bimbisāra poslao o tome kako domaćin ili domaćinov sin iz poverenja u
Tathāgatu napušta veliki i mali krug srodnika, veliki i mali imetak, odseca kosu i bradu, oblači smeđu
odoru i odlazi u beskućnike. Poziva vernog slugu, šalje ga po odoru i brijač i pripreme brzo bivaju gotove.
Silazi iz svojih odaja, a ljudi, srećući se sa njim, ne prepoznaju ga. Tek naknadno, neko od prisutnih,
pomno se zagledavši u asketu u njemu prepoznaje kralja. Kao odgovor na pitanje zašto to čini on kaže:
"Moj prijatelj, kralj Bimbisāra obavestio me je da je Buda rođen u ovom svetu, rekao mi je o njegovom
učenju, Dhammi. I odlučio sam da se pridružim monaškom redu i živim svetačkim životom sve dok ne
postignem potpuno oslobođenje."
Jedan od savetnika je bio nepoverljiv: "Znate kako prevrtljivi mogu da budu drugi kraljevi, ne možete
verovati kralju Magadhe! To je neki lukavi plan da napustite vlast, a onda će on poslati svoju armiju
ovamo da nas porobi."
Ali Pukkusāti je imao puno poverenje u svog prijatelja Bimbisāru: "Izaberite dostojnu osobu koja će
upravljati državom. Imam svoju misiju, svoju sudbinu koju treba slediti." Ne uzimajući nijednog slugu sa
sobom odlazi pešice sledeći karavan koji mu pokazuje put. Prelazi celu deonicu od Takkasile do
Rāđagahe, gde misli da Buda živi. U Rāđagahi pita da ga upute Budi, ali dobija odgovor da se on trenutno
nalazi u Sāvatthīju (oko 450 km dalje), mestu pored koga je Pukkusāti prošao na svom putu.
Za to vreme Buda je koristio svoje duhovno oko - sposobnost superznanja; svakodnevno ulazi u
meditativno zadubljenje velikog saosećanja - mahā karuṇā samāpatti. Kada iz njega izađe, istražuje svet
da vidi ko je spreman za posebna postignuća i ko će imati najviše koristi ako mu pomogne. Toga dana
video je Pukkusātija u svom vidnom polju i znao da mu treba pomoći.
Uobičajeno, kada Buda putuje, on to čini u društvu velikog broja monaha ili sa nekoliko izabranih učenika.
U ovom slučaju, ne govoreći nikome ništa uzima svoju činiju i odlazi iz Đetinog gaja.
Kada Buda želi da impresionira brahmana koji poznaje 32 oznake velikog čoveka (mahā purisa lakkhaṇa)
tada će dopustiti ovim oznakam da sjaje, da budu vidljive. Tako će mu brahman poverovati. U ovom
slučaju, Buda smatra da najbolja strategija za pristup Pukkusātiju nije da se samo pojavi i kaže: "Ja sam
Buda!" Verovatno bi u tom slučaju Pukkusāti bio preplavljen utiskom i ne bi bio u stanju da postigne
smirenost, koncentraciju potrebnu da bi mudrost sazrela. Iz tog razloga Buda snagom volje potiskuje te
upadljive oznake i pojavljuje se kao običan monah. Tu ih zatičemo kako se sreću u grnčarskoj radionici. I
kada Buda postavlja pitanja mladiću kao da ne zna otkud on tu, po komentarima to je samo način da se
započne razgovor, uobičajen za dvojicu lutajućih asketa.
BB: Kada sam čitao tekst ponovo, paragraf 6, početak: Onda se Blaženom javi misao: „Iz posvećenosti
meni ovaj je mladić iz dobre porodice napustio dom i otišao u beskućnike. Kako bi bilo da ga podučim
Dhammi?” izgledalo mi je kao da je za Budu ovo nova informacija, a ne nešto što je znao unapred, ali
stavljanje ovih reči na početku može biti delo kompilatora, ne možemo to znati zasigurno.
Možda bismo mogli pogledati suttu iz oba ugla. Jedan je svakodnevni ugao: jednostavan susret između
sina iz dobre porodice i Bude koji unapred ne zna ko je Pukkusāti i otkud on u grnčarskoj radionici. A
postoji i drugi način koji zastupaju komentari - da Buda unapred zna poreklo ovog askete. U oba slučaja
Blaženi želi da ga poduči Dhammi.
„Poučiću te Dhammi, monaše. Slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.” – „Da, prijatelju”, odgovori poštovani
Pukkusāti.
Mladić, koji još uvek ne zna sa kime govori kaže: "Da, prijatelju!" (āvuso=brate) obraća mu se kao sebi
ravnom.
Ako se setimo prvog Budinog govora, kada se sreće sa petoricom asketa, oni mu se obraćaju sa āvuso
Gotama. Buda odbija da ih poduči sve dok mu se tako obraćaju, znajući da ga ne prepoznaju kao
probuđenog i nisu otvoreni da prime uzvišenu poduku. Pod tim uslovima, podučiće ih jedino ako mu se
obrate sa bhante, Bhagavā, Tathāgata prepoznajući ga kao nekoga ko je probuđen. [Kada se prvi put
upotrebila reč bhante se vezivala jedino za Budu.] Kada su promenili način obraćanja sa āvuso na bhante,
znači da su ga priznali kao svog učitelja i tek onda dobijaju poduku.
Ali, u ovom slučaju Buda će podučiti Pukkusātija jer su okolnosti drugačije. Zahtevaju različitu upāya,
prigodna sredstva. Buda prepoznaje prednost situacije gde sagovornik misli o njemu kao o drugom
monahu koji zna nešto više o Dhammi i koristi prikladni način da prenese poruku.
Buda počinje podučavanje onim što zovemo uddesa, sižeom, kondenzovanim učenjem. Kaže:
„Monaše,
ova osoba se sastoji od šest elemenata, šest osnova čulnog kontakta, osamnaest vrsta mentalnog
istraživanja i ima četiri temelja. Plime zamišljanja ne preplavljuju onoga ko stoji na tim [temeljima], a kad
ga plime zamišljanja više ne preplavljuju, taj se naziva utihnuli mudrac. Ne treba zanemarivati mudrost,
već stražariti nad istinom, negovati obuzdavanje i vežbati sebe mira radi. To je sažetak razjašnjenja šest
elemenata."
"plime zamišljanja ne preplavljuju"to je vrlo lepa metafora, reč je maññassavā
muni santo = utihnuli mudrac
Ovo je kratak sadržaj učenja, iznošenje 6 elemenata, mātikā = o čemu je govor. Komentari daju vrlo
zanimljivo zapažanje o prvoj rečenici sažetka. Kada Buda podučava Pukkusātija ne počinje onako kako
često počinje sa preliminarnom praksom, pripremnim vežbanjem. Ovde ga od samog početka podučava
vežbanju uvida, načinu da se probije aććanta suññata = krajnja praznina što je temelj, osnovni uslov za
postignuće stepena arahanta. Preskače preliminarne prakse, tj. pripreme: učenje o pročišćavanju,
moralne vrline, stražarenje na vratima čula, umerenost u jelu, svesnost i jasno razumevanje, marljivost i
energičnost. Ali Buda zna Pukkusātijeve sposobnosti (ovo se oslanja na komentare), a vidi ga kako sedi tu
miran kao statua tokom noći. Zna da je mladić u stanju da sedi satima u 4. đhāni. U ovom slučaju Budin
pristup je direktan - to su instrukcije o razvoju paññā, mudrosti neophodne da se dostigne konačan cilj.
Sada stižemo do elaboracije. Šta su šest elemenata? 4 materijalna elementa (zemlja, voda, vatra i
vazduh) + elemenat prostora + elemenat svesti. Oni će biti detaljno razmatrani kada Buda opisuje
vežbanje mudrosti. Odavde je i naslov sutte.
Zatim, osoba se sastoji od šest područja kontakta: 6 phassāyatanā. A šta su ona? Područje kontakta
okom, uhom... Možda je bolje "oko kao područje kontakta" itd.
Osoba se sastoji i od 18 vrsta mentalnog istraživanja. Ovo je nešto novo što nismo imali ranije.
manopavićāra tj. mano+upavićāra ("o" i "u" srastaju pa "u" otpada)
Kako nam komentari objašnjavaju, ovo je u osnovi mentalni faktor vićāra. To je mentalni faktor
odgovoran za ispitivanje i mentalno istraživanje. Radi zajedno sa vitakka=mišljenje. Tako, ovo je
ispitivanje+mišljenje. Ovaj posebni mentalni proces radi na 18 načina. Funkcioniše u odnosu na 6
područja čula: vidljivi oblici, zvuci dostupni uhu... I bilo koji objekat dostupan bilo kojoj sposobnosti čula
može da generiše bilo koji od tri tipa emocije/osećanja: radost somanassa; tuga,
neprijatnost/nezadovoljstvo domanassa; a tu je i spokojstvo.
Prošli smo kroz pet fizičkih čulnih sposobnosti i sposobnosti uma u vezi sa bilo kojom idejom, mentalnom
slikom, konceptom, fantazijom, procenom, spekulacijom... Sve to može biti u vezi sa načinom kako ih
istražujemo, povezano bilo sa radošću, neprijatnošću ili spokojstvom (to može biti bilo superiorno
spokojstvo na osnovu nevezivanja ili tupa apatija, ravnodušnost).
A zatim u paragrafu 11 nalazimo nešto još zanimljivije: osoba se sastoji iz 4 temelja (ādhiṭṭhāna). Postoji
problem oko prevo]enja. Ova reč se stalno javlja u kasnijoj literaturi u smislu rešenosti, odlučnosti, npr. u
meditaciji donesete odluku da ćete sedeti bez pomeranja (čuvena ili ozloglašena ādhiṭṭhāna sedenja).
Ñm je originalno preveo sa 4 rešenosti, a korišćeni su i drugi prevodi, ne baš tako uspešni.
BB: Kod mene je prevod zasnovan na komentarima koji ādhiṭṭhāna objašnjavaju rečju patiṭṭhā (temelji,
osnove). A reč dolazi iz sanskrita i možemo naći vezu sa reči "stajati" (koren je sthā-), a ādhi uobičajeno
ima značenje preko, iznad, nad. To nad čime neko stoji, to na čemu stoji. 4 postolja, 4 temelja. Ova 4
kvaliteta se kultivišu u početnim stadijumima prakse, a zatim svi kvaliteti sazrevaju dok ne dostignu
kulminaciju ostvarenjem krajnjeg cilja. A potom, sa ispunjenjem konačnog cilja postaju posed nekoga ko
je taj cilj postigao. Koje su ta 4 temelja? Temelj mudrosti, istine, obuzdanosti i mira.
(nastaviće se...)
