Praznina stvariAdjan Ča je imao običaj da kaže, najvažnija pitanja koja svaki dan
sebi treba da postavimo su: "Zašto sam se ja rodio?" i "Zašto sam ja
ovde?" Pa zašto smo mi ovde? Šta je cilj, šta je svrha ovakvog
vežbanja? Da li treba da napravimo listu onoga kakvi ne želimo da
budemo (ljubomorna, ljuta, sebična, zbunjena) i listu onoga kakvi
želimo da budemo (dobra, strpljiva, ljubazna, smirena, mudra)? Kuda
nas to vodi? Kolike su tada šanse da zaista napustimo stvari? Uz pomoć
sabranosti, umesto da zauzimamo stav protiv ili za neko stanje uma,
posmatramo njihovo dolaženje i odlaženje. I dok ih tako vidimo kako
nastaju i nestaju, sva ona počinju da gube svoj intenzitet, svoju
uverljivost i vidimo ih kao energiju -- kao "prazne". Da li me razumete?
Ako koristimo ovakav pristup svemu na šta naiđemo u svom vežbanju.
tada ništa nije problem. Radi se o tome da budemo strpljivi i
dopustimo simptomima i uzroku naše patnje da budu prepoznati kao
prolazni. Ništa se u srcu ne javlja bez uzroka. Ako strpljivo ostanemo
sa simptomima, moguće je da ćemo doći u kontakt i sa uzrocima na
dubljem nivou. Ponekad, na primer, ako dovoljno dugo ostanemo sa
svojim besom, uvidećemo da se iza njega nalazi strah. Ali ako smo
opsednuti time da se oslobodimo tog besa što je moguće brže, tada
nećemo uočiti da ga je podstakala i da ga održava neka vrsta straha.
Ađan Sundara,
La Grande Illusion