PatnjaPatnja je važna reč u budističkom učenju. Ona je ključni termin i zato
bi je trebalo zaista dobro razumeti. Na jeziku pali reč za patnju jeste "dukkha"
i ona ne znači samo telesni bol. Ona znači i onaj duboki, tanani
osećaj nezadovoljenosti koji je deo naše svesti u svakom trenutku, a
direktna je posledica mentalne kolotečine u kojoj se obično krećemo.
Neodvojivi sastojak života jeste patnja, rekao je Buda. Na prvi pogled ovo zvuči
krajnje morbidno i pesimistički. Čak izgleda netačno. Na kraju
krajeva, mnogo je prilika kada jesmo apsolutno srećni. Nije li tako?
Nije. Jer nama se to tako samo čini. Uzmite bilo koji trenutak u kojem
se osećate zaista ispunjenim i pažljivo ga analizirajte. Negde dole,
ispod te radosti, pronaći ćete jedva primetni, sveprožimajući tok
napetosti izazvane saznanjem da bez obzira koliko veličanstven taj
trenutak jeste, on će se pre ili kasnije završiti. Bez obzira koliko
ste stekli, vi ćete ili izgubiti nešto od toga ili provesti ostatak
života strazareći nad tim i planirajući kako da steknete još više. A
na kraju, ipak ćete umreti. Na kraju, gubite sve. Jer sve to jeste
prolazno.
Zvuči prilično deprimirajuće, zar ne? Srećom nije samo to. Zvuči
deprimirajuće samo kada stvari gledate iz uobičajene
perspektive, upravo iz perspektive one kolotečine koju sam već
pomenuo. Ispod toga nivoa nalazi se jedna druga perspektiva, potpuno
drugaciji način gledanja na ovaj svet. To je nivo funkcionisanja na
kojem um ne pokušava da zamrzne vreme, gde se ne hvatamo za svoja
iskustva dok idu svojim prirodnim tokom, gde ne pokušavamo da
blokiramo stvari ili da ih ignorišemo. To jeste nivo iskustva izvan
dobrog i lošeg, izvan zadovoljstva i bola. Divan je to način gledanja
na ovaj svet i to jeste veština koja se može naučiti. Nije laka, ali se
može naučiti.
Henepola Gunaratana