Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

(Skoro) instant Dharma

Ako obratite pažnju makar pet minuta, upoznajete neke vrlo
fundamentalne istine: stvari se menjaju, ništa ne ostaje nepokretno,
senzacije dolaze i odlaze same od sebe, u skladu sa uzrocima, a ne sa
bilo čime što činite ili mislite da činite. Promene se odvijaju same
po sebi. U prvih nekoliko minuta pažljivog posmatranja naučite da
prijatni osećaji vode do nade da će ti osećaji potrajati, a neprijatni
osećaji vode do nade da će brzo proći. I obe te stvati, ta privlačnost
i ta odbojnost stvaraju napetost u umu. Obe su neugodne. Dakle, u tih
nekoliko minuta dobijate veliku lekciju iz patnje: želeti da stvari
budu drugačije nego što jesu. Zaista je zadivljujuće da možemo naučiti
toliko mnogo istine samo na osnovu toga što ćemo sklopiti oči i
usmeriti pažnju na osećaje u telu.

Sylvia Boorstein

[kondanja]

...u par riječi, na najjednostavniji način, sve rečeno...
 
(kad sam pročitao što napisah primijetih, bogati, ova moja primjedba liči na haiku, opet se smijuljim)
 
pozdrav slavljeniku

[Sati]

Hvala prijatelju, podseti me na haiku, pa da i ja jedan, Bašov priložim 

Jutarnjom rosom
zamazana i sveža –
blatnjava dinja.

 

[Sati]

"Ti" i "ja" su zabluda

Kada se Buda suočo sa pitanjem svog identiteta u noći probuđenja,
došao je do radikalnog otkrića da mi u suštini ne postojimo kao
posebna bića. Uvideo je čovekovu sklonost da se identifikuje sa jednim
ograničenim osećajem postojanja i otkrio da to uverenje o postojanju
malog, pojedinačnog "ja" predstavlja ključnu iluziju iz koje izvire
patnja, da nas ona udaljava od slobode i tajne življenja. On je sve to
opisao kao krug "uslovljenog nastanka", jedan ciklični proces u kojem
svest stvara identitet tako što se spaja sa telesnim oblikom, reaguje
na podražaje čula, potom se veže za neke oblike, osećaje, želje, slike
i postupke, čime stvara osećaj postojanja "ja". Podučavajući, Buda
nikada nije govorio o osobama koje postoje na fiksiran ili statičan
način. Umesto toga, on nas je opisivao kao skup pet procesa koji se
neprekidno menjaju: fizičko telo, osećaji, opažaji, reakcije i jedan
tok svesti koji ih sve registruje. Naš osećaj "ja" nastaje uvek kada
sa vežemo ili identifikujemo sa nekim od tih obrazaca. Taj proces
identifikacije, odabiranja obrasca koji ćemo nazvati "ja", "moje",
jeste vrlo suptilan i obično ga nismo ni svesni.

Jack Kornfield, A Path with Heart

[fortytwo]

Poslednji citat me podseća na:

[Sati]

    

[Sati]

Proporcija

Ako prestaneš da se vezuješ za malo stvari u životu, dobićeš malo mira.
Ako prestaneš da se vezuješ za mnogo stvari, dobićeš mnogo mira.
Ako potpuno prestaneš da se vezuješ, dobićeš potpuni mir. Tada je
tvoja borba sa ovim svetom okončana.

Ajahn Chah

[Fazlija]

   Ovaj Huang Poov citat mi je potpuno u duhu tantrizma...    
 
Cijeli vidljivi svemir jest Buda; isto su i zvukovi; držite se jednog načela i sva ostala su identična. Kada vidite jednu stvar, vidjeli ste sve. Kada opazite bilo koji individualni duh, opažate sav duh. Nazrite jedan put i svi će se putevi naći u vašem pogledu, jer ne postoji mjesto gdje nema puta. Kada vam pogled padne na zrno prašine, ono što vidite identično je sa prostranim svijetovima sa velikim rijekama i ogromnim planinama. Promatrati kap vode znači promatrati prirodu svih voda u svemiru. Štoviše, u takvom razmišljanju o sveukupnosti pojava, razmišljajte i o sveukupnosti duha. Sve te pojave u suštini su prazne, a ipak taj duh s kojim su istovjetne nije obična praznina. Time hoću reći da on ipak postoji ali na način koji je odviše čudesan da bismo ga mogli pojmiti. To je postojanje koje nije postojanje, nepostojanje koje je ipak postojanje. I tako ta prava ništavnost na neki čudesan način postoji.

Huang Po   

[kondanja]

...ja mislim, da je i ovaj tantrički zaključak esencijalistički (i u tom smislu pogrešan), u smislu bilo kakvog postojanja i naše potrebe da se potraga za istinom završi sa bilo kakvim postojanjem, pa i paradoksalno iskazanim, - ali poanta je u tome da se i to takvo postojanje ("nije obična praznina") mora napustiti, potpuno i bez riječi (za to treba imati hrabrosti i lucidnosti), jer ono što je istina je neizrecivo i mora biti i ostati neizrecivo...

[Sati]

Vodiči i saputnici

Na svom putu neophodno je da kao svoje vodiče i saputnike odaberemo
one koji, makar i delimično, otelovljuju sve one plemenite kvalitete
koje i sami pokušavamo da razvijamo praktikujući Dhammu. Ovo je
naročito važno u početnoj fazi duhovnog razvoja, kada su naše težnje
ka vrlini još uvek nove i krhke, vrlo ranjive na unutrašnju
neodlučnost ili obeshrabrivanje onih u okruženju koji ne dele naše
ideale. U ovoj ranoj fazi naš um veoma liči na kameleona, koji boju
menja u skladu sa okolinom. Baš kao što taj neobični gmizavac pozeleni
kad se nađe u travi ili dobije braon boju kad je na zemlji, tako i mi
postajemo budale kad se družimo sa budalama i postajemo mudriji kad
smo sa mudrima. Unutrašnje promene se obično ne događaju iznenada.
Polako, u skokovima tako malim da ih možda ni sami nismo svesni, naš
karakter doživljava metamorfozu čija se vaznost, tek mnogo kasnije,
može pokazati u svoj svojoj dramatičnosti.

Bhikkhu Bodhi: Association with the Wise

[Sati]

Mudrost i vrlina

Mudrost se pročišćuje vrlinom, vrlina se pročišćuje mudrošću. Gde
postoji jedno, tu je i drugo. Čestit čovek zadobija i mudrost, a
mudroga krasi vrlina. Ovakva združenost vrline i mudrosti naziva se
najdragocenijom stvari na svetu.

Buda,
Samaññaphala sutta, DN 2

[Sati]

Očaranost uslovljenim

Emocionalno stanje se čini stvarnijim nego bilo [ta drugo, zar ne, onda kad smo u klopci svojih osećanja. To stanje može biti toliko snažno da postajemo robovi osećanja. I upravo to je trenutak kada sastojci bića (khandha) koje zovemo osecaj, opažaj i mentalne konstrukcije mozemo iskoristi kao objekat posmatranja. Obratite pažnju kako smo u stanju da budemo svesni svega toga, srecće i nesreće, ja i moje. Mojih osecaja i toga šta ja mislim i šta ja zelim.

Ali to što je svesno nije i samo deo tog ja. Za ovu tvrdnju se ne treba uhvatiti kao za neku vrstu doktrinarnog učenja, ona je pre podsticaj za istraživanje. Otkrijte: to sšto je svesno, ono je čisto, budno, uočava... ali "ja" zavisi od mišljenja. Da bih postao osoba, da bih postao ja, moram da mislim to ja. Ako nastavite da istražujete, ispitujete na ovakav način, čitava prividna struktura, ta vezanost za uslovljene fenomene, počinje da se ruši, ne možemo više u nju bespogovorno da verujemo, nije više ubedljiva. Zato što jeste privid. Nema u njoj suštine, ni u jednoj od pet khandhi, nema lične suštine, supstance, jezgra ili duše, te specijalne stvari koja je samo moja. Buda je znanje, ona sposobnost koju svi imamo da saznamo stvarnost. Misao je čovekova tvorevina za koju prijanjamo. Vezani smo za svoje misli, stavove i opažaje. Za svoja sećanja. Sva ona su vrlo uverljiva, zato što to ja, ja, ja zaista moze da nas osvoji. Ja kao ličnost, ja kao cčovek, ja kao Amerikanac, ja kao 74-godisnjak, ja kao monah... a ipak je to ja prazno.

Ajahn Sumedho, The end of the world is here

[Sati]

Gubitak i dobitak

Monasi, gubitak imetka jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka,
najveći je gubitak mudrosti. Monasi, dobitak imetka jeste neznatan
dobitak. Od svih dobitaka, najveći je dobitak mudrosti. Zbog toga bi
ovako trebalo sebe da vežbate: "Uvećavaćemo dobitak mudrosti."
Tako bi sebe trebalo da vežbate.

Buda (AN I.78-79)

[Metta]

Biti na Velikom Putu nije ni lako ni tesko, ali oni koji imaju ogranicena gledista i koji su uplaseni i neodlucni – sto vise zure to sporije idu – a vezivanju nema kraja; cak je i vezanost za ideju o prosvetljenju skretanje sa Puta. Jednostavno dopusti stvarima da budu onakve kakve jesu i nece biti ni odlazenja ni dolazenja.
Ne mogu da se setim gde sam procitao, ni ko je autor

[Sati]

Miris

"Gospodine, postoje tri mirisa koji se šire niz vetar, ali ne i protiv njega. To su miris korena, miris stabla i miris cvetova. Postoji li bilo kakav miris koji se širi niz vetar, ali isto tako i protiv njega?"

"Postoji takav miris, Ananda. U kojem god selu ili kraju da postoji muškarac ili žena koji su uzeli kao svoje utočište Budu, Dhammu i Sanghu i koji praktikuju pet pravila morala, koji imaju dobru narav, žive u svom domu srca oslobođenog tvrdičluka, koji su široke ruke, raduju se davanju, te im se mnogi obraćaju za pomoć, raduju se deljenju sa drugima, o takvima askete i bramani recituju pohvale na sve četiri strane sveta. Čak im i bogovi recituju pohvale. Eto to je vrsta mirisa koji se širi niz vetar, ali isto tako i protiv njega."

Buda
AN III.79