Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

Sloboda

Ljudska bića žude za slobodom. Svi mi pokušavamo da pronađemo mesto, poziciju, način života ili odnosa sa nekim u okviru kojeg ćemo moći da budemo slobodna osoba. Ali meditacija nam pomaže da otkrijemo kako "ja" ne može nikada biti slobodno. Osoba nikada ne može biti slobodna, zato što osoba, zato što ego, predstavlja tamnicu.

Važno je zapamtiti da taj ego nije naš neprijatelj, nekakvo zlo čudovište kojeg se treba otarasiti. On je jedna vrlo zgodna socijalna alatka. Potreban nam je individualni identitet kako bismo funkcionisali u društvu. Na primer, ako ga ne bismo imali i policija nas zaustavi na putu ili želimo da unovčimo ček u banci i hoće da nas identifikuju, kako bismo reagovali? Identiteti su neophodni da bismo funkcionisali u ovome svetu.

No, uz meditaciju počinjemo da istražujemo taj osećaj "ja-stva", osećaj "mene-stva" i "moje-stva". I počinjemo da uviđamo da on jeste nešto kratkotrajno; da se pojavljuje i zatim nestaje, kao i sve drugo u prirodi. Kako napredujemo u meditaciji, počinjemo i da uočavamo sve više slojeva onoga što mislimo da smo mi -- sećanja, misli, raspoloženja, osećaji, ideje koje čine ono što vidmo kao sopstvo. I tada uviđamo da ta sećanja, misli, raspoloženja, osećaji i ideje nisu to ko i šta mi jesmo.

Zatim počinjemo da posmatramo i to što doživljava taj osećaj ja, mene i moje, počinjemo da razmišljamo o tome i da radimo sa time. Istražujući šta je to što zna, jedan kvalitet oslobađanja i olakšanja javlja se sa saznanjem da ta sećanja, misli, raspoloženja, osećaji i ideje nisu to ko i šta jesmo. Već da je reč tek o prolaznim obrascima našeg iskustva.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace

[Sati]

637. Paradoks i konfuzija

Ako u Japanu posetite neki budistički hram, verovatno ćete naići na dva ogromna, zastrašujuća kipa, nalik demonima, kako stoje sa obe strane kapije. Oni se nazivaju čuvarima Istine i njihova imena su Paradoks i Konfuzija. Dok se nisam sa njima sreo, nikada mi nije padalo na pamet da su Istini potrebni čuvari -- ili zapravo, da je njoj potrebno čuvanje. A da mi je to i palo na pamet, pretpostavljam da bih zamišljao nekakve lepe, anđeoske čuvare.

Zašto su onda ovi kipovi toliko zastrašujući i preteći? I zašto su predstavljeni čuvari Istine, a ne Istina sama? Malo pomalo, počeo sam da shvatam implikacije svega ovoga. Ne može postojati slika istine. Istinu ne možemo zarobiti u nekakvu sliku, rečenicu ili reč. Ona ne može biti spakovana u teoriju, dijagram ili knjigu. Kakve god da imamo pojmove o Istini, oni nisu u stanju da nas do nje dovedu. Tako, pokušavajući da uhvatimo Istinu, prirodno je da se susrećemo sa paradoksom i konfuzijom.

Cela stvar ide ovako: iako Stvarnost doživljavamo neposredno, mi to ignorišemo. Umesto toga, pokušavamo da je objasnimo ili zarobimo putem ideja, modela, verovanja i priča. I upravo zato što te stvari nisu Stvarnost, naša objašnjanja se naravno nikada ne poklapaju sa stvarnim iskustvom. U raskoraku između Stvarnosti i naših objašnjenja prirodno je da se jave paradoks i konfuzija...

I tako nam Istina izmiče. A i kako bi drugačije moglo biti? A potrebno je jedino da vidimo kako Istina i Stvarnost svetlucaju iza tog začaranog kruga paradoksa. Jednostavno, ako ne bismo pokušavali da prikujemo Stvarnost, konfuzija nas više ne bi vrtela u krug. Ipak, ono što možemo da uradimo jeste da pažljivo motrimo na ono što se zaista događa oko nas -- i uočavamo da naša formulisana uverenja, pojmovi i priče nikada do kraja ne objašnjavaju ono što se odigrava. Naše oči moraju ostati otvorene dovoljno dugo kako bismo iznenada bili preplavljeni novim iskustvom -- novom svesnosšću -- koja razbija u paramparčad naše stereotipne misli i dobro poznate priče.

Sebe možemo osloboditi paradoksa i konfuzije samo kada sebe stavimo u jedan otvoren i istraživački mentalni okvir, u isto vreme pazeći da ne insistiramo na nekom pojedinačnom verovanju, bez obzira koliko ono izgledalo opravdano. Ako tragamo za Istinom, otkrićemo da ne možemo poći od bilo kakvih pretpostavki ili kocepata. Umesto toga, moramo svetu prići sa golom, ogoljenom pažnjom, videći ga bez ikakvih predubeđenja -- bez koncepata, verovanja, pretpostavki, planova i očekivanja.

Steve Hagen: Buddhism Is Not What You Think

 

[kondanja]

lijepo, vrlo lijepo

[Sati]

638. Reinkarnacija i preporađanje

"Poštovani Nagaseno, postoji li bilo kakvo biće koje se reinkarnira iz ovog tela u drugo telo?"

"Zaista ne, veliki kralju."

"Ako, poštovani Nagasena, ne postoji onaj ko se reinkarnira iz ovog tela u drugo telo, neće li on tada biti oslobođen svojih loših dela?"

"Da, veliki kralju, kada ne bi bilo preporađanja povezivanjem toka svesti, tada bi on bio oslobođen svojih loših dela. No, pošto postoji preporađanje povezivanjem toka svesti, tada ni on nije oslobođen svojih loših dela."

"Poštovani Nagaseno, znači li to onda da ne postoji ono što se reinkarnira, ali postoji preporađanje povezivanjem toka svesti?"

"Da, veliki kralju, to znači da ne postoji ono što se reinkarnira, ali postojipreporađanje povezivanjem toka svesti."

"Kako to, poštovani Nagaseno, ne postoji ono što se reinkarnira, ali postoji preporađanje povezivanjem toka svesti? Daj primer."

"Kada bi, veliki kralju, neki čovek jednom lampom upalio drugu, da li bi to značilo, veliki kralju, da se plamen ove druge reinkarnirao iz plamena prve?"

"Zaista ne, poštovani."

"Isto tako, veliki kralju, ne postoji ono što se reinkarnira, ali postoji preporađanje povezivanjem toka svesti."

Milindapañha
III.5.7. Buddhavaggo

[Sati]

PUN MESEC - sreda, 28. novembar 2012.

Kao što je jezero duboko, prozirno i neuznemireno,
tako i mudri kad reč Istine čuju, smireni postaju.

Dhammapada, strofa 82


Rečeno je da je neposredno posle probuđenja Buda bi sklon tome da ne podučava. Možda je mislio da to nema smisla, imajuću u vidu u kojoj meri istrajavamo u stvaranju patnje sami sebi i drugima. I kako dalje gomilamo tu patnju, okrivljujući za to druge. Međutim, uprkos našoj evidentnoj nepromišljenosti, Buda je posle razmišljanja, imajući u vidu i našu patnju, promenio odluku i odlučio da krene u podučavanje Dhamme. Kada nesebična mudrost vidi patnju, nesebično saosećanje jeste odgovor. Posmatrajući bića izgubljena u lavirintu navika sviđanja i nesviđanja, Buda je učinio sve što je u njegovoj moći da se ona oslobode. Pošto su oslobođeni naklonosti i odbojnosti, Probuđeni su u stanju da bez prepreka sagledaju svako svoje iskustvo. Ne radi se o tome da oni ne osećaju isto što i mi osećamo, već samo to da se oni ne izgube u tom iskustvu.

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

639. Ako nemate učitelja

Domaćini, ako kraj sebe nemate dovoljno dobrog učitelja, tada uzmite ovo pouzdano Učenje za učitelja i praktikujte ga. Jer ovo Učenje jeste pouzdano i kada ga prihvatite i primenite na pravi način, to će biti na vašu dobrobit i sreću za dugo vremena.

Buda
Apannaka sutta (MN 60)


 

[Sati]

640. Ne propusti šansu

"Monasi, zamislite da je ova velika zemlja sasvim prekrivena vodom i da neki čovek u nju baci obruč da pluta. Vetar sa istoka gura taj obruč ka zapadu, a vetar sa zapada ga gura ka istoku. Vetar sa severa ga gura ka jugu, a vetar sa juga ga gura ka severu. I zamislite da u toj vodi živi morska kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu. Sada, šta mislite, monasi, da li bi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu tog okeana, uspela da proturi glavu kroz taj obruč?"

"Bila bi to slučajnost, poštovani gospodine, da kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu, uspe da proturi glavu kroz taj obruč."

"Isto tako slučajnost je [1] da se neko rodi u ljudskom obliku; slučajnost je da se Tathāgata, Arahant, Potpuno probuđeni, pojavi u ovome svetu; slučajnost da učenje i praksa koje izlaže Tathāgata zablistaju u ovom svetu.

Pa ipak, monasi, vi ste u tom ljudskom obliku; Tathāgata, Arahant, Poptuno probuđeni se pojavio u ovome svetu; učenje i praksa koje izlaže Tathāgata zablistali su u ovom svetu

Zbog toga, monasi, treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je patnja'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je nastanak patnje'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je prestanak patnje'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'."

Dutiya ćhiggala sutta (SN 56:48)

------------------------------
[1] Ove reči treba shvatiti pre retorički, nego filozofski. Na doktrinarnom planu, sva tri događaja koja se pominju događaju se u skladu sa tačno određenim uzrocima i stanjima, a ne pukim slučajem.

[Sati]

641. Koplje

U Sāvatthiju. "Monasi, zamislite koplje oštrog vrha i čoveka koji na njega naiđe, te pomisli: 'Svojom rukom ili pesnicom ću ovo koplje oštrog vrha saviti, iskriviti, obmotati'. Šta mislite, monasi, da li bi on bio u stanju da svojom rukom ili pesnicom to koplje oštrog vrha savije, iskrivi, obmota?" -- "Ne, poštovani gospodine." -- "A zašto?" -- "Takvo koplje, poštovani gospodine, nije lako saviti rukom ili pesnicom, nije lako iskriviti ili obmotati ga. Taj čovek bi doživeo jedino zamor i ozlojeđenost.

Isto tako je, monasi, sa onim monahom koji je razvijao i negovao oslobođenje uma uz pomoć prijateljske ljubavi, načinio je svojim oruđem, svojim temeljem, učvrstio je, sebe uvežbao u njoj i do kraja usavršio. Ako bi neki demon pomislio da može osvojiti njegov um, taj demon bi doživeo jedino zamor i ozlojeđenost.

Zato, monasi, ovako treba sebe da vežbate: 'Razvijaćemo i negovati oslobođenje uma uz pomoć prijateljske ljubavi, načiniti je našim oruđem, našim temeljem, učvrstiti je, sebe uvežbati u njoj i do kraja usavršiti'. Tako, monasi, treba sebe da vežbate."

Buda
Satti sutta (SN XX:5)

[Sati]

642. Imaj poverenje u svoju svesnost

Budistički put opisan je kao plemeniti osmostruki put. Ali u suštini taj put se sastoji samo od svesnosti. Svesnost je put, a njegovih osam delova su manje ili više tačke razmatranja, pre nego stvarni koraci na stvarnom putu. Ne radi se o tome da čitavu tu ideju puta uzmemo suviše bukvalno, misleći kako jedan korak vodi do onog sledećeg -- prvo uradim ovo, a onda ono. Ako sve to shvatite suviše lično, možda počnete da razmišljate: "Posedujem li ja ispravno razumevanje? Je li ono što govorim zaista ispravan govor sve vreme?" I onda možda pomislite: "Uh, pa ja nisam na Putu! Pre neki dan sam rekao nešto što nije trebalo da kažem." Ako počente o sebi da razmišljate na takav način, samo ste sve više zbunjeni. Moj savet je da ne stvarate problem od samih sebe. Prestanite da uporno kreirate problem od toga koliko ste dobri ili loši ili kakvi bi trebalo ili ne bi trebalo da budete.  Naučite umesto toga da imate više poverenje u svoju svesnost i držite se nje; prepoznajte je i razmišljajte o njoj: "Aha, to je ta svesnost -- osluškivanje -- relaksirana pažnja". Tada osećate povezanost. To je jedno prirodno stanje koje samo sebe održava. Nije do vas da ga stvorite. Ona ne zavisi od okolnosti koje bi je održavale. Ona je ovde i sada šta god da se događa.

Svakog trenutka prepoznajemo svesnost -- imamo u nju poverenje i radujemo joj se -- radost se javlja, i ljubav. Ali sve to nije zasnovano na ličnom; nije zasnovano na sviđanju, preferencijama ili kammičkim vezama. Dhamma nije razaranje uslovljenih fenomena, ona je okruženje za sve njih, ono što ih sve sadrži. Svi mogući uslovljeni fenomeni nastaju i nestaju u dhammi; i kada jednom to uvidimo, nema ničeg što bi nas moglo vezati, zato što vidimo stvarnost dhamme, a ne oblike koji nastaju i nestaju. Promišljanja sa pažnjom su korisno sredstvo koje je Buda razvio za istraživanje iskustva, za razbijanje iluzije koje se držimo, za pronicanje kroz neznanje za koje smo se vezali. za naše oslobađanje od oblika, tako ograničenog i nezadovoljavajućeg. I umesto da vas sada učim velikom broju tehnika ili stvaram neku novu strukturu, želim da ohrabrim ljude da imaju poverenja u sebe, oslanjajući se na pažnju i svesnost. Često meditaciju podučavaju sa tim osećajem da nešto treba da dobijemo ili da se nečega oslobodimo. Ali time se samo jača ideja "Ja sam neko ko mora da postane nešto što nisam, mora da se oslobodi svojih loših navika, nedostataka, mentalnih nečistoća". Ako nikad ne vidim dalje od toga, sve to će biti jedan beznadežan posao. Najbolje što u tom pravcu možemo ikada da uradimo jeste da možda korigujemo svoje sklonosti, učinimo sebe prijatnijim ljudima, a svet malo srećnijim mestom -- i to naravno nikako nije za podcenjivanje -- ali poenta Budinog učenja jeste oslobođenje.

Ađahn Sumedho: Trust in your awareness

[Sati]

643. "Neuspešna" meditacija

Meditativni stav nam kaže da je samo kroz prihvatanje aktuelnosti sadašnjeg trenutka, bez obzira koliko je bolan, zastrašujući ili neželjen, moguće da se dogodi promena, rast i isceljenje. Nove mogućnosti možemo posmatrati tako kao da su one već sadržane u stvarnosti sadašnjeg trenutka. Njih treba samo negovati, kako bi se otvorile i bile raz-otkrivene.

Ako je ovo tačno, tada u praktikovanju meditacije ne treba da se upinjete da stignete bilo gde. Sve što treba je da zaista budete tu gde već jeste i to shvatite (učinite ga stvarnim). Zapravo, kod ovakvog gledanja na stvari ni nema nekog drugog mesta gde biste otišli, tako da su svi napori da stignete negde rođeni iz zablude. Oni nas uvek dovode do frustracije i neuspeha. Sa druge strane, ne možete a da ne uspete da budete tu gde već jeste. Dakle, ne možete da imate "neuspešnu" meditaciju ukoliko ste spremni da budete sa stvarima kakve one zaista jesu.

Jon Kabat-Zinn, Full Catastrophe Living

[Sati]

644. Dukkha

Dukkha (patnja, stres, muka, nelagoda, izmeštenost) o kojoj govore četiri plemenite istine može se podeliti na kāyika dukkha i ćetasika dukkha, dukkha koja nastaje na osnovu tela i dukkha koja dolazi od uma. Dukkha uma nastaje zbog pogrešnog razumevanja. Ona se rađa uvek kada umom zagospodare loše osobine kao što su obmana ili žudnja. Ali kada kontempliramo telesnu dukkhu shvatamo da je ona nešto što moramo neprekidno da osećama u svome telu. Možemo reći da je ona deo života. Ona mora biti tu. Potreba organizma da urinira i prazni creva jeste dukkha. Osećamo glad i žeđ kao neprijatne osećaje (dukkha vedanā), a njihovo zadovoljavanje kao prijatan osećaj (sukha vedanā), ali u sušini čitav taj proces nije ništa drugo do dukkha.

Dukkha koja dolazi neposredno iz uma nastaje pod uticajem žudnje ili taṇhe. Taṇhā je stanje nezadovoljenosti. Kao što veliki okeani u koje se ulivaju sve reke ovoga sveta nikada neće biti napujeni, tako ni taṇhā nikada neće biti zadovoljena. Zato je Buda govorio: "Nema bujice ravne žudnji."

Ajahn Liem Ṭhitadhammo: No Worries

 

[Sati]

645. Prava opasnost

Ništa ne može zaista da te povredi, izuzev sopstvenog uma.

Pemasiri Thera: Walking the Tightrope

[Sati]

646. Kapi rose

U rano jutro čiste kapi rose hvataju i prelamaju sunčeve zrake. Nasuprot tome, one blatnjave to nisu u stanju. Iako sunce sija, blatnjave kapi ne propuštaju sunčev zrak. To sunce jeste nibbana, čiste kapi rose su umovi oslobođeni neznanja i obmane, a one blatnjave su umovi uprljani neznanjem i zabludom. Kada u našim umovima nema neznanja, do nas se probija svetlost nibbane. U nama se reflektuje ona čistota koja jeste nibbana. Međutim, ako su nam umovi pomućeni neznanjem i obmanom, to nismo u stanju. Nikada nećemo razumeti nibbanu, sve dok sebe nismo pročistili poput tih kapi rose. Moramo sebe osloboditi nečistoća, moramo sebe osloboditi neznanja.

Pemasiri Thera: Walking a Tight Rope

[Sati]

647. Posmatraj sebe

Pemasiri Thera: Biti u društvu dobrih prijatelja je veoma važno.

David: Teško je naći dobrog prijatelja.

Pemasiri Thera: Ne, nije teško. Jasno razumevanje jeste dobar prijatelj.

David: Ali toliko je mnogo grubih ljudi.

Pemasiri Thera: Nema potrebe mnogo se obazirati šta drugi ljudi kažu ili učine. Navikli smo da stalno gledamo ka spolja, da posmatramo druge. To je loša navika. Zaista nema potrebe da motrimo na druge. "Živi", rekao je Buda, "neprekidno motreći na samoga sebe." Što više sebe posmatramo, biće nam bolje. Samo kroz vežbu meditatvnog razvoja ili bhāvane na jeziku pāli, otkrivamo u čemu smo jaki i u čemu smo slabi. Poznavati temelje tog meditativnog razvoja jeste veoma važno, ali je to tema kojoj se treba zaista posvetiti. Potrebno je otprilike šest meseci da se nauče te osnove.

Pemasiri Thera: Walking theTightrope

[Sati]

MLAD MESEC - četvrtak, 13. decembar 2012.

Znalac je onaj ko je napustio
svaku žudnju i vezivanje za ovaj svet;
ko je video istinu iza oblika,
a opet ima duboko znanje o rečima.
Za takvo veliko biće se može reći da je svoj zadatak obavio.

Dhammapada, strofa 352


Napuštanje nečega nije nešto što uradimo. To je nešto što se dogodi kada uvidimo da ono što činimo izaziva patnju. Sve dok sam ja upleten u pokušaje da nešto napustim, upravo to "ja" stvara neravnotežu. No, ne-pokušavanje takođe nije ispravno. Šta to možemo učiniti da se izvrši veliki zadatak pronalaženja slobode? Šta to znači uložiti ispravan napor? Jedan vid ispravnog napora jeste istražiti onu vrstu napora koju već ulažemo. Zapitamo se: je li ono što činim neki od oblika potvrđivanja sopstva ili dolazi iz dubljeg, mirnijeg mesta; radi li se o jednostavnom interesu za ono što je istinito? Mi znamo da hoćemo da se oslobodimo patnje, no da li način na koji to hoćemo zaista pomaže? Čak i želja da budemo slobodni može stvoriti prepreke, ako se za nju vežemo. Naša težnja da "vidimo istinu iza oblika" može podsticati ispravan napor, ako usporimo, ne zaboravimo na dobrotu i razmotrimo na koji način primamo svoje sadašnje iskustvo.

Sa ljubavlju,
monah Munindo